BEG airport status
Održana svečana Akademija povodom 55. godina postojanja Udruženja linijskih pilota Srbije; Isaković: U planu postavljanje spomenika srpskom avijatičaru na „Tesli“ Skulptura bi trebalo da bude visoka pet metara i prikazuje avijatičara u pokretu / Foto: Marta Lutovac, Tango Six

Održana svečana Akademija povodom 55. godina postojanja Udruženja linijskih pilota Srbije; Isaković: U planu postavljanje spomenika srpskom avijatičaru na „Tesli“

Povodom 55 godina osnivanja i rada Udruženja linijskih pilota Srbije juče je održana svečana Akademija u „Aeroklubu“.

Svečanost je otvorena projekcijom nemog crno-belog filma u petominutnom trajanju iz 1928. i 1938. godine posvećenog letu „Aeroputa“ Zagreb-Beograd i Svetskoj vazduhoplovnoj izložbi u Beogradu, koju je organizovao Tadija Sondermajer.

U nastavku programa predsednik Udruženja Velimir Isaković govorio je o njegovom istorijatu, razvoju i aktivnostima. Kako je rekao za Tango Six, u planu su mnogi projekti, a trenutno su u potrazi za investitorima:

– Za sada postoje investitori koji će pokriti otprilike 60% projekata, a moguće je da ćemo naredne godine uspeti da realizujemo sve što je trenutno u planu. Ove godine, od početka projekta „U čast srpskim vazduhoplovnim velikanima“ našom inicijativom je dobijeno pravo na ulicu Tadije Sondermajera čija je tabla postavljena početkom 2017. na Novom Beogradu. Mi smo predvideli da na početku te ulice uz odobrenje Grada instaliramo jednu skulpturu koja će biti modernistička. Druga skulptura bi je pratila u neposrednoj blizini na prostoru Airport City-a, takođe modernistička skulptura prvog leta. –

Član Udruženja Dušan Ivančajić o značaju pilotske asocijacije / Foto: Marta Lutovac, Tango Six

Isaković nas je tom prilikom detaljnije uputio u buduće projekte Udruženja, kao i uspostavljene saradnje koje su od velikog značaja za srpsku avijaciju:

– Sledeći je projekat obeležavanja dela prostora u Muzeju vazduhoplovstva, pre svega enterijerski deo, a zatim ćemo u određenom delu eksterijera takođe instalirati jednu skulpturu. Pregovori za to sa investitorima su u toku. Ono što je najznačajnije po pitanju spomenika jeste podizanje spomenika srpskom avijatičaru. Takođe, pokretanje inicijative za obeležavanje lika i dela Aleksandra Deroka, u ovom slučaju ne kao akademika, već kao pilota. Naime, trenutno tražimo rešenje na teritoriji grada gde ćemo napraviti jednu instalaciju braći Deroko koji su učestvovali u osnivanju naše avijacije.

Takođe, sa Francuzima radimo dalje na projektu širenja onoga što je shvatanje istine o formiranju srpske avijacije. Uz pomoć francuskog Kulturnog centra i francuske ambasade mi smo u ovom periodu napravili jednu posetu francuskim vazduhoplovnim kolekcijama u Parizu. Tako smo došli u posed određenih dokumenata koji jasno govore o procesu nastanka naših pilota. Na taj način je i nastala letačka značka koja je određena vrsta replike letačke značke iz 1917. godine koje su naši piloti nosili. To je sada letačka značka naše pilotske asocijacije. –

Govoreći o projektima koji se pripremaju za realizaciju, Isaković je posebno istakao značaj postavljanja spomenika srpskom avijatičaru i objasnio nam kako je on zamišljen:

– Prostor na kome bi trebalo da bude skulptura srpskom avijatičaru jeste ulazni deo beogradskog aerodroma. Skulptura bi zajedno sa postamentom trebalo da bude visoka pet metara i da prikazuje pilota u pokretu. Urađene su detaljne analize i upravo zbog toga smo radili istraživanje privatnih kolekcija u Parizu koje poseduju fotografije naših pilota tog doba. U tom smislu i pantalone koje je taj pilot nosio, čizme, jakna i kapa koje je imao na sebi, čak i te kožne rukavice koje će imati u ruci zajedno sa potezom gde on pokazuje simbolično na jednu viziju nastanka avijacije, su jedno potpuno originalno rešenje koje ćemo raditi u sklopu onoga što je već inercija naših projekata – ugledaćemo se na umetnost tog doba, konkretno na Rodena. –

Među prisutnima veliki broj pilota i poštovalaca struke / Foto: Marta Lutovac, Tango Six

On je tokom obraćanja prisutnima govorio i o okupljanju pilota u asocijacije ističući poteškoće koje su pripadnici te profesije kroz istoriju imali. Naše pitanje bilo je zašto?

– Ta jedna vrsta zazornosti i određenog opreza kada se god okupljaju piloti oko neke ideje je nešto što je večito prisutno. To je postojalo i 1923. godine i 1927. i 1933, ali i u posleratnom periodu kada su vlasti tadašnje Jugoslavije bile poprilično oprezne kada je trebalo da se oglasi ideja o strukovnoj pilotskoj asocijaciji. Pregovori oko osnivanja te prve asocijacije trajali su par godina gde je svima trebalo da se da neko objašnjenje zašto baš piloti treba da se udruže. I danas se postavlja to pitanje, što ukazuje na to da su piloti svojevrsna snaga i da imaju određenu vrednost u društvu koja je neosporna. Mi želimo samo to da potvrdimo i da kažemo da nismo opasnost bilo kome. Neka se svako udružuje u okviru svoje struke. –

Tokom programa svečanosti istaknutim pojedincima dodeljeni su medaljoni „Zlatni velikan“, zatim članovima Udruženja koji su dobili nova zvanja podeljene su specijalne pilotske olovke i letačke značke,  kao i zahvalnice pojedincima i kompanijama za doprinos projektu „U čast srpskih vazduhoplovnih velikana“.

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Autor:

Marta Lutovac Zamenica glavnog i odgovornog urednika marta.lutovac@tangosix.rs

Komentari

lj

Ako sebe smatrate elitom onda prvo naucite da citate i pisete onako kako je uradjeno jezickom reformom Vuka Karadzica iz 1847. godine, koja je i danas na snazi. Ukratko, na spomeniku Tadiji Sondermajeru pise ime na poljskom jeziku „Тадеусз“, srpskom cirilicom. Ispravno bi bilo napisati „Тадеуш“. Kada to ispravite na spomeniku koje je postavilo vase udruzenje, onda postavljajte nove!

Odgovori
du

Invidia festos dies non agit!Ljubitelju istorije,zasto se niste borili da najveći srpski avijatičar dvadesetog veka po svim mogućim i merodavnim kriterijumima Tadija Sondermajer dobije sve što mu sa razlogom ,pripada mnogo ranije, umesto da budete takvi,kakav Vam je i komentar.Razmislite o tome!Udruženje je očigledno uradilo ono što Vi niste mogli,hteli ili smeli.Imali ste ,ljubitelju istorije ,sve vreme sveta,a ništa ne uradiste da pravda pobedi nepravdu,istina neistinu,a nezaborav zaborav.Pošto znamo ko ste ljubitelju istorije ,neka Vam Gospod Bog i porodica Sondermajer oprosti Vaš komentar. Mi dobronamerni ,Vam opraštamo!

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Djuka na: Pola veka od prvog leta IAR-93: Obeležen zlatni jubilej jugoslovensko-rumunskog jurišnika

>> u svetu je veliki deficit klasičnih jurišnika Zato sto su prevazidjeni

02. Nov 2024.Pogledaj

Sladjan na: Prva javna potvrda: Mistrali 3+ u jedinicima Kopnene vojske

Prosto ne razumem komentare tipa "treba nabaviti jos", prosto mi je neverovatno da smo jedina drzava u Evropi prakticno koja se trudi da ne bude evropska drzava, sto me citanjem komentara na ovom i drugim portalima i ne demantuje. SFRJ je bila velika neutralna drzava, izmedju 2 bloka. Srbiju je smesno porediti sa SFRJ, a…

02. Nov 2024.Pogledaj

Samo kazem na: Od utopije do realnosti: Analiza izvodljivosti „letećih taksija“ za EXPO 2027 u Srbiji

@Nenad Pedesetak putnika dnevno uopste ne zvuci lose za pojedinacno vozilo wtf pa niti zemaljski taxi to ne može!!! 12 sati dnevno, 50 prijevoza 14 minuta po prijevozu jedino ako putnici strpljivo čekaju cijeli dan kada će doći njihov red 😀

02. Nov 2024.Pogledaj

Samo kazem na: Pola veka od prvog leta IAR-93: Obeležen zlatni jubilej jugoslovensko-rumunskog jurišnika

to bi bila zanimljiva tema, naime, postoje razlike iznedju proizvedenih primjeraka u ISTOJ tvornici!!! nema dva jednaka Orla!!! to nije bila serijska proizvodnja nego manufaktura guglati za detalje, tema je zanimljiva

02. Nov 2024.Pogledaj

djole na: Pola veka od prvog leta IAR-93: Obeležen zlatni jubilej jugoslovensko-rumunskog jurišnika

uz postovanje za sve ucesnike.. bilo madjar,rumun..po drzavama govorim... e da je srece,bilo,i pameti da se komsije dogovore.... u svakom slucaju..pokusaj je za svaku pohvalu..a iskreno,mozda bolji strucnjaci znaju vise,je moguca ,,skola,, za bolje

02. Nov 2024.Pogledaj