BEG airport status
LYBE 1320:00 Z 050°04KT 7000 NSC 00/M02 Q1020 NOSIG=
Artiljerijsko-raketni sistem 96K6 Pancir, novi PVO sistem Vojske Srbije? U Rusiji se Pancir-S1 prvenstveno koristi za zaštitu raketnih PVO sistema velikog dometa S-300 i S-400.

Artiljerijsko-raketni sistem 96K6 Pancir, novi PVO sistem Vojske Srbije?

Donacijom 6 MiG-ova 29 iz Rusije i remontom postojećih aviona kojima su ove godine istekli resursi, Srbija je za sada delimično obnovila mogućnosti lovačke avijacije koje su izgubljene nakon 1999. godine. RV i PVO Vojske Srbije poseduje 10 29-ki od kojih je trenutno operativno 9 dok bi poslednji primerak trebao da poleti narednih meseci. Takođe, kako je nakon vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’ izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iz Belorusije će u naredna 3-4 meseca stići još 4 MiG-a 29 pa bi tako Srbija imala eskadrilu od 14 aviona.

I dok je lovačka avijacija dobila pomenute avione, sistem Vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja (VOJiN) dva osmatračka radara AN/TPS-70 koji su kao polovni kupljeni od Slovenije, artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva (ARJ za PVD) još čekaju novu tehniku. Osim što je najavio MiG-ove iz Belorusije, helikoptere Mi-17 i Mi-35 iz Rusije, borbene bespilotne letelice iz NR Kine, razgovore o raketnom sistemu PVO Mistral, predsednik Srbije je posle vežbe na Pasuljanskim livadama i Pešteru rekao i da će u narednom periodu stići ‘’još nešto o čemu ne mogu da pričam, a što smo već platili’’ kao i ‘’kada bih rekao, uveli bi nam sankcije’’.

Položaj artiljerijsko-raketnog sistema u vazduhoplovnoj bazi Hmejmim gde su stacionirane snage vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.

Vrlo brzo smo od Sputnjika ali i vojno-političkog komentatora Miroslava Lazanskog saznali o čemu se radi, on je na televiziji Prva rekao da se radi ‘’o jednom od najmodernijih PVO sistema za koji je vlada već odvojila novac, ali dok predsednik ne kaže, neću ni ja da kažem’’. Podsetimo Lazanski je maja meseca ove godine prilikom gostovanja na RTS-u povodom vojne parade u Moskvi izjavio da smo „odlučili“ da kupimo savremeni ruski PVO sistem, pri tom rekavši da misli da je to sistem Pancir i da su za to „već obezbeđene pare“. Narednih meseci pojedini mediji, pozivajući se na neimenovane izvore najavljivali su da će novi PVO sistem tj. Pancir biti prikazan na vojnoj paradi koja je trebala da se održi početkom ovog meseca a umesto koje je izvedena vojna vežba.

Artiljerijsko-raketnim jedinicama za protivvazduhoplovna dejstva, kako onim za trupnu tako i za teritorijalnu PVO hitno je potrebna savremenija tehnika, bila ona kupljena korišćena ili novoproizvedena. Potrebno je zameniti gotovo sve raketne sisteme, počevši od lakih prenosivih raketnih sistema, preko lakih mobilnih sistema malog dometa pa sve do sistema srednjeg dometa. Ruski Pancir je, kako Tango Six saznaje, jedan od mogućih sistema koji bi se uskoro mogao naći u Vojsci Srbije a za čiju nabavku jeste pregovarano i to u paketu sa helikopterima.

Gabariti vozila sistema Pancir na kamionu KAMAZ 6350.

Razvoj kompleksa 96K6 ‘’Pancir-S’’ za potrebe Vojske PVO bivšeg SSSR-a započet je je još 1990. godine u preduzeću ‘’КБ Приборостроения’’ i to na bazi artiljerijsko-raketnog sistema 2K22 (2S6) ‘’Tunguska’’ koji se već nalazio u naoružanju PVO Kopnene vojske. Pancir je osmišljen kao sistem za zaštitu mobilnih jedinica, strateški važnih vojnih i industrijskih objekata kao što su vojne baze, centri veze, aerodromi i objekti važni za ekonomiju a kod Mornarice za odbranu površinskih ratnih brodova. Takođe sistem je trebalo da obezbedi i zaštitu raketnih sistema velkog dometa S-300 familije S-300P koju je koristila Vojska PVO i to od vazdušnih napada na malim daljinama a pored toga i da uništava lako oklopne ciljeve na zemlji kao i neprijateljsku živu silu.

Vojska PVO je tražila da Pancir bude točkaš kako bi lakše pratio sisteme S-300P koji su takođe točkaši. Gusenično vozilo nije dolatzilo u obzir jer ima manju brzinu na putevima, manje je pouzdano, skuplje je za održavanje a takođe i manjih je dimenzija što bi ograničavalo količinu borbenog kompleta naoružanja. Uz sve navedeno nije bilo ni potrebe za oklopom kao kod Tunguske koja se koristi na samom bojištu a traženo je više vatrene moći, veća brzina premeštanja kako bi se mogla pratiti vozila kompleksa S-300P, potom niska nabavna cena i niži troškovi korišćenja. Tako je u odnosu na Tungusku dobijeno vozilo većih dimenzija sa novom kupolom na kojoj je bilo više lansirnih cevi raketa kao i novija i veća radarska oprema.

Prva verzija Pancir-S1-О na kamionu Ural 5323.4 čije je ispitivanje započeto 1994.

Šasija prve opitne verzije pancira bio je terensko vozilo povišene prohodnosti konfiguracije 8×8 Ural 5323.4 sa motorom KAMAZ-7406 snage 260 KS. Opitni prototip koji je prošao ispitivanja je proizveden 1994.  a prvi put je javno prikazan na aviosalomu MAKS u avgustu 1995. Ovaj prvobitnii model imao je 12 raketa 9M335 koje su po spoljašnjosti i konstrukciji bile slične raketama 9M331 sa artiljerijsko-raketnog sistema ‘’Tunguska’’ ali je domet po daljini povećan na 12 km a po visini 8 km. U raketi je primenjen jači motor, masa bojeve glave koja se sastoji iz šipkastih ubojnih elemenata je povećana na 20 kg, raketa je dvokalibarna odn. prečnik marševskog dela je povećan na 90 mm dok je prečnik prednje sekcije ostao 76 mm. Kod rakete je prmenjen vazdušno-dinamički upravljački sistem, sistem navođenja rakete je radiokomandni a sistem je mogao istovremeno navoditi do tri rakete.

Artiljerijsko naoružanje ove verzije Pancira sastojalo se iz dva tečnošću hlađena automatska jednocevna topa 2A72 kalibra 30 mm efikasnog dometa do tri km po visini i 4 km po daljini, brzine gađanja do 450 granata u minuti, brzine granate na ustima cevi topa 970 m/s, sa dve vrste granata – visoko eksplozivnom zapaljivom i za probijanje oklopa. Borbeni modul koji je postavljen na krovu tela borbenog vozila, sadrži dva bloka sa po 6 protivavionskih raketa, dva topa koji su postavljeni sa unutrašnje strane lansirnih kontejnera raketa, radarsku stanicu za otkrivanje ciljeva, sistem za praćenje ciljeva i raketa.

Takođe na vozilo je montiran i optički sistem za praćenje ciljeva i upravljanej vatrom. Radna mesta operatera navođenja i komandira borbenog modula nalaze se u zadnjem delu borbenog vozila. Radarska stanica za praćenje ciljeva i raketa 1L36-01 ‘’Roman’’ (NATO oznaka Hot Shot) razvijena tokom 1994-1995. u firmi OAO ‘’Fazotron NIIR’’. Ovaj radar bio je višenamenski, u osmatračkom režimu radio je u S opsegu, prilikom nišanjenja u dva opsega – u centimetarskom i milimetarskom a namenjen je za praćenje ciljeva i navođenje raketa. Zahtevi koji su stavljeni pred ovaj sistem je bio da može otkriti cilj radarskog odraza od 0,1 m2 na daljini od 15 km, kasnije je omogućeno da se pomoću radara napadnu dva cilja a elektrooptičkim sistemom još dva.

Nišanski radar sistema Pancir.

Za nišanjenje se koristio pulsni Doplerov radar 1RS2 ‘’Šlem’’ koji je mogao da otkriva cilj radarske površine od 2 m2 na daljini od 30 km, za praćenje ciljeva koristio je X opseg a za nišanjenje i navođenje raketa Ku opseg. Zbog daljeg razvoja zapadnih odn. američkih preciznih ubojnih sredstava (familija JDAM i SDB) 2004. godine došlo je do promena taktičko-tehničkih zahteva i zbog toga ni ovaj radar nije zadovoljio.

U toku ispitivanja je zaključeno da kompleks ne može dejstvovati u pokretu, a prema mišljenju stručnjaka specijalne državne komisije i više istraživačkih institucija Ministarstva odbrane, Pancir nije mogao da izvrši svoje postavljene zadatke i da se bori sa visokopreciznim na daljinama većim od 12 km. Osim navedenog, gubitku interesa ruske Vojske PVO i PVO KoV-a za ovaj sistem doprinelo je i drastično smanjenje nabavke vojne tehnike tokom 90-tih godina 20. veka. I pored toga nastavljeni su testovi i eksperimenti ali o trošku firme koja ga je razvijala.

Odbacujući komponente koje su korišćene na sistemu 2K22 Tunguska pristupilo se potpunoj promeni konstrukcije Pancira, najviše promena pretrpeo je radarski sistem kao i borbeni modul odnosno turela.  U drugoj polovini devedesetih interes za Pancir su pokazali Ujedinjeni Arapski Emirati pa su nastavljeni  radovi na njegovom daljem razvoju. Konstruisan je sasvim novi borbeni modul sa novim topovima, novim raketama, osmatračkim radarom i sistemom za upravljanje vatrom.

Maja 2000. godine sa UAE je potpisan ugovor vredan 734 miliona dolara za 50 kompleksa ‘’Pancir-S1E’’ od kojih 24 na vozilima točkašima i 26 na guseničarima. Od navedene sume 50 procenata je otplatilo rusko Ministarstvo finansija kako bi se otplatio dug Rusije prema UAE. Prema uslovima ugovora nosilac razvoja bio je dužan da do kraja 2002. godine izvede opitno-konstruktorske radove nove varijante Pancira i da u u periodu od 2003-2005. u tri partije Emiratima isporuči svih 50 sistema. Za ispitivanja i testiranja sistema UAE su uplatili avans od oko 100 miliona dolara.

Pancir-S1E sa radarom 1RS2-1E.

Konstruisanje varijante za Emirate išlo je uspešno, iako veoma usporeno zbog mnogobrojnih tehničkih i organizacionih problema. Zbog toga je došlo do nepoštovanja uslova ugovora a najviše problema zadavao je novi radarski sistem, pristupilo se razradi PESA radara 1RS2-1 (1RS2-1E) pa je 2005. UAE predložena usavršena verzija za koje je trebalo više vremena. Zbog toga su se Emirati složili sa izmenom rokova prema kojima bi prvi primerci bili predati 2006. godine a poslednji 2009.

Radar 1RS2-1 radi u K-opsegu, u režimu track while scan može isovremeno pratiti 9 cljeva, može pratiti letelice koje se kreću brzinom od 10 do 1100 m/s, da prati 4 lansirane rakete, domet za cilj radarskog odraza (RCS) 2 m2 24 km, RCS 1 m2 21 km, RCS 0,5 m2 16 km, RCS 0,1 m2 10 km i RCS 0,03 m2 7 km.

Sredinom 2006. izvedena su uspešna ispitivanja Pancira-S1 (model 2006) sa lansiranjem raketa na poligonu Kapustin Jar. Na kraju iste godine Emiratima je isporučen pokazni primerak za obavljanje prve faze ispitivanja na njihovojn teritoriji. Druga etapa ispitivanja izvedena je tokom leta 2007. Za vreme razvoja Pancira ispitivano je nekoliko tipova vozila koji nose kontejner mase od oko 10 tona koji se sastoji od borbenog modula, kabine za posadu od tri člana, odsekom za smeštaj agregata i modula za klimatizaciju.

Pancir na guseničaru GM352M1E.
Pancir-S1E vojske UAE na vozilu MAN-SX45.

Među testiranim vozilima bili su kamioni 8×8 i to ruski Ural 5323.4, beloruski MZKT-7930, ruski KamAZ-6350 i 6560 i BAZ-6909-019, nemački MAN-SX45 kao i beloruski guseničar GM352M1E. UAE su izabrali MAN-SX45 dok su kasnije za oružane snage Rusije Panciri-S1 isporučivani na Kamazima 6350 i 6560. Osim mobilnog nudi se i stacionarni Pancir koji može služiti za odbranu važnih objekata.

Serijski Pancir-S1 ima dva dvocevna topa 2A38M kalibra 30 mm koji se hlade vodom ili antifrizom, imaju električni pogon, brzinu gađanja do 2500 granata u minuti, brzine granate na ustima cevi topa 960 m/s, sa borbenim kompletom od 1400 granata i efikasnim dometom od 0 do 3 km po visini i 200 m do 4 km po daljini. Topovi se na borbenom modulu mogu pokretati -9 i +85 stepeni po elevaciji. Tu je zatim 12 novih radiokomandno vođenih raketa 57Э6-E mase 71 kg visoke otpornosti na elektronsko ometanje, sa impresivnim ubrzanjem do maksimalne brzine 1300 m/s za dve sekunde.

Domet je od 5 m do 15 km po visini i 200 m do 20 km po daljini, masa bojeve glave je 20 kg sa eksplozivnim punjenjem od 5 kg a moguće je gađati cilj brzine do 1000 m/s. Omogućeno je istovremeno gađanje 4 cilja sa 8 raketa (dve rakete po cilju). Domet radarskog blizinskog upaljača je 9 m a verovatnoća pogotka jednim raketom 0,7.

Pancir-S1 u verziji sa radarom 2RL80.

Firma VNIIRT razvila je novi PESA (Passive Electronically Scanned Array) radar 2RL80 (ili 2RL80E) koji radi u S opsegu dometa do 50 km, pokrivenost po elevaciji 0 do 60 stepeni, i brzinu skeniranja dve do 4 sekunde. Daljina otkrivanja cilja radarskog odraza od 1 m2 je na 47 km, a od 0,1 m2 na 26 km. Radar može pretraživati ciljeve po azimutu od 360 stepeni uz brzinu od 15 do 30 obrtaja antene u minuti. Lovca radarskog odraza od 2 m2 može otkriti na 36 km, borbeni helikopter klase američkog Apača na 32 km, krstareću raketu koja manevriše i ima radarski odraz od 0,1 m2 na 20 km, jedreću bombu sa radarskim odrazom 0,2 m2 na 16 km i protivradarsku raketu AGM-88 sa radarskim odrazom 0,1 m2 na 12 km.

Optoelektronski temovizijski sistem 10ES1.

Takođe tu je i novi optoelektronski temovizijski sistem za osmatranje i praćenjekoji se može pomerati od -5 do 85 stepena po elevaciji i +/- 90 stepeni po azimutu, koji radi u srednjetalasnom i kratkotalasnom infracrvenim opsegu i koji može otkriti avion npr. F-16 na daljini do 26 km, protivradarsku raketu AGM-88 na do 15 km, krstareću raketu na do 14 km i jedreću bombu na do 10 km. Rakete se mogu pratiti bilo radarom bilo optoelektronskim sistemom a osim glavne antene radara tu je i antena komandnog linka koji je deo sistema APKNR koji služi za predaju komande i usmeravanje raketa. Osim toga ugrađen je i digitalni datalink koji omogućuje umrežavanje više vozila u bateriji.

Proizvođač danas reklamira Pancir kao sistem koji je izuzetno otporan i imun na elektronska ometanja, koji ima veliku verovatnoću preživljavanja u slučaju masovnog napada protivradarskim raketama, mogućnost uništenja visokopreciznog vazduhoplovnog naoružanja poput raketa vazduh-zemlja, vođenih bombi i krstarećih raketa, potom uništavanja aviona, helikoptera, bespilotnih letelica, efikasno upotrebljiv danju i noću i u dobrim i u složenim meteo uslovima, visoko mobilan (između ostalog brzina na dobrom putu do 90 km/h), posebno u zaštiti motorizovanih i oklopnih jedinica i koji je visoko operativnan i pouzdan.

Uobičajna baterija sistema Pancir-S1 sastoji se od 4-6 borbenih vozila, dva do tri vozila za transport i pretovar raketa 2F77M, komandnog vozila 9S737MK Ranžir, stanice za ispitivanje i remont 9V921, stanice za pripremu raketa 2F55-1, stanice za popravke 2V110-1, stanice za ispitivanje i remont 1R10-1M i mobilne radionice ITO-APG-M1.

Osmatrački radar 1L123.

Sistem 96K6 može biti upotrebljen na nekoliko načina, prvi od njih je da je svako vozilo posebna borbena jedinica koja dejstvuje bez primene bilo kakvih drugih sredstava. Može raditi i u automatskom režimu u odvojenoj borbenoj jedinici ali i u bateriji od 6 vozila.  Tu je zatim baterija u kojoj posada jednog izabranog vozila, osim za borbenu primenu može komandovati posadama u još tri do 5 vozila obezbeđujući im informacije o ciljevima na koje će dejstvovati. Moguća je borbena primena komandnog centra koji prenosi sve potrebne podatke radi izvršenja zadataka kao i borba u sastavu baterije koja osim komandnog centra ima podršku i osmatračkih radara za rano upozorenje, poput Vostoka-E, Kaste-2E2 i najnovijeg i najsavremenijeg 1RL123.

Pancir sa novim radarom izložen na avio-salonu MAKS-2017 / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Jula 2011. godine kompanija ENIKS prikazala je novu verziju sistema, označenu kao Pancir-S2 sa radarom koji ima dvostranu antenu (tzv. Janus izgled antene) a ispostavilo se da je, osim za rusku vojsku, rađena za izvoz i to za Alžir. U odnosu na 2RL80 ima veću brzinu praćenja čime je poboljšana mogućnost praćenja preciznih ubojnih sredstava posebno protivradarskih raketa AGM-88. Takođe tu je i nova raketa 95Я6SM dometa 25 km po daljini sa prečnikom marševskog dela od 210 mm i prečnikom drugog stepena 76 mm kojom se mogu gađati ciljevi brzine do 1850 m/s, ima veću kinetičku energiju, veću dozvoljeno G-opterećenje, kraće vreme dejstva.

Arktički Pancir-SA izgubio je topove ali umesto 12 ima 18 raketa / Foto: Natalja Seliverstova/RIA Novosti

Za uslove Arktika razvijen je Pancir-SA koji, zanimljivo, nema topove 2A38M ali je zato borbeni komplet raketa 57Э6E povećan sa 12 na 18. Sistem je dobio najnoviji osmatrački radar koji radi u S-opsegu a tu je i najnovija stanica za praćenje ciljeva. U ovom slučaju je kao vozilo primenjen zglobni transporter guseničar DT-30PM koga proizvodi zavod IMZ ’’Vitjaz’’ iz grada Išimbaj. Ovo vozilo obezbeđuje visoku prohodnost u bilo kojim terenskim uslovima a poseduje i amfibijska svojstva tj. može savlađivati i vodene prepreke.

Nosivost transportera DT-30PM je 30 tona što u potpunosti zadovoljava zahteve instalacije sistema Pancir kao i njegovo borbeno dejstvo iz zastoja, u pokretu pa čak i plivanju u vodi. Mali specifični pritisak na tlo od samo 0,27 kg/cm² omogućuje ne samo velike mogućnost kretanja po teškom terenu već i obavljanje zadataka koji mogu zahtevati vožnju po miniranim površinama.

Autonomija kretanja transportera je 700 km, maksimalna brzina na putu je 45 km/h a u vožnji pod vodom do 6 km/h. Borbeni moduli sa radarima, stanicama za praćenje i raketama su postavljeni na vučeni deo transportera dok su energetski sistemi i sistemi za održavanje života smešteni u glavni, prednji segment DT-30PM gde se nalazi i posada sistema.

U prvom planu modul mornaričkog Pancir-ME.
Pancir-ME na raketnom čamcu Škval projekta 22800.

Za opremanje brodova razvijena je verzija sa oznakom Pancir-ME, prvu put je ugrađen na raketni čamac projekta 22800 “Karakurt“. Umesto dvocevnih topova 2A38M primenjena su dva šestocevna rotirajuća AO-18D kalibra 30 mm. Prema izgledu, najverovatnije je primenjen nišanski radar sa najnovije verzije Pancir-SM. Takođe iznad nišanskog radara dodata je i sasvim nova optoelektronska oprema.

Isečak video materijala televizije Rusija 1 snimljenog na poligonu Ašuluk krajem marta ove godine. Na fotografiji se vidi Pancir-SM na ispitivanjima.

Prve fotografije najnovije varijante Pancir-SM koji je između ostalog nastao i na osnovu iskustava iz Sirije, pojavile su se tokom 2017. godine. Sistem je postavljen na šasiju vozila Tornado K-53958 a njegovo ispitivanje na poligonu Ašuluk primećeno je krajem marta ove godine. Pancir-SM biće radikalno unapređen u odnosu na ranije verzuije, imaće rakete dometa 25 km po visini i čak 40 km po daljini čija bi početna ispitivanja trebala da počnu krajem ove godine. Njih će moći da koriste i starije varijante Pancira ali će maksimalni domet biti ograničen zbog manjeg dometa nišanskog radara.

Za Pancir se razvija nova raketa namenjena pre svega uništavanju bespilotnih letelica i visokopreciznih ubojnih sredstava.
Izgled novog četvorocevnog lansera za malogabaritne rakete.

Borbena upotreba Pancira u Siriji koje je Rusija rasporedila pre svega za odbranu vazduhoplovne baze Hmejmim, luke Tartus kao i položaja raketnih PVO sistema S-300 i S-400, nije samo doprinela razvoju duboko osavremenjene verzije Pancir-SM sa raketama znatno veće dometa već su započeli radovi na kontruisanju novih raketa manjeg kalibra koje će služiti pre svega za uništavanje malogabaritnih ciljeva,  na primer bespilotnih letelica veoma malih dimenzija. Ovim raketama takođe će moći biti naoružani i starije verzije Pancira.

Rusija je za tri godine koliko koristi ovaj sistem u Siriji, prijavila da je njime oboreno na desetine ako ne i stotine ciljeva koji su bili pretnja po njihove vojne snage. Osim artiljerijskih raketa i naoružanih bespilotnih letelica koje su upotrebili islamisti, obarani su izviđački aerostati i baloni kao i izviđačke bespilotne letelice poput izraelske Heron, turske Bajraktar, američke RQ-21 ‘’Blackjack’’.

Deo posade Pancira PVO Sirije.

Bogato ratno iskustvo na Panciru stekli su i Sirijci i to ne samo prilikom dejstva na vođena ubojna sredstva tokom vazdušnih udara izraelskih vazduhoplovnih snaga nego i u napadima zapadnih saveznika. Najbolji primer za to je masovni raketni napad sa 103-105 krstarećih raketa koji se dogodio 14. aprila ove godine. U ruskom izveštaju o dejstvu sirijske PVO navedeno je da su posade sirijskih Pancira lansirale 25 raketa i pogodile 23 cilja.

Ipak, postoje i nezvanični izveštaji da se ruski Panciri-S1 u Siriji nisu baš najbolje pokazali kada je reč o dejstvu na spore i malogabaritne ciljeve i da su zbog toga za odbranu baze Hmejmim u aprilu ove godine raspoređeni raketni sistemi Tor-M2U. Naveden je primer za period od 1. do 7. jula kada je sistemima Tor oboreno 7 bespilotnih letelice sa 9 raketa dok su Panciri oborili svega tri BPL ali sa čak 13 raketa.

Dalje se navodi da je u drugoj polovini jula Torovima oboreno takođe 7 BPL uz utrošak 9 raketa dok Panciri nisu oborili nijedan. U avgustu su posade Torova oborili 8 BPL sa 9 raketa a ukupno je za period od aprila do oktobra 2018. pogođeno čak oko 80 BPL uz uspešnost od 80 procenata dok je za isti period Pancir imao svega 19 procenata pogođenih ciljeva.

Ovakve tvrdnje izneo je, pozivajući se na neimenovane oficire iz baze Hmejmim, izvesni ruski vojni ekspert Viktor Murahovskij koji je glavni urednik žurnala “Arsenal Otečestva“. Međutim mnogi smatraju da nije nemoguće da je na ovakva pisanja imao uticaj deo ruskog vojno-industrijskog kompleksa odnosno konkretno koncern “Almaz-Antej“ koji i proizvodi sistem Tor. U kritici Pancira Murahovskij je izneo neverovatnu informaciju da sistem ima problema da otkije i prati spore i niskoleteće malogabaritne ciljeve ali da je redovno fiksirao velike ptice koje su letele oko baze.

Irak je prema različitim podacima kupio 24 do 48 Pancira sa 600 odnosno 1200 raketa.

Pancir je za sada doživeo solidan izvozni uspeh, prvi korisnik UAE je između 2009. i 2013. godine dobio 50 vozila sa 1000 raketa, potom je Siriji 2011. stiglo 36 sistema sa 700 raketa a to je plaćeno oko 730 miliona dolara. Sledeći kupac bio je Alžir, nabavio je 38 vozila sa 750 raketa za 500 miliona dolara a isporuke su trajale od 2012. do 2016. Iraku je prema različitim podacima u periodu od 2014. do 2016. isporučeno 24 do 48 vozila sa 600 odnosno 1200 raketa. Septembra ove godine objavljeno je da je započeta isporuka dva sistema Ekvatorijalnoj Gvineji za čiju nabavku je potpisan ugovor krajem avgusta 2017. a pojedini izvori navode da je njihova cena bila 20 miliona dolara.

Dokumentarni film televizije Russia Today o sistemu Pancir:

Komentari

М

…ПАСАРС…људи, то је само још једна фама трговаца наоружања из контроверзне „фирме“ СДПР…на Пештеру је само задавао муке организаторима….

Odgovori
m

Zivojin Zahvaljujem na ispravci.

Odgovori
m

Svaka nova nabavka za nasu PVO je dobrodosla i potrebna kao lebac jer je krajnje vreme da se pocne nabavka novih sistema za odbranu naseg neba. Medjutim ne treba zaboraviti da Rusija koristi sistem Pancir kao jedan deo u moru drugih sistema koje poseduje i gde je taj sistem uvezan sa mocnijim sistemima srednjeg i velikog dometa. Pa i jedna Sirija ne koristi samo Pancir u svojoj PVO vec ima druge sisteme kao sto su Buk i Tor od skoro i S300PMU2. Kao samostalni sistem i uz pomoc sistema Kub i Neva ne moze biti efikasno sredstvo za odvracanje od agresije. Sama njegova namena je borba protiv iskljucivo niskoletecih ciljeva bez obzira sto ima domet 15km po visini. Protiv niskoletecih ciljeva kao i Tor nema im ravne. Nedostatke koje ima sa ciljevima na vecim visinama i daljinama kao i efikasna borba protiv dronova resice se sa novim unapredjenim sistemom Pancir SM-SV koji je trenutno na ispitivanju trebalo bi da se zavrsi do kraja 2019god. Koristice novi radar pod nazivom AFAR sa faziranom antenskom resetkom. Ne moze se od sadasnjeg Pancira ocekivati unistavanje ciljeva na velikim visinama jer mu to nije ni namena. Ne treba imati iluzije da moze da obara lovce jer nijedan pilot ne bi voleo da bude kamikaza leteci u zoni dejstva Pancira. Mi Pancirom bi sprecili agresora da upotrebi borbene helikoptere, oborili bi veci deo krstarecih projektila, dronova i bombi. Oklopne jedinice imale bi mnogo vecu zastitu nego sto je sada slucaj. Sve zavisi od kolicine tih sistema. Pancirom ne moze da se odbrani teritorija jedne zemlje, za to su potrebna druga sredstva srednjeg i velikog dometa. Dalja modernizacija Pancira svrstace taj hibrid u sistem PVO srednjeg dometa jer ruski raketni konstruktori razvijaju raketu sa dometom preko 60km. Raketa imace hiperzvucnu brzinu. Ne ulazeci u finansijski deo mi bez novih sistema srednjeg i velikog dometa necemo nista postici u odvracanju mnogo jaceg agresora. Pancir je samo jedan mali deo citavog sistema zvanog PVO. Nadam se da Pancir nece biti jedini za nabavku. Kazu uskoro ce doci? Ako je to njihovo uskoro kao dolazak tenkova T72 onda nemam reci. Trebalo bi mnogo brze to da se nabavlja jer ocigledno nam predstoje teska bezbedonosna vremena. Voleo bih da nisam u pravu. A mi smo tek na samom pocetku modernizacije VS.

Odgovori
Ж

mateus

Нови радар Панцира-СМ нема назив АФАР.

АФАР је руска скраћеница – Активная фазированная антенная решётка. Односно активна фазирана антенска решетка.

На западу је то наравно AESA – Active Electronically Scanned Array.

I

Svaka nabavka novih sredstava je super pa tako i ova najavljena. Međutim, bojim se da se ne napravi greška i to velika tj. da se nabave panciri bez nabavke drugih sredstava jer oslanjanje na pancir nikako nije dobro. T6 je pre nekog vremena objavio analizu borbenih dejstava PANCIR-a u Siriji i prema tim rezultatima, a kako se i u ovom članku navodi, PANCIR je visoko efikasan protiv malih i brzih ciljeva ali sa visokoletećim, pa makar to bile i spore i slabopokretne BPL, opasno kuburi. Ako pogledamo raketu sistema PANCIR i ne čudi, jer u pitanju je dvostepena raketa gde terminalni deo nema sopstveni pogon. Buster za 2sec ubrzava raketu na 1300m/s nakon čega terminalni deo leti po inerciji. Do odvajanja dolazi nakon nekih 1300m. S obzirom na gorenavedeno, nerealno je očekivati veliki učinak PANCIR-a na visinama preko 5km (moja slobodna procena) a u prilog tome ide podatak iz već pomenutog teksta da je na BPL koja je bila na 9km visine utrošeno čak 3 rakete. Oslanjanjem isključivo na PANCIR opet bi nam nebo bilo nepokriveno u velikoj meri. Neophodna je nabavka i sistema TOR i BUK. Raketa sistema TOR je mnogo opasnija po avione od rakete sistema PANCIR jer ona, posle ubrzanja do 850m/s narednih 10sec uz pomoć marševskog motora leti tom brzinom. Pored toga, ako su podaci tačni, raketa sistema PANCIR ima mogućnost manevra od samo 18g što je premalo za gađanje visokoagilnih letelica na iole većim dometima dok je raketa sistema TOR u stanju da manevriše sa 30g. Naime, ako opterećenje u g pretvorimo u uglovne brzine zaokreta i uzmemo podatak da raketa sistema PANCIR na 12km daljine ima brzinu od 900m/s, i pretpostavimo da i dalje može da potegne 18g, to znači brzinu zaokreta od nekih 11.3°/sec. Moderni avioni imaju brzinu zaokreta od preko 25°/sec……..Drugim rečima svaki scenario gde pilot ima vremena da izvede protiv-raketni manevar teško je za očekivati pogodak. PANCIR je izuzetno efikasan u odbrani od krstarećih raketa, odbrani većih PVO sistema od protivradarskih raketa i horor film je za helikoptere ali za avione se mora nabaviti nešto drugo.
Ukoliko je ova nabavka samo početak jedne sveobuhvatnije priče onda super no ukoliko je kupljeno nešto samo da bi se kupilo i pri tome je izabran najizvikaniji sistem onda je ovo katastrofalna greška. Da se ja pitam, prvo bi išla nabavka TOR-a pa BUK pa tek onda PANCIR.

Odgovori
Y

Sjajno objašnjeno – verovatno najbolji komentar na odličan text – samo bih ja uz TOR i BUK obavezno dodao i dalekometnu PVO. Sirija je tek sa tim odvratila nepoželjne avijacije, a ni mi nemamo razloga da izmišljamo rupu na saksiji..

v

Za Pasars je najavljen razvoj rakete dometa veceg nego kod Mistrala pominjao se domet po visini od najmanje 8 km i na daljinu id 10 km kolimo se sjecam ,cak je i 99 bio razvijen improvizovani RL koji je dostigao slicne performanse.Zalosno je da se nesto sto je zapoceto 1999 tek prosle ili pretprosle godine nakon toliko godina zaborava najavilo kao novi projekat.Do sada je taj sistem mogao vec odavno biti operativan i uveden u upotrebu.

Odgovori
B

@vesko

Mislim ipak da se dosta odmaklo od tog ratnog projekta entuzijasta koji su to vodili. Domet je ok, ali koja je realna učinkovitost ispaljenja avionske rakete starije generacije sa ovakvog sredstva? Zar nebi bolji rezultati bili sa R73, naravno, uključujući i domet, ali šta se onda dobija? Kolika je cjena jednog takvog sredstva? Ako se planiraju ispaljivati učinkovite i skupe avio rakete sa PVO sredstva ove kategorije- onda je dugoročno isplativije kupiti nove sisteme kao što je „Pantsir“ i znati šta imaš. Ili kupiti namjenska sredstva recimo iz MBDA programa koja rade upravo to. Problem je cjena. Za vrijednost jedne baterije „Pancira“ može se dobiti 30-35 domaćih sistema koje možeš rasuti sa vojskom da ju brani i nađe se „svuda“.

Mislim da se Pasars u treba posmatrati kao sistem napravljen oko onoga sa čim se većinom raspolaže sa ciljem da se u budućnosti dođe do „masovnog“ sredstva koje bi trupnu pvo napravilo žilavijom. Mislim da su na dobrom putu da u tome uspju. Drugi cilj im je vjerujem sistem koji posjeduje „dvojakost“ i može se u slučaju potrebe koristiti za podršku trupama na zemlji, na način kako se koristi „Praga“. Ma šta ljudi o tome mislili, i kako to možda izgleda- lično sam se uvjerio u brutalnu efikasnost ovakvog oružija. Rekao sam to ranije, a reći ću opet- jao se bilo čemu što se nađe sa pogrešne strane ovog 40mm topa. Neka mi ne zamjere artiljerci, ali pri napredovanju pješadije par Boforsa uvjek gradiram bolje od baterije minobača 120mm, iako nema nikakve logike da je tako. Nikakav trocjevac ili ZSU23 koje možemo da vidimo na raznoraznim kamionetima u Siriji nemogu se porediti sa ovim zlom. U rukama uvježbane posade taj top je jednostavno sijač smrti.

Nevezano za priču oko vatrene podrške- ljudi su uspjeli da naprave kvalitativni multiplikator nečega što se već ima. „Bofors“ kao top je postao mnogo, mnogo mobilniji, a u sprezi sa „Žirafom“ i nekoliko brzih raketa otpornih na IC mamce postaje košmar za bilo kojeg pilota kojeg je nesreća natjerala da leti ispod 5000. Te rakete koje idu na ovo moraju da budu jeftine, jer bi, po prirodi stvari, trebalo da ih se uzima na par stotina komada. To ne može da bude AIM-120 ili R-73, jer cjena dvije rakete na sistemu prevazilazi cijenu sistema.

Volio bih da je domet tih nekih budućih raketa barem 8 kilometara, ali pitanje je koliko je to efikasno za sistem ove klase. Njegova arena bi trebalo da je dejstvo protiv helikoptera, jurišne avijacije, krstarećih raketa koje uđu u reon dejstva i podrška trupama na zemlji.

Generalno, naši su shvatili da mogu za male pare da dobiju nešto što bi trebalo po mogućnostima da bude pandan njemačkom „Fakpanzer Gepard“-u ili kineskom „TPGZ95“ koji u ovim armijama imaju svoju jasnu ulogu i mjesto. Govoreći o zapadnim ili kineskim sistemima ove klase- idikativno je da ni oni ne nose rakete dometa 20km (a može im se). Njemci su integrisali „Stinger“, a kinezi svoje verzije IC prenosnih raketa.

Budućom integracijom moćne optolektronske opreme, ili nišanskog radara na „Pasars“ dobila bi se žilava, mala, brojna i jeftina platforma koja bi bila dobrodošao „kišobran“ trupama na zemlji i stalni košmar za posade protivničkih helikoptera- je ih ima mnogo. Tako ja to vidim.

Ж

Прва опитна испаљиваа ракете РЛН-ИЦ за систем ПАСАРС су најављена за јул 2017. То се, колико знамо до сада ипак није догодило.

v

@Banja Luka sve sa ja i ti slazemo cak i u zelji da raketa namjenjena Pasarsu ima domet makar do 8 km po visini.To je ipak bolje od 5 km koliko moze da dosegne Mistral ili Igla prosto taj bi sistem bio potentniji,djelotvorniji i opasniji sa tim karakteristikama.Prage su orudja koja kao i Bofors pored uloge u projektu Pasars mogu da nadju mjesto i u kopnenoj vojsci.Praga na boljem vozilu od originalnog ,sa balistickom zastitom posade i integrisanim protiv-oklopnim raketama bi bila pun pogodak za kopnenu vojsku.Ako je tacno da ih u rezervi ima oko 200 trebalo bi razmisljati da se jedan dio upotrjebi za razvoj prethodno opisanog sredstva.Pozdrav iz Podgorice za RS.

Ž

Прага и јесте враћена у активну употребу ради ватрене подршке јединицама КоВ-а. Од прилике око 60 система.

И ако би имали ПАСАРС домета 8 километара по висини требали би ЛПРС класе Игла или Мистрал.

B

Niko vise ne zna sta je od nasih lprs sistema: strela, igla i silo, prezivelo unistenje… Strele 2-M su valjda unistene skoro sve.

B

„Mistral je na službenom testiranju koje je obuhvatilo preko 2000 projektila pokazao točnost i uspjeh od 95% tokom testiranja.“ Wiki
Je li to realan podatak ili reklama?

S

@Živojin
Da li je moguca nabavka Verbe?
Kada bi nabavili Mistral, da li bi postojala mogucnost integracije tih raketa na Gazella-e (tj. GAMA-e) i H145M? Kao i da li je moguca nadogradnja sa HForce nivo 1 na nivo 3?

V

Da li je moguća integracija Prage ili Bofors-a na šasiju tenka T55?
Nešto slično kao Nemački “Fakpanzer Gepard“

H

Da li neko zna da li se nabavljaju i mocniji radari za VOIN? Posto je bilo price da je pancir bio toliko efikasan zato sto je bio povezan na radar sa S-400.

Odgovori
v

Zivojine Prage jesu u manjem broju od postojecih vracene u upotrebu u Kov ali ne na nacin o kojem sam ja pisao.Naravno da su potrebni sistemi tipa Igla ili mistral ili verba ali Pasars treba da se razvija u cilju ostvarivanja boljih performansi od nabrojanih sistema.

I

Samo da najava bude tačna. Bilo ih je razne.
Bez obzira na broj i verziju, šta god da dođe u PVO dobro je. Tu stvarno nije pipano ništa decenijama.

Odgovori
Z

Sjajan tekst ponovo. Uzivao sam citajuci, puno detalja, novosti, stvari koje mozes procitati i nauciti samo na t6. Svaka cast.
Realno, selo bi nam ko babi penzija ali ako je rec samo o 6 jedinica, malo mi to ostavlja gorak okus u citavoj prici. Nek je i za pocetno osposobljavanje i upoznavanje buducih posada premalo je. Za to se ne uvode sankcije ali treba si dati na znacaju naravno. Radi se o velikom tehnoloskom skoku napred u odnosu na ono sto se sad ima, kao sa nabavkom h145 ali ako nam je nedostupan buk, a ocito je, a o s300 necu ni trositi reči, pa valjda se moglo naheftati za nekih 20, 25 sistema. Onda to vec ima smisao, pa makar i sa sankcijama. Zanima me da li se isporuka ocekuje tokom iduce godine ili…? Jer ako su kao sto najavljuju vec placeni a pripadnici PVO-a vec u Rusijina na obuci valjda se nece pretvoriti u neku beskrajnu trakavicu i praznu pricu s kojom cemo se samo busati u prsa na prikladnim konferencijama za stampu.

Odgovori
P

Mozeli iko da mi objasni cemu toliko insistiranje na pvo kolko u domacoj javnosti tolko i ovde. U realnim slucajevima nam sigurno nebi trebalo 3 diviziona S-300, tolko i bukova i sa sve pansirima u pratnji. To sve kosta novac koji VS nije investirala decenijama. Jasno je da budzet skace ali zasto se posvecivati jednom segmentu vojske koji zapadne drzave upotpunosti zapostavljaju? Zar nam realno protiv hrvatskih F-16 (u slucaju da oni prekse dejton i izvrse invaziju na RS) nebi bili dovoljni ovi hibridni migovi pa ko prezivi razliku u ratu napraviti nece. Zar nam nebi bilo pametno da bar deo sredstva investiramo i u KoV? Sa druge strane kolko bi nam i ovako jak pvo pomogao u slucaju da opet imamo nato intervenciju? Inace jel moze neko da napise koliko uospte svaka od baterija ovih sistema kosta, koliko lanera sadrzi a koliko bi nam optimalno trebalo

Odgovori
B

Ako bude ovaj sistem nabavljen, a bilo je reci o nabavci dva sistema, dok u tekstu stoji da se uobičajna baterija sistema Pancir-S1 sastoji od 4-6 borbenih vozila- to je onda od 8-10 borbenih vozila za Srbiju.

Odgovori
Y

Лаички, као концепт – мени се лично више свиђа наш Пасарс од Панцира из више разлога – најпре што је наш и не мора се годинама чекати испорука нових количина са свим пратећим прибором, оклопљен је, а ваљда је и бржи…
Наравно да су тренутно неупоредиви – Пасарс се појавио пре годину дана, а Панцир се развија 1/4 века и од првобитне намере да буде специјализован за Апаче и А-10 – развија се и у варијантама за већи домет..
Можда Панцир у различитим варијантама буде основ пво-а, али поучен управо руским модернизацијама – не бих се лишавао онога што се може повољно модернизовати да ради посао – па било старо и пола века – а нипошто ako je и на штету домаће производње..
Руси су нпр. на Т-55 скинули топ и куполу и накачили разне скаламерије, вишецевне лансере ракета, минобацаче гигантских калибара и сл. и од крша направили убојите машине и за 21. век, па нема нема разлога да и ми не урадимо слично – јер за друго више нису.
Нама треба Панцир – у количини у којој је неопходан да ефикасно ради посао – а видимо у Сирији шта може – да обара ракете и бомбе једног од најсавременијих војних ваздухопловстава на свету, али не одвраћа од напада – то ради далекометна пво и једна земља која претендује да се декларише независном (и неутралном) – то мора имати макар ради очувања морала и стабилности чак и држава попут наше у којој су и комерцијални уговори обавијени велом тајне – барем за нас ако не и за све друге…
Панцир изгледа тренутно обрађује један сегмент – за шта је и имао првобитну намену – и то одрађује одлично.
Оно што се мени лично највише свиђа је његова могућност развоја – и ту се треба накачити и са сопственом платформом у виду Пасарса и сл. који сада ваља колико ваља – али има перспективу у будућности – макар за наше потребе, па уз Панцире испазарити и неки трансфер технологије за нешто што би нас коштало доста времена и пара да развијамо сами.
Одокативно – пво, беспилотне и артиљерија ми делују као витални делови будућих војски – па онда све остало..
Све је отишло у 3 пм поодавно, али то никада није био разлог за одустајање – што би рекли наши кинески партнери/пријатељи – и најдужи пут започиње првим кораком…
Рад увек да резултате – не одмах – али неминовно..
Нама је од суштинске важности транспарентан буџет који ће омогућити модернизацију или замену старог новим у висини од 10% годишње – и такав привредни раст који би то омогућио би морао бити национални интерес бр. 1 јер би зауставио и егзодус одавде (одлази се готово као да живимо у Сирији) и имали би војску у тип-топ стању са поузданим и новим макс. 10-годишњим машинама након једне деценије, а дали би и додатни несагледиви замајац привреди…
Принцип спојених судова…

Odgovori
v

Pancir je u ovom trenutku sigurno medju najboljim pvo sistemima kratkog dometa ako ne i najbolji.Pasars je za sada skalamerija koja izgleda ruzno,nekompaktno i za koju raketa koja ce biti pasivna sa ic navodjenjem jos nije usavrsena.Pasars zasluzuje sansu i treba nastaviti sa njegovim daljim razvojem ali on nikada nece biti sistem koji moze
da zamjeni Tor, ili Pancir niti stare sisteme kao sto je Kub ili Neva.Pasars ce najvise biti dobra zamjena za Tungusku a i poboljsanje u odnosu na Strelu 1 i 10.To i jeste svrha njegovog razvoja da bude sistem trupne pvo.Cudi me da se niko nije sjetio da ga razvija na bazi Praga i na vozilu koje je kompaktnije od ive fap skalamerije.Mozda da neko razmisli da se na sasiji Lazara napravi nesto ili da se rakete koje se razviju za Pasars nakace i na Strele ako je to izvodljivo.

Ž

ПАСАРС и Панцир нису иста категорија система.

Ако се икада развије ПАСАРС са ракетама биће то систем за замену Стреле-1 и Стреле-10.

Панцир је много сложенији систем који има већи домет а само једно возило најновије верзије Панцир-СМ може заменити батерију Куба или дивизион Неве.

Дакле такав систем може користити и територијална ПВО док би ПАСАРС служио за одбрану јединица КоВ-а.

J

Srbija ne može napraviti jedan kvalitetan pistolj.. a covjek sanja o tome da pravimo jedan PVO sistem.. u seljackom žargonu bi se reklo da i vola ne možemo u gujcu ubost ;) ljudi spustimo se na zemlju.. svima ce nam biti bolje

l

@Jaija Srbija je izvezla preko 70 samohodnih haubica, nije primjereno govoriti o vojnoj industriji Srbije na taj način. U seljačkom žargonu bi se reklo, evidentno na tvoju žalost, da ipak nešto ubadaju. ;) Ruku na srce, kvalitetni pištolji se danas ne proizvode, ali bože moj, ima vremena. Srbija ima pameti i proizvodnih kapaciteta više nego sve države na prostoru bivše Jugoslavije zajedno, tak’ da nema zime stari. ;)

Y

Nije nama problem da se „spustimo na zemlju“, već da izađemo iz podzemlja…
Šta bi Pasars eventualno mogao sa, recimo, dobrom municijom kratkog i srednjeg dometa, solidno zaštićen oklopom od šrapnela i kao brz terenac sa pogonom „na sva 4“ – možda bi bilo interesantnije onima u rv-u što ovladavaju vazdušnim prostorom nego onima u pvo-u…
Ne znam ja imaju li Strele, Tunguske, Panciri i sl. u svom opisu delatnosti nešto što bi se moglo nazvati ofanzivnom pvo :) , ali nešto oklopljeno što ima topove koji mogu rešetati i po zemlji + rakete da makar plaše u vazduhu – greota da hvata rđu u pozadini…
Možda bi Lazar mogao biti univerzalna platforma za naše buduće točkaše – to bi ubrzalo i pojeftinilo proizvodnju svih tipova…
Ni trešnjev top nije (bio) za potcenjivanje…

a

@lazicdb
ajde se malo spusti u realnost
koliko se para zarađuje, kolike se plate isplaćuju
istovremeno
HS Produkt iz hr proizvodi službeno „najbolji pištolj na svetu“, koji koristi policija Arkazasa u USA
slovenci, Pipistrel, proizvode i izvoze lake avione….

da malo spustimo nos i pogled
bilo bi nam laše videti gde smo i kamo treba da idemo

B

@antimitoman

Nije te momak lagao. Sa isporukom za Kipar- to je broj. Nema mitomanije. Nije mi jasno kakve veze ima HS Produkt sa izvozom samohodnih haubica? Taj „najbolji pištolj na svetu“ nije im pomogao da ne moraju da uvoze samohodne haubice, jel’? Većina država ima bivše Juge ima nešto što proizvodi dobro, a šta vojske tih država mogu da iskoriste. Eto, Slovenija pravi dobar klipni avion za osnovnu letačku obuku. Super.

Ipak- Srbija danas ima višestruko jaču namjensku industriju od svih tih zemalja, skoro zajedno (računato po godišnjem prometu). Uz izvoz iz „HS Produkta“ u Irak i SAD, opet 2,5 puta više pravimo para mi u Srbiji- zemlji koja nije član NATO-a, a namjenska industrija joj je bila pedantno izbombardovana relativno nedavno.

Proizvodimo gomilu stvari, od kompletne uniforme i balističke opreme za vojnika, kompletnog programa streljačkog naoružanja, dugih cijevi, artiljerijskih sistema svih kategorija, pa sve do ubojnih sredstava za sve nabrojano. Od 7,65 para pa do granate 155mm. Mnogima to nije poznato- ali postajemo evropski centar za eksplozive. Preko deset evropskih država od nas kupuje vojne i civilne eksplozive, te specijalne barute. Radi se o stotinama tona godišenje, pa tako Srbija ovih sredstava izvozi danas 4 puta više nego Rumunija, naprimjer, a Rumunija oduvjek ima namjenska preduzeća iz ove oblasti.

Pravimo svoj avion za osnovnu pilotsku obuku, u nekoliko varijanti- odvojenih preduzeća. Nisu Pipistrel- ali pravimo. U stanju smo da razvijemo, proizvedemo i prodamo na svjetskom tržištu složene borbene sisteme. Evo Kipar, članica EU- ne treba pištolj. Trebaju joj 24 samohodne haubice. Našu su kupili. Nisu uzeli njemački PzH2000 ili ruski Msta-S, nego našu. Nakon gomila komisija, vjećanja i testiranja. Kažu ljudi „konkurentska rješenja su skupa ili komplikovana za održavanje“.

Lijepo je to- treba nekada biti ponosan i na svoje. I ako već navodiš primjere zemalja iz okruženja- pomeni Austriju, Italiju, pa i Grčku. Oni zaista imaju elemente namjenske industrije koji su nama još deceniju-dvije nedostižni. Italijani sklapaju najsavremenije borbene letjelice i prave divne pvo sisteme, oklopna i transportna vozila, sve. Treća ekonomija Evrope je zaista na svoju vojsku projektovala svoju industrijalnost i razvoj. Vidi se to.

S druge strane ti navodiš namjensku industriju zemlje koja pet godina pravi jedan patrolni brod deplasmana 200 tona, a nasljedili su brodogradilišta iz kojih su na godinu izlazila po dva tankera 1000 puta većeg deplasmana? Koja je nasljedila fabriku tenkova, a danas ne može 10 godina da integriše kvalitetnu borbenu stanicu na sva svoja (kupljena, ne proizvedena) borbena vozila? Govoriš o namjenskoj industriji u kojoj se kroz svaki posao remonta svega, od aviona do poljskih kuhinja provlači beskonačna korupcionaška trakavica, kakvu mi ovdje, uz sav nepotizam i ludilo politike možemo samo da sanjamo. Koja nema fabriku streljiva? Često sam dole, kad vidiš šta su uradili od industrijskog potencijala svoje zemlje, dođe ti da se upucaš „najboljim pištoljem na svetu“.

Pozdrav svima!

X

Srbija kupuje dva diviziona pancira.Sve taksativno zbrojeno,od 19 minuta.
https://www.youtube.com/watch?v=3eBW0ira5-w&t=1287s

Odgovori
v

@Banja Luka ti si car!Svaka ti je sveta,ziv bio!

S

Da li neko zna koliko mi zaista otprilike jedinica Pantsira S1 nabavljamo ? Ukoliko je tacno da je u pitanju samo 6 komada, onda bolje da se ne brukamo. Bice dovoljni za parade kao Nore i Lazari.

Nasa vojska je postala ozbiljno smesna „regionalna sila“. Ukoliko drzava nije u stanju da odvoji 1 ili 2 milijarde evra i ozbiljno opremi vojsku, onda nemam reci. Bitno da pravimo autoput za Pristinu i Tiranu.

Neve uopste nisu za bacanje. Stavise pogledajte PVO Severne Koreje. Severna Koreja ima mozda najguscu PVO mrezu na svetu na tako malom prostoru i dokaz je da je BROJ VEOMA VAZAN. Bolje je imati 100 Nevi po celoj Srbiji nego 6 Pantsira za paradu. Sve nabavljamo u smesnim kolicinama.

PASARS je teska krntija kojoj se smeje ceo svet. Nabili smo pvo top i raketu od Mig 21 i napravili kantu kao iz americkih filmova. PASARS je bacanje para. Umesto da nasa drzava nabavi vecu kolicinu BUK sistema, umrezi sa KUB, mi nabavljamo ej 6 pantzira !!

Pa 1999 godine smo dobili lekciju po nosu i nista nismo naucili. Nista. Kvantitet je veoma bitan. Severna Koreja je vojna supersila za nas, a ima isto matore sisteme iz 1960-1980.

Pa ja nisam vojni ekspert, ali cak i siromasnije africke zemlje nabavljaju bar 20-30 komada sa 700-1200 raketa. A te price kako cemo mi kasnije da dokupimo jos komada su za malu decu. Iovako nam preti rat, a znamo da se cekaju meseci i godine na isporuku naoruzanja. Cak smo one Migove cekali koliko bese… 2 godine.

Nasa vojska nista ne radi planski. Nista. Gomila projekta, Nore, Lazari, Aleksandri… Nista od toga nije u ozb vojnoj upotrebi. Sluzi za parade. Nismo cak u stanju ni da napravimo Alas rakete za nasu vojsku, sto je mozda nesto najpametnije sto smo ikada napravili.

A tek prica o helikopterima je smesna. Cak jedna hrvatska nabavlja desetine sistema, od haubica, helikoptera, moderne puske, a mi i dalje koristimo 99% opreme JNA. Ne znam ni cemu sluze one modifikacije Yugoimporta, kad ni tenkove nismo modernizovali. Vulinova vojska snova je bas velika pretnja. Smesni smo kao cipiripi reklama.

Odgovori
A

To je to od prilike.Bolje umesto 6 pancira(ako stvarno toliko uzmemo)da za te pare kupimo lukove i strele.Imace za svakog odraslog muskarca,vecu cemo stetu pitencijalnom neprijatelju da nanesemo

Ž

Слађан.

Држава је већ сада издвојила 500-600 милиона евра за набавку технике за РВ и ПВО.

Не може све тако брзо. А постоје назнаке да ће се наредних година уложити још новца.

Тако да за неколико година или деценију заиста можда и буде, како сте написали 1-2 милијарде уложених средстава.

S

Postovani Zivojine. Da li je po Vama generalno gledano logicnije imati vise starijih PVO sistema ili par komada novih ? Generalno mi jesmo obnovili lovacku avijaciju, ali sve drugo veoma tapka. Ja zaista ne mogu da razumem da drzava ne moze da kupi prilicno jeftine Buk m1 i Tunguske ili cak Tor starijih, prvobitnih verzija. I to je kvantni skok u odnosu na ovo sto imamo. Mi kao zemlja koja se brani i koja je okruzena prilicno neprijateljskim zemljama trebamo da pokrijemo celo nebo Srbije. Ljudi non stop pominju odbranu Beograda. I zasto uporno razvijamo tj pokusavamo da nabavimo sisteme kratkog dometa ? Pa Sirija je krstarece rakete obarala sa svim mogucim pvo sistemima. Srbiji trebaju sistemi minimum srednjeg dometa u vecim kolicinama. Nebitno gusenicari ili fiksirani. Plus ne razumem odluku drzave da uzme nesto od Kineza. Nisu Kinezi glupi. A nisu skupi. Srbija se konstantno hvali nekom snaznom vojskom, a opet su ulaganja veoma skromna. Mi cak kuburimo u sa starim PVO sistemima, kamoli novim. Po meni je kvantitet veoma bitan. Posto vec nemamo para za kvalitet. Mi sve kupujemo ili pokusavamo da kupimo u par komada. Pa te nabavke ce trajati ovim tempom decenijama. A malo-malo se prica kako smo ugrozeni. Pa ako ugrozena nacija nema love da opremi najbitniji segment odbrane, ne znam cemu ove bajke. 6 lazara…. 6 Nori…. 5 helikoptera…. Pa svaka ozbiljna zemlja nabavlja u vecim kolicinama. Od nas jedino manje naoruzanja narucuju neke malecke mikrodrzave. Ne zelim da smaram sa S. Korejom ali oni su primer kako se postaje vojna sila, cak i da nemaju nuklearno oruzje. Nasa vojska sem tenkova svega ima u smesnim kolicinama. I niko se nece poplasiti 6 pancira.

П

Плаћате порезе Републици Србији? Не купује се колико се хоће, него колико се може!

Ж

Slađan

Да ли знате да смо последњу ракету за систем Куб набавили 1983. године? За Неву и раније.

И да су ресурси ракета система Нева и Куб врло упитни?

На прагу смо 2019. године, одавно је време да се почне са занављањем. Дакле набавка Панцира била би само почетак.

У Сирији су највећу ефикасност показали савремнији системи.

О квантитету можемо тек када Панцири стигну, да видимо шта и колико је набаљено.

Не заборавите да само једно возило Панцира, чак и у верзији С1 може заменити батерију Куба или дивизион Неве. Наравно потребно је умрежавање у систем ПВО.

И да Вам пренесем информацију да по свему судећи Кубови прелазе односно враћају се после 26-27 година у ПВО КоВ-а.

M

@ Slađane – Imam informaciju koju nije lako proveriti da se u ovom trenutku uzimaju 12 vozila sistema Pancir S1, a da će se naknadno (nije rečeno kad tačno) nabaviti još vozila istog sistema. Ovo je defintivno dobro za početak! Posade se uveliko obučavaju u Ruskoj Federaciji. Neko će reći da je sve to malo, ali za region u kome se nalazimo nije uopšte naivno. Pa kad se integrišu sa postojećim sistemima, pa ako se nabave (navodno je to vrlo izvesno, jer je dobijeno zeleno svetlo od strane Kineske vlade) FK 3, i Buk M2 od Belorusije, onda to već nije nimalo naivna PVO priznaćete svi.

Ж

Markus 1463

Белорусија нема Бук-М2.

S

Daj Boze da bude vise sistema Pantzir s1. No znajuci nasu drzavu. Uostalom, veoma su upitne buduce nabavke s’ obzirom da smo okruzeni kompletno sa NATO paktom. Sto se tice Kuba, po meni je bilo bolje da smo kupili buk m1 i umrezili ih. Sto se tice Neve ne bi ih otpisao, jer su se odlicno pokazali u Siriji. Uostalom jedina 2 aviona ’99 smo oborili upravo Nevama. Po meni je cak premalo samo 2 aktivna diviziona. Ne razumem modernizaciju Neve na M1T standard, ako joj je vreme za zamenu ? Daj Boze da Pantsir s1 bude samo prvi nivo odbrane. Mada licno sumnjam. Taj sistem je prilicno neefikasan u borbi protiv aviona. Izraelcima godinama nije naneo nikakvu stetu, zbog i vise nego skromnog dometa. Dobar je jedino za obaranje velikog broja krstarecih raketa. Meni je bilo logicnije da se nabavi prvo Buk m1, pa onda Pantsir S1 kao ispomoc. Mi radimo obrnuto. Pantsir je i vise nego skroman sistem za obaranje aviona. Neka me nrko ispravi, ali nekih 6-7 godina je u upotrebi u Siriji i oborio je samo krstarece rakete i dronove. Mi znamo da Srbiji u svakom potencijalnom ratu najvecu opasnost predstavlja neprijateljska avijacija. Buk M1 je minimum minimuma koji smo morali nabaviti. Zaista nemam ideju ko bi helikopterima i krstarecim raketama iz regiona napao Srbiju. Mislim da se Srbija opet vadi na to da para nema, pa kupuje najjeftinije sto se moze kupiti. Jedva cekam da vidim Eurokoptere sa maljutkama i Gazele sa istim. Smesno.

M

@ Živojine u pravu ste, Belorusija ne poseduje Buk M2, mada imaju M1 i koliko čujem u mogućnosti su da rade modernizaciju na standard MB koji je po karakteristikama, hajde da kažem, gotovo približan M2. Iz tog razloga sam naveo M2. Čitajući beloruske vojne novine i komentare njihovih vojnih analitičara, stekao sam utisak da se pregovaralo i da je nadomak dogovora donacija Buk M1 uz modernizaciju koju bi platila naša strana; a Belorusi modernizuju na nivo MB koji je ako se ne varam približno jednak M2.

Ж

Sladjan

Како сте мислили да Панцир нанесе штету РВ Израела што се тиче авиона када њихови авиони углавном нису ни улазили у ваздушни простор Сирије?

Из истог разлога ни Бук ни модерна Печора-2 нису оборили ниједан израелски авион.

Панцир никако није јефтин, као ни Ми-35М нити Х145М.

Ж

Markus 1463

Писали смо о Буку-МБ.

https://tangosix.rs/2017/09/02/raketni-sistem-pvo-buk-mb/

S

Zivojine upravo to je poenta. Nisu ni ulazili u vazdusni prostor Sirije. Zato drugi jesu. Ulazili su Amerikanci, Turci, tj ko god je hteo. Uostalom Sirija je ogromna drzava. Njima su Panciri sluzili samo za obaranje krstarecih raketa. Srbija nije velika zemlja. Mi smo Bukovima M1 mogli pokriti celu drzavu, a ne samo uzi rejon Beograda. Kao sto sam rekao ne vidim smisao nabavke Pancira, kad zemlje regiona nemaju krstarece rakete, niti imaju kapacitet da vrse desante helikopterima unutar nase teritorije. Mi i 1999 da smo imali Pantsir s1 (iako nije se proizvodio) ne bismo ama bas nista uradili. Sa Bukovima bi. Mislim da je nasa vojska napravila veliki promasaj sa PVO sistemom. Tesko da ce Srbija napraviti viseslojnu pvo odbranu i odbranu KoV. Jedini i jedini smisao nabavke Pantsira vidim, ako imamo neki dil sa Belorusima za Buk M1. Daleko nam je potrebniji sistem srednjeg dometa, nego sistem kratkog dometa. Po meni je Pantsir poslednji u nizu koji je trebalo nabavljati. Posto ja njegovu namenu ne vidim. U nekom imaginarnom ratu sa nekim susedima mogao bi kao u Siriji da „čuči“ i ceka nepostojece helikoptere i krstarece rakete. Uostalom pogledajte korisnike sistema Buk (Kina, Indija, Rusija i jos desetine snaznih drzava) i pogledajte korisnike Pantsira (nijedna ozb drzava osim Rusije). Pantsir su nabavljali najvise Iran i Sirija, jer su dosli do s300. Sto se tice helikoptera, 4 mi 35 su zanemarljiva cifra. Isto kao i 5 eurokoptera za vojsku. Sve je to lepo, novi sistemi, samo – smesne kolicine. Cak i jedna Makedonija ima (doduse mi 24) 12 komada. Kompletne nabavke nase armije su smesne. Par Milosa, par Nori, par Lazara (vojski treba 100+), a o PVO da ne pricam. Po meni je ovo jedan veliki promasaj. Buk je daleko potrebniji i korisniji pvo sistem. Neko je gore napomenuo kako i mi sami nesto razvijamo. Ne razvijamo mi nista. Kacimo topove na kamione i rakete od mig 21 na kamionete. Cak i da to ima upotrebnu vrednost mi nemamo kapacitete da to u normalnim kolicinama pravimo. Jedino pametno sto je nase MO uradilo je projekat 1500 i nabavka Mig 29 iz Rusije i Belorusije. Eto za kraj nadam se da je onaj mit o Buk iz Belorusije istinit. Ako je tako, to bi bio veliki iskorak za kompletnu PVO.

m

Zar nije nama najveći problem 99 bio što nismo mogli da uključimo radar na duže od minut, zbog harm raketa. Ako to pantsir rešava, to je već samo po sebi dovoljan razlog da ga nabavimo.

B

@Sladjan

Ok je da tako razmišljate, ali morate znati da vam logika u ovom slučaju nije ispravna. Navodite sisteme srednjeg dometa i „ozbiljne“ države poput Kine ili Indije. Shvatite da je strateško planiranje pvo-a, odbrane uopšte, za države sa ovolikom dubinom teritorije potpuno drugačije. Opsežne resurse lovačke i bombarderske avijacije koje su oni razvijali decenijama, a mi ih nemamo- neću ni da spominjem.

Gledajte, skoro gledam neku emisiju RTS-a i jedan bivši general JNA govori kako je razvijana mlazna avijacija u bivšoj državi i zašto takvi tipovi letjelica. Kaže čovjek- planirano je bilo, da u slučaju upada Sovjetskih snaga armija potpuno napusti Vojvodinu, jer nećemo moći da je branimo i da se uđe na liniju…. ali nismo o tome ništa mogli da kažemo narodu, jer narod to nebi razumio- narod se vodi logikom.

Slična situacija je i ovdje. Mi trenutno nismo u stanju da branimo VOJIN infrastrukturu na zadovoljavajući način. Što je sistem „teži“ više se oslanja na strukturu. Vi vidite bateriju BUK-a kao pojedinačnu cjelinu. Ali da bi ta cjelina mogla optimalno da djeluje potrebni su joj podaci sa osmatračkog radara, te sa radara za akviziciju ciljeva tipa 9S18M1/ 9s36 ili nečeg sličnog. U protivnom, kao autonomna jedinica TELAR je komad opreme koji će kasno primjetiti protivnika, biće lakši za ometanje i neće imati ni blizu procenat sigurnosti pogotka kao dio cjeline.

Slojevita pvo je zaista problem za agresora i zaista faktor odvraćanja. To još uvjek NIJE ono što postoji u Siriji, ali jeste nešto što su za svoju zemlju postigli Rusi, Bjelorusi, Kinezi, Alžir, Grčka i tako dalje. Zamolite nekoga od ljudi koji se time bave da vam pokaže kako se rade simulacije napadne grupe- vidjećete o čemu se radi.

Školski- takav sistem se pravi od „dna piramide“ sa razlogom. Bukvalno se kreće sa prenosnim raketama kratkog dometa pa se ide dalje. Nema mnogo smisla staviti sve karte (pare) na jedan sistem srednjeg ili dugog dometa ako ga nemožete adekvatno braniti, ili, ako neznate šta dalje kada taj sistem neumitno bude uništen. Da, vjerovali ili ne- svi pvo sistemi se planiraju na zamjensku brojnost i postoje projekcije „vjeka trajanja do uništenja“ u scenariju ratnog sukoba. Nemožete izgubiti kompletnu efektivu pvo na takav način- to je jednostavno glupo.

Ovo znaju naša vojna lica koja se bave ovom problematikom, ali takođe- ovo znaju i …Rusi, naprimjer. Prije svega- niko vam neće prodati svoje sredstvo srednjeg ili dalekog dometa koje ima određen ugled i poziciju na tržištu ako smatra da ste neozbiljno pristuplili taktici korištenja istog. Jeste li čuli da su Ameri negdje instalirali Patriot „na golo“? Niste. Mora postojati infrastruktura koja ovaj sistem može da prati i štiti. Na taj način će on raditi ono za šta je napravljen.

Tu dolazimo do druge teme priče- „za šta je napravljen“. „Pantsir“ je sjajan za „čuvanje“ osmatračkih i nišanskih radara na primjer. Zato je razvijen, kao i „Tor“. Razvijen je sa razlogom. Da obara protivradarske i krstareće rakete koje su usmjerene na vrijednu metu (u ovom slučaju ćemo reći da je to usko grlo- nekakav osmatrački radar).

Buk može da obori krstareću raketu, vjerovatno i brzu, raketu malog presjeka, poput „Harm“-a- ali nije zato primarno napravljen. On je sredstvo za dejstvo po platformi- raketonoscu. Jednostavno, raketa 9M331 sa „Tor“-a je daleko pokretljivija i bolja u uništavanju drugih raketa nego recimo 9M38M koji bismo dobili na BuK-u. Jednostavno, to je raketa teška 700 kila, sa bojevom glavom teškom 70 kila, drugačijim blizinskim upravljačem i vođenjem. Posao Buk-a je da tuče platformu, ali ako platforma uspije da dejstvuje- komponente sistema koje su najranjivije su u problemima. Zbog toga namjenski sistemi koji ih čuvaju. Drago mi je što se sistem kojem je ovo zadatak kupuje NOV. Ništa „modernizacija“ i unapređenje. Jednostavno- sistemi u ulozi koju obavlja „Pantsir“ trebaju da se kupe novi i drago mi je da niko nije pokušao da se nešto cjenka oko toga.

Kada postigneš da ovo funkcioniše na jednoj teritoriji- možeš reći da imaš strateški multiplikator efikasnosti pvo. Ako je tako koeficijent efikasnosti nekih mistrala na teritoriji 1,2 a „Pantsira“ 2,6, a Buk-a 3,8- njihova sinergija daje 12. Sam Buk je uvjek 3,8. To je bit.

Ja smatram da su ljudi krenuli u dobrom pravcu. Smatram da i druga strana to vidi. Ne dešavaju se neke nove okolnosti u okruženju ovako stihijski bez ikakvog razloga. Ono što se postavlja kao pitanje je hoćemo li imati dovoljno vremena? To je ključno. Vidjećemo šta će se dešavati.

Ž

Sladjan

Немојте бити толико сигурни да ће се набавити само Панцир.

v

@Zivojine Pancir danas jeste sredstvo koje ce uspjesno da zamjeni Nevu.Ipak treba imati u vidu cinjenicu da je Neva kada je uvedena u operativnu upotrebu imali i kosi i vertiklani domet rakete koji je omogucavao unistavanje tadasnjih aviona na rastojanjima sa kojih oni nisu ni mogli da dejstvuju na ciljeve na zemlji i da nanesu stetu.Tada su avioni bili naoruzavani raketama vazduh-zemlja koje su imale domet do 15 km ili najvise do 20 km.Danas u eri raketa vazduh-zemlja gdje Srbija recimo razvija vodjenu raketu vazduh zemlla dometa veceg od 50 km adekvatna zamjena za Nevu i sistemu PVO nije vise cak ni Buk M2 vec neki sistem poput S300 ili S350,mozda bi Buk M3 mogao da bude dobar izbor po tom pitanju.Pancir sa dometom rakete na daljinu od 20 km i po visini od 15 km ne moze da nas odbrani od aviona koji sa 70 ili 80 km rastojanja ispale raketu.Sa druge strane 99 bilo je 12 diviziona Neve pa bi istom logikom sad trebalo nabaviti najmanje 12 Pancira da se postigne ista sposobnost sistema.Tacan broj baterija Kuba ne znam ali mislim da ih je 99 bilo u vecem broju nego diviziona Neve u svakom slucaju u sistem bi trebalo uvesti ili Pancir u broju koji se poklapa sa brojem baterija Kuba ili umjesto Pancira Tor M2.

e

Radujem se ovoj nabavci i nadam se nekoj novijoj verziji Pantsira…Ukoliko se obistini, bice to novi pocetak za nasu RV i PVO.

Odgovori
M

Zamislite da se odmah kupi npr. 50 vozila. Šta bismo radili sa njima? Mo bi na nnima radio, održavao ih…? Logično ne da kupiš prvo jednu bateriju, platiš obuku, stekneš iskustvo, pripremiš infrastrukturu, kadar…, a onda dokupiš koliko ti treba.
Piše da je Pancir namennen da čuva sisteme kao što je S300 i sl. i važne objekte. Prvo nemamo, a koji je kod nas najvažnini industrijski/administrativni/vojni objekat? Pa Beograd! (uključujući i Batajnicu) Nacrtaj šest krugova pakla oko Beograda, poluprečnika 20km i samo će ti se sve kasti… Sve je logično za onog ko hoće da uključi mozak

Odgovori
М

@Мишу: Јер Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Лађевци,
, Поникве за Београђане не постоје ?!
@Вук: Сирија је платила своје С-300 још одавно! Ако је тамо упућен који дивизион преко рачунице то је због обостраног интереса. Какав интерес има Русија да Србији поклања било шта док се овде одржава 4х више војних вежби са Нато а председник не пропушта прилику рећи Крим је Укајина ?!?

V

Heheh,skupo rusima da unistavaju staru tehniku pa ljuste „prijatrlje kao sto smo mi njima prijateljima“!!! Siriji gratis S-300.a nama za grdne milione sklopocije koje su vec za muzej. A vidim imamo i Masalla i experata kada citam ove komentare blago nama jos malo pa ce konstruisati srpski S1000…. narod nema hleba da jede a nasi bolesni politicari bacaju pare na kante…Sramota

Odgovori
v

Pancir je sve samo ne zastarela tehnika. A vas komentar je maliciozan i zlonameran. Mozemo razgovarati o verziji sistema kao i o broju primeraka koji su predmet nabavke, ali reci da je Pancir muzejski primerak je notorna glupost.

J

Vidim da svi pametuju (ili skoro svi), kako bi trebalo ovo, ili ono. Ja samo kazem da je ovo veliki tehnoloski skok za nase RV i PVO, kada se osvrnemo iza sebe i vidimo da nemamo skoro nista, ili ono s kraja 60-ih godina proslog veka, ovo je nebo i zemlja.
Jako me raduje ova nabavka i nadam se da je nikada necemo isprobati u ratnim uslovima, da rata nikad ne bude, ali da nam ovo treba, treba nam.

Odgovori
N

Куповина Панцира је прва степеница, свакако велика за ПВО. Која ће верзија бити, ваљда најбоља која се може добити. Колико ће бити батерија, онолико колико се може купити за 100-120 милона долара. Мислим да ће Руси дати неки „братски“ попуст па колико изађе. Након тога треба стећи рутину и докупљивати, Панцир СМ, БУК М2, и евентуално у перспективи размислити о С-350 Витез. То је логика ствари. Које су потребе Србије? Потребе произилазе из питања ко су непријатељи или ко се перципира као непријатељ. Узимајући у обзир да Срби једино са Румунима нису имали ратова (не рачунам бивше српске земље ЦГ и Македонију) долазимо до закључка да имамо доста непријатеља, у првом ешалону, у другом су то традиционални, постколонијалне силе, нарочито ВБ и генерално САД. Да би се заштитио од цвих њих мораш бити Русија, а то нисмо. Ако изузмемо САД, остали, колико год да су моћни, показали су на доста примјера да без САД нису ништа. Иако су и Француска и Велика Британија, силе, немају капацитет против добро интегрисане ПВО. То је отприлике мјера, 2-3 дивизиона, малог, средњег и великог домета, све мобилно, системи за електронско ратовање и основно, оперативни и телекомуникациони системи морају бити базирани на Астра Линуксу и Хуавеију. Без посљедњих ствари, интегрисани систем ПВО преко података постаје лако рањив.
НЕВЕ треба послати у заслужену пензију, а КУБове евентуално модернизовати да буду интероперабилни са БУКом.
Наравно ово све је 700-800 милиона, али треба почети, а чини ми се да се сви наоружавају што може значити само једно.

Odgovori
I

Za Ljubu
Domet po daljini jeste od 22 (Kub-M1) do 25 km (Kub-M4) ali je po parametru,tj kosoj daljini 15km.A najgora stvar je sto je po visini domet ogranicen nisanskim radarom na 8 km (14 km kod M4 koji mi nemamo i to u slucaju rada kao puk) i sto je ceo sistem jednokanalan po cilju.Apsolutno nema nikakve logike Pancirom braniti Kub.

Odgovori
L

Ivane,zahvaljujem Vam za „prosvetljenje“,ali iz ovog što ste naveli vidim da ne poznajete teoriju i pravila gađanja u VaP,a podaci koje navodite uopšte nisu tačni.Isto tako,poznavanje sistema KUB-M u VS Vam nije jača strana.Ima tu još „masti i kolomasti“Ovim zaključujem našu „debatu“na ovu temu.Pozdrav…

B

Domet KUB-a po visini je 9 km (ako se dobro sećam, a ima tome 20 godina, u priručniku piše preko 9 km, mada se ne kaže koliko je to preko).

B

Ups, godine cine svoje-nije 9 nego 11.

M

Prva liga analiza Tango 6, kao i uvek – svaka cast!

Oboriti jednog ili dva stelt-a je kao da si oborio bar 50. Odma skoci sumnja i ko ga ima nece da ga rizikuje vise. Oni koji ga pazare ga odjednom ne zele jer je ionako preskup. A to moze da znaci kolaps grana budzeta cak i najjacih sila proizvodjaca te tehnoligije.

Isto ce se desiti uskoro sa krstarecim stelt i hipersonicnim projektilima. Ti projektili postaju preskupi i prekomplikovani, mozda nadajmose cak i ne isplatljivi. A sta ih moze najbrze uciniti ne isplatljivim? Efikasan PVO kojeg nije briga sta obara, i ciji projektil kosta 20 puta manje. Isto se desilo i sa U2 i sa SR-71.

Zato bih voleo da vidim najmodernije varijante Tor-a i Pancir SM u dovoljnom broju da brani nase nebo sto pre. Za pocetak :-) – narednih 10 god.

Sto se tice raketa dalekog dometa, ako se i za to ima para danas-sutra, ja sam za kineze ali samo ako se mogu integrisati sa ruskim raketama kraceg i srednjeg dometa. Mislim da nam je to super varijanta jer S300 nikad necemo dobiti i tacka. Ko se jos nada , nek se pomiri vise sa tim. Ali nista bez umrezavanja i mogucnosti da sve komponente PVO znaju sta se desava, ko sta vidi i ko sta treba da obar.

Mislim da se odmicemo od klasike veoma brzo i da se nase PVO mora spremati za narednih 10-30 godina da brani nasu zemlju od opasno naoruzanih dronova i pametnih projektila lansiranih van granice. Za to su nam potrebni pametni PVO sistemi kraceg i srednjeg dometa.
Ni stelt avioni nece preletati granice u bliskoj buducnosti jer su radari i pvo rakete sve bolje a stelt avioni sve „vredniji“.

Odgovori
B

Ne znam da li znas da smo ’99 oborili jedan stelt, pa nista.

B

@B
Pa jeli leti sada taj stelt?

A

F-117A ponovo leti. Vracen je u upotrebu, nazalost. Imate sve podatkebna netu.

Ž

А ти подаци говоре да је враћен само за опитне сврхе.

A

Ja se izvinjavam sto cu da upadnem sa temom,ali nemogu da nadjem prave informacije na netu,pa zato pitam vas koji vise znate o tome………Madjarska daje 24 miga 29,cini mi se i 18 rezervnih motora sve za 18 miliona dolara,……..i niko ne kupuje…..znam da su stari i koristeni mnogo…ali……zar nemigu da se iskoriste za delove….a motori rezervni????? …neznam nisam strucan….moze li neko malo da pojasni…hvala.

Odgovori
M

Pisano je ranije na tu temu. Madjarski migovi stoje napolju, nisu zasticeni i u losem su stanju

Y

Bilo bi dobro nabaviti Buk-2 a postojeće Kub-ove modernizovati na Kub-M4 i uvezati sa Buk-om da se isti omasovi u meri da potpuno zameni sadašnji sastav PVO. Takav Kub bi koristio Buk-ove rakete i bio vrlo potentna platforma. Uz sve to neka ozbiljnija nabavka Pancira, npr. pomenutih 24 sistema a ne samo 5-6, novi sistem kratkog dometa i pametan razvoj PASARS-a kao jeftinije dopune Panciru (uključujući modernizaciju Žirafe, optiku na svakom vozilu, automatizaciju Bofija po azimutu i elevaciji i razvoj kratkometnih z-v raketa preradom K-13 i R-60 sa busterom) uz naravno nove radare i uvezivanje svega u integrisan sistem i eto već pristojnog, žilavog i slojevitog PVO koji može da odvrati sva lokalna vazduhoplovstva i da bude tvrd orah čak i većima. A tako formirana baza se lako posle unapređuje nabavkom dugometnog sistema ako finansije dozvole. Kao što neko reče, ovo sve ohrabruje jer očigledno se radi smisleno i sa nekim planom a ne samo posadi bateriju 30 godina starog polovnog S-300 bez slojevitog sistema koji ga štiti pa da ga raskupusaju u prvom udaru. Ja sam bio ubeđen da će se obnova PVO tako završiti i mnogo mi je drago što sam pogrešio.

Odgovori
G

Rijetka tema gdje su svi komentari kao jedan.Mene vise to raduje,ta sloga, nego 100 Pancira🤣…Salim se malo.
Nema sta,nasa vojska se polako i sigurno modernizuje,to su definitivno cinjenice koje su neosporive.
Aaa…nego,jel i’ko mozda od vas cuo kada su se to zadnji put Izraelci izivljavali nad Sirijom!?Od kada su Rusi isporucili one PVO igracke Siriji,Izraelske avijacije nema nidje.

Odgovori
V

Pokušaše juče sa Dilajlama i sve ih poskida Pancir…
A avioni su bili u Izraelskom vazdušnom prostoru, nisu smeli bliže…

F

Čisto da te podsetim da je Izraelsko RV 9.maja 2018 uništilo upravo Pancir-1 i BUK i još par PVO sistema sa krstarećom raketom Delilah (siguran sam da je F-16I bio umešan), a ako budu hteli mogu to i da ponove.

Mnogo važnije od same nabavke PVO sistema je obuka posada i taktika upotrebe, što su naši raketaši i pokazali 1999 (koliko je bilo moguće). U tom pogledu su očigledno iranci i sirijci omanuli.

P

@Vlad Sve ih poskuda, osim ovih izraelskih raketa koje su pogodile Damask i sva iranska oprema je unistena, i gori na video snimcima

Ž

Falcon

9. маја погођен је Панцир, први након 7 година рата.

P

Zaista,izraelci su nasli nacin da uniste Pancir,i jos to snimili na video,i objavili.
Naravno,Rusi svaljuju krivicu na Sirijce-a sta drugo mogu da kazu?
Realno,Izraelska vojna tehnologija je mozda najsavremenija ja svetu,Izrael je medju prvim zemljama sveta i kompjuterskoj tehnologiji,tako da ako rese, unistice i Pancir i S-300/400 bez problema.
Sto se tice napada na Siriju 29.11.- to je bila ogromna ofanziva,i pogodjena su skladista Hezbolah teroristicke organizacije oko samog Damaska.
Da li je bio umesan Pancir, ili ne, tesko je reci.Nema ih Sirija mnogo, i tesko da cuvaju Irance i Hezbolah bas Pancirima.

А

@Falcon Aко си видео слике Панцира после погодка видео си да је само кабина камиона уништена. Цео систем није. А посада је блејала поред угашеног система. За БУК морао бих да даш извор. Остало је све рекла казала.

B

Evo izraelske taktike uništavanja Pancira: osmatranjem sa zemlje, iz vazduha ili svemira utvrditi da je sredstvo parkirano na čistini i da je posada otišla na puš-pauzu. Ukoliko su oba uslova ispunjena-udri. Pravilo se ne primenjuje za ne arapske posade.

B

@Petrovic Dusan

„su pogodile Damask i sva iranska oprema je unistena, i gori na video snimcima“

Evo ja pratim izraelske vjesti na engleskom jeziku. TV7. U nastavku imaš kompletan prilog o ovom „incidentu“. Kao što možeš da vidiš, za pogodtke ciljeva rekao im je „neimenovani izvor“. Nikakvih video snimaka pogodaka nema- pušten je samo odlomak bombardovanja iz avgusta 2016 u trajanju od par sekundi (nađi slobodno).

https://www.youtube.com/watch?v=PTF6-DTlcys

ALI rečeno je da su Sirijska i Ruska strana rekle da je srušeno nekoliko ciljeva. Sirijci tvrde i jedan avion. Rečeno je takođe, da su Izraelski vojnici na njihovoj teritoriji pronašli „olupinu nečega što podsjeća na sirijsku pvo raketu“, koju „će detaljnije ispitati i ne žele dalje da komentarišu ovu temu“. (od 2:38).

S druge strane, dejstvo SAA PVO je slučajno preksinoć zabilježeno kamerom slučajnih prolaznika. To izgleda ovako:

https://www.youtube.com/watch?v=mK4EKTGkZto

Pogledaj slobodno prilog izraelske TV7- jasno se kaže da je potparol IAF opovrgao bilo kakve tvrdnje o obaranju njihovih aviona ILI DRUGIH ciljeva u vazduhu. Ajde sad, nepristrasno ako si sposoban- šta je na 45 sekundi drugog videa? Zar nije ovo video obaranja projektila?

Ne kažem. Sve je moguće- dole svi lažu. Ajde pošalji link tih skladišta koje gore preksinoć ako imaš, baš bih želio da pogledam- nisam našao nigdje?

G

Falcon

Taj Pancir je bio na „izvolte“…aljkavi Sirijici dopunjavali municiju maltene na sred pustinje bez bilo kakvog maskiranja.
Kako prije toga,a Zivojin napisa da ga koriste 7 godina i poslije ,a od tada je proslo skoro 7 mjeseci ,vise ne unistise ni jedan jedini Pancir?Kako to mozete objasniti?

A

Po istoj iščašenoj logici, ni PVO Izraela nije za ništa, pošto ih ovi Palestinci propisno izgađaše.

Ne znam koje je oružje 100% efikasno.

Možda atomska bomba… Kad pukne…

I

@Dusan Petrovic
Izrael ima najrazvijenu vojnu tehnologiju.Prvi u svetu u informatici, da nisi ti Miroljub Petrovic pod laznim imenom kada tako velicas juzuite.
Druze na cemu si ti.Od kada je stigao s300, izrael ne sme da prismrdi u Sirji.Jedino gde Jese smeju da pokazuku misice je na jadnom Palestinskom golorukom narodu.Oni nisu nikakva sila, niti neka napredna rasa, znamo ko ih gura i drzi.Bilo koja ozbiljnija evrooska armija tipa poljske,turske bi ih sravnila sa zemljom.

V

Banja Luka,
pri kraju drugog snimka vide se neki čudni odblesci. Nisam stručan, pa da pitam stručne…
IC mamci ili neka vrsta municije?

I

@vlad

Samolikvidacija artiljerijske municije. Zrna PA topova imaju samolikvidatore koji posle određenog vremenskog intervala aktiviraju zrno kako isto ne bi završilo na zemlji i izazvalo štetu/pogibiju. Naravno, postoje i blizinski upaljači ali oni se koriste samo na zrnima većeg kalibra.

B

@Vlad

Ma ne. Snimano je iz daleka. Predpostavljam da je odbljesak dejstva flaka sa položaja pvo, ali se ne uočavaju svi trejseri. Topot koji se čuje u pozadini odgovara tome.

V

„Igor“ & „Banja Luka“
Hvala na odgovoru…

P

@Ivan Uzice
Ocigledno do Vas nije doslo to, da je danas sve digitalno,a upravo Izrael je jedna od vodecih sila u kompjuterskoj tehnici i elektronici u svetu.
Ako pogledate malo istoriju savremene drzave Izrael, i te kako su razbili sve vojske – pa i Sovjete prikrivene- koji su ih napali, i obarali na desetine ruskih aviona MiG i td te njihove pvo sisteme desetkovali.
Na osnovu cega verujete da je sad odjednom Rusija postala jaca nego SSSR nekada?Odakle?Kad su im inzinjeri pobegli na zapad i imali su 15 godina pauze i zaostatka za razvojem.
Drugo, Izrael je nuklearna sila,i ima vise elemenata nuklearne trijade (kopno,more,vazduh) pa ih zato niko ne sme napasti.
Nije tacno da nisu leteli nad Sirijim zbog nekakvih s-300- lete i Izaelci i Amerikanci i Rusi im ne smeju nista, jer realno ruska Hmejmim baza nema sanse u sukobu sa Izraelom i Amerikom koja oko Sirije ima vise velikih vojnih baza,brodove i nosace aviona.

T

Sve bi to bilo lepo da Srbistan ne kupuje svega 6 Pancira i 1 komandno vozilo.
Trebali je malo sacekati pa kupiti novi Pancir-SM i njime krenuti u zamenu Neve. Pored Pancira-SM prakticno ne bi trebao ni jedan drugi sistem, obzirom na domet 30+ km.
Pa kad kako sakupis pare – ti dokupis 1-2-…5-6 novih Pancira-SM i obnovis kompletan PVO.
No dobro…bolje ista nego nista. Po starom srpskom obicaju, raspored Pancira bice totalno pogresan – umesto da rasporede po 2 komada na Batajnicu, Kraljevo i Nis, oni ce ih garant ubaciti na neki polozaj Neve.

Odgovori
V

Slažem se da je 6 Pancira malo. Međutim, negde sam pročitao i podatak o 24 komada?

P

Da li 6 pancira ili 6 baterija…cisto sumnjam da je samo 6 jedinica, prije da je oko 24 jedinice sa ca 4 u 1 bateriji.
Zasto bi cekali SM, dokle da cekamo, svakako rakete razvijene za tu verziju ce se moci koristiti u aktuelnim verzijama, ta fleksibilnost je velika prednost.

v

Odavno je najavljivana kupovina 23 ili 24 vozila Pancira S1.Logicno da ce oni biti rasporedjeni kao ispomoc divizionima Neve dok su ovi u upotrebi a takodje i da se koriste za odbranu vojnih aerodroma i drugih vitalnih objekata.Za tu namjenu kako si ti predvidio treba 6 vozila za tri diviziona Neve i jos 6 za tri aerodroma i ostace jos 11 ili 12 dodatnih.Tako da se u Srbiju neko ozbiljno bavi ovim pitanjima.A tebe treba da je sramota sto svoju zemlju zoves Srbistan mada ako samog sebe zoves po turskom kolacu nije se ni cuditi.

Ž

Веско

Где је најављено да се купује 23-24 возила?

Први пут видим такву информацију.

P

Axaxa 24 komada…ja cu biti srecan bar jedan kamion da kupe.

П

„Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.“

Спрдање на тему имена сопствене и наше земље је чиста политика. А показује и огромно непознавање јер је персијског порекла:
https://en.m.wikipedia.org/wiki/-stan

v

Perice mislim da razlika izmedju S1 i SM verzije nije samo u raketi nego i samom radaru koji svojim poboljsanim performansama omogicava gadjanje na vecu daljinu tako da nisam siguran da ce raketa sa SM verzije ukoliko se koristi na S1 verziji moci da ima isti domet.

I

Perice

Ako cemo da budemo čoliticki korektni, onda se ne kaze/ne pise Srbistan vec Sirbistan.

P

Fantastičan članak!!!

Odgovori
v

Zivojine tako su pisali srpski mediji u vise navrata cak je objavljivana i karta njihovom moguceg rasporedu.Ti si dobro obavjesten cudi me da si to propustio.Ako ne mogu da ih kupe makar toliko bolje da ih ne kupuju.To za Srbiju i nisu neke velike pare .

Sto se tice Petrovic Dusana ti tesko da mozes biti srecan nisi ti rodjen za srecu!

Ž

Наведите тачно када и ко је писао о томе….

B

Pa ako će mo da menjamo Nevu, treba nam SM-verzija, jer ove starije verzije nemaju taj domet rakete.

Ne znam sad na pamet, ali čini mi se da nevine rakete imaju domet preko 25km.

Odgovori
Ž

Максимални домет ракета система Нева које ми имамо је 25 километара по даљини.

L

Koliko domet imaju onda rakete koje nisu nevine?

Bole me oči od količine nepismenosti u komentarima. Zar je moguće da ljudi toliko ne poznaju svoj jezik, a busaju se u grudi patriotske?

Isplatljivost, rečca ne malo izigrava Kosovo, a malo Republiku Srpsku (malo odvojeno, a malo spojeno, ali redovno pogrešno), pogrešni glagolski oblici, padeži, veliko i malo slovo…

Zaista, zar vam se ne upali lampica radara u glavi dok pišete o raketama i avionima i kroz komentare snevate snove o nepobedivosti naše Armije?

Lepo je to što se kupuje – nije lepo što se kupuje samo zarad marketinga klike na vlasti. Ej, „uvešće nam sankcije“, kao da smo kupili od Rusa ICBM sa sve nuklearnim bojevim glavama, a ne sistem PVO koji obara – aerostate i izviđačke balone, a po svemu sudeći izaziva i glavobolju kod ždralova i pelikana.

Za tu namenu, naoružana BPL bi trebalo da je sasvim dovoljna, a i ptice ne bi bile ometane.

M

Leopold….ne palamudi …nije pancir problem…problem je stvar koja se sa kinezima dogovara,i u zavrsnim su pregovorima….

v

Ljudi na ovom sajtu pisu komentare cesto u brzini nije ni bitno da se toliko vodi racuna o pravopisu,vazno je da se razumije sta je neko zelio reci.Inace prije par dana je obavljen clanak u kojem jedan americki analiticar iznosi tvrdnju da se na nabavku dalekometnog sistema PVO kao sto je S300 od strane Srbije ne bi gledalo blagonaklono.O nabavci tj donaciji ovih 6 migova iz Rusije oglasavali su se cak i americki kongresmeni izrazavajuci zabrinutost zbog naourazavanja Srbije.
Izvini ako je bilo kakvih gresaka u kucanju nemam dovoljno vremena Leo.

B

@Leopold

Izvini Pametnjakoviću. Znaš, ja zivim u Austriji i bio sam samo prva dva razreda u Banja Luci u školi.

Po tvome ja ne bih smeo da pišem na forumu zato što sam po tvom „nepismen“.

Nije moj pravopis valjda toliko loš da nevidiš šta sam hteo napisati!?!?

A po tvojim komentarima vidim da pripadaš onoj prepametnoj eliti, kojoj ni bog nebi mogao ugoditi.

P

Lep i iscrpan prikaz Pancira, a od gospodina Bankovića nismo mogli ni očekivati nešto lošije.
Ostaje da se nadamo da će u nizu lepih vesti koje su ove godine zadesile naše RV i PVO konačno da se ponovi!
Ako prispe nedovoljno eksplicitno najavljeni Pancir, pravi se Veliki korak napred barem bio i sa najslabijim paketom naoružanja i radarske opreme u toj S1 varijanti (iako raketice mogu da se biraju, ostaje radar kao ograničavajući faktor).
I dobra stvar je što domaća namenska industrija štanca 30 x 165 mm za 2A38M top pa udri!

Odgovori
D

Odlicna analiza.
Sve je dobro sto je novo

Odgovori
M

Ovakvi tekstovi me podsete zašto sam počeo svakodnevno da posećujem ovaj portal. Eh da je više ovakvog nivoa kvaliteta u medijima koji se bave i drugim sferama društvenog života…. Bravo T6!

Odgovori
M

Sjajan tekst, kapa dole za g-dina Ž.Bankovića. Definitvno je svaka nova tehnologija dobrodošla u RV i PVO! Siguran sam da su naši oficiri pažljivo izanalizirali koji sistemi im trebaju, ali lično mislim da je bilo bolje nabaviti polovne Tunguske, za isti novac koliko košta Pancir S1 se može nabaviti čitavih 5-6 Tunguski, a nama je količina ubojnih sredstava jako bitna. Pancir je definitvno daleko bolji u odbrani tačkastih ciljeva i drugih sistema PVO srednjeg i dugog dometa, ali zato je Tunguska bez premca u odbrani jedinica KOV. Kako VS raspolaže sa 4 brigade KOV, od toga 4 oklopna bataljona (15., 26., 36. i 46.), kao i sa 8 oklopno-mehanizovanih bataljona (16.,17., 27.,28., 37.,38., 47. i 48.bataljon), za zaštitu svih tih jedinica u pokretu, neophodna je nabavka minimum cc 12-14 baterija Trupne PVO, obzirom da poktreljivost guseničara, Tunguska bi se odlična uklopila sa postojećim sistemima Strela 1M, Strela 10. Pancir realno gledano nije baš idealan da prati oklopne i oklopne mehanizovane jedinice, on zapravo i ne može da gađa iz topove u pokretu, več prethodno mora da spusti pilone da bi koristio topove, a Tunguska bez problema gađaju iz topova, kada je vozila u pokretu. Možda bi najbolje rešenje bilo kombinacija Pancir S1 za odbranu Aerodroma i PVo sistema, a Tunguska za odbranu jedinica KOV. Eventualni dodatni dogovor sa Belorusima bi možda mogao da uključi i sve njihove Tunguske, taman da pređu na Pancir S1. Al koliko je to realno, zna onaj ko treba da zna.

Odgovori
M

Odlican tekst do detalja napisan!
Za nase RV i PVO nadam se da ce doci sa osmatračkim radarom 1L123 , a Neva i Kub otici u rezervu.

Odgovori
N

Mislim da ovo sredstvo nema potpunog smisla ukoliko se ne nabavi i PVO sistem dugog dometa,koji je,opet,po meni potrebniji od drugih.Imamo vrlo sveza iskustva i verujem da se potreba za njime sama od sebe nametnula i treba nabaviti takav da potecialni prtivnik ima najmanje moguce saznanja o istom.

Odgovori
I

Netko zna koji su topovi na mornarickoj verziji ME?

Odgovori
S

Rotacioni sa sest cevi AO-18KD 30mm, ako ne gresim nastao iz GSh-6-30K…

С

Шестоцевни топ неодољиво подсећа на унапређену верзију АК-630.

S

AK-630. Vrlo dobar top poznat i jugoslovenskim a sada hrvatskim mornarima.

J

Odlicna stvar, zanimlivo da sam na jednom sajtu procitao pre 3,4 meseci da je Pancir gotova stvar. Ako bude, onda sa njim nema greske, u svojoj klasi je najbolji, samo na tome ne sme da se stane, mora nesto dalekometnije.

Odgovori
r

Само још једном да се захвалим екипи Танго Сикса на њиховом професионалном раду и доминацији.

Представљате узор и за људе из других области и сфера живота. Показујете да је све у квалитету и идејама, а не у средствима и ограничењима која неко намеће.

Odgovori
M

Odličan tekst, kapa dole za g-dina Ž.Bankovića. Definitvno je svaka nova tehnologija dobrodošla u RV i PVO! Siguran sam da su naši oficiri pažljivo izanalizirali koji sistemi im trebaju, ali lično mislim da je bilo bolje nabaviti polovne Tunguske, za isti novac koliko košta Pancir S1 se može nabaviti čitavih 5-6 Tunguski, a nama je količina ubojnih sredstava jako bitna. Pancir je definitvno daleko bolji u odbrani tačkastih ciljeva i drugih sistema PVO srednjeg i dugog dometa, ali zato je Tunguska bez premca u odbrani jedinica KOV. Kako VS raspolaže sa 4 brigade KOV, od toga 4 oklopna bataljona (15., 26., 36. i 46.), kao i sa 8 oklopno-mehanizovanih bataljona (16.,17., 27.,28., 37.,38., 47. i 48.bataljon), za zaštitu svih tih jedinica u pokretu, neophodna je nabavka minimum cc 12-14 baterija Trupne PVO, obzirom da poktreljivost guseničara, Tunguska bi se odlična uklopila sa postojećim sistemima Strela 1M, Strela 10. Pancir realno gledano nije baš idealan da prati oklopne i oklopne mehanizovane jedinice, on zapravo i ne može da gađa iz topove u pokretu, več prethodno mora da spusti pilone da bi koristio topove, a Tunguska bez problema gađaju iz topova, kada je vozila u pokretu. Možda bi najbolje rešenje bilo kombinacija Pancir S1 za odbranu Aerodroma i PVo sistema, a Tunguska za odbranu jedinica KOV. Eventualni dodatni dogovor sa Belorusima bi možda mogao da uključi i sve njihove Tunguske, taman da pređu na Pancir S1. Al koliko je to realno, zna onaj ko treba da zna.

Odgovori
B

Koliko verzija ima, S1E, S1, S2, SM, pa razne konfiguracije diviziona, a naravno niko nista ne prica, ima da se ubijemo od nagadjanja o radaru, raketama…

Odgovori
K

Laza je i pre tih izjava,na Sputnjiku rekao da se nasi vojnici uveliko u Rusiji obucavaju na Panciru,znaci trebalo bi da je ova vest 99% tacna.Jos kad bi mogli i BukM2 da uzmemo bilo bi super,jer koliko kapiram S-300 i kao polovan je preskup za nas.

Odgovori
l

@Kuguars Vjerovatno se ide na Pancir, Buk i kineski sistem dugog dometa.

F

Nadam se samo da neće odustati od Pancira. Raketaši iz moje klase PVO su išli u Rusiju 2000-te godine na obuku za S-300 pa nije bilo ništa od toga.

Poslednje verzije Pancira imaju odlične karakteristike, videćemo koja će kod nas završiti ako se nabavka realizuje.
Konačno da od Rusa kupujemo ono što najbolje znaju da naprave – PVO.

A

Realno, svaka nova tehnologija je dobrodosla u RV i PVO! A da treba svega, to svi znamo, nema potrebe za konstatacijama

Odgovori
O

Кад повежемо „C1“ са „Мистралом“ и „ФК-3“, можда и са „ФМ-3000“ или „Вербом“ има да пршти. Могли смо и „Бук“ и С-300 ПМУ2 или барем 1 да убацимо, нек се нађе. Логистички приступ познат као шведски сто – од свега по мало.

Odgovori
Y

Imaju Rusi mogućnost umrežavanja celokupne pvo u sistem – pa da npr. i Verba gađa i ono što ne vidi…
Ne bih ja tu mnogo mešao sa različitih strana, uzmeš provereno – prizemiše Izraelce u Siriji – ako treba i na kredu, ali savremeno i dokazano, pa još ako se ogrebemo i neki transfer tehnologije primenjiv na ono što i sami razvijamo tipa Pasars ili sl. makar za naše potrebe…
Kinezi što i sami prave analoge – kupuju originale od Rusa – pa se ne bih ja mnogo radovao izvoznim varijantama kopija izvoznih varijanti…

M

@Yoda Bez namere da ovo ode na politički teren – Ne treba smetnuti sa uma gde se sada nalazimo po pitanju kadrova I tehnologije. U tehnološkom smislu smo toliko unazađeni da jedva možemo da priozvodimo neke stvari koje smo sasvim uspešno radili krajem osamdesetih. Srbija je trenutno poligon za izvoz prljavih tehnologija koje niko ne želi u sopstvenoj zemlji (fabrike gume,polimera itd…), mislim da je Kinezima prioritet da očiste vazduh iznad velikih gradova, tako da ćemo uz svaku novu dobiti i gomilu stare tehnologije…Što se kadrova tiče, stavi se u kožu na primer software inženjera… svo oni ili rade u inostranstvu ili od kuće za firmu iz inostranstva. Svako ko je sposoban da kreira nešto novo (u ovom slučaju npr.algoritam za preraspodelu i dodelu ciljeva sa radara), inovira, da da doprinos pravom napretku neće da sedi u državnim firmama za male pare i da gleda nepotizam i stranačku vojsku pored sebe. Na žalost, toliko istine ima u onoj „otišao je svako ko valja…“ Ja se iskreno nadam da nije baš otišao svako…
A u svakom slučaju se slažem sa tobom Yoda, više bih se obradovao ruskom sistemu velikog ili srednjeg dometa nego kineskom…to ne treba dalje obrazlagati.

O

@Yoda

Ironija u komentaru mome jaka bila je.

Y

@ Minmatar t3
Bilo je i grđih nevolja od aktuelnih kokošara što jedni drugima glume (o)poziciju dok iseljavaju narod u stranom interesu…
Perje će neminovno da poleti..
@ Oddball
Aj što sam se ja primio – a zamisli precednika i ministra da pomisle ozbiljno – i odgovorno…
Krni u sarkazam – inače ga naebamo..

n

koliko bi baterija trebalo nasem PVO

Odgovori
P

Zanimljivo pitanje! Malo zavisi i od varijante i koji radari i varijanta rakete je nabavljena, ali optimalno recimo 3-4 diviziona ili oko 24 jedinice.
Inace informacija postoji i da su srpske posade vec neko vrijeme u Rusiji na obuci za Pancir.

M

3-5 baterija

A

U sastavu 250.raketne brigade PVO imamo tri samohodna diviziona protivvazduhoplovne odbrane, za svaki od njih bi trebala po jedna baterija Pancira da stiti. Takodje imamo tri aerodroma na kojima je prisutna avijacija (Batajnica, Ladjevci i Nis), znaci jos tri baterije Pancira da stite. Plus jos dve za zastitu strateški važnih vojnih i industrijskih objekata. Minimum 8 baterija.

I

jel bi to Kubove sa dometom od 14 km stitio pancirom dometa 24 km?ne vidim logiku sto onda Kub ostaviti u upotrebi kad jedno vozilo Pancira sa samo tri coveka ima vecu vatrenu moc nego baterija Kub-a sa onolikim ljudstvom

Ž

Да подсетим само да Панцир има такве могућности да једно возило (дакле не батерија) може да замени дивизион Неве или батерију Куба. Наравно уз умрежавање са осматрачким радарима ради што боље свесности ситуације.

B

@Aleksandar

Šta da štiti? Da štite tri baterije novog PVO sistema tri baterije starog PVO sistema lošijih karakteristika? Nebih rekao.

Dao Bog da pripadnike 250.-te uskoro ponovimo novim sredstvima, a da stara uđu u stratešku rezervu gdje im je i zasluženo mjesto. Ne treba bacati ništa, poslužiće nekad, zlu netrebalo za zaštitu stacionarnih objekata u gušćem rasporedu kombinovanih sredstava PVO- ali naši ljudi trebaju da rade na „Pantsiru“, „BUK“-u i FK-3/S-300, a postojeća sredstva da modernizuju i ostave u stratešku rezervu. Nemam ništa protiv toga da buduće generacije regruta (ako se vrati redovno služenje vojnog roka kako se nadam) služe i vježbaju i na starim sistemima, ali prvoj liniji srpske PVO treba pružiti novo i savremeno i to treba uraditi odmah.

BTW, drago mi je što se krenulo od baze, od „Pantsira“ i „Mistrala“, pa i radova na PASARS-u. Bojao sam se da će neko povući iz Bjelorusije 40 godina star S-300V i reći u kamere- „Nemože nam niko ništa, jači….“. Nije da nije bilo kandidata. Pazi se ipak, drago mi je zbog toga. Nabavak nekog radarskog sistema tipa „Nebo-M“ bi bio spektakularan! Vidjećemo šta će se dešavati- zanimljiva vremena su pred nama.

I

Upravo tako,a koliko vozila i ljudstva ima u jednom divizionu Neva?(Kub verovatno samo malo manje) A zna se da upravo sa obucenim tehnickim ljudstvom VS najvise kuburi.

L

Za Ivana:

Ne znam odakle Vam ova informacija za domet KUB-M?Jednostavno, nije tačno to što ste napisali.Podatak od 14 km,koji navodite,odnosi se na maksimalnu VISINU dejstva rakete 3M9M3E.Pozdrav…

v

Neve i Kubovi ce ostati u upotrebi i dalje jer bi se tek recimo nabavkom Tor sistema i Bukova oni mogli povuci iz upotrebe mada u sadejstvu sa njima oni svakako mogu da se koriste i dalje.Da li se namjerava prelazak sa Strele 1 i 10 na neko savremenije sredstvo?

Ж

Стрелу 1 и 10 би могао наравно заменити ПАСАРС са ракетама као и систем Мистрал. Могућа је и верзија ПАСАРС-а управо са Мистралом.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

МилеНС na: [ANALIZA] Desantno-jurišni helikopter Mi-35M, značajno unapređenje borbenih mogućnosti RV i PVO Vojske Srbije

Живојине, ја се у потпуности слажем са тобом. Ми да данас имамо ситуацију као 1999. - 2001. или како је било у БЈРМ око Тетова, Куманова и сам бих пре послао ми-35н или ми-28н изнад тог, неког >ратишта< али ми ратиште више немамо нити ће нам бити дозвољено (!!!) још Бога пита колико дуго да…

13. Dec 2018.Pogledaj

Banja Luka na: [ANALIZA] Desantno-jurišni helikopter Mi-35M, značajno unapređenje borbenih mogućnosti RV i PVO Vojske Srbije

@Shmele Gazele, ustvari, nebi uopšte trebale u penziju. Gazelama treba dubinska modernizacija u okviru mogućnosti platforme i novi set ubojnih sredstava. Na tome se radi. Iako ovaj laki helikopter nije u istoj klasi sa teškim borbenim helikopterom- itekako ima svoju svrhu. Napravite integraciju nove Erbasove optoelektronse opreme na ovu laku platformu, osposobite ga za dejstvo…

13. Dec 2018.Pogledaj
13. Dec 2018.Pogledaj

Radivoje na: Dodeljene nagrade SESAR Young Scientist Award 2018 u Salzburgu; Treće mesto za doktoranda Saobraćajnog fakulteta

Bravo za ovog mladog naucnika. Pratim ga od trenutka kada mu je prekinuto skolovanje pod cudnim okolnostima u VVA. Posto sam imao slican problem pre 34 godine sa VLK potpuno sam ga razumeo i srecan sam sto je postigao ovak uspeh. Samo napred i bravo.

13. Dec 2018.Pogledaj

shadow na: [EKSKLUZIVNO] Direktor Muzeja vazduhoplovstva: Početak radova na unutrašnjosti JAT-ove Karavele pre Nove godine

Smeniti sve u muzeju Sramota Farbanje zimi!!!!Pa to kod nas u hangaru ne moze da se uradi,a ne na livadi. Pa sta ce da stave u putnicku kabinu?Klupe iz parka,da snimaju filmove,spotove?Pilotsko sediste donirano. A stepenice ispred muzeja ne moraju da se poprave? Tu se nista ne snima?Nema posetioca,turista.... Ljudi bruka,teska

13. Dec 2018.Pogledaj

Send this to a friend