BEG airport status
LYBE 2304:00 Z 130°20KT 9999 -RA BKN040 10/07 Q1015 NOSIG=
[VIDEO] Otvoren prvi srpski Spacehub; Pokretač projekta Marko Pajović: Želimo da izgradimo svemirski ekosistem u Srbiji "Program će se sastojati iz edukativnih predavanja i praktičnih radionica i seminara" / Foto: Luka Matović, Tango Six

[VIDEO] Otvoren prvi srpski Spacehub; Pokretač projekta Marko Pajović: Želimo da izgradimo svemirski ekosistem u Srbiji

Fondacija Serbian Case for Space (SCS) obeležila je u petak sa početkom u 18 časova otvaranje prvog srpskog Spacehuba u prostorijama Inovacione laboratorije Eureka, koja će biti mesto okupljanja stručnjaka iz oblasti kosmičkih nauka.

Događaju otvaranja prisustvovala je i ekipa Tango Sixa, koja je zajedno sa posetiocima imala priliku da pored uvodnog predstavljanja novog projekta Fondacije SCS, čuje i predavanja dvojice stručnjaka iz oblasti kosmičkih nauka o sveobuhvatnim svemirskim istraživanjima, kao i o njegovoj potencijalnoj kolonizaciji usred izumiranja života na Zemlji.

Prisutnima se najpre obratio suosnivač SCS-a Marko Pajović, koji je istakao da su osnovni ciljevi Spacehuba, kao projekta te Fondacije, da pomogne kreirenje komercijalnih usluga pomoću svemirskih tehnologija, podstakne formiranje privatne svemirske industrije u zemlji i spoji različite sektore radi transfera tehnologija iz određenih industrija u svemirsku i obratno:

– Način na koji želimo ovo da uradimo sastojaće se iz dve faze. Prvu će činiti niz edukativnih predavanja, sa kojima počinjemo već danas, a koja ćemo organizovati jednom mesečno do jula ove godine. U drugoj fazi fokusiraćemo se na neku vrstu praktične primene u smislu održavanja radionica i seminara, poput organizacije Hakatona, pravljenja spejs aplikacija sa studentima ili onih ambicioznijih poduhvata kao što je stvaranje prototipa prvog srpskog nanosatelita. Krajni cilj  projekta jeste stvaranje svemirskog ekosistema u zemlji. –

Pajović o novom projektu Fondacije Serbian Case for Space / Foto: Luka Matović, Tango Six

Nakon uvodnih Pajovićevih reči usledilo je predavanje i naučnog saradnika Astronomske opservatorije u Beogradu dr Milana Stojanovića, koji je govorio na temu dostupnosti nebeskih tela u sunčevom sistemu sa posebnim fokusom na istraživanja svemira koja su dešavala u prošlom veku, a koja i dalje traju:

– Prvo lansiranje veštačkog satelita u zemljinu orbitu Sputnjik 1, desilo se 1957. godine pomoću čuvene rakete R-7. Četiri godine kasnije 12. aprila 1961. godine, Jurij Gagarin poleteo je sa svemirskom letelicom Vostok 1 i time postao prvi čovek u orbiti Zemlje. Drugi let sa ljudskom posadom napravljen oko mesečeve orbite dogodio se 1968. godine kada je Apolo letelica lansirana pomoću rakete „Saturn pet“. Bitno je reći da je Apolo misija ukupno 6 puta uspešno sletela sa ljudima na Mesec, te da nije samo jedan čovek hodao po njegovoj površini, već ukupno 12.

Od važnih događaja za istraživanje svemira treba spomenuti i prvi lender na Marsu, koji je sleteo 1975, a u pitanju je Viking 1. Zatim prva letelica koja je napustila Sunčev sistem Vojadžer 1, i to oko 35 godina posle svog lansiranja 1977. godine. Takođe, tu je i prvi vizuelni teleskop u orbiti oko Zemlje Hiparkos iz 1989, a treba spomenuti i prvi orbiter oko Saturna i uspešno sletanje na njegov satelit Titan. Na kraju, naglasio bih i prvi prikupljeni materijal sa nekog asteroida koji je vraćen na zemlju, prvi orbiter oko komete i prvo sletanje na samu kometu. –

„Razlog okupljanja 12. aprila jeste i da obeležimo datum godišnjice kada se prvi čovek našao u orbiti Zemlje“ / Foto: Luka Matović, Tango Six
Ispunjen prostor Eureke / Foto: Luka Matović, Tango Six

Drugo i poslednje predavanje održao je naučni savetnik na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu i profesor na Depratmanu za fiziku Univerziteta u Novom Sadu dr Milan Ćirković, koji se bavio mogućnostima buduće kolonizacije svemira sa etičkog i ekonomskog aspekta:

– Postoji mnogo razloga za naseljavanje svemira van Zemlje, a prvi je sam nastavak ljudske egzistencije, koji je jedino na taj način osiguran od velikih zemaljskih katastrofa. Drugi, možda još važniji razlog, jeste neka vrsta ekološkog imperativa zato što su resursi vanzemaljskog prostora poželjni ne samo u ekonomskom i industrijskom smislu nego verovatno predstavljaju i jedinu perspektivu za istinsko očuvanje bar nekih delova zemljine biosfere, koja je narušena ogromnom ljudskom populacijom i njenim aktivnostima.

Na kraju, postoji i biotetički ili moralni razlog, a to je da su raznovrsnosti ljudskog iskustva daleko veće u kosmičkom prostoru nego bilo šta što je uporedivo na Zemlji. Sa druge strane, što se naseljavanja svemira tiče, to se može odnositi pre svega na Mesec kao naš prirodni satelit, druge planete i satelite u Sunčevom sistemu, male objekte kao što su asteroidi, komete ili neki veštački habitati, kao i objekte drugih sistema, koji su ipak vrlo udaljeni i stvar su neke daleke budućnosti. –

„Čak i da ne postoje rizici i opasnosti, Zemlja će prestati da bude nastanjiva u konačnom vremenu i to je nešto na šta ne može da se utiče“ / Foto: Luka Matović, Tango Six

O tome kako je izgledalo otvaranje prvog srpskog Spacehuba i šta je povodom toga za Tango Six rekao jedan od osnivača Fondacije Serbian Case for Space Marko Prelević, pogledajte na sledećem video-snimku:

 

    Komentari

    Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

    Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

    Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

    Ostavite odgovor

    Najnoviji komentari

    Милош77 na: Ruski MiG-31BM dobio rakete vazduh-vazduh velikog dometa R-37M

    Што се ваздух земља способности тиче, ту ће Миг-35 бити добар у тој класи која није баш лака категорија. Уствари биће добар колко и треба као и Ф-16V. Неће он имати проблема да гађа ни бродове ни тенкове ни радаре. Сад за покретне мете и паметне бомбе малог калибра не знам шта имају или немају…

    22. Apr 2019.Pogledaj

    Vlad na: Ruski MiG-31BM dobio rakete vazduh-vazduh velikog dometa R-37M

    Nikome ne smeta kvalitetna diskusija zasnovana na realnim činjenicama, ali pljuvanje konkurencije i izvođenje malicioznih zaključaka, dobijenih na osnovu selektivnog biranja podataka, postali su zaštitni znak pojedinih komentatora. Dosadno i ponavljajuće...

    22. Apr 2019.Pogledaj

    Banja Luka na: Uzroci i posledice otkazivanja isporuke F-35 Turskoj

    @Jordan Jasna mi je ta ideja potpuno Jordan. Ja samo kažem da je to teško ostvariv koncept za male zemlje. A tu svrstavam sve zemlje koje nemaju mogućnosti da posjeduju najmanje 70 komada tog čuda, pa da djeluju sinergijski za ostvrivanje takve prevlasti. To su države poput Belgije, Holandije, Norveške, Danske.... Gasio je NATO potpuno…

    22. Apr 2019.Pogledaj

    126LAE-Delta na: Ruski MiG-31BM dobio rakete vazduh-vazduh velikog dometa R-37M

    Falcon Za MiG-35 i v-z sredstva se jedino pominju planovi za laserski navođeno naoružanje i H-36 Grom-1 krstareću raketu. Miloš77 Ne znam da li može da se kvalifikuje kao očigledna prednost za MiG-35, ali mislim da ima nešto u činjenici da će imati otvorenu arhitekturu što se tiče konfiguracije opreme na avionu.

    22. Apr 2019.Pogledaj

    Jula na: [NAJAVA] Otvoreni dan na aerodromu Batajnica: U letačkom programu MiG-29, Super Galeb G-4, Mi-17 i Gazela

    Hoce li biti uopste otvorenog dana s obzirom na orkanske udare Kosave prognozirane za 23.?

    22. Apr 2019.Pogledaj

    Send this to a friend