Vučić u Jakovu: Vraćeno ime Trećem raketnom divizionu, nastavlja se opremanje, uskoro stižu kineske bespilotne letelice, u oktobru velika vežba RV i PVO

Dobro bi bilo sada uraditi Belorusko/Rusku modernizaciju Neve i Kuba na već postojeće što smo sami uradili, uz nabavku barem još jedne baterije S1. Tango Six he dao dobar pregled jeftine a efikasne modernizacije u svom tekstu nedavno. To bi za Srbiju što se tiče strateške PVO verovatno bilo dovoljno za sada. Naravno trupna PVO je značajno jeftinija i lakša za modernizaciju….

@AL-41F1

Morate jednom shvatiti da je insistiranje na transparentnosti u slučaju ovakvih aranžmana naivno, ok? Nema nikakve logike, čak ni potrebe da se u okolnostima u kojima se nalazi Srbija ide transparentno sa ovakvom nabavkom. Principi transparentnosti prilikom nabavke vojne opreme danas su potpuno izvodljivi i logični za zemlje članice vojnih saveza, bogate oligo-monarhije i malo koga drugog. Razmislite, isključite novinske natpise, i onda osim navedenih, sami dođite do zaključka koliko država praktikuje punu transparentnost prilikom vojnih nabavki? Koliko ih ima nekakav finansijski izvještaj u kojem se nalazi u komad vrsta rakete i pored njega broj koji je država za istu platila?

Vaše, a i insistiranje drugih pojedinaca na trasparentnosti procesa prilikom ovakvih nabavki nije pretjerano dobro promišljeno, objasniću Vam u kratkim crtama i zašto:

1. Cijena? Reći ću Vam odmah da smo opremu platili u sklopu okvirnog sporazuma o vojno tehničnoj saradnji, ispod tržišne cijene. OVAJ i samo ovaj podatak je relevantan prosječnom stanovniku Republike Srbije, ok? Postoji država ili više njih u svijetu koje su sličnu/istu stvar, plaćale više para. Obzirom da je to tako postoje čisto komercijalni razlozi na kojima insistira prodavac za čuvanje informacija o detaljima transakcije. Da li biste bili zadovoljniji da je sistem plaćen 26 miliona dolara više, a da vi znate tačan ukupan broj? Zašto?

2. Bogaćenje koje navodite je u slučaju ovakve transakcije potpuna glupost, vidite? Postoji određena procedura koja iskjučuje nečasno postupanje prilikom ovakvih akvizicija, a stvar je u našem slučaju toliko jednostavna da bi Vas bilo sramota zbog ovog šta pišete da sjednete za neki stol sa ljudima koji vode proces i da Vam objasne kako to ide. Sami akteri mogu da imaju „polugu“ prilikom odlučivanja isključivo u početnoj fazi procesa kada se govori o taktičko-tehničkim zahtijevima. Dakle- ljudi iz Vojske daju mišljenje o tome šta ispunjava zahtijeve Vojske i u tom trenutku, za ovaj konkretan slučaj, neko bi mogao da primi pare na ruke, pa da se izvrši pritisak na komisiju i da se ide sa zahtijevom za „Tor“, umjesto za „Pantsir“. Pare za ovako nešto, u tom slučaju ima interes da isplati jedna fabrika u Rusiji, na uštrb druge, koja proizvodi „Pantsir“, naprimjer. To je jedini „prozor“, Al- jednom kada Vlada usvoji zahtijev MO i kada se uđe u proceduru nabavke- sve je razbijeno na 50 ljudi, radi se o složenom birokratskom postupku, u kojem je „pregovaranje oko cijene“ na način na koji ga naš narod zamišlja sveden na puku formalnost. Procedura traje mjesecima. Postupak sa strane RF u otpunosti vodi tijelo koje se bavi međudržavnim transakcijama po pitanju vojne opreme i ono organizuje sve. Sa naše strane se formira komisija koja upućuje formalni zahtijev za tip i količinu sredstva za koje je zainteresovano, potom slijedi serija radnih sastanaka sa prestavnicima proizvođača gdje se detaljno predstavljaju mogućnosti sredstva i radi „tehnička modulacija“ lotova. Ovo, u principu znači pregled svih modula koji mogu da se pojedinačno uzmu u sklopu akvizicije (stotine stavki, od vrste monitora u kabini, specifikacije rezervnih djelova koji se kupuju, pa do rakete na komad). Obično se ovo radi oko 60 dana, uz 3 do 4 serije sastanaka sa predstavnicima prodavača. Nakon toga dolazimo do sveobuhvatnog zahtijeva za nabavku opreme, sa svim „šiframa“ za „svaki šaraf“, zna se tačno koja verzija, kakav će biti ovaj ili onaj nosač, koliko će čega doći i slično. Ovo onda ide na komisijsko izjašnjavanje u Ministarstvo odbrane. To se obično čeka dvije do tri nedelje. Nakon ovoga počinje pregovarački proces koji se odvija vjerovali ili ne „bez živih ljudi“ :). Pod tim mislim da nadležno ministarstvo šalje tjelu RF detaljnu specifikaciju za izdavanje ponude, čeka to neko vrijeme, dobija, vrši pregled komercijalnih uslova i daje mišljenje RF o ispunjenosti uslova da se uđe u proces sklapanja sporazuma o nabavci opreme. Nakon što se takvo mišljenje pošalje slijedi još jedan, i samo jedan sastanak na kome ključni ljudi, uz prisustvo svojih delegacija mogu da dođu do nekakvih komercijalnih dogovora koji su van „postojećeg“ okvira. To je obično, sa strane prodavca (a tako je bilo i u ovom slučaju) odobrenje većeg broja ubojnih sredstava od dogovorenog, rezervni dijelovi, besplatna obuka ljudstva, ili bolja verzija neke opreme od one koje je tražena- NE „skonto“ na cijenu, jer je ista navedena u onoj ponudi nakon definisanja modula koju sam pomenuo i smatra se veoma lošom praksom „diranje“ u ove uslove. Ja bar nisam čuo da je prije potpisivanja sporazuma, u ovoj fazi, ikada spuštena cijena. IKADA.

Ovo nije priča kao u slučaju Davinića koji putuje u Izrael da „završava“ poslove iz hotelske sobe, u kojoj potpisuje ugovore i slično- ili bliže u prošlost, sa istom geografskom odrednicom, gdje Krstičević „dogovara sa ljudima“, a povjerenstvo i „transparentni postupak nabave“ su tu samo da se „pokrije“ već dogovoreni dogovor, koji nije smio biti dogovoren. Ovdje se radi o postupku koji radi RF na način da se za svagda riješi podmazivanja nevažnih pojedinaca, krajnje je ozbiljan i skoro ga je nemoguće odbiti, skoro je nemoguće da ministarstvo u ovom slučaju da negativno mišljenje: Sistem je onaj koji želimo i koji nam treba, na zapadu ili u Kini ne postoji ozbiljan konkurent (za koncept koji smo se mi odlučili da gradimo i koji možemo da platimo)- da su uslovi bili tržišni- mi bi pristali, a bili su bolji od tržišnih- što „brani“ suštinu svega ovoga. Sredstva su isporučena u roku, ispravna, nova , rade ono što trebaju da rade, prošla je inspekcija prije prvog predstavljanja javnosti- to je to, idemo dalje.

3. S druge strane da je kojim slučajem imenovan tim koji vodi ovaj proces, ili da se išlo da objavljivanjem podataka iz raznih faza posla- ovo bi koštalo više, čekalo bi se daleko više, i barem nekoliko puta bi čitava stvar bila dovedena u pitanje. Pritisak na pojedince koji trebaju stručno da vode postupak bio bi toliki da bi vremenom to prepuštali onima koji manje znaju, a raznorazne organizacije i pojedinci bi se trudili da lažnim vijestima miniraju sve što ima veze sa ovom nabavkom. Znate da sam u pravu- to je jednostavno tako.

U ovoj državi se dosta krade, maksimalna transparentnost prilikom nekih postupaka je nasušna potreba. Imam osjećaj da nebih pogriješio kada bih rekao da bi se samo na građevinskim radovima u prošloj godini, na nivou svih odluka Vlade, uštedilo za zemlju jedno 400-500 miliona dolara da je to slučajno bila vlada Švajcarske. Kod nas se izgubilo 400 miliona, kod nekih drugih bi se izgubilo 300 ili 200, a kod nekih milijarda- ali da- Kada bi se korupcija iskorijenila iz ovakvih postupaka- državi bi ostalo više, a kojekakvim karikaturama u kojekakvim ministarstvima daleko manje- ALI to ne važi za ovakve postupke, jer se radi o fundamentalno različitim stvarima. Ovo je posao u kojem se treba ćutati i raditi, te me veoma raduje što su naši počeli napokon da se rade baš to.

Da postoji transparentnost mogli bi smo i konacno da saznamo koliko je raketa za Pancire kupljeno, koliko Ataka za helikoptere i onda bi smo saznali da li su ovi sistemi stvarno upotrebljivi u nekom oruzanom sukobu ili ce sluziti samo za ukras i ovog puta, skupu propagandu.

Купљено је средство доказано у борби,модерно и потребно.Не знамо какви су услови продавца по питању транспарентности ,али је опште позната да Руси имају разне цене за разне купце и претпостављам да су они против тога да са са ценом иде у јавност. А сви борци против корупције , борци за народне паре и порески обвезници који плаћају велики порез треба да истраже само два случаја мост на ади и фијат.

@дане
Sve je to isto, iz prostog razloga sto se koristi ista rupa u zakonu ili preciznije, zakon ni ne postoji. Sve sto sam rekao je da treba da postoji jasan zakonski okvir sta jeste, a sta nije drzavna tajna, a ovde se to pausalno procenjuje u zavisnosti od (licne)potrebe. Tako javna nabavka par stotina vozila za MUP od nedavno moze biti „drzavna tajna“, pa tako mi ne znamo ciji roditelj prodaje oruzje preko svoje firme iz Srbije, ne znamo sta pise u ugorovu o koncesiji drazvnog aerodroma(koji pripada celoj Srbiji jednako), ili od ranije tako ne znamo zasto su nam poginuli ljudi na ratistu u Libiji, ili sta pise u ugovoru za Fiat….sve je to ista prica

Nisam ja rekao da je neko nesto „zakinuo“ u ovom konkretno poslu, ubedjen sam da nije, jer je to gov-to-gov dil, ali prosto morao bi potpadati pod istu zakonsku proceduru, koja ni ne postoji.

Dokle god ne postoji, bice jos mnogo cementara, Fijata, Skodi itd.

princip g-dine Banja Luka je ko placa, mora da zna sta je i koliko kupio i platio, a te navike iz JNA smo valjda prevazisli

63 Padobranska je nedavno opet formacijski vracena na nivo brigade,nije vise bataljon.