BEG airport status
Otkrivena bista Tadiji Sondermajeru; Udruženje linijskih pilota nastavlja projekat „U čast srpskih vazduhoplovnih velikana“, DCV i Er Srbija donatori Povod za otkrivanje biste, ploča i svečanu akademiju jeste 90 godina od osnivanja prve srpske avio-kompanije / Foto: Air Serbia

Otkrivena bista Tadiji Sondermajeru; Udruženje linijskih pilota nastavlja projekat „U čast srpskih vazduhoplovnih velikana“, DCV i Er Srbija donatori

Otkrivanje biste Tadiiji Sondermajeru, kao i otkrivanje spomen-ploča Sondermajeru i Arčibaldu Rajsu održani su u sklopu projekta „U čast srpskih vazduhoplovnih velikana“ organizatora Udruženja linijskih pilota Srbije u Beogradu. Projekat je kao donator prvi podržao Direktorat civilnog vazduhoplovstva a zatim i nacionalna avio-kompanija.

Manifestacija je otvorena otkrivanjem biste, a mesto za njeno postavljanje simbolično je odabrano na samo nekoliko desetina metara od njegove rodne kuće, na uglu Palmotićeve i ulice Koste Stojanovića u Beogradu. Jedan od povoda za otkrivanje biste, ploča, a po završetku programa i održavanja svečane akademije, jeste i 90 godina od osnivanja prve srpske avio-kompanije Aeroput.

Tadija Sondermajer osnivač prve srpske avio-kompanije Aeroput. DCV i Er Srbija pomogli realizaciju projekta / Foto: Air Serbia

Bistu su svečano otkrili Siniša Mali gradonačelnik Beograda, Mirjana Čizmarov direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva i Dane Kondić, direktor Er Srbije. Pored njih otkrivanju biste prisustvovali su članovi Udruženja linijskih pilota Srbije, članovi porodice Sondermajer, kao i mnoge druge zvanice.

– U istoriju svetske avijacije Tadija se upisao 1927. godine kada je legendarnim letom Pariz-Bombaj-Beograd preleteo 14.800 kilometara i tako među prvima u istoriji izveo transkontinentalni let. Malo je poznato da je povod za ovaj podvig bila Tadijina želja da prikupi novac za osnivanje vazduhoplovne kompanije. I tako je nastao Aeroput. U prvoj operativnoj godini Aeroputa 1928. godine 1.300 putnika vinulo se u nebo, a od tada pa do danas taj broj stalno raste. – rekao je Siniša Mali.

Govor direktorke DCV-a na svečanosti otkrivanja biste / Foto: Udruženje linijskih pilota

Kompanija Er Srbija, koja danas nastavlja tradiciju Aeroputa, osma je najstarija svetska avio-kompanija koja je i dalje aktivna, rekao je generalni direktor Er Srbije Dane Kondić.

Nakon otkrivanja biste, otkrivene su i spomen-ploče Tadiji Sondermajeru i Arčibaldu Rajsu na zgradi Aerokluba u Beogradu. Ploče su otkrili članovi porodice Sondermajer, zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, ambasadorka Francuske Kristin Moro, predsednik Udruženja linijskih pilota Srbije Velimir Isaković, kao i predsednik Nacionalnog Aerokluba „Naša Krila“ Slobodan Pejić.

Kolege ispred kolege koji je bio prvi / Foto: Air Serbia

Završni deo programa održan je u zgradi Aerokluba u vidu svečane akademije gde su dodeljene Velike Plave zahvalnice za pomoć projektu pre svih Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, Er Srbiji i Skupštini grada Beograda. Takođe, dodeljena su priznanja za doprinos avijaciji, partnerski medaljoni, kao i medaljoni „Zlatni velikan“ i letački znakovi.

Inicijator projekta Dušan Ivančajić za Tango Six objašnjava da je pre njegove inicijative postojalo nekoliko sličnih, ali da nijedna nije aktuelizovana. Kako kaže, iako je inicijativa započeta pre dve godine, a materijalizovana tek danas, projekat još uvek nije završen:

– Meni je veoma žao što ova priča nije još završena, a to je zato što treća ploča namenjena porodičnoj kući Sondermajer nije postavljena iz određenih tehničko-birokratnih razloga. Ipak, postoji obećanje da će se i to ubrzo rešiti. Da nije bilo partnera na našem projektu inicijativa Udruženja ne bi mogla da se realizuje. Nadamo se da će se i beogradski aerodrom i SMATSA priključiti akciji. –

Prošle godine, takođe na inicijativu Udruženja linijskih pilota Srbije, Sondermajer je dobio i ulicu na Novom Beogradu na prostoru starog civilnog i vojnog aerodroma na Bežanijskoj kosi, neposredno pored hangara Milutina Milankovića.

Kako objašnjavaju iz Udruženja, pored 90 godina od osnivanja prve srpske avio-kompanije, povod za ovu manifestaciju bili su i pola veka od smrti Tadije Sondermajera, 108 godina od početka školovanja srpskih pilota u Parizu, 105 godina od prvog ukaza koji je predstavio osnov za formiranje Direktorata civilnog vazduhoplovstva, više od 100 godina tradicije udruživanja pilota, 95 godina Aerokluba, kao i 60 godina od zvaničnog početka rada Udruženja linijskih pilota Srbije.

Komentari

V

Poštovana redakcijo Tango Six,

Zamoliću Vas da se aktivirate (ako već niste) u pokušaj stanara bloka 9a na Novom Beogradu, da se spreči rušenje upravne zgrade Ikarusa, koja pored nesumnjivog značaja sa srpsko i jugoslovensko vazduhoplovstvo predstavlja i spomenik kulture.

Hvala

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Beduin na: [ANALIZA] Da li donirani avioni iz Rusije zaista pripadaju 4+ ili 4++ generaciji?

A daj mi kazi zasto ljudi uzimaju nove aute nakon nekog vremena? Pa ti mozes i s ficom ili stojadnim funkcionirat bez problema pa to sigurno ne cinis vise.

18. Oct 2017.Pogledaj

Živojin Banković na: [VIDEO REPORTAŽA] Bili smo na probi „Slobode 2017“

У једном тренутку заиста није летела нити једна српска 29-ка. Није пракса да се код МиГ-29УБ фарба нос, радом код једноседа је од другачијег радиопрозрачног композитног материјала и он обично има другу боју. Реалан период довођења рускиха виона нна наш стандард је неколико месеци.

18. Oct 2017.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Ugrožava li Zagreb beogradski aerodrom?

Ma nitko to ne spori da se vrše investicije i da se vide ogromni pomaci. Konačno i brojke su jasne. Hrvatski turizam rapidno raste, kao i brojka zrakoplovnih putnika povezanih sa time. I to jest činjenica. Što god netko mislio o samoj Hrvatskoj, njenom turizmu i potencijalima.

18. Oct 2017.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Ugrožava li Zagreb beogradski aerodrom?

OK, mislim da nam se percepcije razilaze. Ja osobno planiram kraj života provesti na Martiniqueu. Najbolji godišnji sam proveo na Kubi. Nevjerojatno je bilo na Gran Cannariji, Tenerifima, na Borneu... Na Jadranu sam bio na više od 80 destinacija (Hrvatska, Crna Gora, Neum) i ni jedna mi nije bila ni izbliza kao ovo gore napisano.…

18. Oct 2017.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Ugrožava li Zagreb beogradski aerodrom?

A Bože zašto i kome bi ja držao stranu? Ja se nadam da ste u mojim brojnim člancima koje sam o tome napisoa pročitali 1. Da ta linija donosi gubitke i to ozbiljne 2. Da je i usprkos toga potrebna i da donosi velike benefite, da Srbija treba financirati tu liniju jel je ona važna…

18. Oct 2017.Pogledaj