BEG airport status
LYBE 1821:00 Z 000°00KT 9999 -TSRA FEW033CB 19/18 Q1016 BECMG NSW SCT040=
Šta povezuje nuklearnu havariju u Černobilju, Muzej vazduhoplovstva na Surčinu i koncesionara „Nikole Tesle“? Naš Uroš Mitrović obišao je Pripjat 2010. godine i danas mu ništa ne fali / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six

Šta povezuje nuklearnu havariju u Černobilju, Muzej vazduhoplovstva na Surčinu i koncesionara „Nikole Tesle“?

Dan nakon emitovanja poslednje epizode najskuplje igrane serije svih vremena „Game of Thrones“ gotovo da ne postoji medij koji nije iskoristio njenu popularnost da se ogrebe o klik.

Zbog čega bi Tango Six bio drugačiji?

Na žalost, nisam gledao ni jednu epizodu pomenutog fantazijskog spektakla a pored (letećih) zmajeva ne postoji verovatno ništa što bi #GoT moglo spojiti sa avijacijom.

Sa druge strane, trenutno se na istoj internet lokaciji (on-demand video servisu HBO Go) emituje izuzetna serija koja ima veze sa vazduhoplovima, njihovom možda najhumanijom upotrebom u modernoj istoriji, Muzejem vazduhoplovstva na Surčinu ali i koncesionarom beogradskog aerodroma Nikola Tesla.

„Černobilj“

Prvobitni „Sarkofag“ koji su izgradili herojski „likvidatori“ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six

Serija jednostavnog naziva u pet nastavaka priča priču o najvećoj mirnodopskoj nuklearnoj havariji na vizuelno i dramaturški gotovo savršen način. Kao američko-britanska koprodukcija snimana je u Litvaniji (zbog najvećih pruženih finansijskih olakšica za snimanje u konkurenciji drugih Soviet-like zemalja) od strane reditelja koji je režirao nekoliko epizoda serije „Breaking Bad“ i scenariste koji u svojoj biografiji, između ostalog, ima i poslednja dva nastavka filmskog serijala „Hangover“.

Vilnius idealno glumi Pripjat (reditelj je u postprodukciji menjao prozore na zgradama jer su štrčali iz „perioda“), laboratorija izmišljene nuklearne naučnice iz Belorusije ima gotovo sve originalne instrumente i mašine iz osamdesetih, morbidno privlačna pred i post havarijska atmosfera začinjena je detaljima koji vas efektno stavljaju u prvi red možda najveće ljudsko-komunističke greške u istoriji čovečanstva. Ljudski faktor koji je doveo do nesreće (kao i u avijaciji jelte) prilično je komplikovan za objasniti. Serija „Černobilj“ je u prve dve epizode fokusirana na zatucani, tromi i (strukovno) neobrazovani sovijetski aparat koji je negirao, cenzurisao i kasnije zbog spore reakcije sebi na dušu stavio mnogo više ljudskih smrti nego što je to moralo da se desi.

Pripjat je od 27. aprila 1986. godine grad duhova. Flora i fauna su se preporodile eliminacijom ljudi / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six
Černobilj je i priča o „maskirovki“ pred drugima. „Glasnost“ je počela nedugo nakon poslednjeg obolelog „likvidatora“ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six
„Bнима́ние, внима́ние…” / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six
Vreme i dizajn fontova stali su u „Zoni“ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six

Drugi deo serije bavi se aspektom priče koji do sada nije bio toliko dramaturški obrađivan osim u dokumentarcima (od kojih preporučujem ovaj, ovaj i ovaj). Herojstvo i nesebično žrtvovanje Rusa, Ukrajinaca i Belorusa u ulozi spasilaca (možda i planete) pod zajedničkim i podjednako apokaliptičnim imenom „likvidatori“ biće tema preostala tri nastavka serije.

Interesantno je da nije jedino Sovijetski Savez zloupotrebio svoje građane i iskoristio njihovu humanost ne govoreći im koliko raka mogu dobiti u procesu. Ako posle „Černobilja“ poput mene razvijete fetiš ka nuklearnim nesrećama obavezno pogledajte i ovaj dokumentarac o još jednom betonskom sarkofagu koji čuva kancerogeno-toksični otpad. Ovoga puta unutar raja Maršalskih ostrva.

Muzej (još uvek jedino nekontaminiranih) aviona

Kada se letelice ostave napolju bez zaštite nekoliko godina a još su i kontaminirane…

Redovni čitaoci portala setiće se tada kontroverznog teksta „Muzej prljavih aviona“ nastalog uparivanjem fotografija Dragana Trifunovića i mog mišljenja da sve (napolju) propada i izgleda prljavo i zarđalo kao na otpadu. Pet godina kasnije gotovo da se ništa nije promenilo.

Hrabri černobiljski likvidatori bile su i posade civilnih i vojnih helikoptera Sovijetskog Saveza. Oni su među prvima leteli iznad raznetog jezgra broj 4 reaktora RBMK-1000 neznajući za posledice kojima su bili izloženi. Milovi su tada zasijali. Leteli su Mi-2, Mi-6, Mi-8, ABHO verzija Mi-24R (sa dozimetrom umesto nosnog topa) i Mi-26.

Mešavina bora, olova i dolomita posipana je danima iz helikoptera iznad „četvorke“, većina posada je preživela ali su mnogi kasnije, poput hiljade drugih, oboljevali.

U drugoj epizodi serije prikazan je pad jednog od Mi-8 koji se u stvarnom životu dogodio nešto kasnije. Letelica je glavnim rotorom zakačila kran kao što se vidi na originalnom snimku incidenta. Posada nije preživela pad.

Jednostavna naprava za detaljnu navigaciju koju piloti vezuju oko noge / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six

Kada su „likvidatori“ završili svoju višemesečnu herojsku operaciju vojna tehnika koja je bila korišćena (uključujući i vazduhoplovnu) ostavljena je kao visoko-kontaminirana na tri placa blizu černobiljske elektrane „Vladimir Ilič Lenjin“. Danas je kroz Pripjat moguće proći uz dozu radijacije koja je ekvivalentna onoj u bilo kojoj svetskoj metropoli (čemu se lično uverio i naš kolega fotograf Uroš Mitrović). Međutim, obilazak i zadržavanje na placevima na kojima možete videti i „nuklearne Milove“ je strogo zabranjeno.

Ko kaže da zaboravljene, zarđale olupine letelica koje su ostavljene nezaštićene od prirodnih (pa i nuklearnih) elemenata ne mogu izazvati podjednaku (morbidnu doduše) fascinaciju i želju da ih obiđete, dodirnete? Pogledajte sledeće video klipove i kažite da nisu podjednako zanimljivi kao i adekvatno zaštićeni ili restaurirani avioni? Možda je rešenje za Muzej vazduhoplovstva da ga namerno pustimo da propadne? Rezultat možda i ne bi bio toliko različit od današnjeg stanja a možda bi bio dovoljno interesantan i vizuelno prihvatljiv pravim entuzijastima.

 

 

Sarkofag 2.0

Nakon što su „likvidatori“ završili svoj posao odlučeno je da se razrušeni reaktor broj 4 ogradi velikom čelično-betonskom strukturom koja je nazvana Sarkofag. Ideja je bila da se spreči radioaktivna kontaminacija okoline jer se u „četvorci“ i dalje nalazi zatrpanih oko 200 tona radioaktivnog koriuma, 30 tona kontaminirane prašine i 16 tona uranijuma i plutonijuma.

Deset godina nakon izgradnje Sarkofaga odlučeno je da je potrebno napraviti trajnije rešenje za narednih 100 godina. Koalicija zemalja prikupila je 2,1 milijarde evra uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (od ex-YU zemalja jedino je Slovenija dala pare za ovaj projekat) i izveden je jedan od najspektakularnijih građevinskih projekata u možda najrizičnijem okruženju za rad ikad. Izvođači su bili Vinci Constructions čiji je Vinci Airports koncesionar beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ i kompanija Bouygues koja je izgradila novi terminal zagrebačkog aerodroma.

Ako su znali da izgrade ovako nešto i osiguraju planetu na barem 100 godina od sledeće nuklearne katastrofe valjda će sprovesti koncesiju „Nikole Tesle“ kako treba u sledećih 25?

 

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Komentari

R

Da li je autor teksta namerno izabrao danasnji dan da ga objavi? Danas je dan Muzeja vazduhoplovstva na Surcinu

Odgovori
t

bio sam u pripjatu i černobilu prije par godina i najradije bi napisao obavezno posjetiti ali ne znam dal ima smisla

fascinantno je koliko je priroda pojela pripjat a fascinantan mi je i koncept novog modernog grada s crtaće daske, koji u ovom slučaju nije imao sreće poživjet više od desetak petnaest godina

u elektrani još ima zaposlenih, ne znam da li samo oko novog sarkofaga ili i na sanaciji, ne sjećam se više ovako iz glave, ali u kantini elektrane smo imali ručak uz napomenu da je sva hrana i piće donešeno izvan zone isključenja

u černobilu ljudi žive iako ne u broju kao prije nesreće a mislim i ne stalno, međutim ima ljudi koji žive stalno u zoni isključenja

Odgovori
M

Ja sam bio 2017, tamo ima ako se ne varam receno nam je1500 zaposlenih a ne samo nekoliko. Ljuudi ostaju mislim dve nedelje i onda dobijaju mozda isto toliko slobodno izvan zone iskljucenja.

M

Serija je zaista kvalitetna, ali naravno nisu mogli da odole i da ne provuku anti-sovjetsku propagandu. Naravno da sistem nije adekvatno reagovao, ali pojedine scene vredjaju inteligenciju. Merenje radijacije u najkriticnijoj zoni vrsi se kamionom sa nakalemljenim dozimetrom, iako se par minuta kasnije pojavljuje BRDM-2, namensko ABHO vozilo, koje je u stvarnosti najvise korisceno (postoji bezbroj slika i video zapisa).

Odgovori
1

Ne treba da se iznenađuješ mnogo, zapadna produkcija (a naročito Holivud) to stalno radi. I mrtav SSSR im ne da mira.

M

Interesantno je koliko se „preteruje“ oko ove teme. Recimo ja kad sam posecivao 2017 ocekivao sam da cu da zateknem neki sta znam ekoloski holokaust, medjutim sve je bilo super cisto, prelep letnji dan. Dosta turista, takodje i dosta zaposlenih. Novi sarkofag je tek bio prevucen preko stare ruine. Tada su nam recimo ispricali da Pripjat uopste nije tek tako postao „grad duhova“ nego se tu sve vreme neko muvao, cak su nedugo posle katastrofe zaposleni na odrzavanju tu i dalje ziveli, godinama posle radio je recimo gradski bazen itd.

Za ovaj portal bi bile interesantne slike gigantskog Duga radarskog postrojenja nedaleko od elektrane koji je bio pusten u pogon nedugo pre katastrofe da bi bio tesko kontaminiran i napusten…

Odgovori
V

O akciji helikoptera pisao sam u vojnom casopisu „Vojska“ 1997. godine- Kada sam iste godine bio na obuci u Rusiji u razgovoru sa ekspertom za helikoptere, na pitanje upotrebe helikoptera u reonu Cernobilja, bio je potpuni muk.

Odgovori
L

Odličan tekst.

Glede helikoptera Mi-8 koji je pao (nekoliko sedmica nakon havarije), priča je bolno poznata.

Po planu, trebalo je da uzleti posada Mi-26, ali je njihov komandir to odbio zbog velikog broja neosiguranih kranova koji su poluslomljeni visili i klatili se oko reaktora.

Posada Mi-8 se dobrovoljno prijavila da ih zameni – i to im je bilo poslednje :(

Slava svim likvidatorima! Nesreća koja je zaista mogla imati katastrofalne posledice je izbegnuta.

Odgovori
A

Autor pise „mozda i najvece ljudsko-komunisticke greske“… Nema greska veze sa komunizmom, ne bi bilo preterano razlicito u bilo kom sistemu. Ne znam zasto masovno imaju potrebu da kritikuju zamisao utopijskog sistema koji je izvitoperen od strane vladajuce klase (ona je manje-vise uvek ista).

Odgovori

Ako je utopijski, onda je neostvariv. Svugde je komunizam doneo neke katastrofe. Holodomor u SSSR-u, milioni umrlih od gladi u Kini zbog pokušaja istrebljenja vrabaca zbog koje se dogodila invazija skakavaca itd. Uzgred, elektrana u Černobilu nije napravljena po propisima, to je glavni uzrok nesreće. Operateri su bili žrtveni jarci. Komunizam neminovno stvara nestašice (u svakoj komunističkoj zemlji je bilo tako) a ako se planovi ne ostvare rukovodioci se kažnjavaju. Onda se „snalazi“ i rezultat su još gore posledice.

1

@Boža M

„Uzgred, elektrana u Černobilu nije napravljena po propisima, to je glavni uzrok nesreće.“

Ne znam na koje propise misliš, ali glavni uzrok nesreće je bio sam dizajn RBMK reaktora, pre svega korišćenje obične vode za hlađenje i grafita za moderatora.

A

@Boza M Trenutno je moguce da je neostvariv, ali sto tehnologija vise napreduje sve je ostvarljiviji. Nije sistem problem, ljudi su problem. Retki su dobri vladari (pod vladare smatram i apsolutne i ove izabrane jer je isti djavo). Zato ne volim kad neko pljuje sistem koji je odlicno zamisljen i mozda jednog dana ostvariv, umesto ljudi na vlasti. To je sve :)

C

Najveća mirnodopska katastrofa u istoriji čovečanstva izbegnuta je 1961. kada se u vazduhu iznad SAD raspao B-52 a iz njega ispale dve aktivne termonuklearke. Kada su ih iskopali dole na zemlji, videli su da su se na jednoj od bombi tri od četiri upaljača aktivirala. Onaj poslednji i ujedno najprimitivniji od sva četiri, sprečio je detonaciju i imajući u vidu tadašnju hladnoratovsku napetost vrlo je moguće da mu svi mi dugujemo svoje postojanje i trebalo bi da uspostavimo novu globalnu religiju koja će ga obožavati.

Za razliku od Černobilja, o Goldsboro incidentu se ne snimaju serije niti se o njemu piše bez kraja i konca. A kada se piše, ono što sigurno nećete pročitati je da je u pitanju „ljudsko-kapitalistička greška koja savršeno oslikava kakav je Amerika zapravo raspad“.

Ne, niko ne poteže takve kvalifikacije uprkos tome što se slični udesi američkih bombardera bukvalno ne mogu prebrojati a za šest nuklearnih bombi izgubljenih u njima se i dan-danas traga.

M

@Boža M
od preko 120 vojnih nuklearnih incidenata (ne uključujući incidente u civilnim postrojenjima) od Drugog svetskog rata na ovamo, oko 15 ih se nije desilo u SAD ili u njima nisu učlestvovale američke oružane snage. Dakle ukupno SSSR i druge zemlje. Iz ove statistike bi se dalo zaključiti da je kapitalizam odgovorniji za nuklearne incidente i katastrofe
spisak, uz ogradu, se može naći na wikipediji
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_military_nuclear_accidents

B

@126LAE-delta

Gledao sam jako dobar igrano dokumentarni film pre dosta godina. Iskreno ne sećam se tehničkih detalja, ali suština je bila da je tehničko osoblje zaposleno u elektrani verovalo da elektrana može bez problema da izdrži određeno naprezanje reaktora, a onda se desila havarija. Šef smene, koga su osudili kao jednog od najodgovornijih, je izjavio, da je on žrtveno jagnje i da elektrana nije imala takve mogućnosti kakve je njima rečeno da ima. Sad, da li je u pitanju samo loš dizajn ili i loša izrada, verujem da ima i jednog i drugog.

B

@ Crni

Bilo je raznih akcidenata i kod jednih i kod drugih, ali se ni zbog jednog nije desilo da pola Evrope prekrije radioaktivni oblak, da mirnodopski reaktor eksplodira i u saniranju štete bude teško ozračeno hiljade ljudi, ceo grad i okolina se evakuiše i trajno napusti (ako zanemarimo ove što rade danas tamo i pojedince koji žive) a da se o svemu ćutalo, dok američki satelit nije potvrdio nagađanja Zapada da se nešto tako dešava. Jedina slična katastrofa u kapitalističkom svetu je Fukujama, ali je ona posledica razornog cunamija, a ne loše napravljene centrale.

B

@ Marko

Ne mogu se upoređivati kvantitet i kvalitet akcidenata, a SSSR je bio daleko konspirativniji. Ja ne tvrdim da je Liberalno-demokratsko-kapitalistički sistem savršen, ali Zapadna demokratija je omogućila da nastanu ekološki pokreti koji su vršili pritisak na vlast i određene kompanije. U sovjetskom bloku je bilo moguće da unište čitavo more da bi izvozili pamuk, a o ekološkim standardima da ne govorimo. Nivo zagađenja u sovjetskom bloku je bio drastično veći nego na Zapadu i pored mnogo lošijeg standarda (proizvodnje i potrošnje dobara po stanovniku). Slično imamo danas u Kini. Komunisti su dozvolili kapitalizam i zbog toga se ptivreda razvila, ali nedostatak slobode govora, okupljanja i političkog samoorganizovanja je doveo da ne postoji stvarna opozicija stravičnom zagađenju koje je nastalo u Kini. Dakle, nije stvar samo u kapitalizmu, već i u slobodama građana da zaštite svoje interese.

C

Ne kažem da se kod ovih drugih desilo nešto gore. Lepo sam napisao kakav uređaj nas je sve spasao od „akcidenta“ u poređenju sa kojim bi Černobilj izgledao kao lakša prehlada.

Fukušima je očigledno loše napravljena ako nije uspela da izdrži udar cunamija u verovatno najopasnijoj cunami zoni na svetu. Da su je napravili neki komunisti i da se sve isto desilo kao što se desilo kapitalistima, danas ne bi moglo da se živi od tekstova i knjiga o raspaloj komunističkoj tehnologiji zbog koje se sve dogodilo. Doduše, u toj varijanti bismo barem saznali prave razmere i posledice onoga što se desilo u Fukušimi a ovako ih nećemo nikada saznati jer je kapitalizam savršeno transparentan osim kada neko lagano odluči da transparetnost baš i nije najbolja ideja za političke elite.

Kada u kapitalizmu zakaže tehnologija (što je sasvim normalna stvar jer tehnologiju prave ljudi a ljudi greše bilo da su kapitalisti ili komunisti) onda je kriv cunami. Imaju tu svetlu tradiciju svaljivanja odgovornosti na majku prirodu, u onom linkovanom dokumentarcu o Maršalskim ostrvima lik negde oko desetog minuta mrtav ozbiljan kaže kako ih je „vetar izneverio“. Divan kapitalistički način da se kaže kako su imali očajnog meteorologa ili ih je naprosto bolelo uvo za vremenske prilike.

1

@Boža M

Nadam se da ću naći naziv tog filma o kome pričaš. A o Černobilju ima dosta materijala i za čitanje i za gledanje (Sekunde do katastrofe).

A

Odlican tekst, ne pamtim kada sam zadnji put procitao jedan tekst u cugu kao ovaj.

Odgovori
d

Dobar tekst ali stvarno nije trebala ova kvalifikacija o komunizmu. Uvek se može naći veza između greške (tehničke ili ljudske) koju možete pripisati društvenom sistemu. Zato bih ja radije bio kosmonaut nego astronaut, ako bih se rukovodio ovim principom i grupisao nastradale po društvenim sistemima odakle potiču.

k

a havarija na ostrvu tri milja je isto delo komunista…haha..sarkofag sa 85000 tona radioaktivnog otpada na dnu pacifika kod marshala su isto komunjare uradile..daj bre vise sa tim zapadom..najveci zlikovci ikada!!

Odgovori
B

I Hirošima – komunjare…

M

Serija je čista propaganda u jeku novog hladnog rata izmedju Rusije i Amerike.Cilj je da se prikaže nesposobnost sovjeckog društva i da se zapravo prikaže žrtvovanje ljudi.Serijom ima za cilj da u sadašnjem vremenu izazove reakciju kod ukrainaca kako su zapravo žrtvovani a za ostatak sveta da se prikaže surovost ruskog društva.Nenasedajte na propagandu !!!

Odgovori
T

Količina anti-komunističke propagande u seriji je neizdrživa, toliko prožima priču da je uvreda za herojske napore sovjetskog ljudstva, oni su morali znati toliko o radijiaciji da idu u sigurnu smrt ili trajna oštećenja organizma kada su izvršavali naređenja. Čak u onoj sceni sa rudarima prikazan je ponižavanje sovjetskog funkcionera, serija vjerovatno ima takav politički zadatak iako sve okolnosti ukazuju da sama nesreća nema nikakvih dodirnih tačaka sa tada vladajućim društvenim uređenjem. Ako Sovjeti bespogovorno izvršavaju naređenja sopstvenog rukovodstva onda je to zbog demonskog KGB koji prati sve, oni prate ljude koji prate ljude, prate čak i sopstvenog zamjenika direktora. Ljudski kvaliteti se umanjuju kao što je trend u zapadnoj kulturi da se umanjuje i derogira uloga sovjetskih naroda u II sv ratu.

Odgovori
M

>> oni su morali znati toliko o radijiaciji da idu u sigurnu smrt ili trajna oštećenja organizma kada su izvršavali naređenja

Ne verujem, njima je verovatno bilo receno da je ogromna frka ali da ce ako provedu 2-3 minuta u lopatanju fisionih proizvoda obuceni u gumene kecelje i sa par kila olova sve biti u redu. I to je bila „zastita“ u zemlji koja je pre toga decenijama veoma aktivno radila na nuklearnoj tehnologiji, imala iskustva sa katastrofama tipa Mayak i posedovala stotine nuklearnih postrojenja! Razlog zbog cega nisu postojale razradjene procedure, tehnika i specijalne jedinice sa odgovarajucom opremom uvek spremne da reaguju sirom SSSR-a je verovatno nedostatak resursa za tako nesto ili jednostavno nemar…

A

Propagande ima u svim drzavama. Pri put zabelezeno u starom Egiptu i od tad se odomacilo…Slava Fetisov, inace neverovatan sportista, je pricao u dokumentarcu kako su njima govori da radnici na zapadu nemaju sta da jedu, a kad je otisao na olimpijske igre, posetio supermarket rekao je „ovoliko hrane u zivotu nisam video“, naravno propaganda je pala u vodu jer je prethodno konstatovao da su oni kuci jeli meso jednom nedeljno. Konkretno ovde da li se preteruje u predstavi SSSR-a i „srodnih“ sistema? Pa sigurno da preteruju, samo kad se podvuce crta svi sistemi sami sebi uvek budu najgora propaganda. Amerika se grmoglasno zagala za „equality of opportunity“ dok Crnci u mnogim drzavama nisu zakonski smeli da jedu na istom mestu gde i belci, glasaju, obrazuju se, sa druge starne SSSR se zagao za „jednakost i ukidanje klasa“ dok su partijski cinovnici uzivali u luksuzu, isli privatno-drzavnim avionima, nas diktator je otisao tako daleko da je imao sopstveni privatni voz(znam da mu se mnogi i dalje „dive do imbecilnosti“ sto bi rekao Zoran Radmilovic, ja ne, postedite me ogovora ako ste u tom taboru molim bas)….a obican covek nije mogao ni da zamisli slican zivot, a kamoli da ga dozivi. Ako cemo biti surovo iskreni, ne zna se ko je vise lagao, samo cinjenica je da su u proseku mnogo bolje prosli ljudi na zapadu i to neuporedivo(a i danas).
Sto se elektrane tice, koliko je meni jedan profesor ispricao sledece: neko je hteo da doktorira, radio ispitivanja na reaktoru, iskljucio zastitni sistem koji je inace radio automatski, a olovne sipke u reaktoru su se istopile od temperature, naravno nastaje haos.
Stvarno nisam nuklearni fizicar i ta tema, osim u osnovi mi nije poznata, tako da necu komentarisati, ako neko od vas zna, zamolio bih da dopise.
Tekst kao tekst je odlican jer su povezali nesto sto nikome verovatno ne bi palo na pamet da poveze, a slike su odlicne….Nas T6 brilijantan kao i uvek.

C

@Mayer:

Imaš gore link ka dokumentarcu o sarkofagu na Maršalskim ostrvima pa pogledaj šta od zaštitne opreme nose oni nesrećnici koji ga grade i šta im je prethodno rečeno (od strane vojske i administracije koje su u tom trenutku već imale neprocenjivo iskustvo u nuklearnim incidentima). U poređenju sa tim, sovjetske kecelje i procedure izgledaju kao nedostižni Level 100 razrađenih protokola za vanredne situacije.

M

@Crni

Ne razumem, da li se ti ne slazes sa mojim komentarom ili pokusavas da relativizujes stvari po principu pa sta i drugi su imali katastrofe? Ja ne mogu da ulazim u to sta se desavalo na Marsalskim ostrvima nego komentarisem Cernobil jer sam tamo bio, pricao sa ljudima i pogledao vecinu dokumentaraca. Ja apsolutno osudjujem sve sto je USA radila po Pacifiku pedesetih i sezdesetih ali to ovde nije tema. Nikada nikome nije izletelo (svih?) 150 tona+ fisionog materijala iz reaktora i nigde nisu tolika prostranstva proglasene za „zabranjene zone“ i vec 33 godine nedostupna ljudima i ekonomiji kao u Ukrajini, Rusiji i Belorusiji! Nesto slicno ali ipak u znatno manjem obimu desilo se tek decenijama kasnije u Fokusimi i tu se videlo da u stvari ni dan danas ne postoje jasne pretstave o mogucim rizicima te razradjene procedure kako reagovati u datoj situaciji…

Razlog za havariju je bio jedan test i (indirektno) dizajn reaktora koji nije bio kako se to kaze inherentno stabilan (ovaj termin bi trebalo da bude poznat ljubiteljima avijacije). Testiralo se da li po iskljucenju reaktora sistem pumpi za hladjenje moze da (radeci po inerciji do zastoja) takoreci „premosti“ do ukljucenja dizel agregata i rezervnog sistema za hladjenje…

C

Ne slažem se sa tom potrebom da se Černobilj pošto-poto posmatra kroz prizmu društvenog uređenja i na silu pretvara u ideološku priču. Černobilj je katastrofa koju je izazvao ljudski faktor i koja se nije pretvorila u globalnu kataklizmu opet zahvaljujući ljudskom faktoru i požrtvovanju. To je jedina definicija koja ima smisla, sve drugo je čista propaganda. Jer isto kao što neko tvrdi da je reaktor eksplodirao jer je bio komunistički, tako može da se tvrdi i da se Fukušima dogodila jer je bila kapitalistička. Kakvog smisla to ima? I kakvog smisla ima potenciranje te priče o žrtvovanju ljudi? Da se ti ljudi nisu žrtvovali – ili bili žrtvovani, svejedno – dogodila bi se sekundarna eksplozija usled koje bi kompletna Ukrajina, Belorusija i jedno pola Poljske i Mađarske postali zabranjene zone za narednih sto godina.

U kapitalizmu nema žrtvovanja ljudi, je li tako (osim onih koji su bili žrtvovani najstrašnije na Maršalskim ostrvima ali ko te pita)? Onda nam je bolje da se molimo da se u kapitalizmu nikada ne desi ništa slično jer će nadležni, sve vodeći računa o životima, dozvoliti maksimalnu eskalaciju incidenta. Nešto slično se zapravo i dogodilo u Fukušimi, gde su izgubili dane prepirući se sa skrnavom energetskom korporacijom (sve u duhu kapitalizma) a veštine koje danas primenjuju kako bi sprečili da se previše piše o posledicama i stvarnim razmerama Fukušime su na nivou kome se sovjetska škola zataškavanja nikada nije ni približila.

P

Hvala svima na komentarima. Kao i uvek.

Ovaj tekst je zapravo jedan polu-eksperiment pisanja o temama koje nemaju direktne veze sa avijacijom. Ako vam se dopalo nastavićemo :)

Odgovori
N

Серија Чернобил је почела добро, колико -толико, узимајући у обзир ко је радио. Прва епизода, па и друга су биле прихватљиве са становишта догађаја, наравно прича о Генералу у оловном камиону, научници из Минска која самоиницијативно вршља по зони, као и још много ствари су смијешне. Али, пратио се ток догађаја. Трећа епизода је већ фијаско, нажалост, и показује да Холивуд нема даха да нешто заврши како треба.
Оно што иритира је недостатак стручне подршке, још много људи је у апарату Росатома и Курчатовског института који су и тада били на терену.
Чак и Википедија на енглеском преноси слијед догађаја веома коректно и без „додатних“ појашњења о совјетској техници.
Оно што слиједи је објашњење да је конструкција реактора била узрок експлозије иако је INSAG 1па чак и INSAG7 (1993) навео да је премошћавање заштита и њихово искључивање било главни узрок, који је довео до чега је довео. Искуства из Фукушиме су слична, а технологија реактора је западна – Вестингхаус.
Без обзира на почетну дезорганизованост, када се прочита да је у тим условима испумпано 20.000 тона радиоактивне воде, да је саркофаг завршен у децембру 1986. да су до децембра 1986. урађени тунели до реактора како би се мјерило језгро, као и милион других ствари које су у тим условима прилично тешке за извођење, све указује на изузетну озбиљност СССР и тадашњих служби.
За крај, људи који су у трећој епизоди ушли испод реактора и ручно одврнули вентиле, Аваненко, Безпалов и Баранов су инжињери, шефови смјене који су преживјели, Баранов је умро у 65 години (2005) од срчаног удара. Друга двојица су причу око Чернобила назвали пренадуваном.
Ванси је дошао послије краја.

Odgovori
M

Искуства из Фукушиме су слична, а технологија реактора је западна – Вестингхаус.

Fokusima i Cernobil nemaju dodirnih tacaka. U Cernobilu je doslo do katastrofe delom zbog nepostovanja procedure (prilikom jednog testa koji je detaljno opisan na net-u) a delom zbog konstrukcije reaktora koja je (uz splet „nesretnih“ okolnosti) omogucavala da se desi incident. Drugim recima, nije posedovao „safety by design“. U Fokusimi su reaktori odmah automatski iskljucieni ali je zbg visine udarnog talasa cunamija i plavljenja celog postrojenja onesposobljen sistem za hladjenje reaktora sto je dovelo do njihovog pregrevanja, stvaranja reaktorskih gasova, eksplozija, isticanja kontaminiranih materija, delimicnog topljenja 3 od 4 reaktora, kontaminacije vode iz sistema hladjenja i njenog isticanja itd. Na kraju je skoro sve ipak „ostalo“ unutar reaktora dok je u Cernobilu bar jedan veliki deo (ako ne i skoro sve) odletelo u atmosferu i prosulo se po Evropi…

C

U Fukušimi je „skoro sve ostalo unutar reaktora“ taman onoliko koliko je Černobilj bio „manji incident“. Jeftine laži za koje nadležni misle da će mnogo da im pomognu.

Sa tom razlikom što u laži nadležnih o Černobilju u roku od sedam dana više niko nije verovao dočim će laži nadležnih o Fukušimi ostati uklesane u kamen za vijek i vijekov. Jer četiri noge dobre i nikada ne lažu a dve noge loše i uvek lažu.

N

@Mayer
Све што си написао прочитај јошједном па ћеш видјети да су ситуације прилично сличне. У оба случаја је изгубљено хлађење. У Фукушими је аутоматика одрадила, а у Чернобилу је иста та аутоматика била угашена. Шта по теби подразумјева „safety by design“. Реактори РМБК су посједовали више система сигурности, инкорпорираних у сам дизајн, међутим када се све то прескочи добије се оно што се добило. Радијација у зони Фукушиме (иако ништа није отишло у ваздух, како кажеш) је висока, велики број дјеце има проблема са штитном жлијездом.
Чернобил је свакако далеко већа катастрофа али су неки од кључних елемената слични, а то је губитак хлађења језгра. Оно о чему ти причаш је заштитна бетонска облога око реактора који су водом хлађени (PWR).
Након Чернобила нити један РМБК реактор није имао проблема, раде у Мађарској, Чешкој, Бугарској, Украјини, Русији итд.

A

Moram se sloziti sa Mayerom.
Jedno je izazvano ljudskom greskom, drugo je izazvala prirodna katastrofa tj. cunami. Ne moze da se meri ni poredi.
E sad kako je ko reagovao cemo meriti cime? Po broju poginulih ljudi? Po kolicini kontaminacije u atmosferi/vodi? Po vremenu reagovanja? Ne kontam, nek mi neko objasni.
Sreca pa se sve, bar delimicno zavrsilo, sa vrlo organicenim posledicama u odnosu na „worst case scenario“.
Sto se „propagande tice“, pa ne znam sta ste ocekivali? Cinjenice i stvarnost se ne traze u filmovima i serijama nego u knjigama i naucnim radovima.

M

@Crni

>>U Fukušimi je „skoro sve ostalo unutar reaktora“

Fokusima je visestruko manji incident od Cernobila hteo ti to da prihvatis ili ne. U Cernobilu je otvoren reaktor sa rasturenim jezgrom goreo nedelju dana. U Fokusimi su se reaktori delimicno istopili odnosno sipke sa gorivom nije vise moguce izvuci iz reaktora sto znatno otezava/onemogucava „sanaciju“ ali to je jedan potpuno drugi nivo problema u odnosu na to sta se desilo te 1986. na svega 120km od Kijeva!

N

@Mayer
“Fokusima je visestruko manji incident od Cernobila hteo ti to da prihvatis ili ne.“

Tacno je da je Cernobiljska katastrofa najteza nesreca vezana za upotrebu nuklearne energije u mirnodopsko vreme.
Ali napisati da je Fukusima ‘incident’, koji se na medjunarodnoj skali za nuklearne nesrece ocenjuje sa brojem 2, je u najmanju ruku smesno.
Fukusima je na medjunarodnoj skali za nuklearne incidente dobila ocenu 7 (katastrofa), isto kao i Cernobilj.
Fukusimska katastrofa je posle Cernobiljske najteza nesreca vezana za upotrebu nuklearne energije u mirnodopsko vreme.

N

Posle svake epizode, na YouTube izlazi podcast sa scenaristom i kreatorom serije Krejg Mazinom. Tu se može čuti dosta zanimljivih podataka, prvenstveno to šta je izmišljeno, dodato zbog dramatizacije. Utisak koji sam ja stekao je da se autor zaista potrudio da istakne ljudsku žrtvu i da na neki način oda počast kako nastradalima, tako i onima koji su još živi i koji će gledati seriju.

Napisaću samo par crtica koje su mi ostale u memoriji:
– Ta naučnica iz Minska je fiktivan lik. Ubacio je kako bi u njenom liku objedinio razne naučnike koji su učestvovali u rešavanju krize. To je ženski lik iz razloga što je u SSSR iznenađujuće bilo dosta naučnica, za razliku od zapada gde su i dalje dominirali muškarci.
– Nešto slično je i sa likom Šerbine. On je sublimacija više ličnosti. Kao naravno i neki drugi predstavnici državnog aparata (obućar, lik iz kgb).
– Prilikom rada na seriji, bili su i u samoj elektrani. On kaže da je to mesto zaista ogromno. Veoma je logično da nisu bili svesni eksplozije reaktora.
– Potrudili su se da verno prikažu uniforme. Što npr. nije bilo teško jer je postojao samo jedan tip uniforme za vatrogasca u celoj zemlji :).
– Bjukanovu je bilo bukvalno zaprećeno smrću ukoliko ne nabavi neophodan materijal (ne mogu da se setim tačno da li azot ili ono prethodno za gašenje)
– Namerno je scena sa prijavom dobrovoljaca za ulazak u vodu osmišljena tako da oni izgovaraju svoja imena. Poenta je da ih čujemo i zapamtimo.

I sigurno još desetine zanimljivijih informacija, tako da sve preporuke za gledaoce serije.

Meni je kao zaposlenom u državnoj ustanovi, ceo ovaj odnos unutar sistema veoma poznat. Ježim se od toga da nisi ohrabren izneti svoje mišljenje, da se odluke donose po poziciji, a ne po kompetentnosti. Opet, da nije tog sistema ne bi imao sve resurse na raspolaganju i sve podređeno rešavanju problema. To je i intencija autora, da to istakne.

M

@Nije bas tako

Moja kvalifikacija Fokusime kao „incidenta“ nije bila namerna, jednostavno sam slucajno upotrebio tu rec. Gde je taj „incident“ na skali sam si rekao, tako da… Sto se malo ne opustite, niko ovde ne napada Rusiju. Ako vam se diskutuje u atomskim katastrofama u Francuskoj ili USA trazite da se objavi clanak o tome ili ga sami napisite i objavite.

K

@Mayer
Daleko od toga da branim bilo koga, lepo sam naveo neospornu cinjenicu da je katastrofa u Cernobilju najteza nesreca vezana za upotrebu nuk. energije. Jednostavno bode oci vasa konstatacija da je Fukusima incident, iako se radi o katastrofi, visestruko manji indiced od Cernobilja. To jednostavno nije istina!

M

@Nixon

>> Шта по теби подразумјева „safety by design“.

Recimo tzv. pozitivan „void coefficient“ – sto manje tecnosti u reaktoru to jaca fisiona reakcija. Posto tecnost moze lako da „nestane“, recimo ispari prilikom pregrevanja, takav dizajn poseduje izrazenu tendenciju da se havarise u takvoj situaciji. „Safety by design“ bi npr. znacio takvu konstrukciju kod koje u odsustvu tecnosti u reaktoru reakcija sama od sebe staje umesto da se izmakne kontroli. Kod Fokusime i Cernobila treba razlikovati gubitak kontrole i pregrevanje aktivnog reakotra (Cernobil) od nehladjenja ugasenog reaktora (Fokusima). Reaktor mora uvek da se hladi, nevezano da li je aktivan ili nije. Ono sto je meni nekako slicno u obe katastrofe je pokusaj da se javnost obmane o ozbiljnosti incidenta. Recimo firma operater Tepco u Japanu mesecima nije htela da prizna da ne kontrolise situaciju i da je doslo do topljenja jezgra reaktora…

Odgovori
N

37 sistema i podsistema je inkapsulirano u tijelu Rmbk. Osnovni i nezamenljiv sistem kod te vrste elektrana su olovke šipke, njih 8 ili 9. Pročitaj uzroke, ima dobre zapadne literature do 93. Onda počinje spinovanje koje traje do 2011.

N

I nemoj mi „void coefficient“ ima srpska riječ za to.

M

@Nixon

Ja sam o tome citao na jedinom relevantnom mestu a to je oficijelna stranica medjunarodne agencije za atomsku energiju tako da znas sta, ostavi se ti tih prica, taj dizajn je bio i ostao rizican. Posle havarije unapredjen je isigurnosni sistem i procedure, uz znatna ulaganja i danas postoji jos 11 reaktora na teritoriji RF koji se svi znacajno razlikuju od originalnog, takodje kuriozitet je da koriste gorivo drugacijeg stepen obogacenja u ondosu na predcernobilska. Dakle ocigledno je da su Rusi sami skontali da je neophodno uraditi poboljsanja i sad si se ti ovde nasao da budes „veci katolik od pape“?

N

Nemam namjeru biti veći katolik od tebe. Pročitaj to još jednom naročito izvjestavaj sa kraja 80tih. Unapređuvanje i sistema sigurnosti i goriva je stalan proces. Šta misliš da li Vestinghaus i Arena rade unapređenje?

T

Japanska državna komisija je ustanovila da je uzrok katastrofe u Fukušimi ljudska greška, da su se svi događaji već predvidjeli da vlasnik nije preduzeo odgovarajuće mjere. Privatni interes je nadjačao kolektivnu bezbjednost u slučaju Fukušime, korporacija nije htjela da oduzima od svog profita i da implementira predložene mjere koje bi elektranu načinile otpornom na cunami.

Odgovori
п

cernobilj

mesto nuklearne eksplozije i neverovatne hrabrosti i upornosti coveka da se izbori sa katastrofom koji je sam izazvao, iako grad u Ukrajini zbog sticaja okolnosti je skoro unistio Belorusiju. na Evropu, ali i Srbiju srucila se nuklearna kisa sa izotopima Cezijuma i Stroncijuma, a samoubilacka hrabrost pripadnika ABHO i inzinjerije sovjetske armije spasio je Evropu jos
tezis posledica, samo je steta u Belorusiji procenjena
na 265 milijardi $ 1987, na bktv su pokazivali beloru-ski deo price,

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

VladimirM na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako je vlast uništila slovensko zrakoplovstvo

Aleksandar Bg, Da li bi pojasnili molim Vas kako je to JAT jajario sa letovima preko ZAG za USA? Avione nije kupila Srbija. Avione je kupila SFRJ. Takođe ih je za vreme zajedničke Države, SFRj i otplaćivala. Nakon raspada Države postalo je jedno sasvim nesvakidašnje stanje, ali ni ono nije ni nalik tome što ste…

18. Jun 2019.Pogledaj

Pavle na: Moguća nabavka 8 aviona F-16 koštala bi Bugarsku oko 1,673 milijardе dolara

https://www.mycity-military.com/PVO-i-sistemi-VOJ/PARS-9K31-Strela-1-SA-9-Gaskin_16.html#p1113391 Dakle poslednji put, iz pera saborca, o marsevskom polozaju lansera, o lansiranju itd. Rx, postedi me nadalje, nekom si zanimljiv cinjenicno.

18. Jun 2019.Pogledaj

dax na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako je vlast uništila slovensko zrakoplovstvo

Alene, svaki lep plan, jako često pati od prvog susreta sa realnošću. Sve prilike koje ste gore naveli zaista postoje. Ono što niste naveli je da drugi igrači neće to tek tako posmatrati. Ono što se kod Adrie dešava je svođenje na pravu meru, ali drastično ubrzano čudnim odlukama slovenačkih vlasti i 4K menadžmenta. Stvarno…

18. Jun 2019.Pogledaj

Aleksandar Bg na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako je vlast uništila slovensko zrakoplovstvo

Tačno je sve što ste izneli o poslovanju Adrie u SFRJ, ali treba dodati i to da je JAT jajarisao tako što je iz Beograda leteo u SAD preko Zagreba. Avionima koje je Srbija kupila na kredit i sama isti otplaćivala.

18. Jun 2019.Pogledaj

Mile Tranzicija na: [FOTO REPORTAŽA] Nove fotografije srpskog H145M, šta do sada znamo o novim Erbasovim helikopterima?

Medo s mora Prihvaceno! Sta je danas RAL? Prosiren Nemacki RLM standard iz 2. sv. rata. Rusi danas imaju vrlo interesantne maskirne seme I jako dobar spektar boja za vazduhoplove. Pozdrav.

18. Jun 2019.Pogledaj

Send this to a friend