Kompanija Erbas Helikopters nastavlja razvoj svog dvomotornog lakog višenamenskog helikoptera H145M. Iz Erbasa je krajem maja saopšteno da je njihova pažnja trenutno usmerena na proširenju mogućnosti letelice, poput njene upotrebe kao letećeg komandnog mesta.
U saradnji sa industrijskim partnerima radi se na poboljšanju sposobnosti C5I (command, control, communications, computer, collaboration and intelligence). Kako je navedeno, helikopteri su u stanju da na malim visinama bolje manevrišu nego avioni i klasične bespilotne letelice i da za to vreme prikupljaju i sređuju podatke koje se potom šalju kopnenim jedinicama na bojnom polju.
Da bi ove mogućnosti iskoristili u najvećoj meri, Erbas Helikopters radi na opremanju helikoptera H145M tehnologijom Link 16 Variable Message Format (VMF) otporne na ometanje kao i sistemom BMS (Battle Management System) za unapređeno umrežavanje. Integracija BMS je već uspešno prikazana u više navrata. S ovom vezom, veliki dolet i velika brzina helikoptera u odnosu na zemaljske sisteme, predstavlja poseban izazov. U pripremi je prikaz digitalno potpomognute bliske vazdušne podrške (DACAS) i digitalno potpomognute medicinske evakuacije (MEDEVAC) sa VMF i Link-16.
Erbas Helikopters i Šibel (Schiebel) 2018. godine uspešno su prikazali integrisano raspoređivanje letelica sa i bez posade (Manned-UnManned Teaming, MUM-T) koristeći H145 u sadejstvu sa minijaturnim bespilotnim helikopterom Camcopter S-100, što ih čini prvim evropskim kompanija koje su dostigle LOI5, najveći stepen interoperabilnosti za ove tehnologije. Integrisano razmeštanje piliotiranih i bespilotnih letelica umnožava sposobnosti oba sistema. Manje bespilotne letelice sa vertikalnim poletanjem i sletanjem mogu leteti bliže preprekama kao što su drveće i zgrade, nego helikopteri sa ljudskom posadom. Pored toga mogu izviđati nepoznati teren i obezbediti vredne informacije pilotu helikoptera, omogućujući bezbedno dobijanje pregleda situacije i efikasno dovesti do izražaja superiorne performanse helikoptera.
U saradnji sa Scotty Group, Erbas radi na rešenjima za robusni salelitski sistem prenosa podataka. Do sada je bilo teško izvršiti širokopojasni prenos podataka sa satelita na helikopter van linije vidljivosti zato što je rotacija rotora ometala signal i vezu. Primena BLOS SATCOM tehnologije sada omogućava prenos šifrovanih podataka, na primer video zapis HD kvaliteta sa kamere postavljene na helikopter, ili ažurirane podatke o situaciji, sa helikoptera do praktično bilo gde na Zemlji i to u realnom vremenu. Erbas Helikopters je u saradnji sa specijalizovanim provajderima proizvoda i usluga već sertifikovao višestruka rešenja za prenos HD video zapisa u vidnom polju na helikopterima H145 i H145M.
![[CAPA konferencija u Beogradu] Podaci o vazduhoplovnoj industriji u 2024: Složena slika oporavka, izazova i transformacije](https://media.tangosix.rs/2024/11/6C5A2817-1759x-262x130.webp)
![[ANALIZA] Da li su Srbiji zaista potrebni izraelski raketni artiljerijski sistemi PULS i besposadne letelice Hermes?](https://media.tangosix.rs/2024/11/143473_215000086_-puls_fsvdk-2024-artikel-262x130.jpg)
PakleniVuk
Isto ovo rade i sa borbenim avionima u svetu. Postoji projekat koji se zove Loyal Wingman koji je isto to samo za borbeni avion. Ja sam puno puta govorio o tome da treba sami da probamo nešto slično da realizujemo ali niko pametan nije poslušao. Šta je prednost ovakvih „klonova“ ? Ako ih koristite na bojnom polju, oni pod jedan imitiraju celu eskadrilu letilica ,odjednom na radaru dobijete odraz više letilica ,a u stvari samo jedna ide prema vama ,ostale su „klonovi“ . Mogu da osmatraju veliki prostor istovremeno. Mogu da zaštite „matičnu letilicu“ od napada sa zemlje ili iz vazduha – isturite dron i umesto posada i helikopter da stradaju oni pogode dron. Mogu da nose i oruzije i da višestruko uvećaju napadnu moć . A u suštini su jednostavni. Treba vam do nekle razvijen autopilot koji će otklanjati sitne greške u letu i siguran link (koji ne mora da ima preveliki domet, dovoljno je par kilometara ) koji će se „klonirati “ pokreti koje radi pilot u letilici. Kada treba dejstvovati kopilot preuzme kontrolu i dejstvuje, a onda vrati letilicu u mod za praćenje kad ona opet oponaša pokrete matične letilice. Shvatam da je uvek novac problem, ali ovo je budućnost avijacije. Barem na vojnom polju. Baš ovakvi projekti. Znam i da će neko u komentarima da napiše „ovo mi možemo i sa našim Strsljenom „. Odgovor je …mozda…
Živojin Banković
Tango Six је писао о концепту Loyal Wingman.
https://tangosix.rs/2020/07/02/boing-i-americka-mornarica-rade-na-projektu-loyal-wingmen-u-istrazivanjima-koriste-i-bespilotne-ea-18g-growler/
https://tangosix.rs/2020/18/05/australijskom-kraljevskom-ratnom-vazduhoplovstvu-prikazan-prvi-borbeni-bespilotni-avion-loyal-wingman/
vesko
Pa mozda uz pomoc Airbusa moze da se ova integracija ostvari i sa nasim strsljenom,svakako treba pokusati.
boba
druze „pakleni“, srbija nije u stanju da razvije ni testo za burek kako valja a kamo li sta drugo :-)
Crni
Bobo, možda vi niste u stanju da razvijete kore za burek (niti da naučite da se za burek razvijaju kore a ne testo) ali dozvolićete da u Srbiji ima podosta ljudi koji to znaju, a neki znaju da razviju i poneku sitnicu u sferi odbrane. Ne avion, ne tenk, ne satelit, ali mogu i umeju da razviju ponešto sitno i značajno. Nema potrebe da sopstvene neuspehe projektujete na čitavu zemlju.
Minmatar
@Crni, @ PakleniVuk , ne nemamo tu tehnologiju, nismo u stanju da je razvijemo jer da jesmo ne bi je kupovali od Kine. Izuzetan nam je problem razvoj data linkova otpornh na ometanje. To je praktično bila i jedina kočnica u razvoju domaćih BPL. Gooooodinama smo tapkali u mestu upravo i skoro samo iz tog razloga. Praktično u tome tek pravimo prve korake. A provizorne ocene tipa „imamo dosta pametnih ljudi ovde“ nisu konstuktivne u tom smislu. Ja razumem Vaše želje, jer i moje su iste, donekle mogu da razumem i ljubav prema domovini, patriotizam itd… Senior software inženjer u toj branši košta 10 soma eura mesečno. Nije to za džabe. Ostatak saberite,oduzmite , pomnožite, osvrnite se oko sebe da još jednom sagledate gde živite pa da popričamo opet malo o data linkovima.
dinja
Staviću i ja mojih 5 dinara u ovu priču, tako Rusi kažu. Imao sam sreću, čast i zadovoljstvo da letim kao letač-mehaničar 30 godina u transportnoj avijaciji. Počeo na CL-215, završio na AN-26.
4500 puta poleteo i sleteo na vodu ili na zemlju. Video sam mnogo nesreće iz vazduha, posebno iz CL-215. Pa rekoh, da napišem koju reč…
Tema je: Komandno Mesto. Za komandovanje. U nekim situacijama. Mali helikopter?
Hajmo malo, domaće, Srbija, vazduh, komandovanje…
Recimo , poznati primer: Poplave.
Avion AN-26 poleti sa MTOW od 24 tone . Baražira 5,5 sati iznad poplavljenog područja.
Ima klimatizovanu kabinu, ima toalet, toplu vodu za čaj, kafu, može čovek da se prošeta, legne, ustane, pojede, popije, od struje ima 24V DC, 115V 400Hz i 36 V 400Hz… to su neke interesantne TT karakteristike AN-26 za ovu priču…
An-26 ponese dva kamermana koji će da snimaju situaciju i u realnom vremenu da je prenose na zemlju. Ponese 5 padobranaca koje može da izbaci ako nekome treba hitno pomoć na zemlji. Ponese još 2 tone paletizovanog materijala sa padobranima. To može biti gumeni čamac, voda, hrana, alat, medicinska oprema, bilo šta što je potrebno u datoj situaciji.
Dakle, avion AN-26 je u vazduhu, u realnom vremenu se prenosi slika na zemlju, odlučuje se gde je najugroženije. Izbacuju se padobranci da obezbede desantnu prostoriju. Ona je najvažnija. Avion u sledećem naletu desantira potreban materijal padobranima. Padobranci pakuju te padobrane i HELIKOPTERI dolaze da pokupe padobrane i ljude kojima je potrebna evakuacija, i eventualno u dolasku ponesu ako je još nešto potrebno.
Avion AN-26 je i dalje u vazduhu, baražira, brzina 250 km/h, sve se vidi dobro pri toj brzini. Visina po potrebi. U vazduhu je tek pola sata. Leteće još 5 sati. U njemu su još kamermani, padobranci i materijal. AN-26 i dalje radi svoj posao.
Za to vreme na aerodromu se pripremaju nove palete….
AN-26 ima GNS-530 i TCAS II. Vidi sve helikoptere u vazduhu i može da ih navodi gde treba u odnosu na situaciju u REALNOM VREMENU. Ima meteo radar dometa 300 km, najpreciznije vidi odakle može doći opet neka nevolja, oblačnost, kiša, grad itd. Avion AN-26 to sve MOŽE da uradi, a njegova posada to ZNA da uradi. Padobranca ili teret će da ubaci u krug od 10 metara.
Posle 5 sati, avion AN-26 sleće, puni se gorivo, menja se posada, ubacuju se nove palete. Zadržavanje na zemlji 15-20 minuta maximalno, i on je opet u vazduhu. Novih 5,5 sati…
Nije ovo Science fiction, ovo je sa DVA aviona AN-26 (tada imasmo 2, danas 1) trebalo biti rađeno još 2014.godine:
Poleću dva AN-26. Svaki nosi 10 paleta od 500 kg i 5 padobranaca. U prvom naletu bacaju padobrance da obezbede desantne prostorije.U drugom naletu dva aviona bacaju padobranima 20 paleta . Svaka paleta 500 kg. Izbacili su 10 najsposobnijih ljudi i 10 tona najpotrebnijeg materijala tamo gde je potrebno i gde je bezbedno. Za 30-40 minuta eto ih opet…. Završen posao. Za sat vremena 20 ljudi i 20 tona materijala je isporučeno. Posle toga jedan An-26 nastavlja da baca teret i padobrance gde treba, drugi navodi helikoptere,komanduje, javlja i prenosi situaciju u realnom vremenu.
Ali eto, nije se taj film gledao, neću o razlozima, ko je u temi njemu je jasno zašto…
Možda ako ovo neko i pročita, pa nešto uradi po tom pitanju, mada ne verujem. AN-26 je na našem nebu samo 45 godina…. Rano je.
Medevac
Struka se kod nas pita kad se sve ostalo zaglibi. Komentar je potpuno na mestu. U vreme Kraljevine SHS i JRV se pitala a Srbija je imala – pristup,ozbiljnost i 5 fabrika aviona . Ali pre svega, pravi pristup i način razmišljanja. Nisam iz struke, ali sam sa ,,Plavcima“ uvek bio na Ti :) i poštovanje do poda. Ako i kad dođe vreme, neko će se setiti Vašeg posta.
Paqe
dinja
E moj ErForse razumevanja nikada za inicijativu. Zato je Anovska eskadrila za vreme poplava makar u Šapcu nasip odbranila.
Т5
Свака на месту,
joш бих додао да има места и за опрему за С5I целог jата дронова, а у борбеноj yлози може да носи и вр в-в и в-з, контеjнере са топовима итд.