SIAF 2015: Nemački Tigrovi

Jedan od najzanimljivijih vazduhoplova na statičkoj izložbi aeromitinga SIAF-2015. u slovačkoj bazi Sliač svakako je bio evropski višenamenski borbeni helikopter Airbus Helicopters Tiger.

Ova letelica se ne viđa baš često na ovakvim događajima a u Slovačkoj je bio izložen helikopter u varijanti Tigar UH nemačke armije.

Tigar je danas jedan od najsavremenijih borbenih helikoptera na svetu koga su u razvoju, koji je dugo trajao, pratili mnogi problemi. I pored mnogo nedaća helikopter je uveden u naoružanje a osim Francuske i Nemačke helikopter su nabavile i Španija i Australija.

Kratka istorija razvoja helikoptera Tigar

Razvoj ovog helikoptera je započet još 1984. godine između francuske firme Aerospatiale i zapadnonemačkog MBB. Samo dve godine kasnije program je, zbog pretpostavke da će troškovi biti veliki, obustavljen da bi novembra 1987. bio ponovo pokrenut.

U početku predviđeno je bilo da Tigar bude protivoklopni helikopter ali su se usled vojno-ekonomskih i političkih promena zahtevi vremenom promenili. Tokom 1989. definisana je zajednička francusko-nemačka agencija koja će rukovoditi razvojem helikoptera a iste godine je osigurano finansiranje do serijske proizvodnje. Ujedno je i dogovoreno da će postojati dve proizvodne linije, po jedna u Francuskoj i Nemačkoj.

Isti dogovor podrazumevao je izradu pet prototipova od toga tri nenaoružana primerka, jedan prototip verzije za podršku koji je razvijan za Francusku i jedan prototip za protivoklopnu borbu koji je definisala Nemačka.

Prvi prototip Tigra poleteo je 27. aprila 1991. godine. Kraj Hladnog rata doveo je do postavljanja pitanja o svrsi daljeg razvoja ovog helikoptera a ujedno je došlo i do finansijskih problema zbog smanjivanja vojnih budžeta i sredstava za nove nabavke vojne opreme.

Ipak, interes je preovladao i formiranjem konzorcijuma Eurocopter 1992. godine, u koji su između ostalih ušli i nosioci razvoja Tigra, dovelo je do toga da budućnost ovog helikoptera bude osigurana. Francuska i Nemačka su decembra 1996. potpisali  sporazume o razvoju avionike i naoružanja čime je dodatno pokazana želja za daljim razvojem programa. Juna 1999. obe države naručuju po 80 helikoptera vrednih 3,3 milijarde evra a 22. marta 2002. pojavio se prvi serijski helikopter proizveden u nemačkom pogonu Eurokoptera u gradu Donauwörth.

Testovi serijskih primeraka počeli su 2003. a prvi serijski helikopter isporučen je francuskoj armiji tek 18. marta 2005. Nemačka je svoj prvi helikopter dobila 6. aprila iste godine.

Tigar u Nemačkoj

Isporuku i uvođenje u naoružanje borbenog helikoptera Tigar u Nemačkoj pratili su veliki problemi sa pouzdanošću i dovođenjem helikoptera u operativno stanje. Od 2005. do 2009. nemačka armijska avijacija je umesto 67 dobila samo 11 helikoptera pa je maja 2010. nemačka vlada zapretila prekidom ugovora dok se ne reše tehnički problemi. Marta 2013. Nemačka je sporazumom sa Eurokopterom smanjila svoju narudžbinu sa 80 na svega 57 helikoptera a februara 2014. Bundesver je imao svega 26 Tigrova. Armijski avijacijski korpusi (Heeresfliegertruppe) koriste helikoptere Tiger UH (Unterstützungshubschrauber) koji je od čistokrvnog protivoklopnog helikoptera evoluirao u borbeni helikopter za podršku.

Svi primerci nalaze se u sastavu 36. jurišne helikopterske regimente “Kurhessen“ koja je svoje prve helikoptere dobila tek 2011. godine. Do tada nemački helikopteri Tigar nalazili su se u Francuskoj, u zajedničkom centru za obuku u bazi Le Luc. Kurhessen jurišna regimenta čini deo Divizije snaga za brzo reagovanje i stacionirana je u bazi Friclar a do 2014. koristila je protivoklopne helikoptere Bo-105P. Regimenta se sastoji iz: 361. odeljenja posada, 362. odeljenja tehničke službe koje ima četiri tima za održavanje, 365. jedinice za snabdevanje i 369. armijske letačke eskadrile.

Decembra 2012. četiri nemačka Tigra UH poslata su u Avganistan a za te potrebe pokrenut je program modifikacije prilagođavanja helikoptera uslovima koji tamo vladaju. U programu ASGARD helikopteri su na motorima dobili filtere za pesak, dodatnu balističku zaštitu i poboljšanu opremu za komunikaciju. Ugovor o modernizaciji je obuhvatao 12 helikoptera a poslednji je isporučen početkom marta 2014. U Avganistanu su bili stacionirani u bazi Mazar-i-Sharif i imali su zadatke izviđanja, podrške trupama na zemlji, i zaštite konvoja a misija je završena 30. juna 2014.

Nemački helikopteri opremljeni su nišanskim sisemom SAGEM Osiris dometa 18 km koji je montiran u kućištu iznad glavnog rotora a obuhvata IRCCD (Infrared Charge Coupled Device) kameru i laserski daljinomer. U nosu se nalazi infracrveni sistem za osmatranje prednje polusfere (FLIR-Forward Looking Infrared). Od naoružanje se koriste protivoklopne rakete PARS 3LR sa pasivnim infracrvenim CCD senzorom dometa 7 km probojnosti čeličnog oklopa debljine preko 1000 mm nakon uništenja reaktivnog oklopa, protivoklopne rakete HOT3 sa poluautomatskim komandnim vođenjem dometa 4,3 km probojnosti 1250 mm čeličnog oklopa. Za dejstvo po ciljevima u vazduhu koriste se infracrveno samonavođene rakete AIM-92 “Stinger“ dometa 5 km. Tu su i nevođena raketna zrna Hydra 70 kalibra 70 mm u 19-cevnim saćastim lanserima LAU-61C/A kao i kontejneri sa mitraljezom FN HMP 400 kalibra 12,7 mm.