BEG airport status
LYBE 1320:30 Z 050°04KT 8000 NSC 00/M01 Q1020 NOSIG=
[INTERVJU] Kustos Muzeja vazduhoplovstva Darko Mladenović: Dokle se stiglo sa „izvlačenjem“ Boinga 727 i Konvera iz kruga Aerodroma Nikola Tesla "Nudio sam im da ukoliko se plaše pritiska javnosti krivicu svale na nas jer smo spremni da stanemo ispred Muzeja i da priznamo da smo krivi ako stabla budu posečena zbog prevlačenja aviona" / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

[INTERVJU] Kustos Muzeja vazduhoplovstva Darko Mladenović: Dokle se stiglo sa „izvlačenjem“ Boinga 727 i Konvera iz kruga Aerodroma Nikola Tesla

Jedna od bitnijih misija Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu u poslednjih deset godina jeste prevlačenje starih aviona iz kruga Aerodroma Nikola Tesla. U poslednje tri godine, zaposleni u muzeju su uz pomoć Jat Tehnike uspeli da prevuku DC-3 i Lisunov, a u septembru ove godine uz pomoć Privredne avijacije Jata i kompanije Sky partner izbavljen je i An-2M.

Ove letelice boravile su na aerodromu oko četrdeset godina, dok Boing 727 i Konver i dalje čekaju svoj red. Inicijative za prevlačenje dve ikone jugoslovenskog civilnog vazduhoplovstva sprovedene su u aprilu prošle godine akcijom prikupljanja sredstava koje je pokrenuo Tango Six u saradnji sa Muzejem. Iako se na samom početku akcije dobrovoljno aktiviralo preduzeće za specijalni transport Bora Kečić“, akcija prevlačenja podrazumevala je i saglasnost aerodroma za seču stabala na ključnoj lokaciji, unutar aerodromskog zemljišta.

Gde je zapelo u prevlačenju ovih aviona, o saradnji Muzeja sa aerodromom i drugim institucijama i kada će dve letlice konačno biti „izbavljene“ za Tango Six priča kustos Muzeja vazduhoplovtsva Darko Mladenović.

Prevlačenje aviona bilo je predviđeno još za 2015. godinu, zašto se nije sprovelo tada?

U tom trenutku, 2015. godine ja nisam bio uključen u akciju premeštanja jer je tadašnji direktor i šef Odeljenja za vazduhoplovnu tehniku Zoran Radojević imao neku svoju viziju kako to treba izvesti. Njegova ideja je bila da se avioni ne rasklapaju, da se jednostavno prebace takvi kakvi jesu. To podrazumeva prevlačenje aviona na sopstvenom trapu preko njiva. Ovakav postupak je moguć pod uslovom da je ekstremna zima ili kad je ekstremna suša. Problem je plan da se to uradi bez pripreme terena što je nemoguće jer kad dođete na njivu sa avionom  koji nije predviđen za takav teren, postoji opasnost da će se uvući trap, da će pući ili da će se odlomiti neki deo. Tada bi ostali zarobljeni na njivi sa avionom i ne bi imalo šanse da ga izvučete.

Iste godine dolazi i do promene rukovodstva Muzeja, tačnije Vlada Republike Srbije je preuzela brigu o njemu, a u  septembru mesecu je svaki vid akcije zaustavljen. U međuvremenu je Zoran radio na pripremama ruda za vuču, sistema za kačenje i rađeno je neko minimalno pomeranje aviona jer je aerodromu bio potreban prostor zbog  izrade perimetarne saobraćajnice i toplane. Nakon toga nastao je period zatišja i tada se ništa nije dešavalo u vezi sa prevlačenjem.

„Nismo mogli sve letelice odjednom da prevučemo. Ceo projekat je bio veoma izazovan, nas je bilo malo.“ / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

Šta je konkretno urađeno nakon što je aerodrom zahtevao izmeštanje aviona iz bezbednosno-restriktivne zone zbog podizanja ograde?

Muzej je još davno trebalo da oslobodi taj prostor od aviona, ali hvala aerodromu što je i do tada čuvao te avione na svojoj teritoriji. Još od kad su obećani ti avioni Muzeju dogovoreno je da privremeno budu smešteni na aerodromu.

Pre svega pristupili  smo izmeštanju DC-3 i Lisunova do Jat tehnike. Bio je to dogovor sa aerodromom i Jat Tehnikom da avione pripremimo za izmeštanje, odvezemo do Jat Tehnike i tamo ih rasklopimo. Jat Tehnika se ne nalazi u restriktivnoj zoni, tako da je i nama bio mnogo lakši pristup nego na području aerodroma. Sa druge strane na području aerodroma se radi na ledini i tu je veoma komplikovano raditi jer su potrebne dizalice. Tako da smo avione odvezli na prostor Jat Tehnike i tad smo krenuli u njihovo rasklapanje.

Prvo je prevučen DC-3, a zatim Lisunov i rasklopljeni su na toj platformi trenutno poznatoj kao „groblje aviona“. Ovaj naziv nosi jer se tu pored „YU-AKF“ nalaze još dva 727, jedan ATR-72 kao i po jedan 737-200 i 737-300. Jat Tehinka nam je opredelila taj prostor gde smo rasklopili avione 2016. godine.

Nakon toga bili smo zauzeti u Muzeju pripremom izložbe Srpska avijatika u Prvom svetskom ratu, a kasnije su vremenski uslovi postali nepovoljni za prevlačenje aviona. Čim su se uslovi stekli, prevukli smo Lisunov i počeli smo da razmišljamo kako bismo 727 „YU-AKF“ i Konver prevukli do Muzeja.

„Groblje aviona“ na prostoru aerodroma koji pripada Jat Tehnici / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

U aprilu 2017. godine sprovedena je akcija prikupljanja sredstava za prevlačenje Boinga 727 i Konvera do Muzeja, a nakon toga se javlja firma za transport „Bora Kečić“ koja se ponudila dobrovoljno da izvrši transport ova dva aviona. Zašto transport nije izvršen?

Ideja je bila da avione ne izvlačimo na sopstvenom trapu već da se natovare na prikolice, velike labudice kako ih zovemo i  da to odradi firma za specijalni transport. Imali smo tri do četiri ponude kada je Tango Six pokrenuo akciju sa Muzejom da se izvrši prikupljanje sredstava i obraćanje javnosti. Kako je krenula ta akcija mi smo počeli da dobijamo donacije u vezi sa tim, jedan od ponuđača bila je firma za specijalni transport „Bora Kečić“ koja se ponudila da to uradi besplatno. Onda smo se dogovorili da se akcija prikupljanja sredstava obustavi.

Pojavili su se inženjeri iz „Bore Kečića“, pogledali su teren i rekli kuda bismo mogli da prevučemo avione do Muzeja.

U međuvremenu, ono što se promenilo u odnosu na 2015. godinu jeste izgradnja perimetarske saobraćajnice, koja je napravila problem jer je podigla nivo terena za 1,20 m na mestu gde je trebalo da prođu avioni od 40 tona, što je veliki problem. Pre svega troškovi da se sredi ovaj deo terena bili bi veliki jer bi zahtevali izgradnju nove saobraćajnice, a opet bi se postavljalo pitanje da li bi bila dovoljno izdržljiva da preko nje pređe avion od 40 tona.

Onda se pojavljuje građevinski inženjer tj. stručnjak za građevinu, koji nam je ukazao na jedan jedini put kojim bi avion mogao da prođe. To je isti put kojim su preveženi DC-3 i Lisunov, gde je kapija K6.

Preko puta kapije nalazi se drvored belog javora, koji po izvodu iz katastra pripada aerodromu. Onda smo uputili dopis aerodromu Nikola Tesla sa molbom da se odobri sečenje tog drveća.

Na sastanku sa nadležnima iz aerodroma predloženo nam je da se iseku krila na avionu pa da avion izađe na glavnu kapiju, tj. na D prolaz. Međutim, rekao sam da je visina B727 tolika da ne može proći tuda. Jer kad bi tuda prošli mi bismo izašli na raskrsnicu, a od te raskrsnice dalje ne bismo mogli da prođemo jer je sa jedne strane drvored, a sa druge SMATSA.

Jedini put da avion prođe jeste preko njiva. Dakle, prikupili smo saglasnosti svih vlasnika parcela i svi su potpisali da nam dozvoljavaju prolaz preko parcela i pravljenje puta dok avioni prođu.  Čak smo tražili ponudu za izradu elaborata kako bi se izvršila sondaža terena, da vidimo da li je nosivost tih njiva takva da mogu da izdrže 60-70 tona, koliko bi B-727 imao natovaren na prikolicu.

Sve je išlo u prilog prevlačenju dok nismo tražili od aerodroma da se iseku ta stabla. Sa „Tesle“ su rekli da će se raspitati kod nadležnih oko uklanjanja, a  to je potrajalo dve do tri nedelje septembra 2017. godine.

Mladenović je formalno prikupio potrebne dozvole za prevlačenje Boinga i Konvera / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

Kome ste se nakon toga obratili za pomoć?

Onda sam pozvao Sekretarijat za nadležne polove pa se ispostavilo da oni nisu nadležni za opštinu Surčin. Opština Surčin ima svoje poslove, pa sam ih nazvao i gospodin koji se javio rekao mi je da treba da im se obrati vlasnik parcele, što je u ovom slučaju Aerodrom Nikola Tesla.

Nakon toga Muzej pravi mali sastanak sa aerodromom, gde dolazimo do načelnog dogovora, da mi iz Muzeja napišemo dopis aerodromu u kojem ih molimo da u naše ime podnesu zahtev Opštini Surčin. To je bilo neko kompromisno rešenje.

Nudio sam im da ukoliko se plaše pritiska javnosti krivicu svale na nas jer smo spremni da stanemo ispred Muzeja i da priznamo da je naša krivica ako stabla budu posečena zbog prevlačenja aviona.

Onda su nam rekli da napišemo dopis, a da će ga oni proslediti odeljenju u Surčinu, to odeljenje se zove Odeljenje za inspekcijske poslove komunalne inspekcije Surčina. Zatim kreće priča sa njima koja se završava 5. oktobra 2017. godine, kad je izdato rešenje, koje kod mene stiže 16. oktobra iste godine u okviru mejl prepiske. U njemu nam je predočeno da je rešenje potpisano od strane odgovornog lica, kao i da imamo bezbedonosne uslove za početak realizacije prevlačenja aviona. Dobijamo rešenje, međutim istog dana je pravnoj službi aerodroma poslato na tumačenje i rekli su da nije izdato kao posledica odgovora aerodromu. Dakle, ono ih ne opravdava za seču zdravih stabala za koju je potrebno dobiti saglasnost stalne stručne komisije Opštine Surčin.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poslalo dopis aerodromu da je dozvoljena seča stabala / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

U tom trenutku obraćamo se višoj instanci, to jest Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje šalje svoju inspektorku i ona izlazi na teren zajedno sa mnom i predstavnicima aerodroma, obilazi ga i snima. U njenoj  službenoj belešci stoji da zbog potreba prevlačenja avona, muzejskih eksponata treba iseći deo pojasa dužine oko 40 metara naspram kapije.

Međutim, ni ovo nije bilo dovoljno. Onda se aerodrom obraća njima i traži im tumačenje službene beleške u kojoj ih pita da li ta službena beleška predstavlja validan dokument. Odgovor im stiže 3. novembra od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da sa aspekta Zakona o šumama aerodrom ima nedvosmisleno pravo da iseče stabla u naznačenom delu navedenog pojasa. Što znači da sečom drveća, aerodrom ne bi imao pravnih posledica.

Seču stabala nisu dozvolili, a kasnije nam je rečeno da imamo određeni rok da zbog podizanja nove ograde probamo avione drugačije da izvučemo jer nakon podizanja ograde to više neće biti moguće.

Mi smo im pre toga pisali da vidimo šta se dešava da znamo hoćemo li ili nećemo izvući avione. Odgovore nismo dobili na ovo naše poslednje pitanje na njihovu prepisku sa Srbija šumama. Ograda je urađena, parapet od 30-65 cm visok, imamo stubove, ogradu i polja, a iza njih zarobljene Boing 727 i Konver.

Kakav bio je odnos između Muzeja i Aerodroma Nikola Tesla u to vreme? 

Mi smo sve vreme bili u korektnom odnosu. Oni su nama iz Muzeja činili uslugu jer su dali viljuškar i labudicu da izvučemo 727. Sve radimo zajedno, sve vreme smo dobijali dozvole za restriktivnu zonu koje je MUP-u plaćao aerodrom, a ne Muzej. Čak i sad u poslednjoj akciji An-2M je aerodrom za nas i za Jat Privrednu avijaciju izvadio dozvole. Oni su izlazili u susret u svakoj dosadašnjoj akciji, jedino je ovo bio problem.

Ove godine smo uspeli da izvučemo An-2M, pošto je to bio zadatak za 2018. godinu. S tim u vezi sklopili smo ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Privrednom avijacijom. Ljudi su došli za tri dana i rasklopili avion dok su se stekle okolnosti da se avion prebaci. Taj avion dok je bio na aerodromu ostao je bez nekih vitalnih delova tako da smo morali da osmislimo i neki sistem koji bi nadomestio delove koji nedostaju i kako bi na svojim nogama bio transportovan. Ljudi iz Privredne avijacije su nam namestili točkove i praktično smo im samo pripomagali jer su za ovo stručniji. Nama bi trebalo mesec dana da ih rasklopimo, a njima je trebalo tri dana.

Letelice neprocenljivog istorijskog značaja za jugoslovensko vazduhoplovstvo na aerodromu stoje oko 50 godina / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Zbog čega svi ovi avioni ranije nisu prebačeni u Muzej?

Uzmimo za primer An-2M, koji je dovučen pre mesec i po dana. On je bio od 1978. na aerodromu, Lisunov od 1970. godine. Dakle, avioni su stajali oko 50 godina na jednom mestu na aerodromu.

Ono što ja lično mislim jeste da je priča ranije mogla lakše da se izvede. Prvo, nije bilo toliko objekata, bila je lakša ograda za  rušenje. Ljudi su nama srušili ogradu kad smo izlazili sa DC-3, to je aerodrom uradio. Čak su išli pre samog prevlačenja DC-3 i Lisunova i krpili delove kolovoza kuda je trebalo avioni da prođu. Toliko je saradnja bila dobra, a tvrdim da je i dalje.

Kada će 727 i Konver konačno izaći sa aerodroma?

Ostala su samo ta dva aviona. Njihovo premeštanje se može sprovesti. Problem oko ograde nekako i možemo rešiti na kraju. Komplikovano je, ali mislim da može. Međutim, bez seče stabala, jednom kada avion izađe preko ograde, nema šanse. Novac koji smo dobili putem donacija zahvaljujući pomoći Tango Sixa, to jest vašim objavama, smo potrošili na sređivanje lokacije u dvorištu muzeja gde 727 treba da bude trajno postavljen.

Logično je da postoji veza između aerodroma i Muzeja, pogotovo kad je u pitanju ovaj projekat. Njihovo poslednje boravište je aerodrom Nikola Tesla, odatle samo mogu da se iseku ili da odu u Muzej. Moj predlog je bio da se jednostavno i Aerodrom Nikola Tesla i Vlada Republike Srbije sastanu sa Muzejem i da se donese zajednička odluka, da jednostavno ovo rešimo, zajedničkim snagama.

Dakle, treba nam dosta truda i rešenja oko problematike prelaska ograde. Ta rešenja i dalje dosta koštaju, ali pronaćićemo ih. Govorimo o transportovanju letelice težine preko 40 tona. Onda je potrebno da se poseče to drveće van ograde, to je takođe obavezan korak. Nadam se da ćemo to sve uspeti uskoro da uradimo.

Do sada smo uradili sve što je bilo do nas. Ovo je bio timski poduhvat svih nas zaposlenih u Muzeju. Imali smo podršku novog rukovodstva na čelu sa Čedom Milivojevićem, sve vazduhoplovne institucije koje sam pomenuo, Jat Tehnika, Aerodrom Nikola Tesla, Jat Privredna avijacija, su nam i više nego pomogle. Ti avioni pripadaju građanima i mi iz Muzeja samo želimo da što pre budu na jedinom mestu gde treba da budu.

 

Komentari

B

Nemci su iz Rusije dovukli Tupoljev iz Rusije a ovi ne mogu dva km.

Odgovori
B

Prvi put pisem ovde…Ovaj upravnik,direktor ili sta vec muzeja vazduhoplovstva…Prvo ne znam,da li je strucan da uopste bude na celu takve institucije kao sto je muzej vazduhoplovstva.Svakako jedan od najboljih muzeja,tj. sa najboljim eksponatima u svetu…Sigurno je medju deset avio-muzeja u svetu…a u sadasnjem fizickom izgledu samog muzeja i okoline je ubedljivo najgori…NAZALOST.A o ovoj“DRAMI“ o izvlacenju dva aviona i idejnom tvorcu te drame,tj.direktoru muzeja vazduhoplovstva…Slika i prilika danasnje Srbije i raznoraznih strucnjaka,koji su zaposeli muzeje,pozorista,javna preduzeca…………Zna li ovaj strucnjak,da je ZEMLJA,kad je napolju MINUS 10 i vise,KAMEN…KAMEN I SAMO KAMEN…i da po njoj ako nije prethodno uzorana(I ako jeste) mozes voziti tenkove,kombajne za repu…a ne prevuci avion,pogotovo te velicine….Zbog ove „DRAME“,morao sam da se javim…A zna li ON,da postoji i privremena pista na kojoj SLECU avioni,VOJNI AVIONI i koja se moze staviti na trasu kud te avione treba pregurati…A zima samo sto nije stigla…o ostalim mogucim resenjima,PROSTIM resenjima…neki drugi put

Odgovori
S

Gledam slike TWA Lokida Konstelacija kako su mu skinuli krila da bi ga prebacili do novog hotela na JFK. Zar nije moguce uraditi isto sa ova dva aviona, posle toga se stave na kamion i nema drame sa drvosecama i ogradama. Ako ih ne mozete skinuti, odsecite ih pa ih posle sklopite, pa ti avioni nece nikad vise leteti. Ali najvaznije je da se pored sadasnje zgrade Muzeja napravi nova zgrada, obican hangar, za svu ovu civilnu avijaciju od Karavele do 737, a nadam se i nabavci makar prvih 6-7 metara neke desetke. Sa tim bi postali prva liga muzeja.

Odgovori
С

А зашто би секли стабла? Па давно се у свету врши премештање столетних стабала на ново место. Имате на јутјубу колико хоћете таквих снимака . Зар нема у Србији нека фирма типа Мостоградње са довољно моћним машинама да ископа и помери у страну стабла док авиони прођу,а сада, кад је зима је право време за то.
Иначе, заиста и јесте штета рушити стара стабла, није то кукуруз да израсте за једно лето!

Odgovori
M

Kakve veze ima cirilica sa ovim textom…ovde se prica o retro avionima kao nasim buducim muzejskim draguljima i ostatcima nekog lepog doba avijacije..

С

да ти појасним, кад већ ниси разумео из прве! И за разлику од твог,… бар нешто показује ко сам. А иначе,видим огорчен ћирилицом, ниси ни прочитао шта сам написао, јер да јеси не би напомињао о чему иде реч у теми.

O

A da li je moguće da anagažuju neki heavy lift helikopter? Mi 26 npr.

Odgovori
B

Može, al moraju da ga presjeku…

Nema ni on nosivosti…

Onda bi bil8 bolje nabaviti veće dizalice da ga prebace preko drveća, al treba podlogu urediti za toliku dizalicu (ne može ni ona na ledinu).
Najbolja opcija bi bila premještanje pa vraćanje drveća (zbog publiciteta, dozvola, ne toliko velikih troškova) kao što Srbin objasni…

I

Koliko ja znam najbliži su u Rusiji i Belorusiji. Bilo bi zanimljivo saznati koliko bi koštalo da dođu i vrate se njihov rad. Pored toga, postavlja se pitanje da li konstrukcija aviona može da ostane u komadu…

O

Vidim po nekim podacima da je za izvlačenje CH47 u Avganistanu plaćeno 300.000 EUR. Pretpostavljam da je tamo bliže i da bi kod nas ovaj poduhvat bio skuplji. Plus još neko da se ugradi…

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

МилеНС na: [ANALIZA] Desantno-jurišni helikopter Mi-35M, značajno unapređenje borbenih mogućnosti RV i PVO Vojske Srbije

Живојине, ја се у потпуности слажем са тобом. Ми да данас имамо ситуацију као 1999. - 2001. или како је било у БЈРМ око Тетова, Куманова и сам бих пре послао ми-35н или ми-28н изнад тог, неког >ратишта< али ми ратиште више немамо нити ће нам бити дозвољено (!!!) још Бога пита колико дуго да…

13. Dec 2018.Pogledaj

Banja Luka na: [ANALIZA] Desantno-jurišni helikopter Mi-35M, značajno unapređenje borbenih mogućnosti RV i PVO Vojske Srbije

@Shmele Gazele, ustvari, nebi uopšte trebale u penziju. Gazelama treba dubinska modernizacija u okviru mogućnosti platforme i novi set ubojnih sredstava. Na tome se radi. Iako ovaj laki helikopter nije u istoj klasi sa teškim borbenim helikopterom- itekako ima svoju svrhu. Napravite integraciju nove Erbasove optoelektronse opreme na ovu laku platformu, osposobite ga za dejstvo…

13. Dec 2018.Pogledaj
13. Dec 2018.Pogledaj

Radivoje na: Dodeljene nagrade SESAR Young Scientist Award 2018 u Salzburgu; Treće mesto za doktoranda Saobraćajnog fakulteta

Bravo za ovog mladog naucnika. Pratim ga od trenutka kada mu je prekinuto skolovanje pod cudnim okolnostima u VVA. Posto sam imao slican problem pre 34 godine sa VLK potpuno sam ga razumeo i srecan sam sto je postigao ovak uspeh. Samo napred i bravo.

13. Dec 2018.Pogledaj

shadow na: [EKSKLUZIVNO] Direktor Muzeja vazduhoplovstva: Početak radova na unutrašnjosti JAT-ove Karavele pre Nove godine

Smeniti sve u muzeju Sramota Farbanje zimi!!!!Pa to kod nas u hangaru ne moze da se uradi,a ne na livadi. Pa sta ce da stave u putnicku kabinu?Klupe iz parka,da snimaju filmove,spotove?Pilotsko sediste donirano. A stepenice ispred muzeja ne moraju da se poprave? Tu se nista ne snima?Nema posetioca,turista.... Ljudi bruka,teska

13. Dec 2018.Pogledaj

Send this to a friend