Održana svečana Akademija povodom 55. godina postojanja Udruženja linijskih pilota Srbije; Isaković: U planu postavljanje spomenika srpskom avijatičaru na „Tesli“

Povodom 55 godina osnivanja i rada Udruženja linijskih pilota Srbije juče je održana svečana Akademija u „Aeroklubu“.

Svečanost je otvorena projekcijom nemog crno-belog filma u petominutnom trajanju iz 1928. i 1938. godine posvećenog letu „Aeroputa“ Zagreb-Beograd i Svetskoj vazduhoplovnoj izložbi u Beogradu, koju je organizovao Tadija Sondermajer.

U nastavku programa predsednik Udruženja Velimir Isaković govorio je o njegovom istorijatu, razvoju i aktivnostima. Kako je rekao za Tango Six, u planu su mnogi projekti, a trenutno su u potrazi za investitorima:

– Za sada postoje investitori koji će pokriti otprilike 60% projekata, a moguće je da ćemo naredne godine uspeti da realizujemo sve što je trenutno u planu. Ove godine, od početka projekta „U čast srpskim vazduhoplovnim velikanima“ našom inicijativom je dobijeno pravo na ulicu Tadije Sondermajera čija je tabla postavljena početkom 2017. na Novom Beogradu. Mi smo predvideli da na početku te ulice uz odobrenje Grada instaliramo jednu skulpturu koja će biti modernistička. Druga skulptura bi je pratila u neposrednoj blizini na prostoru Airport City-a, takođe modernistička skulptura prvog leta. –

Isaković nas je tom prilikom detaljnije uputio u buduće projekte Udruženja, kao i uspostavljene saradnje koje su od velikog značaja za srpsku avijaciju:

– Sledeći je projekat obeležavanja dela prostora u Muzeju vazduhoplovstva, pre svega enterijerski deo, a zatim ćemo u određenom delu eksterijera takođe instalirati jednu skulpturu. Pregovori za to sa investitorima su u toku. Ono što je najznačajnije po pitanju spomenika jeste podizanje spomenika srpskom avijatičaru. Takođe, pokretanje inicijative za obeležavanje lika i dela Aleksandra Deroka, u ovom slučaju ne kao akademika, već kao pilota. Naime, trenutno tražimo rešenje na teritoriji grada gde ćemo napraviti jednu instalaciju braći Deroko koji su učestvovali u osnivanju naše avijacije.

Takođe, sa Francuzima radimo dalje na projektu širenja onoga što je shvatanje istine o formiranju srpske avijacije. Uz pomoć francuskog Kulturnog centra i francuske ambasade mi smo u ovom periodu napravili jednu posetu francuskim vazduhoplovnim kolekcijama u Parizu. Tako smo došli u posed određenih dokumenata koji jasno govore o procesu nastanka naših pilota. Na taj način je i nastala letačka značka koja je određena vrsta replike letačke značke iz 1917. godine koje su naši piloti nosili. To je sada letačka značka naše pilotske asocijacije. –

Govoreći o projektima koji se pripremaju za realizaciju, Isaković je posebno istakao značaj postavljanja spomenika srpskom avijatičaru i objasnio nam kako je on zamišljen:

– Prostor na kome bi trebalo da bude skulptura srpskom avijatičaru jeste ulazni deo beogradskog aerodroma. Skulptura bi zajedno sa postamentom trebalo da bude visoka pet metara i da prikazuje pilota u pokretu. Urađene su detaljne analize i upravo zbog toga smo radili istraživanje privatnih kolekcija u Parizu koje poseduju fotografije naših pilota tog doba. U tom smislu i pantalone koje je taj pilot nosio, čizme, jakna i kapa koje je imao na sebi, čak i te kožne rukavice koje će imati u ruci zajedno sa potezom gde on pokazuje simbolično na jednu viziju nastanka avijacije, su jedno potpuno originalno rešenje koje ćemo raditi u sklopu onoga što je već inercija naših projekata – ugledaćemo se na umetnost tog doba, konkretno na Rodena. –

On je tokom obraćanja prisutnima govorio i o okupljanju pilota u asocijacije ističući poteškoće koje su pripadnici te profesije kroz istoriju imali. Naše pitanje bilo je zašto?

– Ta jedna vrsta zazornosti i određenog opreza kada se god okupljaju piloti oko neke ideje je nešto što je večito prisutno. To je postojalo i 1923. godine i 1927. i 1933, ali i u posleratnom periodu kada su vlasti tadašnje Jugoslavije bile poprilično oprezne kada je trebalo da se oglasi ideja o strukovnoj pilotskoj asocijaciji. Pregovori oko osnivanja te prve asocijacije trajali su par godina gde je svima trebalo da se da neko objašnjenje zašto baš piloti treba da se udruže. I danas se postavlja to pitanje, što ukazuje na to da su piloti svojevrsna snaga i da imaju određenu vrednost u društvu koja je neosporna. Mi želimo samo to da potvrdimo i da kažemo da nismo opasnost bilo kome. Neka se svako udružuje u okviru svoje struke. –

Tokom programa svečanosti istaknutim pojedincima dodeljeni su medaljoni „Zlatni velikan“, zatim članovima Udruženja koji su dobili nova zvanja podeljene su specijalne pilotske olovke i letačke značke,  kao i zahvalnice pojedincima i kompanijama za doprinos projektu „U čast srpskih vazduhoplovnih velikana“.