BEG airport status
Otvorena izložba „Sputnjik 60“ u Muzeju vazduhoplovstva; Kaleri: Uskoro i đaci učestvuju u kosmičkim eksperimentima Postavka je pre Beograda bila otvorena u Azerbejdžanu i u Bugarskoj / Foto: Marta Lutovac, Tango Six

Otvorena izložba „Sputnjik 60“ u Muzeju vazduhoplovstva; Kaleri: Uskoro i đaci učestvuju u kosmičkim eksperimentima

Izložba „Sputnjik 60“ posvećena šezdesetogodišnjici lansiranja prvog veštačkog satelita u svemir otvorena je juče u Muzeju vazduhoplovstva Beograd.

Otvaranju postavke prisustvovali su predstavnici ruske kompanije ROSKOSMOS kao organizatori izložbe, ambasador Rusije Aleksandar Čepurin, kosmonaut Aleksandar Jurjevič Kaleri, kao i domaćini postavke predstavnici Muzeja vazduhoplovstva i Ruskog doma.

Tim povodom prisutnima se obratio predstavnik kompanije ROSKOSMOS Mihail Fedejev i objasnio da je ruska reč „Sputnjik“, koja znači „pratilac“, njegovim poletanjem ušla u sve svetske jezike:

– Prvi veštački satelit Sputnjik poleteo je 4. oktobra 1957. godine sa kosmodroma Kapustin Jar. Na 315. sekundi leta Sputnjik se odvojio od svog pratioca, od biti, i dao je signal „bip-bip“ koji je čula celokupna planeta. Taj Sputnjik je postao prvi veštački objekat u zemljinoj orbiti i time objavio početak kosmičke ere u istoriji čovečanstva. –

Prvi veštački satelit u zemljinoj orbiti / Foto: Marta Lutovac, Tango Six

Ova izložba organizuje se prvi put u Beogradu, ali ne i u svetu. Prema rečima predstavnika Ruskog doma, postavka je prethodno bila otvorena u Azerbejdžanu i u Bugarskoj, a u planu je da nastavi svoj „put oko sveta kao što je to pre 60 godina učinio Sputnjik“.

O Sputnjiku su želeli da saznaju i srednjoškolci / Foto: Marta Lutovac, Tango Six

Kako je za Tango Six rekao kosmonaut Aleksandar Jurjevič Kaleri, jedna od najvažnijih posledica razvoja i prodora u svemir jeste da kosmonauti iz raznih zemalja mogu zajedno da istražuju i pomažu jedni druge:

– Ranije je bila kosmička trka između velikih sila ko će pre i ko će brže da uradi. To se u međuvremenu promenilo i danas kosmičke sile sarađuju međusobno, bar što se tiče upravljanja kosmonautike. Zajedničkom saradnjom više zemalja postiže se bolji rezultat, jer se spajaju različita inženjerska iskustva i prakse. Najvažnije je da se to iskustvo prikuplja, da se analizira i pretvara u nova dostignuća. –

Od poletanja Sputnjika do danas u kosmosu bilo preko 500 kosmonauta / Foto: Marta Lutovac, Tango Six

Prema njegovim rečima, tokom prethodnih 60 godina pređen je dugačak put usložnjavanja svemirskih aparata, a broj ljudi koji se bave izučavanjem kosmosa znatno je veći:

– Ranije su to bile samo državne kompanije i uzak krug stručnjaka koji se time bavio, a sada se time bave i privatne kompanije i studenti, a uskoro će i đaci moći da učestvuju u određenom stepenu u izradi aparata potrebnih za istraživanje svemira. Razvojem tehnologije pojavile su se i nove mogućnosti. Naravno, to je dosta poboljšalo iskustva kosmonauta i ispoljava se u različitim oblastima delatnosti.

Jedna od najvećih razlika je to što je šezdesetih godina spajanje satelita u svemiru bilo skoro kao trik iz cirkusa i trebalo ga je izvesti na neverovatan način. Danas to predstavlja najobičniju operaciju koju može bilo koji osnovno obučeni stručnjak da izvrši. Takođe, sve što se istražuje, razvija i isprobava za upotrebu u svemiru, kasnije se koristi i na zemlji. Na primer, bežična veza prvi put je upotrebljena za kontakte sa svemirskom stanicom i kosmonautima, a posle je to počelo da se koristi i na zemlji. –

Posetioci različitih uzrastra i profesija u velikom broju na otvaranju izložbe / Foto: Marta Lutovac, Tango Six

Sputnjik zaista jeste otvorio put čovečanstvu u kosmos, zaključuje Kaleri i dodaje da je od tog dana do danas preko 500 kosmonauta boravilo u svemiru. On nam je objasnio i da vreme u kosmosu teče identično kao i na zemlji:

– Vreme u kosmosu i dole na zemlji ne teče toliko drugačije, može se reći da je čak i isto. Ukoliko je recimo u toku radna nedelja na zemlji, a navikao sam nedeljom popodne da odmorim i prilegnem, isto tako ću se osećati i gore u kosmosu u svemirskoj stanici. Navike koje se steknu na zemlji traju i u svemiru. –

Prisutnima su se obratili i ruski kosmonauti iz kosmičke stanice / Foto: Marta Lutovac, Tango Six

Priliku da se prisutnima obrati imao je i direktor Muzeja vazduhoplovstva Čedo Milivojević koji je rekao da Muzej kao i Sputnjik ove godine obeležava 60 godina postojanja i rada. On je tada istakao i buduće planove rada te ustanove:

– Prema planu Vlade Republike Srbije od januara meseca 2018. godine Muzej postaje ustanova kulture u okviru Ministarstva odbrane, koje je jedno od vodećih osnivača Muzeja. Posle decenijskog lutanja Muzej će stati pod okrilje države čime će njegovo statusno pitanje biti konačno rešeno. Time otvaramo novu stranicu istorije sa sigurnom budućnošću koja obećava prosperitet. –

U toku današnjeg dana nastaviće se dvodnevni program gde će predavanje održati kosmonaut Kaleri, nakon čega će biti emitovan film „Gagarin – prvi u kosmosu“. Program počinje u 12 časova u prostorijama Muzeja.

Postavka će biti otvorena do 2. novembra ove godine.

Autor:

Marta Lutovac Zamenica glavnog i odgovornog urednika marta.lutovac@tangosix.rs

Komentari

D

Svi panoi su na ruskom jeziku?! Jel to ruski postao zvanični jezik u Srbiji?

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Raki na: [VIDEO] Gađanja artiljerijsko-raketnim sistemima PASARS i Pancir

Pa ovi sistemi i nisu za ozbiljniju odbranu od vazdusnih napada,Pancir je ulta kratki domet,poslastica za savremenu avijaciju,a Pasars mu dodje kao vracanje 40 goduna unazad.

20. Sep 2020.Pogledaj

Deki na: [VIDEO] Gađanja artiljerijsko-raketnim sistemima PASARS i Pancir

Kakvo je,samo ovo PRANJE novca,ovi Pasarsi. Pogledajte snimak sa poligona,"Nikinci",gde na Vojvodjanskoj uzbrdici,ovaj Fap,"stenje",kao porodilja na porodjaju. Kažu,"nulta serija"? Da li imaju hrabrosti da kažu koliko su novca bacili u "istraživanja",za Pasars i onaj "Lazar",koji nije bolji od oklopljenog autobusa. Nisam,"mrzitelj",niti sam zaludan pa piskarama bez veze,već pratim godinama G.Miloradovića,koji se ponaša kao "profesor Baltazar"…

20. Sep 2020.Pogledaj

Narednik I klase na: Trupna PVO ruske vojske dobija artiljerijsko-raketne sisteme Pancir-SM-SV

kamo lepe srece da izraelski sistemi modernizuju nasu PVO 6 baterija sa 18 lansera Barak SR-MR sa 6 radara i 6 C4I vozila 144 raketa na lanserima koje mogu da vuku kamioni FAP 2228, plus 2 baterije 6 lansera /Barak-LR sa 2 radara i 2 C4I vozila, 48 raketa spsobnih da gadjaju TBM, na istim…

20. Sep 2020.Pogledaj

Narednik I klase na: Trupna PVO ruske vojske dobija artiljerijsko-raketne sisteme Pancir-SM-SV

Živojin moja poenta je u drugom, komanda PVO mora biti integralna i jedinstvena, da svi sistemi imaju iste podatke, a da tada automatizovani C4I sami bitaju orudje koje gadja od-edjeni cilj. majbolji primer je Iron Dome koji se koristi i za blisku od-branu, i za dejstva do 70km, za pokrivanje trupa, ali ce se verovatno…

20. Sep 2020.Pogledaj

Send this to a friend