BEG airport status
[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kamo ideš Zagrebe? Koncesionar je osjetno povećao broj linija iz Zagreba. Fascinantnih 23 nove linije, te povećanje frekvencija Croatie, Air Francea, Aeroflota, Iberie, Britisha, Lufthanse, Qatara, El Ala, Trade Aira, Turkisha i Vuelinga. Istovremeno Croatia je ukinula letova za Prištinu, što u konačnici znači ukupno 22 linije više nego prije koncesionara / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kamo ideš Zagrebe?

Poznato je koliko sam bio protiv koncesije. Jesam li bio protiv koncesije zato što sam mislio da koncesionar neće napraviti novi terminal, nešto što državni management nije uspio 15 godina od prvih planova? Naravno da ne. Jesam li bio protiv koncesije zato što sam mislio da koncesionar neće znati upravljati aerodromom? Naravno da ni to nisam mislio.

No, ono čega sam se bojao sada se ostvaruje. Koncesionaru nije prioritet razvoj hrvatskog zrakoplovstva, nije mu prioritet ni zagrebački i hrvatski turizam, on se ne osvrće na strategije razvoja gospodarstva Zagreba i Hrvatske. Koncesionar je kompanija koja investira sa ciljem da investiciju vrati. Koncesionaru je prioritet profit. On živi od profita, njegovi vlasnici investiraju u njega da profitiraju. I zbog budućeg profita je koncesionar investirao velik novac u zagrebačku zračnu luku.

Zbog toga ga ne treba osuđivati. Nitko nas nije prisilio da strateški bitnu zračnu luku za Hrvatsku i njeno gospodarstvo damo koncesionaru. I pritom smo znali da je cilj koncesionara profit. Pa sada nemamo nikakva prava to mu nabijati na nos.

I zato da odmah na početku jasno kažem. Sve ovo što se dešava u Zagrebu ne krivim koncesionara, nego vlast. Vlast koja je odlučila dati koncesiju, a sada ne samo da smatra da ne treba ulagati u zagrebački zračni promet, nego još i koči koncesionara u možebitnim planovima. I to zbog čega? Zato da ubere što veći novac i da zaštiti gubitaša Croatiu Airlines.

Što je sve napravio koncesionar

Koncesionar jest napravio gotovo sve što je obećao. Sam terminal kojeg je koncesionar izgradio bitno je manji i skromniji od planiranog, u nekim segmentima se štedjelo i protiv logike što danas stvara i operativne probleme samom koncesionaru. No, na koncu Zagreb je dobio najsuvremeniji i najljepši terminal u regiji. Po svemu neusporediv sa onim starim. Novi terminal je funkcionalan, lijep i ugodan, sa bitno većom količinom usluga putniku nego što je bio stari. Koncesionar je za izgradnju terminala i naknadne investicije u dogradnju i preuređenje investirao preko 250 milijuna EUR, a ukupna investicija u terminal tijekom koncesije planirana je na 365 milijuna EUR.

Na novom terminalu bilo je porođajnih muka, koje su ozbiljno frustrirale putnike, avio kompanija i javnost, a punile su i novinske članke. No, porođajne muke su efikasno otklonjene i danas je to terminal koji može zadovoljiti kapacitete i sve potrebe Zagreb, a uz neznatnu dogradnju može brzo i efikasno porasti sa sadašnjih 34 na 90 check in šaltera i 5 milijuna putnika (sadašnji kapacitet je 3,5 milijuna putnika, a sortirnice 5 milijuna).

Iako je od otvaranja koncesionar investirao preko 10 milijuna EUR i bitno poboljšao neke nedostatke, neke stvari još uvijek nije napravio. Tako je najavio da će privremeno postavljeni kontejneri na rent’a’car parkiralištu biti zamijenjeni zgradom od 1000 četvornih metara, no isto se nije desilo, niti ima naznaka da će se desiti. Rent’a’car parkiralište je povećano, ali je i bivši prostor taxija (koji je preseljen na istočno parkiralište) pretvoren u rent’a’car parkiralište. Kaotično i puno premalo rent’a’car parkiralište sada je dostatno za sadašnje potrebe.

Koncesionar je postavio nadstrešnice na peronima Pleso Prijevoza (linija do Autobusnog kolodvora) i ZET-ove autobusne linije do Zagreba (Kvaternikov trg) i Velike Gorice, što je bio istinski problem tijekom kiše i snijega.

Najavljeno je postavljanje 5 linija za automatsku kontrolu putovnica i automatsko kontroliranje ukrcajnih propusnica. Ni ovo se nije desilo, a Zračna luka Zagreb mi je odgovorila da je to najava i investicija policije, koja isto nije ostvarila.

Zračna luka je u prošloj godini otvorila 4. karusel za prtljagu, tri posebna prostora za pušače, parkiralište za tehnička vozila, te reorganizirala gatove 21 i 22 koji se sada mogu koristiti i za međunarodni promet.

Zračna luka Zagreb je nedavno otvorila bitno proširen VIP prostor terminala generalne avijacije na starom terminalu i izuzetno ukusno i funkcionalno ga uredila. Otvorila je i VIP ložu na novom terminalu namijenjenu najvišim političarima i najvažnijim gostima Zagreba. Svi ovi prostori uređeni su radi predsjedanja Hrvatske Europskom unijom. Bivša VIP loža na starom terminalu bila je veća i luksuznija od ove na novom terminalu, no barem je Zagreb dobio nešto što imaju svi ostali aerodromi glavnih gradova, pa i oni bitno manji od Zagreba, a Zagreb ga nije imao dvije godine i devet mjeseci.

Koncesionar je osjetno povećao broj linija iz Zagreba. Fascinantnih 23 nove linije, te povećanje frekvencija Croatie, Air Francea, Aeroflota, Iberie, Britisha, Lufthanse, Qatara, El Ala, Trade Aira, Turkisha i Vuelinga. Istovremeno Croatia je ukinula letova za Prištinu, što u konačnici znači ukupno 22 linije više nego prije koncesionara.

Od kada koncesionar vodi Zračnu luku Zagreb dvije linije pokrenuo je Monarch (London i Manchester), te Norwegian (Stockholm), no ove linije nisu opstale, prve zbog bankrota Monarcha, dok je Norwegian ukinuo Stockholm i Copenhagen degradirao iz cjelogodišnje u sezonsku liniju.

Daleko najviše je koncesionar napravio sa long-haul linijama. Do koncesionara Zagreb nije imao long-haul linija izuzev desetak charter letova Koreana godišnje, no koncesionar je doveo čak četiri long-haul prijevoznika (Emirates, Air Canada Rouge, Air Transat i Korean). 17 tjednih letova ljeti i u jednom momentu 10 zimi (studeni 2018). Danas Zagreb ljeti ima više long-haul letova nego cijela regija zajedno. No, nakon prvotnog fasciniranog uzleta, prvo je Emirates liniju pretvorio u sezonsku 2018, a umjesto njega je zimi letio flydubai. Potom je i Korean, iznenada svoju liniju pretvorio u sezonsku iako ju je već krenuo operirati kao zimsku u studenom (novembru) 2019.

Na moje pitanja MZLZ mi je odgovorila da kompanija koje konektiraju Zagreb na istok bitno povećavaju kapacitete, pa su tako iste u siječnju 2017. nudile 16.670 sjedala, a u siječnju 2020. su nudile 22.125 sjedala. MZLZ tvrdi da je smanjenje sezonalnosti evidentno. Iskreno ne slažem se sa managementom MZLZ oko te procjene i smatram da bi na ovom polju trebali daleko više poraditi.

Zagreb ima najbolju povezanost sa najvećim hubovima Europe od svih zračnih luka regije, što je vrlo važno za konektiranost grada i njegovih putnika, jer na ovaj način putnici imaju izvrsnu povezanost sa cijelim svijetom uz minimalna vremena konekcija.

Uz to u Zagreb ima najviše najvećih legacy carriera, dočim također ima najveću konektiranost u regiji. I tu koncesionaru iskreno treba čestitati. Tako od 15 najvećih legacy carriera (uključujući i code-share) njih 14 leti za Zagreb i samo 10 za Beograd, te isti imaju 228 tjednih letova iz Zagreba i 197 iz Beograda.

I nakon zasluženih hvalospjeva koncesionaru na ekspanziji prijevoznika i linija od početka koncesije, prošle godine desila se ljetna stagnacija bez i jedne nove linije, dok je zima bila i lošija nego ona prije radi degradiranja Koreana u sezonsku liniju, iako je ukupan broj letova ostao isti kao i zime 2018/19.

Ove godine letove su otkazali Eurowings na čak dvije linije (Dusseldorf i Berlin), Swiss (Zurich) i ČSA (Prag). Nove linije uveo je Windrose (Kiev 3 puta tjedno), te Croatia (po tri tjedna leta za Sofiju i Podgoricu). To znači da će Zračna luka Zagreb u konačnici ove godine imati jednu liniju manje nego prošle godine. A ukupan broj novih linija koncesionara od kada je preuzeo aerodrom je pao na 21. Iskreno još uvijek fascinantna brojka, no, brine činjenica da u dvije godine broj linija ne da stagnira, nego, eto i pada.

Broj putnika ipak nije ugrožen. Naime, niz kompanija povećava broj frekvencija i kapacitete, među kojima British (4 dodatna leta), Iberia (1 dodatni let), Air Serbia (2 dodatna leta), Aegean (sa Q400 na A320/319), Croatia (2 dodatna tjedna leta), dok Air France povećava broj letova za duplo (na 14 tjedno). U Zagreb se vraća i Tunisair sa jednim charterom tjedno za Monastir. Uz to bankrot Adrie i predsjedanje Europskom unijom napravio je prva dva mjeseca godine podnošljivog rasta, zar razliku od većine aerodroma regije kojima zbog koronavirusa broj putnika pada. Bankrot Adrie i predsjedanje Europskom unijom će pozitivno utjecati na zagrebačke putnike sve do rujna (septembra).

Ipak, zbog koronavirusa u ožujku (martu) i travnja (aprilu) smanjenja su najavili Korean, Emirates, Qatar, Lufthansa i Austrian, a Korean je upravo objavio da će zagrebačke letove dodatno prolongirati do 2.6, kao i niz drugih letova koje je smanjio ili prolongirao u svojoj mreži.

Zagreb gubi bitku sa aerodromima velike četvorke

Od kada je koncesionar preuzeo aerodrom broj putnika je narastao više nego što je rastao prije koncesionara. I to nije sporno, te se isto ne može osporavati. Koncesionar je u 6 godina imao više novih putnika nego bivši managementi u duplo dužem periodu (12 godina). No, iskreno, očekivalo se bitno više. Kako zbog novog terminala, tako i zbog know-howa, globalnih ugovora, utjecaja i veza koje koncesionar ima, a koje su prilikom davanja koncesije naglašavane kao glavna prednost koncesionara.

No, ono što brine je stagnacija u 2019. (porast je samo 2,9%), a koja će se nastaviti i ove godine.

Iako je broj novih putnika od kada je koncesionar došao u Zagreb rastao, 2019. je najniži od preuzimanja koncesije.

Samim time Beograd sve više povećava razliku spram Zagreba, iako su aerodromi prije 10 godina (2009.) imali razliku od samo 321.835 putnika, tj. bili su skoro jednaki po broju putnika, 2018. razlika je bila 2,3 milijuna, a 2019. više od 2,7 milijuna. Dodatnih 420.000 putnika razlike u samo godinu dana.

Split pak, posljednjih godina rapidno smanjuje razliku. Iako je prije 8 godina razlika bila preko milijun putnika, 2019. ona je pala na samo 133.601 putnika. Uz sadašnje trendove Split će preskočiti Zagreb 2021. godine.

I Dubrovnik smanjuje razliku. Prije 9 godina ona je bila skoro milijun putnika, danas je razlika svega pola milijuna, no kako Dubrovnik bitno brže raste od Zagreba (prošle godine imao je 260.000 novih putnika više od Zagreba), mogao bi preskočiti Zagreb 2022. godine. Ovo bi značilo da bi Zagreb bio 3. aerodrom po broju putnika u Hrvatskoj i 4. u regiji. Posljedice koje bi takav podatak imao po potencijalne prijevoznike su izuzetno loše po Zagreb.

Među prvih 6 aerodroma regije svi rastu brže od Zagreba, i približavaju se njegovim brojkama, te ga sustižu, dok Beograd sve više odmiče. Čak i Skopje i Priština bi ovim trendom prestigle Zagreb do 2030, što znači da bi Zagreb za 10 godina mogao pasti na 6. mjesto u regiji.

Zagreb je ove godine izgubio povezanost za Berlinom i Dusseldorfom. Dva grada sa kojima su povezani gotovo svi aerodromi regije, čak i oni bitno manji od Zagreba. Ovo je to čudnije obzirom da u ta dva grada živi velika dijaspora porijeklom iz Zagreba i okolice, da su njemački turisti po brojnosti 3. u Zagrebu (nakon Koreanaca i Amerikanaca), u 2019. ih je bilo 73.174 (što je 5% svih zagrebačkih turista), a povećanje spram 2018. je bilo 6,8%. Uz to Hrvatska i Njemačka imaju vrlo veliku gospodarsku razmjenu i najbližu moguću političku suradnju. Daleko veću nego bilo koja druga država regije sa Njemačkom.

Na Berlin i Dusseldorf leti niz kompanija iz čak 16 od 23 grada, i to na 34 linije. Osim Zagreba za ova dva grada ne leti se samo još iz minijaturnih aerodroma Ohrid (317.218 putnika), te Osijeka, Portoroža, Brača, Malog Lošinja i Maribora koji svi imaju ispod 50.000 putnika. Iako treba biti pošten pa priznati da je Eurowings ukinuo više od 10 linija u regiji, a zbog katastrofalnog financijskog stanja i ogromnog gubitka radi kojeg ga je Lufthansa natjerala na velike rezove, ipak ne mogu vjerovati da Zračna luka Zagreb nije iznašla načina da zadrži Eurowings na ove dvije linije, poglavito što Eurowings i dalje leti na 8 aerodroma regije i 11 linija za ova dva grada, kao i nekoliko desetaka linija za druge gradove. Još mi je više nepojmljivo da Croatia Airlines nije pokrenula letove za Berlin i Dusseldorf iz Zagreba iste sekunde kada je Eurowings prestao letjeti. Kao i uvijek Croatia je pokazala inerciju i nesnalaženje.

Jednako tako loše za Zagreb je gubitka ČSA letova za Prag. Budimo pošteni, ČSA ne leti ni na jedan aerodrom u regiji, no upravo zato je bilo bitno isto zadržati. No, u ovom slučaju Zagreb bar ima povezanost sa Croatiom koja je zadržala sezonsku liniju za Prag.

Gubitak Swissa također treba gledati u široj slici njegova ozbiljnog povlačenja iz regije u posljednjih par godine, gdje je ukinuo više linija. Ipak Swiss i dalje ima letove za Beograd, Ljubljanu, Pulu, Prištinu, a njegov leisure brend i za Dubrovnik, Pulu, Split, Prištinu, Skopje i Ohrid. 10 linija u regiji, no ukidaju se letovi za Zagreb, poglavito što u Zagrebu ima Star Alliance partnera, Croatiu, za feeding linije. Više nego čudno. Croatia istovremeno nije odlučila povećati broj letova za Prag i Zurich te istime preuzeti ove putnike i prevenirati možebitan povratak jednog od ova dva prijevoznika. Naravno!

Zagreb ima manje putnika nego sekundarni aerodromi u Europi poput Trontheima, Krasnodara, Liverpoola, Gdanska, Barija idr, a ima i bitno manje prometa od nekih glavnih gradova Europe koji su manji od Zagreba, poput Vilnijusa, Luxemburga ili Rige. Zagreb rapidno sustiže čak i bitno manja te daleko siromašnija Tirana, te će ga ove godine prestići u broju putnika.

Ipak MZLZ ističe da je prilikom preuzimanja koncesije 2014. Zagreb bio povezan sa 36 destinacija, a 2020. će biti povezan sa 53 destinacije, među kojima i long-haul destinacijama.

I cargo je nakon ozbiljnog porasta, poglavito dolaskom Emiratesa (2. najveća cargo kompanija na svijetu) i Koreana (5. najveća cargo kompanija na svijetu), te nakon što je 2018. prestigao rekordu 2008, prošle godine ponovo pao.

Država kriva za nemogućnost razvoja ZL Zagreb

Iako je koncesionar napravio Zagreb najbolje povezanim u regiji sa velikim hubovima, ima najviše legacy carriera, te ima najviše long-haul linija ipak treba i dalje intenzivno raditi na ovom planu. U prvom redu prioritet treba biti dovođenju i preostalih velikih legacy carriera u Zagreb, prvenstveno Aer Lingus, Alitaliu,  i Finnair, te povratak Swissa, SAS-a i TAP Portugala.

Jednako tako koncesionar bi trebao na svaki način motivirati dolazak bar jednog američkog prijevoznika sa linijom za SAD (najlogičniji bi bio United), te po jednog kineskog (najlogičnija bi bilo Air China), japanskog (najlogičnija bi bila ANA) i indijskog prijevoznika, u prvom redu radi velikog broja turista u Zagrebu i Hrvatskoj iz ovih zemalja. Jednako tako logično bi bilo da Star Alliance partner Egyptair pokrene letove iz Caira za Zagreb.

No, dva osnovna problema stagnacije Zagreba i zaostajanja za Beogradom su u nacionalnom prijevozniku koji stagnira, te u nedostatku low cost carriera (LCC). Upravo ovdje je Beograd napravio najviše.

LCC u Zagrebu su katastrofalno loše pokriveni. O tome sam pisao prije malo manje od godine dana pa sada neću pretjerano ići u dubinu teme. Aerodrom veličine i utjecaja Zagreba trebao bi imati oko 40% LCC, a Zagreb je, nakon posljednjih ukidanja LCC linija (Norwegian za Stockholm, te Eurowings za Dusseldorf i Berlin), pao na oko 5% udjela LCC. Istime je Zagreb na samom začelju Europe i svjetlosnim godinama daleko od Beograda i regije. Baziranjem jednog LCC sa dva aviona u Zagrebu broj putnika bi se odmah popeo za pola milijuna. To znači da bi Zagreb otvaranjem realnog broja LCC linija i baziranja LCC aviona mogao u kratko vrijeme povećati broj putnika za dodatnih 2 milijuna.

Air Serbia je iz katastrofalnog Jata (tek 3. nacionalnog prijevoznika u regiji) postala superiorni broj 1, povećala broj putnika za 200%, kao i flotu, broj linija i konekcija. Croatia u isto vrijeme stagnira i u lošijem je stanju nego prije 10 godina. I tu koncesionar može malo napraviti, on se može samo nadati da će država uskoro kvalitetno prodati Croatiu, jer ukucavanjem desetaka milijuna EUR i ogromnog PSO-a nije postigla ništa. Dođe li u Croatiu kvalitetan kupac, on će povećati broj konekcija feeding tržišta (iz regije i šire), ali svakako i povećati broj linija, dio linija iz sezonskih proširiti na cjelogodišnje, te povećati broj frekvencija na postojećim linijama. U svakom slučaju u vrlo kratko vrijeme takav novi vlasnik povećao bi broj putnika Croatie iz Zagreba za bar milijun i pola putnika godišnje. Naravno, to bi motiviralo i druge kompanije koje bi povećale frekvencije i broj linija za Zagreb obzirom na bitno veću mogućnost feedinga od strane takve Croatie.

Uz to takav novi vlasnik Croatie svakako bi pokrenuo i niz outbound charter i leisure letova kakvih sada zanemarivo ima iz Zagreba (samo Tunisair za Monastir). Naravno da velika većina zagrepčana ljetuje na Jadranu, to je činjenica, no još uvijek velik broj njih puni kapacitete chartera iz Ljubljane, Graza, Beča i Venecije. Svakako ima potrebe da Zagreb ima charter letove za još bar dvije destinacije u Grčkoj, jednu u Turskoj (Antalya), jednu u Egiptu i za Maltu. Uz to potreban je niz leisure linija za brojne turiste koji dolaze u Zagreb, a koji su u načelu short-break, zdravstveni i kongresni turisti. Za njih je potrebno uvesti bar dva tjedna leta prema većim gradovima u najvećim tržištima iz kojih dolaze turisti u Zagreb, a to su Njemačka, Francuska, Velika Britanija i Španjolska. Govorimo o desetak takvih destinacija. Na ovom polju koncesionar bi mogao i sam više napraviti, bez obzira na Croatiu, te ovo tržište pokriti i sa drugim prijevoznicima. Svi ovi charteri i leisure putnici značili bi dodatnih pola milijuna putnika u vrlo kratko vrijeme.

Sve ovo znači da bi Zagreb, da samo napravi ono što je napravio Beograd i Srbija sa Air Serbiom (iz Jata) i LCC imao u kratko vrijeme dodatnih četiri milijuna putnika. Nerealno? A zar nije nerealno bilo predvidjeti da će u deset godina Jat skočiti sa manje od milijun putnika na čak tri milijuna, a Beograd sa 2,4 na 6,2 milijuna putnika. To je 3,8 milijuna novih putnika. Zašto bi onda 4 milijuna putnika u Zagrebu, da Hrvatska napravi isto, bilo nerealno?

I ovdje treba demantirati jednu tezu koja ne stoji, a to je da Beograd ima više zrakoplovnog potencijala od Zagreba. Činjenice to jednostavno demantiraju. Zagreb i Beograd su imali gotovo isti broj putnika dok Beograd nije iskoristio potencijale Air Serbia (transformacija iz Jata), te potencijale LCC. Zagreb to još nije učinio. Zagreb je bitno razvijeniji grad od Beograda, sa neusporedivo većim BDP per capita, ali bez obzira što je po broju stanovnika manji od Beograda ukupan BDP mu je bitno veći. A bogatiji ljudi daleko više putuju, veći BDP znači više poslovnjaka. Zagreb je turistički grad broj 1 po broju turista u regiji, ima bitno više turista od Beograda. Ogromna je dijaspora iz Zagreba, a poglavito ova nova (od ulaska u EU) koja je bogata i može putovati više puta godišnje „kući“. Konačno mobilnost unutar Europske unije je ogromna, pa se hrvatski građani mogu naseljavati ili obavljati kraće i duže poslove, pa čak se i doživotno preseliti u druge države Europske unije bez ikakvih posebnih dozvola, a što i čine. Nemalo hrvatskih poduzeća (npr. autobusni i kamionski prijevoznici, građevinari, špediteri idr.) imaju svoje poslovnice u drugim državama Europske unije i hrvatski građani rade u njima povremeno ili na duži period iako su prijavljeni u Hrvatskoj (moja supruga radi upravo u jednoj takvoj velikoj hrvatskoj građevinskoj firmi koja ima više stotina radnika diljem Europske unije). Zagreb je jedan od glavnih gradova EU, ima urede EU, niz političara, diplomata, birokrata, lobista, prevoditelja i pratećih službi redovno putuje u Bruxelles, ali i druge metropole EU. Zagreb je glavni grad države članice NATO-a zbog čega niz vojnika, visokih časnika na službovanju u NATO, političara, diplomata, birokrata i pratećih službi putuje u niz baza, stožera i drugih članica NATO-a. Zagreb ima bolju devijaciju od Beograda za konektirane letove iz većine gradova regije prema Središnjoj, Zapadnoj, Sjevernoj i Jugozapadnoj Europi.

I da budem jasan. Beograd će pod novim koncesionarom još više porasti, poglavito u segmentu LCC koji i te kako ima prostora za rast, te ne smatram da Zagreb, i uz maksimalno korištenje svojih potencijala, može prerasti Beograd, no da mu se može približiti to svakako može. Konačno Hrvatska ima 9 međunarodnih aerodroma, Srbija samo 3, Zagreb ima samo 30,1% udjela u broju putnika Hrvatske, a Beograd ima 93,6% udjela u broju putnika Srbije.

Zašto onda Zagreb ne iskoristi svoje potencijale i ne napravi LCC bum? Odgovor je vrlo jednostavan, država mu direktno i indirektno to onemogućava. Ovdje je loš koncesijski ugovor i protežiranje Croatie Airlines napravio štetu upravo Zagrebu, iako su i koncesijski ugovor i Croatia Airlines trebali biti oni koji razvijaju zagrebačko zrakoplovstvo. Nevjerojatna kontradikcija, ali i realnost. Država na sve načine štiti Croatiu Airlines. Kako kroz izdašan PSO i više desetaka milijuna EUR financijske pomoći (kroz dokapitalizaciju i dug za premoščivanje), tako i kroz niz mjera kojima se pomaže domaći prijevoznik (npr. obveza državnih službenika da putuju Croatiom, korištenje Croatijinih aviona za ad hoc chartere od državnog interesa, lobiranje, indirektna sredstva isl.). Ova zaštita je postala toliko pretjerana da šteti ostalim prijevoznicima, a Zračna luka Zagreb postaje i sama žrtva takve politike. Da se razumijemo, i sam koncesionar je tome pridonio u želji da pomogne svom baziranom prijevozniku koji je trebao razviti hub u Zagrebu. Ali nakon toliko godina „zaštite“ koncesionar bi morao uvidjeti da od Croatie ima bitno više štete nego koristi.

Prema mojim izvorima u MZL Zagreb, koncesionar pregovara sa vlasti oko reaktiviranja starog terminala i pretvaranja istog u LCC i charter terminal. Ovaj terminal ima svu opremu kakvu je imao i prije, potrebno je detaljno čišćenje i zanemariva investicija i on se može u svega par dana postaviti u tu funkciju. Terminal ima kapacitet od 2,5 milijuna putnika, ispred njega je stajanka (apron) koja bi se uz minimalne promjene mogla prilagoditi parkiranju aviona uz terminalnu zgradu bez potrebe transporta putnika autobusima, tj. putnici bi iz gatea mogli pješice do aviona. Ovo bi omogućilo jednostavniju i jeftiniju uslugu, te bitno niže cijene LCC i charterašima.

I sad se postavlja pitanje, zašto se to ne napravi? Koncesionar to napraviti ne može, jer u koncesijskom ugovoru piše da on mora povećavati kapacitete i potrošiti višemilijunske iznose novaca za isto kada mu se broj putnika popne na 5 milijuna. Kada star terminal i njegovih 2,5 milijuna putnika ne bi bili dio ove obveze koncesionar bi svakako imamo interesa bez ikakvih investicija dovesti brojne LCC linije. No, ako bi on otvaranjem tih linija podigao broj putnika za 1,5 milijuna (što bi se desilo vrlo brzo), i to putnika koji su LCC putnici, dakle donose malen ili nikakav novac, onda bi investicija u dogradnju terminala bila nelogična i kosila bi se sa prioritetom koncesionara, a to je profit. Država očito zavlači sa ovom odlukom. Zašto pobogu? Pa interes je i Zagreba i Hrvatske što veći broj LCC koji su danas glavni motor razvoja turizma, poglavito short-break, ali i kongresa, pa i jačanja poslovnih odnosa (veći broj poslovnjaka i predstavništva radi bolje povezanosti), ali bi i ogromna dijaspora dolazila češće u domovini da ima više jeftinijih letova. I tu treba gledati dva razloga. Prvi je što na ovaj način država indirektno štiti Croatiu Airlines, a to smo već ustvrdili da joj je važna politička odrednica. Ako je koncesionar limitiran u dovođenju LCC Croatia nema najžešću konkurenciju kakvu imaju drugi prijevoznici diljem Europe. Konačno, država se nada da će prije ili kasnije koncesionar biti prisiljen investirati u proširenje terminala, a investicije su interes države. Otvaranjem starog terminala za LCC koncesinar bi prolongirao takvu investiciju, jer bi dio od sadašnjih 3,4 milijuna putnika prešao na stari terminal, pa bi investicija bila de facto i dalje nego što je danas. Vrlo uskogrudno gledanje države, jer zbog „kilograma govedine ubijaju cijelu kravu“. Takva vrlo daleka buduća investicija je bitno manji benefit nego stotine tisuća turista, dijaspore i poslovnjaka koji bi dolazili sa LCC svake godine, te bi dodatno razvijali hotelijere, restorane, autobusne i taksi prijevoznike, trgovce i pružatelje usluga.

I stoga krivim državu za ovakvo stanje. Državu koja istovremeno udruženim oglašavanjem i drugim mjerama motivira dolazak LCC u Zadar, Pulu, Rijeku, Split i Dubrovnik, a demotivira u Zagreb. Ovo jest istinska i krajnje neprihvatljiva diskriminacija. Koncesionara ne krivim što u postojećim okolnostima ne želi, bez promijene ugovora, trošiti dodatan novac i visokim taksama demotivira LCC, ali ga krivim što o ovome šuti i ne prisili državu putem medija i javnosti da promijeni svoj stav i dozvoli da stari terminal postane LCC terminal, te time omogući Zagrebu stotine tisuća novih putnika godišnje.

Ipak krivica jest i na managementu MZLZ koji je izjavio da oni ne mogu davati veće popuste ili subvencije LCC, te da LCC „moraju pronaći alternativne izvore financiranja“. I ovo je istinski pogrešno. Managementi ostalih zračnih luka u Hrvatskoj i regiji i te kako lobiraju i sudjeluju u iznalaženju sredstava iz „udruženog oglašavanja“ za linije LCC. I tu bi MZLZ trebala biti bitno aktivnija. Upravo ona bi trebala posjesti za stol Turističku zajednicu grada Zagreba, Gradsku upravu Zagreb, turističke zajednice gradova i županija u okolici Zagreba, te Hrvatsku turističku zajednicu i inicirati širok program „udruženog oglašavanja“ koji bi donio brojne LCC linije u Zagreb. Jer LCC neće tražiti sami, oni će jednostavno letjeti sa drugih zračnih luka u okolici. A mi ćemo i dalje biti prisiljeni jeftinije putovati iz Venecije, Trsta, Trevisa, Beča, Bratislave, Budimpešte, Beograda, Banja Luke, Tuzle, Zadra, Pule, Rijeke i Splita.

Mogu shvatiti da je i država i koncesionar ulagala nadu u Croatiu. Da se ona uspješno restrukturirala ili da se prodala kvalitetnom novom vlasniku sve mjere protežiranja imale bi logike i dugoročne benefite. No, evidentno je da se to ni nakon 10 godina truda i ogromnih uloženih novaca nije desilo. Vrijeme je da Zračna luka Zagreb prestane biti talac Croatie Airlines i planova „vedre budućnosti“ koji nikako da se dese i koji se, očito, nikada desiti neće.

I da se razumijemo, ja ne smatram da Hrvatska treba postupiti kao Slovenija, Mađarska ili Makedonija i dozvoliti da se Croatia zatvori. No, država treba prekinuti sa praksom zapošljavanja politički podobnih djelatnika u Croatiu, treba dovesti kvalitetan management i napraviti isto što je Poljska napravila u LOT-u, Portugal u TAP-u, Malta u Air Malti i Latvija u Ari Balticu. Ili Croatiu nekome pokloniti, pa čak i dati novac da ju netko preuzme (preuzimanjem dugova, viška zaposlenih i restrukturiranjem prije prodaje). I to treba učiniti odmah, a ne sve još godinama stavljati pod tepih, godinama ne postavljati čak ni CEO-a Croatie Airlines (nego obnavljati vršitelja dužnosti), a kamoli da učini nešto ozbiljnije da se stanje promijeni, te time uništavati zrakoplovstvo Zagreba i Hrvatske. Ali bez obzira na to, Croatia je imala više nego dovoljno vremena, nije ga iskoristila, i MZLZ sada treba početi gledati u drugu stranu.

MZLZ treba i intenzivno raditi na tome da joj se više ne dese odlasci kao što je to bio slučaj sa Swissom, ČSA i Eurowingsom. Eto, Korean razmatra sve opcije, od ukidanja letova za Zagreb i prebacivanja istih na novootvorenu Budimpeštu, preko povećanja broja letova za Zagreb sa tri na četiri, ali i eventualne zimske letove Seoul-Zagreb-Budimpešta-Seoul. No, odluka će ovisiti o pregovorima koje će Korean obaviti sa MZLZ. Od izvora iz hrvatskog predstavništva Koreana doznajem da kompanija nije zadovoljna komunikacijom sa MZLZ i da je prilično isfrustrirana inercijom MZLZ. OK, to može biti dio pregovaračke politike MZLZ ili subjektivni dojam djelatnika Korana, ali svakako otvara niz pitanja i ostavlja strepnju nad budućnošću ove za Zagreb i te kako važne linije.

Konačno, koncesionar je do sada u državni proračun za 6 godina koncesije uplatio 35.040.635,98 EUR. Uz to uplatio je i 4,2 milijuna EUR poreza. I sad se postavlja pitanje zašto država dio tog novca ne usmjeri ka LCC. Pa čini to u Zadru i drugim obalnim gradovima, čini to čak i u Osijeku. Da MZLZ i dalje umjesto koncesionara upravlja državni management, država bi sigurno od njega tražila veći promet, a on bi dio novca umjesto u državni proračun usmjeravao u subvencioniranje LCC. Što onda državu sprječava da dio svoje zarade usmjeri ka financiranju LCC i drugih prijevoznika?

Što bi još morala napraviti MZLZ?

MZLZ bi svakako morala napraviti natječaj za otvaranje autobusnih linija prema obližnjim gradovima kako bi putnicima olakšala i pojeftinila korištenje MZLZ. Za sada su autobusima povezani Zagreb i Velika Gorica, a od daljih gradova povezana je samo Rijeka i to jednom dnevno (dolazak u Zagreb u 7:15, te povratak iz Zagreba u 15:30). Od nedavno Nomago ima liniju Ljubljana-Novo Mesto-Zagreb koja dva puta dnevno dovodi putnike iz ova dva grada u Zagreb (dolazak u 6:20 i 12:50, a odlazak iz Zagreba u 8:00 i 14:40), pri čemu vožnja traje samo 2 sata i 20 minuta. Linije za MZLZ bi trebale imati minimalno tri polaska dnevno, dolaske u MZLZ oko 7:00, 13:00 i 16:30 sati, te polaske iz Zagreba u 8:45, 14:45 i 21:30. U svakom slučaju linije bi trebale biti prema Rijeci, Karlovcu-Ogulinu-Gospiću, Petrinji-Sisku, Kutini-Novskoj-Slavonskom Brodu, Osijeku-Vukovaru-Vinkovcima, Bjelovaru-Virovitici, Križevcima-Koprivnici, Varaždinu-Čakovcu, Zaboku-Krapini, te inozemnim linijama za Maribor, Banja Luku i Bihać. Naravno, MZLZ ne treba ulaziti u rizik ovih linija, nego iste treba ponuditi nekom od brojnih prijevoznika, a koji za iste mogu koristiti kombije, minibuseve ili veće autobuse, ovisno o potražnji. Poznavši zagrebačke prijevoznike uvjeren sam da bi se po otvaranju natječaja javilo njih nekoliko koji bi bili voljni pokrenuti takve linije.

Zagreb bi trebao napraviti jeftinije parkiranje za dugačko stajanje (long term parking). Ovo je moguće napraviti na nekom od tri sada gotovo prazna parkirališta uz stari terminal, ili na udaljenijem dijelu sadašnjeg parkirališta, koje je i ovako prazno. Naravno, cijena za takva dugačka stajanja (više od 2 dana) mora biti bitno niža kako bi se motiviralo putnike na korištenje ovog parkiranja, jer u protivnom im je jeftinije platiti relativno jeftin zagrebački taksi ili koristiti neki od novootvorenih parkirališta u okolici koji imaju shuttle prijevoz do MZLZ.

U samom terminalu nedostaje restoran sa domaćim hrvatskim i zagrebačkim specijalitetima. Ovo je turistička zemlja, poznata po svojoj gastronomiji, ljudi tijekom boravka u Zagrebu svjedoče tome i svakako bi pun pogodak i sa promotivnog efekta Zagreba i Hrvatske, ali i sa efekta zarade MZLZ bio otvaranje „nacionalnog restorana“ u međunarodnim odlascima.

Nedostaje i ozbiljna suvenirnica, kao i prodavaonica sportskih suvenira (posebno nogometne, rukometne i vaterpolske reprezentacije, te Dinama i Hajduka). Zagreb ima skoro  1,5 milijuna turista, Hrvatska 20 milijuna. Dobar dio putnika kroz MZLZ su upravo turisti. Stoga je ozbiljna suvenirnica nešto što koncesionar mora otvoriti odmah.

Zagrebačkoj zračnoj luci ozbiljno nedostaje pošta ili banka. Istina je da su naknadno postavljeni bankomati banaka temeljem opravdanih zahtjeva putnika (a ne samo skupi ATM bankomati), da postoji i mjenjačnica u odlaznom holu, ali putnici danas ne mogu platiti razno-razne takse i dažbine (npr. kod prijave oružja, uvoza, carine isl.). Ovo je nedopustivo za aerodrom ove veličine, jer bitno manje zračne luke od zagrebačke imaju ovu uslugu. Stari terminal je imao i poštu i Zagrebačku banku, nevjerojatno je da novi nema bar jedno od toga.

Drago mi je da je nakon moje zadnje kritike MZLZ poslušala i napravila terase i u prizemlju (ipak su naši ljudi naviknuti na pušenje uz kavicu i sjedenje na otvorenom), te da su bitno povećali kapacitete Cakes and Bakesa koji je definitivno bio puno premalenog kapaciteta, a sada je dostatan. Ipak, jutarnja gužva za kavu u četiri mjeseca top sezone ne bi se smjela dešavati. Nemalo puta sam radi tog predugačkog reda odustao od kupovine inače dobre kave, a što ne samo da je smanjena zarada MZLZ nego i frustrira ovisnike o jutarnjoj kavi poput mene (a nas je u Hrvatskoj jako mnogo).

Još mi je više drago što je Zračna luka Zagreb poslušala moj iskustveni stručni savjet, kao osobe koja radi sve dočeke reprezentacija koje osvoje medalje i sudionike svih najvećih sportskih i drugih događaja. Nakon upozoravanja da pozicije perona za turističke autobuse koji su najudaljeniji od terminala nisu primjerene za provođenje sportaša, VIP i štićenih osoba, na zadnjem dočeku srebrne rukometne reprezentacije sa Europskog prvenstva (27.1.2020.) autobusi i tehnička vozila su parkirani uz sam terminal (u produžetku perona Pleso prijevoza), tj. do samog izlaza iz terminala. Praktično, brzo i kvalitetno rješenje, koje je sada moguće nakon što su taxiji preseljeni na primjereniju istočnu poziciju, a ovaj prostor je preuređen.

Primjedba je i na neracionalno korištenje zapadne stajanka. Na nju bi MZLZ prvenstveno trebala slati chartere i LCC prijevoznike koji nemaju konekcije i mogu si dozvoliti duži put putnika do terminala. Ako već moraju tamo stavljati legacy carriere onda to trebaju biti oni koji ne pripadaju Star Alliance i koji nemaju code-share sa Croatiom, tj. koji nemaju konekcije, kao što su Air Serbia, British, Iberia, Aeroflot, ČSA, El Al… No, i ako povrh svega toga treba stavljati na zapadnu stajanku Croatijine i partnerske avione, onda treba stavljati one manje, da bi što manje putnika bilo reflektirano dužim putovanjem do terminala. Naravno, najistočnije pozicije u tom slučaju treba dati Croatiji i partnerima, a one više zapadno ostalim kompanijama i to prvo legacy, a potom LCC i charterima (najudaljeniji od novog terminala). Samu stajanku treba reorganizirati tako da omogućuje nesmetano taksiranje najvećih širokotrupaca, što sada nije slučaj, a mjesta za tako što i te kako ima.

Na kraju nešto što se ozbiljno trudim uvjeriti MZLZ da treba napraviti, iako isto nije presudno za samu zračnu luku, ali i te kako bi moglo donijeti dodatne prihode. Na samom istočnom rubu istočne stajanke gdje ograda zavija za 90 stupnjeva prema istoku bilo bi dobro napraviti omanje spotersko brdašce. Iz ove pozicije vidi se cijela istočna stajanka sa svim parkirnim pozicijama, ali i dobar fotoaparat može snimiti i zapadnu stajanku. Konačno ova pozicija je savršena za slikanje operacija na uzletno-sletnoj stazi. Ovo ne bi privuklo samo spotere, nego i obitelji sa djecom. Uz ili na brdašcu moglo bi se postaviti manji ugostiteljski objekt koji bi služio za goste spoterske točke, ali bi mogao biti i mirna oaza putnicima koji imaju duže čekanje na konektirani let.

Na području MZLZ je nekoliko restauriranih povijesnih aviona. Unutar stajanke je Aero Commander 500U Pan Adrie (YU-BCR). Šteta je da ovaj avion nitko ne vidi jel je u vrlo zabačenom kutu zračne luke. Uz hangar Croatie Airlines je Cessna 310R (9A-DFO) kojom je Croatia letjela prve letove. Uvjeren sam da bi Croatia više nego sretno prihvatila da ovaj avion reklamira kompaniju na vidljivom mjestu uz terminal. Ispred Zrakoplovne škole nalazi se Utva 66 u hidro-varijanti iz 60-tih, te još jedan stari dvomotorac. Uz Zrakoplovno tehnički zavod ima velik broj starih olupina. Siguran sam da bi zrakoplovni entuzijasti sami obnovili bar jedan od tih aviona za displej uz glavni terminal. I upravo ove avione trebalo bi postaviti na platformi kod središnjeg dijela izlaza iz terminala, te na potezu do spoterskog brda. Bio bi to živući muzej, nevjerojatan dojam za sve putnike Zračne luke Zagreb.

Koji su planovi Zagreba?

Evidentno je da je MZLZ odustala od užurbanog proširenja krakova i dodavanja dva nova gatea, što je bilo najavljeno za 2019. Odgovor MZLZ na ovo moje pitanje bio je jasan: „početak 2A faze MZLZ namjera slijediti zadane planove/ciljeve“. Isto znači da neće biti proširenja prije nego Zagreb dostigne 5 milijuna putnika, a usporenim rastom MZLZ to planira tek 2026. I to je upravo nonsens o kojem sam gore pisao.

MZLZ mi je odgovorila i da neće niti tako skoro napraviti objekt za rent’a’car uz parkiralište, iako je to bilo najavljeno za prošlu godinu, te će kontejneri koji su postavljeni za tu svrhu tamo biti još nego vrijeme. Ni planovi sa starom zgradom za cargo očito više nisu aktualni, a hoće li se MZLZ izboriti da dio ili cijela ta zgrada postane LCC terminal tek treba vidjeti.

Ministarstvo turizma već nekoliko godina najavljuje letove iz Zagreba za SAD i Kinu, koji se neće desiti ni ove godine. No, ove godine je sama Zračna luka Zagreb najavila da je u finalizaciji pregovora za dva prijevoznika iz Sjeverne Afrike i Jugoistočne Azije koji bi trebali pokrenuti ljetne čartere za Zagreb. 2019. letove je najavio koreanski LCC Jin air (u vlasništvu Koreana), interes je pokazala i Air Asia X, pa treba vidjeti radi li se njima ili nekoj drugoj kompaniji.

Svoje planove objavio je i ZLZ, poduzeće koje kontrolira koncesionara, a koje planira otvoriti hotel sa 4**** uz sam terminal.

Zagrebački gradonačelnik Milan Bandić pak planira povući tramvajsku liniju do MZLZ iz Kvaternikovog trga. Svakako bi bolje rješenje bilo produžiti prugu od Ranžirnog kolodvora u dužini od samo 1,8 km i time se spojiti na pruge prema Glavnom Kolodvoru, Zapadnom Kolodvoru i Trnavi, te dalje prema Karlovcu-Splitu/Rijeci, Zaprešiću-Krapini/Varaždinu (Slovenija i Mađarska), Vrbovcu-Bjelovaru/Koprivnici, Dugom Selu-Vinkovcima-Osijeku (Srbiji), te Velikoj Gorici-Sisku (BiH). Tramvajem bi put do centra grada trajao skoro sat vremena (do Kvaternikovo trga 40 minuta), dok bi vlak do centra grada vozio manje od 20 minuta.

MZLZ u zadnjih godinu dana bitno radi na imageu. I pritom se ne radi samo o promjeni vizualnog identiteta kojeg je temeljito izvršila, nego i o nizu koncerata unutar terminala, flash moba, darivanja putnika za Valentinovo i Dan žena, obilježavanja velikih događaja u Zagrebu (Sajam cvijeća, Advent, dani svjetla idr), organizira izložbe i slične projekte.

Prema istraživanju putnika o zadovoljstvu uslugama ACI/ASQ (Airport Council International / Airport Service Quality) Zračna luka Zagreb ponovo je proglašena najboljom zračnom lukom u Europi u grupi zračnih luka od 2 do 5 milijuna putnika. Ovu laskavu titulu dobila je i 2018, dok je 2017. proglašena za zračnu luku sa najvećim unapređenjem u Europi. Program ocjenjuje kvalitetu kroz 37 ključnih pokazatelja uspješnosti, a provode ga certificirani ASQ agenti koji intervjuiraju putnike u zračnim lukama.

Zagrebačka zračna luka stagnira, konkurencija ju sustiže, no ipak situacija još uvijek nije za kritiku, još manje za halabuku o katastrofi. Koncesionar je bitno popravio nedostatke, kašnjenja su svedena na bitno ispod europskog prosjeka (što je bio najveći problem početka operiranja sa novog terminala), uložio je u dogradnju luke. Konačno i broj putnika, kao i linija od kada je koncesionar preuzeo luku jest izuzetan. No, koncesionaru je ova sadašnja stagnacija, i zaostajanje za regijom ozbiljno upozorenje. A ako je država inertna (a Hrvatska to jest) i ako patološki štiti Croatiu Airlines (a to nerazumno čini), onda koncesionar mora biti aktivniji i senzibilizirati javnost i medije sa ciljem da se na starom terminalu otvore LCC linije. Te tako napraviti korist i sebi, i putnicima i grada Zagrebu, te Republici Hrvatskoj. Win-win-win-win kombinacija.

Komentari

M

Zagreb toliko potencijala ima da u februaru ima pad prometa, uprkos predsjedavanju, turistima, bogatstvu, devijaciji i ostalim blagodetima.

Odgovori
A

Ja sam stvarno mislio da ste shvatili poantu teksta. Ako Zagreb ne poveća prisustvo LCC na više od 5% i nastavi dalje podržavati stagnirajuću Croatiu Airlines i dalje će zaostajati za regijom. Znači ako ne promjeni zrakoplovnu politiku kako je to napravio Beograd (pretvaranje lešine Jata u Air Serbiu + LCC) Zagreb će i dalje imati pad prometa.

Što tu nije jasno?

M

@Alen
Ja jednostavno mislim da ni p od perspektivnosti taj aerodrom nema i da je to jedan evropski osrednji sezonski aerodrom koji nikada neće dostići ozbiljnijeg prometa. Sad ćete da vidite pod uticajem korona virusa i eventualnog sloma turističke sezone koliko ustvari vrijedi taj aerodrom. Da nije Jadrana aerodrom u Zagrebu a i sam grad Zagreb niti bi imali toliko turista niti polovinu tih putnika jer po meni Zagreb ničim nije privlačan turistički grad i većina turista koji ga posjećuju su u proputovanju k Jadranu. Uzgred rečeno bez obzira što po vama Zagreb ima bitno više turista nego Beograd po broju noćenja su skoro isti što mnogo govori o sadržaju grada. Po podacima iz 2018 Zagreb je imao
1.4 miliona turista i 2.51 milion noćenja a Beograd 1,14 miliona turista i 2,46 miliona noćenja pa sad vi računajte gdje turisti više ostaju i troše para. 2019 godina turizam u Bg je rastao oko 6% u Zg oko 3%, tako da nije Zagreb bitno posjećeniji a pitanje je vremena i to skoro kada to i definitivno biti neće. Koliko je važan Zagreb vidimo i po potezu LH sa letom iz Frankfurta, nije Beograd suspendovan nego perspektivni Zagreb.

I

Moje (laičko) mišljenje da se u tekstu zamenjuju teze. Npr, teza: Beograd je napredovao samo zbog Air Serbia i LLC-a a i Zagreb ce ukoliko ponovi „beogradsku formulu“. Bojim se da je realnost potpuno drugacija i da je Beograd dostigao samo onaj nivo koji je za dvomilionski grad normalan a bio je onemogucen zbog trulog Jata.
Pitanje: A kako do Zagreba sada dolaze ti putnici koji su kao „onemoguceni“ losom strategijom drzave? Oni trenutno ne putuju? Cekaju da se strategija drzave promeni?
Zagreb je upola manji grad o Beograda. Sama populacija u Beogradu je katalizator nove dinamike u poslovanju, turizmu, kulturnom i sportskom zivotu etc. Sve brojke poslednjih godina na to ukazuju.

„Znacaj turizma“ za razvoj Zagreba i Hrvatske cesto se koristi i kao izgovor za nesposobnost da se razviju druge grane ekonomije. Otpornost turizma (usled pandemije) videcemo na turistickim brojkama ove godine. Takodje i na brojkama na aerodromima u Hrvatskoj.

Jednostavno, Zagreb i Beograd, u normalnim okolnostima, tesko da su za poredjenje. Pa pogledajte samo vrednosti koncesije (i koncesione naknade) na ta dva aerdoroma i sve ce biti jasno. Ako laze koza ne laze rog.

d

Milers,

Ne ulazeći u tačnost vaših podataka o broju turista i broju noćenja ali prema vašim brojkama turisti u Beogradu ostaju 8 sati duže ili ste mislili da se ta razlika mjeri u danima? Ipak još uvijek ih je manje nego u Zagrebu, a što je u navedenoj korelaciji broja noćenja gdje je razlika minorna ipak bitniji parametar od broja noćenja.

M

@Deki
Provjerite Deki, 8 sati je jedno noćenje tako da je to kako god povećava potrošnju. Poenta je da se dokaže da nije toliko bitna prednost Zagreba od turizma to sam htjeo dokazati tim bolje što je već u 2019 Bg imao više noćenja od Zagreba a broj noćenja govori o potrošnji.

A

Miler,
logično da je Lufthansa suspendirala Zagreb kad ovdje ima 5 dnevnih letova i nakon suspenzije su joj ostala dva leta. Dovoljno! U Beogradu ne mogu suspendirati ništa kad imaju samo dva leta. Sada su Zagreb i Beograd jednaki, na minimumu za konektiranost huba.

Igor:
Sad putnici dolaze preko drugih aerodroma, pisac ovih redova uključen u takve. Nažalost. U krugu 4 i manje sati vožnje od Zagreba imate Veneciju, Treviso, Trst, Ljubljanu, Beč, Graz, Budimpeštu, Bratislavu, Beograd, Pulu, Zadar, Split.

Krajnje je nelogično da zagrebački putnici putuju iz drugih aerodroma samo radi nonsensa da se demotivira LCC promet u Zagrebu.

Igor:
Ovo za turizam (koji je ranjiv) i nesposobnost razvoja drugih grana, ste potpuno u pravu.

Zagreb je u prvom redu napravio glupost da je provodio koncesiju u jeku koncesije, a drugo Srbija je prvo sredila Jat, a potom išla u koncesiju. Hrvatska, eto, to nije. Sapienti sat!

M

@Deki
Veći broj turista a manje noćenja može da predstavlja i one kojima je Zagreb bio usputna stanica prema Jadranu pa je i on statistički, samim sletanjem u Zagreb, postao brojka a troška i zarade od njega posebne nema.

A

Pa i ne nužno. To mogu biti i kongresni turisti, turisti poput Koreanaca, Australijanaca i Japanaca koji imaju ture u kojma obilaze nekoliko država i više destinacija. I ostavljaju jako puno novaca (posebno Japanci koji borave u najluksuznijim hotelima, jedu u najboljim restoranima…).

U svakom slučaju daleko je najbitnija slika turista. Jer ako turist dođe na tri dana (dvije noći) automobilom i BiH on će u načelu ostaviti bitno manje novaca, nego ako potegne iz Koreje.

Zagreb:
1. Koreja
2. SAD
3. Njemačka
4. Italija
5. Kina
6. BiH
7. Španjolska
8. Srbija
9. V.Britanija
10. Kanada

Kao što vidite, među top 10 zemalja je 4 izvan Europe i samo 2 regije (6. i 8. mjesto).

Ne mogu nači za Beograd, ali za Srbiju:
1. Kina
2. BiH
3. Turska
4. Njemačka
5. Hrvatska
6. Bugarska
7. Crna Gora
8. Slovenija
9. Rumunjska
10. Grčka

Dakle, samo 1 zemlja izvan Europe, i čak 6 iz regije (2, 5, 6, 7, 8 i 9. mjesto – tu sam stavio i Bugarsku i Rumunjsku koja je Srbiji susjed).

I da sad opet raspravljamo koji od tih turista više troše?

A

Kako nema komparativnih podataka Zagreba i Beograda, evo komparativnih podataka od turizma Srbije i Hrvatske za 2018:

Srbija prihod od turizma po turistu 382,50 EUR
Hrvatska prihod od turizma po turistu 579,28 EUR

Š

Nemojte se razbacivati brojem turista i noćenjima bez etničke strukture turista i zemalja iz kojih dolaze. Postoji izuzetno ogromna razlika između „turist iz Tokya“ i „turist iz Prnjavora“.

d

Milers, provjerite vi. Nikad 8 sati nije noćenje. Zna se što je noćenje. To je zadržavanje od 24h.
Što se tiće tranzita turista preko aerodroma to što navodite je pretpostavka. Kao da kažete da je veliki broj gostiju koji posjete Beograd, a koji prema podatcima su državljani Turske zapravo nisu turisti već šoferi koji u prolazu zanoće u kabinama svojih kamiona.
Možda i nije ali sigurno ih veliki broj ima takvih. Neznamo ovdje koliko brojem.
Uglavnom iznosite puno paušalnih i neprovjerenih podataka koje su proizvod vašeg dojma.

A

Zagreb je turistički procvjetao. Treba prošetat Zagrebom tijekom ljeta i ustanovit ćete da ima daleko više turista nego domaće ekipe. Hrvatski se jako teško čuje, a kosooki su doslovce preplavili ulice. Jednako tako konstatirat da je u zadnjih 10 godina broj hotela porastao bitno više od 100%.:

2009. 44 hotela i hostela
2019. 103 hotela i hostela

M

@Alen
Niko nije ni osporavao veću zaradu Hrvatske od turizma jer hrvatski turizam zarađuje na Jadranu, dajte nam brojke Bg i Zg, to jedino može biti relevantno u našoj diskusiji. A što se tiče turističkog procvata pročitajte članke mnogih svjetskih medija o Beogradu.
@Deki
Dajte molim vas, turski kamiondžija!? I fakt je da po turistu Bg ima 2,51 noćenje a Zg 1.8 to je fakt i statistika a ne paušalnost i dojam, u 2019 Bg je imao više noćenja nego Zagreb i to je isto tako fakt. To samo potvrđuje da je većina turista u Zagrebu samo na proputovanju k Jadranu. Uzgred rečeno kamiondžija se ne smatra turistom nego transfernim putnikom.

M

@Deki
I glavno u svemu je da Beograd ima putnika više nego svi hrvatski aerodromi zajedno van sezone uprkos slabijem standardu a to govori o vama o čemu?

A

Te brojke nisu javno objavljene, pa ih ne mogu ni ja objaviti. Da jesu sigurno da bi. No, ipak su dvije činjenice iz brojki komparacija prihoda Hrvatske i Srbije jasne, da je prihod po turistu Hrvatske veći, a Zagreb ima još platežno jaču turističku posjetu (među prvih 10 bitno je više onih iz daljih zemalja) nego što to ima Hrvatska, dok to Beograd nema, pa je za pretpostaviti da je razlika kod ova grada i veća.

J

Znači, u diskusiji ispod ove nije relevantan podatak o BDP-u po kupovnoj moći za Srbiju i Hrvatsku – autor insistira da se pronađe podatak koji još ne postoji, za Beograd i Zagreb konkretno, iako se može pretpostaviti da je proporcija makar približno očuvana; dočim je za potrošnju turista u Beogradu i Zagrebu istom autoru za izvođenje zaključaka dovoljan podatak o – prosečnoj potrošnji turista U SRBIJI, ODNOSNO HRVATSKOJ?!

Pritom on ne bi da pridoda kolika je potrošnja turista u Novom Sadu, jer, dabome, to ne utiče na aerodrom, pošto Novi Sad – ima svoj međunarodni aerodrom, ili njegovi gosti dolaze pretežno preko Osijeka…

Ovoliku beskrupuloznost u odbrani svojih teza (pretpostavki, navijačkih… nacionalističkih stavova) teško je videti i na TV Pink.

Čista jedinica. I crveni karton, što se mene tiče.

A

Kao što rekoh „prepostavka je majka svih za*ba“ i ni na koji način nije komparativna analitička metoda. Vi to prihvatite ili ne.

Gdje ste vi pročitali da ja smatram da Novi Sad ne pridnosi turistikoj brojci ili broju putnika Baograda? Niti to mislim, niti sam to napisao. No, ekvivalentno tome Zagrebu pridonose Karlovac, Sisak, Varaždin, Čakovec, Krapina, Zabok, Zaprešić, Samobor, Jasrebarsko, Velika Gorica, Ivanićgrad, Vrbovec, Bjelovar, Križevci, Koprivnica, Novska, Kutina, Petrinja… Tu razlike nema nikakve.

Dokaz tome koliko sam ja „obojan“ vam je u tome da sam u Hrvatskoj (Croatia Airlines, Ministarstvo prometa, Zračna luka Zagreb, niz drugih institucija) na crnoj listi, ozbiljno me napadaju, to ima ozbiljne posljedice po moj život, život moje obitelji i ljudi oko mene. Kako to onda objašnjavate?

Poštovani gospodine jednak broj, ako ne i većih je ovdje u Hrvatskoj tko me karakterizira kao „osobu koja prima naloge iz Beograda“, „izdajicom Hrvatske“ i prosrpskim obojanim.

I što to govori o meni? Da ni jedni ni drugi nisu u pravu, nego da toliko jednako pišem što smeta onima jednoumnim i slijepim.

Što to govori o vama? Da ste jednaki kao i ovi sa ove strane koji me napadaju i zagorčavaju mi život. Nacionalistički obojani i nerealno navijački.

B

Svađate se bez veze… Turizma ove godine neće biti…

A

To nije predmet svađe. Jasno je da turizma ove godine neće biti.

J

Da ne postoji Air Serbia, Beograd ne bi imao 6, nego 5,8 miliona putnika. A možda i više. Transfernih ne bi bilo i ne bi se brojali duplo, ali bi karte bile znatno jeftinije, imali bismo ovde Ryanair i mnogo više baziranih aviona drugih LCC-a, što bi privuklo još čitavu jednu klasu lokalnih putnika. I onih iz okruženja. Možda i iz Zagreba. Iz Požege sigurno. Slavonske.

Ukupan nominalni BDP Beograda i Zagreba je gotovo isti, oko 20 milijardi evra, s tim što je, zbog nižih cena, usklađeno sa paritetom kupovne moći, ukupan BDP (po PPP – purchasing power parity) Beograda znatno veći.

BDP Beograda per capita prema PPP je sad već gotovo izvesno iznad 25.000$ (nominalni je oko 11.000), dok je u Zagrebu, skupljem gradu, sigurno znatno bliže nominalnom, dakle oko 30-35.000. U Beogradu se prošle godine prometovalo nekretnina za 2,2 milijarde evra. Vlasništvo nad nekretninama je masovno, natalitet nizak, usled čega standard stanovništva realno ne opada ni kad nema privrednog rasta. Zbog svega toga, a najviše zbog naseljenosti beogradskog regiona – koji obuhvata i Novi Sad (1 sat vožnje, od iduće godine 45 minuta vozom), i najbogatiji deo Srema, i Pančevo – zbog ostalih geografskih činilaca (solidne udaljenosti najvećeg broja putnicima zanimljivih destinacija), ali i usled znatno slabije konkurencije među aerodromima u neposrednom okruženju (Beograd nema Ljubljanu), to je tržište sa znatno više potencijala za razvoj vazdušnog saobraćaja od zagrebačkog. Što statistika i pokazuje. Da ostavimo po strani brojke dok su putnicima iz Beograda tražili vizu za EU, a Hrvatima ne? Bilo bi pošteno, wouldn’t it? Ali ne moramo, jer je čak i tad Zagreb bio iza. A otkad ne trčimo sa jednom vezanom nogom, razlika se povećava. I sada je drastična.

Zanemarivanjem kriterijuma kupovne moći autor pokazuje poprilično nepoznavanje ekonomije.

Ceo tekst sadrži iste nedovoljno kvalitetne argumente sa jasnom crtom nacionalizma kao i autorovi odgovori na komentare povodom prethodnog teksta, što je za svako žaljenje. Verujem da se i u Zagrebu čude šta se piše, dok se sa Tiranom vodi trka po broju putnika. Visok BDP u Albaniji, šta li.

Odgovori
A

U mojim tekstovima ima nacionalizma i obojanosti? E svaka čast! Baš sam to svih ovih godina pokazao.

A

Prosječna neto plaća u Zagrebu je 1.027,29 EUR (prosinac 2019)

Nezaposlenih u Zagrebu je tek 3,4%,
-zaposlenih je 96,6%

Investicija u dugotrajnu imovinu 2018. je bilo 3,6 milijardi EUR

SIP (stvarna individualna potrošnja) po stanovniku u Hrvatskoj je 64 (u Zagrebu 110), a u Srbiji 48 (ne znam kolika je za Beograd). Dakle zagrebački standard je 10% viši od prosječnog standarda Europske unije.

BDP per capita za 2017. u Zagrebu je bio 20.850 EUR.

BDP za 2017. u Zagrebu je bio 16,8 milijardi EUR

Zagrebački izvoz 2018. je bio 4,5 milijardi EUR

Broj turista u Zagrebu 1.454.019
– od toga stranaca 1.210.921
– prvih pet zemalja odakle su stranci: Korea, SAD, Njemačka, Italija, Kina

Ovo su službeni podaci na službenoj stranici

https://www.zagreb.hr/place/78712

Od Zagreba na sat vožnje je ukupno 1.082.846 stanovnika, što sa 804.507 stanovnika grada Zagreba čini brojku od 1,9 milijuna stanovnika, pa ne razumijem ovu poantu oko Novog Sada. Službeni podaci su Vam na:

https://www.dzs.hr/Hrv_Eng/publication/2019/07-01-03_01_2019.htm

Ljubazno molim da mi navedete službene izvore podataka koje ste Vi objavili za Zagreb i Beograd. Sve ostalo je rekla-kazala i isto ne smatram ozbiljnim, a izraze „vjerojatno“ ne mogu prihvatiti kao relevantne.

s

Kamo ideš Alene?
Iskreno, ne shvaćam kako uopće imate volje pisati.

Svaka pozitivna misao o Zagrebu ili HR uvijek je neopravdana, izmišljena.
Bez obzira na statistike, navođenje izvora – uvijek Vam „pobjegne“ taj vaš nacionalizam, da ne spominjem „elementarno nepoznavanje ekonomije!“
… mora da ste i Vi Alene jedan od aktivnih sudionika „Vatikanskih zavjera“ (usprkos nepoznavanju ekonomije).

S

JU240 niste fer, niste uopće fer. Dakle g. Alen je jasno naveo
da je on stručnjak za sportski event management i evidentno nam daje prikaz njega kao konzumera usluga. Povremenog, koji leti ekonomskom klasom…
Nadalje daje prikaz jednog iskusnog poduzetnika koji kaže kako bi to on napravio da je na mjestu uprava navedenih poduzeća. Uprave navedenih poduzeća, naročito MZLZ imenuje dionička skupština vrlo ozbiljnih kompanija (ADP, TAV i Bouygues). Isto kotiraju na burzama i nerjetko se i primarno vode baš ovakvim feedbackom tržišta. Ovdje Vaši (makro)ekonomski parametri nisu uopće bitni niti relevantni!

F

Teško je biti objektivan ali svatko svoga konja hvali to je činjenica.U podatke ne ulazim jer to mi nije struka ali iskustvo mi govori da takvi podatci u stvarnosti ne govore ništa.To je samo statistika stvarni život je nešto drugo.Ali znam da sam što zbog posla a što privatno jako često u oba grada.Prvo što je činjenica je to da je Beograd znatno veći i to ne malo nego dosta.Stoga logično je da je veće tržište i da Beogradskom aerodromu gravitira praktički cijela Srbija.Sam dosta često putujem sa Beogradskog aerodrama i napredak je više nego vidiljv na puno područija.Beograd je veliki grad gdje ima puno bogatih ljudi koji puno putuju ali iz moga iskustva Beograd iz Zagreb se još ne daju uspoređivati.EU kakva god da je a daleko od toga da je savršena puno je stvari dovela u red.Beograd je po meni kao posjetitelju užašno infrastrukturno zapušten grad.Poprilično prvljav i oronuo.Da centar se sređuje i Beograd na vodi je stvarno nešto o čemu Zagreb može samo sanjati.Ali često kada posjećujem prijatelje po Beogradu ,kao recimo često sam po Železniku gdje imam dojam da sam u Bejrutu a ne u Beogradu.Daleko od toga da mislim da je Zagreb Beč.Druga stvar su plaće.Kada usporedimo plaće za isti posao u Zagrebu I Beogradu to je još uvijek nebo i zemlja.Za sada.Pokušajmo biti relani jer ja mislim da je članak dosta realan i više ističe nedostake Zagreba i hvali dobre poteze Beograda.Ja ovo govorim samo kao laik i putnik i naravno to je to samo moj dojam,poštujem ako netko ima netko drugo mišljenje.

J

De, de, nemojte meni da objašnjavate kako je Beograd neuređen i neorganozovan, znam koliko i svako ko ima oči. Nadalje, Beogradom upravlja najnesposobnija gradska vlast od rimskog Singidunuma do vremena današnjeg.

Ali, da je Beograd grad sirotinje – to je teška budalaština. Ni u 19. veku nije bio, kritičan je samo period između dva rata, zbog naglog doseljavanja i izostanka socijalnog stanovanja kao npr. u Beču, i negde do 1960. A letelo se avionom u Dubrovnik na more, dvaput dnevno, i između dva rata.

Koliko ljudi gravitira Beogradu? Moja žena je iz Velike Plane, to je 100 km od Beograda, i odatle ima ljudi koji putuju svaki dan u Beograd na posao. Poveliki gradovi – Novi Sad (Južnobački okrug ima samo malo manje stanovnika nego Grad Zagreb), Zrenjanin, Smederevo, Valjevo, Šabac, Sremska Mitrovica – jesu spoljne granice šireg područja beogradskog regiona. Koliko je to ljudi, koliki je ukupan BDP, nek sabira onaj koga ne mrzi.

Beogradski region je srpski Rur, ili Šlezija, potpuno neuporedivih proporcija sa bilo kojim regionom na eks-SFRJ prostoru (disclaimer: nisam napisao da je razvijen kao Rur). Otuda i toliki broj putnika na aerodromu koji opslužuje to područje.

Da je tu nešto savršeno u bilo kojem smislu, to ja nisam napisao. Ja bih radije živeo u Zagrebu nego u Kunmingu (Kina), ali kunminški aerodrom ima putnika kao Minhen.

Krajnje je jednostavno, a ko se u toj meri svađa sa osnovnim činjenicama, sa geografijom i matematikom, taj, bar na ovom području, to sigurno radi iz makar latentnih nacionalističkih pobuda.

D

@Fox,@Alen
Gospodo u većini stvari se slažem sa vama tj statistika je neminovna i cifre jednostavno govore sve. Međutim da nije sve tako belo i crno treba dodati još statistike koja će reći da se generalno u HR ne živi mnogo bolje nego li u SRB. Jer da plate su veće u HR ali ste zaboravili dodati da je i cena potrošačke korpe kao i prosečnih komunalnih troškova u HR znatno veća nego li u SRB. Uostalom da je sve tako belo kao što pričate ne bi se pola HR i pola SRB iselilo u EU trbuhom za kruhom. Stvarnost i kod nas i kod vas je takva kao iz vica kad pitaju klinca iz ex YU: „Šta ćeš biti kad porasteš?“ Odgovara klinac: „Strani državljanin!“

A

Fox, već sam se naviknuo da sam malo „ustaša“, a malo „četnik“. Napište nešto i Jovica vas hvali a Ivan vas pljuje. Dan kasnije napišete nešto drugo a Ivica vas hvali, a Jovica pljuje. I jel to govori o meni, ili o Jovici i Ivici?

V

@JU240
Tipičan primjer neostaljinističkog uma! Sve po onom obrascu da pametnijeg i sposobnijeg treba uništiti na sve moguće načine. Ako si tako pametan, sposoban i obavješten, budi laf sa mudima i izađi na crtu struke. Pun mi je kufer šonja što broje krvna zrnca.
Moje isprike normalnim ljudima, ali ovo je samo moj skromni pokušaj da resetiram retarda!
Alene glavu gore i naprijed!

J

@Vortex
Legendo, ko broji krvna zrnca? Popij nešto za smirenje.
(Retard ti je tata koji te takvog napravio.)

J

Inače, autor, koji iz nekog razloga pominje „ustaše“ i „četnike“ – što nikad ne treba činiti na tako banalan način, iz pijeteta prema žrtvama – postojano izbegava da uopšte uzme u obzir kriterijum BDP-a prema paritetu kupovne moći (PPP), iako mu je više puta sugerisano.

To pokazuje da ili želi da manipuliše, ili nema najosnovnija znanja iz makroekonomije. Trećeg nema.

P

@Vortex:razumijem Vašu ogorčenost,ipak,možda i nije sve tako kako ste ovdje izlivanjem žuči predstavili.To nije dobar način,vidimo da je nekoliko čitatelja prije Vas reklo isto što i Vi,na pristojan način.I Autor poziva na pristojnu i uljudnu raspravu,a i njemu se događa da napusti okvir uljudne rasprave.Osobno bih volio vidjeti da ste tako reagirali kada je i Autor otvoreno brojao nečija krvna zrnca,ili bio nepristojan u odgovorima na komentare,pa nikom ništa.Zato bih zamolio sve „prisutne“:bez lijepljenja etiketa,bez obzira na to o kome je riječ.I mi koji se do sada nismo uključili u debatu,imamo svoje mišljenje i pravo da ne moramo ovdje čitati kajgod.Pozdravljam Vas.

П

Алан воли Загреб, не видим ништа лоше у томе. И ја волим Београд :)

Надам се да ћу ускоро пословати у Хрватској и зарађивати, тако да желим комшијама да им економија расте јер ће то значити да ће и моје предузеће боље да послује :)))

d

Ju240

Vas Alen demantuje brojkama argumentovano, a vi već sljedeći post to zanemarite kao da ništa nije bilo i opet nastavljate da pišete nešto skroz drugo bez obzira što su vam sve tvrdnje pobijene jedna po jedna, ponavljam argumentovano.
Pa imate li zrno integriteta dok pišete postove.

M

@Vortex
Vaš skromni pokušaj da resetujete x je od vas napravio istog.

A

JU240, ma tko to zanemaruje? Samo do tih podataka ne mogu doći. A ni vi. Jer „vjerojatno“ nije podatak nego pretpostavka. A pretpostavka je majka svih za****, i nikako nije analitička metoda. Zamolio sam Vas za izvore podataka, niste ih dali. Sad vas javno molim da mi napišete BDP PPP za Zagreb i Beograd ali ne „vjerojatno“ nego objavljenje statističke podatke. Do tada ne bih raspravljao o „vjerojatnom“ i možemo samo raspravljati o komparativnim službeno objavljenim podacima.

POW:
Možete li molim Vas napisati jedan primjer gdje sam ja „brojio krvna zrnca“. Odgovorno tvrdim da nikad nisam, jer jednostavno to nije moj habitus. Dok mi ne dokažete primjerom ne mogu prihvatiti ovu vašu kvalifikaciju osim kao zlonamjernu i neutemeljenu.

J

@Alen
Oho-ho, kakva je sad to odjednom želja za matematičko-hirurškom preciznošću autora koji u tekstu olako iznese ovakvu tezu: „Zagreb je bitno razvijeniji grad od Beograda, sa neusporedivo većim BDP per capita, ali bez obzira što je po broju stanovnika manji od Beograda ukupan BDP mu je bitno veći“.

Svežih podataka za gradove nema , ali možemo lako, baš lako da dođemo do zaključaka.

Srbija:

Po vikipediji, GDP (PPP) 2020 estimate
• Total $137.126 billion
Per capita $19,767 (excluding Kosovo)

GDP (nominal) 2020 estimate
• Total $55.437 billion
• Per capita $7,992 (excluding Kosovo)

S obzirom da se prema zvaničnoj publikaciji Republičkog zavoda za statistiku – http://publikacije.stat.gov.rs/G2010/pdfE/G20106008.pdf – čak 40% ukupnog BDP-a Srbije ostvari u beogradskom regionu, lako dođemo do ukupnog NOMINALNOG BDP-A za Beograd od 22,175 milijarde $ godišnje.

Prema podacima za 2017. koje iznosi autor, ukupan nominalni BDP Zagreba je bio 16,8 milijardi EUR. Dosad je jamačno porastao, ali svakako ne toliko da bi bio „bitno veći“ od beogradskog.

Dakle, već je početna teza da je ukupan BDP „Zagreba BITNO VEĆI nego Beograda“ netačna, sasvim su uporedivih veličina, a u BDP-u po PPP razlika mora biti znatno veća u korist Beograda, koji je jeftiniji grad, tj. 1 evro i 1 dolar u njemu vrede više nego u Zagrebu, što će potvrditi svako ko je u oba grada bio.

Razlika u nominalnim i PPP vrednostima, kao što se vidi iznad, u slučaju Srbije je, usled deprecijacije u odnosu na razvijenije zemlje, izuzetno velika (cca. 7.000$ naspram cca. 19.000$, dakle gotovo 1:3). U slučaju Hrvatske, odstupanje je otprilike 1:2:

GDP (PPP) 2020 estimate
Total $117.928 billion
Per capita $29,207

GDP (nominal) 2020 estimate
Total $63.172 billion
Per capita $15,646

U obe zemlje, glavni grad je drastično bogatiji od ostatka zemlje, što je u slučaju Srbije rekao bih još izraženije.

Verovatan zaključak i opravdana hipoteza za dokazivanje od koje bi se pošlo pri određivanju predmeta istraživanja (u okviru nacrta naučne zamisli), jeste, dakle, da je ukupan BDP Beograda prema paritetu kupovne moći, BITNO VEĆI od ukupnog BDP-a po kupovnoj moći Zagreba. Za konačan zaključak treba sačekati aktuelne, „sveže“ podatke za oba grada, ali je već u startu jasno da autorova teza – sigurno ne stoji.

Lepo je što se autor pobrinuo da sabere ukupan broj stanovnika koji gravitira Zagrebu, ali bi do zanimljivog otkrića došaa kada bi sabrao koliko stanovnika Srbije gravitira Beogradu. Uostalom, sam je pisao da je Kraljevo sada „na sat vožnje od Surčina“. Ako Kraljevo i nije, Čačak gotovo da jeste.

@deki
„Vas Alen demantuje brojkama argumentovano…“

Demantuje me argumentovano tako što u raspravi gde se porede dva grada/regiona iznese podatke samo za jedan grad/region?

Deki, ima jedan predmet u srednjoj školi, bar u Srbij, u gimnazijama: logika. A kasnije, na fakultetima, metodologija konkretne nauke koja se studira. Tamo se uči šta je „argumentovano“. Tamo se nauči da onaj ko iznese neku tezu, treba i da je dokaže. A autor je ovde ne dokazuje – on, kao od aksioma, polazi od pretpostavke „ukupan BDP Zagreba je BITNO veći I od ukupnog BDP-a Beograda“. To je kardinalna metodološka greška, na koju se može primeniti stara engleska poslovica: „Kad uđete u voz na pogrešnoj stanici, svaka sledeća stanica je pogrešna“.

J

Da samo dodam da pod „Beogradskim regionom“ Republički zavod za statistiku računa područje 17 gradskih opština, bez Pančeva i Stare Pazove, u funkcionalnom smislu sastavnih delova Beograda koji administrativno pripadaju Vojvodini. Sa ukupno gotovo 200.000 stanovnika, ove dve jedinice lokalne samouprave spadaju u red najrazvijenijih u Srbiji. Stoga je realan ukupni nominalni BDP Beograda – i veći nego što ga statistika prikazuje.

A

Pokušaj, čak ni dobar. Pa eto treba pričekati službene podatke, pa da onda usporđujemo BDP PPP. Do tada „vjerojatno“, kao što rekoh nije metoda.

J

D

@Fox

Nemojte samo o prljavstini i zapustenosti.
Zadnjih sedmica u hrvatskim medijima objavljeno je na desetine clanaka o smecu sirom Zagreba.
O ispustanju fekalija i otpadnih voda u more od kog zivi cela Hrvatska da i ne govorim.

https://www.index.hr/vijesti/clanak/foto-pogledajte-smece-na-ulici-u-zagrebu-do-kontejnera-se-ne-moze-ni-doci/2127909.aspx
https://www.index.hr/vijesti/clanak/zagreb-je-zatrpan-tonama-smeca-pogledajte-galeriju-sramote/2111593.aspx
https://www.index.hr/vijesti/clanak/zagreb-se-gusi-u-smecu-a-bandic-najavljuje-kazne-do-10000-kuna-za-gradjane/2110177.aspx
https://www.index.hr/vijesti/clanak/ljudi-masovno-objavljuju-slike-smecem-zatrpanog-zagreba/2040215.aspx

Ako je Beograd Bejrut onda je Zagreb Mumbaj sudeci po slikama.

Sto se tice zapustenosti, pa u Zagrebu vam se po mostovima otvaraju rupe.
Za 30ak godina u Zagrebu je izgradjen ako se ne varam samo jedan most ili bolje receno mostic, ostali su u iz vremena SFRJ/Kraljevine i u ocajnom su stanju s obzirom da se ne odrzavaju o cemu su takodje pisali hrvatski mediji. To je samo jedan primer.

https://www.index.hr/vijesti/clanak/zavirili-smo-pod-zagrebacke-mostove-i-sad-nas-je-stvarno-strah-voziti-preko-njih/2091375.aspx

Ako je za vas ovakvo stanje u Zagrebu idealno, ja sam srecan sto Bgd nije ‘cist i ulickan’ kao Zagreb.
Naravno ni stanje u Srbiji/Beogradu nije sjajno, ali tesko da je Zagreb/HV nekakav svetionik na Balkanu…

d

Ju240

Pa onda upotrebite taj predmet logike iz srednje skole i navedite podatke! Nista od toga niste ucinili. To sto imputirate drugom je upravo vas stil kojim se sluzite. Nista o nicemu da ga sazmemo u jedinstven izraz.

A

Drina moja, da živite u Zagrebu ili da bar jednom ovdje dođete znali bi da je Zagreb izuzetno čist grad, ali izuzetno.

Ovo što ste pokazali se desilo u dva tjedna od kada je Zagreb prešao na sustav odvajanja odpada kada je odvoz otpada potpuno promijenjen (metal/plastika i papir jednom u dva tjedna, organski otpad jednom tjedno, mješani otpad dva puta tjedno, umjesto prije tri). U NEKIM kvartovima, ali naglašavam NEKIM, to je izazvalo gomilu mješovitog otpada koji se nije dovoljno često odvozio jer je grad pogrešno procijenio novu situaciju. Zato je grad, pozvao građane da reagiraju, povećao količinu odvoza papira i metal/plastike za duplo, a u takvim kvartovima mješovitog otpada za 50%.). Ja sam tražio veću kantu za plastiku/metal, manju za mješoviti otpad i duplo veću za papir i dobio sam je u samo 3 dana na kućnu adresu su mi dostavili. I to je rješilo problem po kvartovima.

Tko izbacuje fekalije u more? Zagreb? koji je udaljen 200 km od mora? Nisam znao da imamo tolko dugačku kanalizaciju. Hahahahaha… ova vam je dobra.

U zagrebačkim mostovima se otvaraju rupe? Šalite se, jel da? Vi naravno ne znate da je Zagreb potpuno obnovio sve mostove (njih 5) osim Jadranskog, Domovinskog i Podusesedskog koji su najnoviji, te sve velike višekatne nadvožnjake (u Držičevoj, te na obilaznici, a posljednji se upravo dovršava na čvoru Jankomir). Bojim se da su vam ove informacije jako netočne. Obnovljen je čak i željeznički most (tzv. Hendrixov)

U Zagrebu je u 30 godina izgrađen jedan mostić? Jaoooj…. Dakle u Zagrebu je prije destak godina izgrađen novi Jankomirski most sa 4 trake (novi most sa 2 trake, a onda je potpuno reizgređen stari most do novog sa 2 trake), a prije 4 godine i najduži od svih mostova Domovinski most (840 metara) koji ima 4 trake + 2 biciklističke trake + 2 trake za tramvaj. Iz Kraljevine nema ni jednog mosta. Čemu ove dezinformacije?

Most koji je citirao Index je stari Savski most koji se već 30 godina ne koristi za promet vozila, nego je pješački most, a dovoljen je samo prolazak biciklista (isti je i fizički zatvoren betonskim blokovima da netko ne prođe preko njega). Inače vam index nije baš najbolji medij za citiranje jer je vrlo senzacionalistički i esktremno protiv aktualnog gradonačelnika. Nije da često nisu u pravu, ali u mnogo čega jakoooo puno pretjeruju, i nisu pretjerano pouzdan izvor.

О

Поређење Београда и Загреба је смешно јер се Београд тек сада развија и буди док ће Загреб расти неком осредњом брзином. Ово се односи на туризам и саобраћај. Београд је тек почео озбиљно да улаже у туризам пре две, три године. Кампања је била више него успешна што се види по броју туриста из Турске и Кине. Малициозно је тврдити да је BEG нарастао само захваљујући или углавном због трансфера. Подсетимо аутора да су стране компаније знатно повећале своје присуство на српском тржишту. Аерофлот је додао трећи лет на дан, Ер Франс се вратио, Луфтика увела трећи из Минхена, Трансавија и Изиџет су додали летове, Ред Вингз исто тако, Белавија је исто тако појачала своје присуство… Путници из Београда имају поприлично доста избора када путују.

Једноставно Београд и Загреб нису у истој групи и то се јасно види у графиконима које сте поставили.

Ова година је изгубљена али следеће Београд ће имати више туриста од Загреба а наш аеродром ће поново брзо расти. Туристички потенцијал Београда је неупоредиво већи од оног у Загребу.

Као што сте написали, Тирана је буквално стигла Загреб. Требало би да се поредите са Албанијом, не Србијом.

А обожавате да понављате како Београд доминира у Србији. Заборављате намерно чињеницу да су Ниш и Краљево од недавно активни и да већ сада Ниш има више путника зими од хрватских аеродрома на обали.

D

„…sa bitno većom količinom usluga putniku nego što je bio stari.,“

Pojasnite mi, prosim lepo, na kakve usluge mislite kad vise nema ni poste, ni banke, ni mnogih aviokompanija, ni Diners kluba, ni malog djutica na dolascima, ni linije, ni luksuznog restorana kakav je bio Faust Vrancic? A jamacno sam jos stogod zaboravio!

Odgovori
B

Blizina sela Pleso i svratista K Ivcu 😉

S

Niste nista zaboravili osim da je neke takve sadržaje na land sideu pojela povijest. Možda bi trebalo po Vama otvoriti Kodak shop, Nokia shop ili Tamagochi shop?

A

O da, da… K Ivcu… O daaaa…

B

Evo 2 nevjerovatna rješenja:
– nek koncesionar kupi Croatia Airlines pa onda ima punu kontrolu koje linije može otvarati, i riješi državu pitanja CA ili LCC 😊
Ili
– nek država uzme stari terminal, osnuje novo pravno lice i sa njega leti LCC. Za usluge korištenja slijetanja i polijetanja nek plaća konesionaru neku naknadu. Vuk sit i ovce na broju 😂😎

Još malo pa k’o veliki majstor iz Pogane Vlake 🤠

Odgovori
A

Super ste vi to zamislili :-)

Prva opcija nije realna jer koncesionar nije avio kompanija, nema ni znanja ni interesa baviti se businessom o kome ne zna mnogo. On je operator aerodroma.

Druga opcija nije moguća jer je sastavni dio koncesijskog ugovora i star terminal kojim na 30 godina upravlja koncesionar. Uz to evidentno je da država demotivira dolazak LCC u Zagreb kako bi zaštitila Croatiu Airlines (veći dio članka upravo o tome piše).

B

Ajd, birtija na odlascima je sasvim pristojna, wc blizu a i s pivom mozes u pusionicu……

Tj., mogu ako hocu.
Ali necu vise, ostavio sam se pusenja 😉.

Ali ono sto me strasno zivcira su slow motion granicna kontrola i mikroskopski paneli na prtljaznim trakama.

Carina je prica za sebe, nema bas veze s aerodromom.

Odgovori
A

Granična kontrola u pravu ste
Carina u pravu ste
Al ne razumijem vo sa mikroskopskim panelima na prtljažnim trakama

B

Pa si vidio kolike su te taka za preuzimanje prtljage?
I stavise na njih display 10×100 cm…….

A

Iskreno nisam primjetio… Funkcionira pa gdje je problem?

P

Posto ste u ovaj tekst kopirali delove odgovora datog meni iz prethodnog teksta sada i ja ovde kopiram moj odgovor dat vama iz prethodnog teksta

Predrag

Jeste, vrlo je evidentno (da je navijacki tekst – dodata primedba). I izbija iz vasih tekstova i komentara vise nego sto biste vi to i zeleli.

– Karikiranje i predrasude molim vas ostavite za neke druge diskusije. Niti je Srbija CAR niti je Hrvatska Svajcarska. Razlika u primanjima postoji ali i u cenama. Navodim vam link sa jednog hrvatskog portala koji je istina 10 godina star ali dovoljno govori o odnosu izmedju Beograda i Zagreba u to vreme kad je Beograd jos vise zaostajao za Zagrebom po primanjima. U danasnje vreme razlika u prosecnim primanjima izmedju Beograda i Zagreba je jos manja.

https://net.hr/danas/hrvatska/zagrepcani-imaju-duplo-vece-place-ali-ne-zive-bolje/

– Ne, nisam nista naduvao. Izvolite link i ocekujem izvinjenje
http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1770168-radojicic-beograd-prosle-godine-posetilo-125-miliona-turista-broj-nocenja-cak-27-miliona/

Bice da ste vi napuhali zagrebacke brojke posto je broj turista u Zagrebu 1,45 mil a ne 1,5 mil. Navijacki.

https://www.zagreb.hr/userdocsimages/arhiva/statistika/2019/turizam%202019/Turizam%20%20XII.%202019%20.pdf

Dakle, razlika je 200.000 turista. I zaista predstavlja samo 20% a vi kazete da je to ogromno. Da je obrnuto verovatno ne bi bilo.

Prve tri nacije po boravku turista u Beogradu su iz Kine, Turske i Nemacke.
U Zagrebu su pored turista iz Nemacke, SAD-a i Koreje u prvih 10 nacija su i turisti iz Srbije, BiH kao i Bugarske. To mi govori da zelite da simplifikujete situaciju i prebrojavate krvna zrnca, jer svaki potroseni EUR ili USD stranog turiste je dobrodosao bez obzira odakle dolazi.

– Vi ovde mesate babe i zabe. Cinjenica da ljudi iz Hrvatske mogu lakse doci do posla u na primer Nemackoj uopste ne mora da znaci da su oni odmah i bogatiji.
Medjutim ako vec potezete temu mobilnosti trebali biste znati i da u Srbiji a pogotovo u Beogradu ima puno mladih ljudi koji su proterani iz svojih kuca u Hrvatskoj devedesetih godina 20.veka i koji su do skora ziveli u Beogradu zadrzavajuci hrvatsko drzavljanstvo. Svi oni kao i njihovi supruznici i deca koji poseduju srpsko drzavljanstvo mogu sa istom takvom mobilnoscu da odu u EU i tamo rade. A njih je nazalost jako puno.

Vredno pomena je i reci da u danasnje vreme veliki broj ljudi koji odlaze iz Srbije su strucnjaci u IT sektoru koje ce velike kompanije vrlo rado zaposliti i veoma brzo im ponuditi kako radnu vizu tako i veliku platu. Da ne govorimo o medicinskom osoblju za kojim Nemacka vapi i koji nemaju velika primanja (kao ni svaka osoba koja se iz Zagreba uputi u zapadnije zemlje) ali imaju zagarantovano radno mesto.

– Rezultati aerodroma Zagreb od kako se Hrvatska priikljucila EU i NATO i njegovog broja putnika govore vise od svih ostalih analiza. Ni blizo ta dva dogadjaja nisu podigla broj putnika u Zagrebu koliko se ocekivalo ili koliko ste vi ocekivali.

– U Nemackoj je Lufthansa tek pocetkom marta (a ne u februaru) smanjila svoj saobracaj za 25% a to ne znaci da je 25% putnika manje u Nemackoj posto je poslednjih dana februara tek oko 20-ak ljudi bilo zarazeno koronom u Nemackoj. Molim da ne izvrcete cinjenice.

-Ne zelite li mi valjda reci da manjak turista iz Kine ima neke veze sa hrvatskim predsedavanjem EU?

Takodje da je predsedavanje EU zaista napravilo tako ozbiljan pomak u saobracaju na aerodromu Zagreb lako bi se nadomestio umanjeni broj putnika iz Kine ili Azije (kojih u svakom slucaju nema puno u februaru sto se vidi i na primeru ukidanja Korean i Emirates linija za Zagreb u zimskom redu letenja).

Uticaj korone ce se tek videti na svim aerodromima Evrope pocev od marta 2020 ali koronom se nikako ne moze objasniti minus rezultat u Zagrebu u februaru 2020.

Srbija je od dobre avio kompanije napravila mrtvaca ali kad je taj mrtvac vaskrsnuo onda to pocinje da biva trn u oku. i jos kakav!

Zagreb je mogao dobiti LCC linije ali ih nije zeleo, cak ni u vreme kad koncesionar nije vodio ZAG. Da li mu predstoji dolazak LCC-a to cemo tek videti. Deluje da koncesionar bas nije raspolozen za to.

– Bilo bi zaista zanimljivo videti da ste demantovali makar jedan od datih „kvazi“ argumenata. Medjutim to niste uradili jer svaki od njih stoji samo nije poredjan u kockastu navijacku policu onako kako biste vi voleli da ga vidite.

Apsolutno je nedvojbeno da Zagreb leti ima vise sirokotrupnih letova. Da li sam ja negde napomenuo da to nije istina? Ja sam samo vas ispravio govoreci da Zagreb ima samo tokom letnjeg reda letanja vise long haul linija. Cinjenica koju ste slucajno ili namerno ignorisali.

– Sto se tice konektiranosti probajte jednom da izbegnete gresku koju vec uporno ponavljate a to je da ne uzimate u obzir sve konekcije koje postoje sa odredjenog aerodroma vec se bavite samo najvecim. Ukoliko zaista zelite da vidite istinsku i sveukupnu povezanost jednog aerodroma ona ne smete ignorisati ni one manje avio kompanije koje lete za odredjeni aerodrom ili njihove code-shareove jer i one nude konekcije koje se trebaju sabrati. Zasto ne racunate letove i code-sharove Tarom-a, Montenegro Airlines-a, LOT-a, Belavie, Tunisair-a itd?

Da li se moze leteti BEG-MSQ-GYD?
Ili BEG-OTP-KIV, ZAG-WAW-TLL kao i HAJ-TGD-BEG?

Naravno da moze. Da li se to negde vidi u vasoj tabeli? Naravno da ne.

I zaboga zasto izbacujete DXB, DOH i AUH? Oni nude ogromne konekcije za celu Aziju, Australiju i gde sve ne.

Bez potpunih informacija i obuhvatanja svih konekcija ni sama analiza ne moze dati ispravan rezultat.

Da li je to cilj? Deluje da jeste.

Odgovori
A

Predrag to što je rekao gradonačelnik treba uvijek uzeti sa gramom soli. I uvijek, ali uvijek provjerite službene statističke podatke, a oni su da je u prošloj godini u Beogradu bilo

1.205.183 turista od čega domaćih183.183 i stranih 1.022.000 koji su ostvarili 2.487.922 noćenja

https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G20201020.pdf

Dakle razllika je u 250.000 turista kao što sam ja rekao. I da, to jest velika razlika.

Ja uspoređujem babe i žabe, a vi uspoređujete državu koja ima potpunu 100% mobilnost, sa onom koja ju nema i čiji državljani trebaju tonu dokumenata da se zaposle u inozemstvu, a tome dodajete osobe koje imaju hrvatsko državljanstvo, a žive u Srbiji? Koliko njih 100, možda 200.000. I to je usporedivo?

Broj putnika Zagreba jest nizak, što sam i ja konstatirao u članku. Ali zamislite koliko bi još niži bio da Hrvatska nije u NATO-u. Kao što sam rekao ogroman je broj časnika i dočasnika koji sudjeluju u zapovjednim i operativni službama NATO-a u inozemstvu, a još veći koji sudjeluju u kongresima, strukovnim tijelima, edukaciji, misijama, raznim kraćim ili dužim poslovima, standardizaciji, surdnji… Ti ljudi putuju avionom, više puta godišnje, neki i mjesečno. Jako puno radim sa vojskom, preko 25% mog kornog businessa je sa vojskom, u prijateljskim sam odnosima i redovnom kontaktu sa velikim brojem najviših časnika HV, generala i admirala. Ne govorim Vam napamet! Jako dobro znam podatke o broju naših časnika i dočasnika u NATO misijama i institucijama, te trošak avionskih karata koje plača MORH i OSRH.

Ove crtice o Njemačkoj i Kini istinski ne razumijem.

Koronom se ne može obasniti minus u Zagrebu? Ali može u drugim gradovaima. Eto Minhen je u veljači (februaru) imao 2,6% pad broja putnika, Zurich je pao za 1,2%, Split je pao za 24,5%, Rim je u siječnju (januaru) imao 7,9% pada (rezultati za veljaču će tek biti kaos)… E sad da je rezultat obzirom na predsjedanje EU i bankrot Adrie trebao biti bolji je, ali da je loš kao u drugim gradovima, nije. A mislim da je i u Minhenu, i u Rimu, i u Zurichu, i u Splitu… veljača imala 29 dana. Ili možda nije?

Kome je Srbija trn u oku? Kaj got! Ako ste mislili na mene onda pročitajte malo moje članke o Air Serbiji gdje ih izuzetno mnogo hvalim. Kaj got!

Nije istina da Zagreb nije htio LCC, trudio se Matković prilično, nešto čak i doveo. No, situacija 2008. i danas sigurno nije ista. Ali da je i tada država štitila Croatiju je. Nažalost.

Je li koncesionar zainteresiran za LCC? Pa o tome pročitajte u članku. A ja svoje informacije nisma pročitao u šalici kave ili kristalnoj kugli nego sam ih dobio iz vrlo visoko pozicioniranih mjesta u managementu MZLZ.

Kockastu navijačku policu? O bože moj! Da, baš. Pitajte ljude u Croatiji Airlines, u Ministarstvu prometa, pa i u MZLZ što misle o mojim stavovima. Tamo stoji moja tjeralica sa „živ ili mrtav“. Radi mojih „navijačkih“ stavova bivši direktor Croatie Airlines Kučko me tuži sudu i upravo vodim postupak po njegovoj tužbi.

U četiri članka do sada sam objavio podatak broja zimskih long-haul letova u Zagrebu i Beogradu. Kako, do vraga, onda ja to „ignoriram“. Evo vam i dokaza:

https://tangosix.rs/2019/12/11/kolumna-alena-scurica-zimska-dominacija-air-serbie/

Kad se radi o konektiranosti naravno da potencijalni putnik za npr. Toulouse konekciju radi preko Pariza, Frankfurta, Londona ili Amsterdama, a ne Podgorice ili Bukurešta. Ja govorim o najvećim aerodromima koji imaju konekcije za stotine destinacija, i preko kojih se konektira ogroman broj putnika. Naravno, da je to relevantan podatak.

Naravno da ne izbacujem Dubai, Dohu ili Abu Dhabi. U gotovo svim statistikama pišem i o letovima za MEB3. Beograd ovdje nije u prednosti, kao što znate. I za Dohu i za Dubai Zagreb ima više letova i daleko više kapaciteta kroz godinu. A Abu Dhabi je od ova tri aerodroma najmanji i ima daleko manje konekcija.

Članak je potpuno racionalan, ne veliča Zagreb, upravo suprotno, vrlo je kritičan po njega. Management ZLZ ga nije dobro primio, upravo suprotno. No, bojim se da je upravo vaš pogled obojan i neracionalan.

P

Alene,

Ocigledno je da me je informacija koju sam nasao na beograd.rs nagnala da napisem 1,25 miliona, pogotovo sto tamo pise da je to zvanicna informacija. Ukoliko nije bila ispravna evo ja se izvinjavam ali sam dokazao da je nisam ni izmislio ni naduvao.
Sa druge strane, mozete li mi molim vas dati link gde ste Vi nasli podatak (za koji stoji da je zvanican) da je Zagreb imao 1,5 miliona turista u 2019? Hvala.

Vi kad poredite rezultate aerodroma Zagreb iz 2009 i aerodroma Beograd iz iste godine dolazite do zakljucka da su ta dva aerodroma imali „gotovo isti broj putnika“ iako je razlika te godine bila 321.000 putnika u korist Beograda (napomena da su tek 30.11.2009 Srbiji ukinute vize za EU koje Hrvatska nikad nije imala ali taj podatak nigde niste analizirali). Sa druge strane razliku od 250.000 putnika, koliko danas Zagreb ima vise turista od Beograda, proglasavate za „ogromnu“.

Vidite, za mene ce broj od 321.000 uvek biti veci od broja 250.000 sa koje god da se strane gleda. Za Vas se to ne moze reci. Vama je 321.000 skoro nista odnosno „gotovo jednako“ a 250.000 „ogromno“.
I posle se pitate zasto ljudi u Vasim tekstovima i postovima prepoznaju toliku pristrasnost.

Verujem ja Vama u potpunosti kad kazete da Zagreb ima puno putnika iz NATO i EU misija. I sa svim tim velikim osobljem koje toliko cesto putuju za Zagreb glavni grad Hrvatske je u 2019 imao porast putnika od samo 2.9%. Mozemo samo zamisliti da nema svih tih silnih putovanja NATO i EU sluzbenika koliko bi ZAG bio u minusu.
Istovremeno imamo primer Beograda koji ni priblizno nema toliko putovanja evropskih aparatcika, ne posecuju se oficiri medjusobno, nema putovanja na sednice Evropskog parlamenta, nema toliko turista koliko Zagreb i sta sve ne. A zamislite opet ima porast od 9.2% u 2019.

I onda posle naletimo na Vase misljenje kako Zagreb i dalje ima veci vazduhoplovni potencijal od Beograda. O tempora, o mores!

Koronom se nikako ne moze objasniti minus u Zagrebu u februaru 2019.
Vidite, nemacki aerodromi koji su zabelezili minus u broju putnika u februaru mesecu 2020 su direktno bili pogodjeni situacijom u Kini i Lufthansa je otkazala oko 73 nedeljna leta na 5 destinacija u toj zemlji (Beijing, Shanghai, Nanjing, Shenyang, Qingdao) pocetkom februara. Istovremeno, u februaru mesecu je oluja Sabine pogodila velike delove Nemacke gde je zavidan deo avio saobracaja bio stopiran na odredjeno vreme.
Takodje Swiss je potpuno otkazao letove za Kinu krajem januara.
Pogresan vam je podatak da je FCO imao -7.9% putnika u januaru. Minus je bio samo -0.6%

Sa druge strane, Zagreb nema direktne avio linije za Kinu da bi ga obustava istih mogla pogoditi na nacin kao sto se to desilo u Nemackoj ili Svajcarskoj a broj turista iz Azije je iovako zanemarljiv u februaru u Hrvatskoj (posto su u zimskom redu letenja jos i pre virusa i Emirates i Korean otkazali svoje letove za Zagreb a flyDubai jos vise redukovao zimski red letenja na samo 4 nedeljno). Takodje, nije bilo ni prirodnih nepogoda koje su uticale na avio saobracaj. Cak sta vise, verujem da u Zagrebu niti jedan jedini let tokom februara nije bio zbog toga otkazan.

U tome je glavna razlika izmedju Zagreba u februaru i ostalih aerodroma koje ste naveli.

Korona ce se na svim aerodromima i regije i Evrope osetiti tek od marta ali u februaru to bar sto se regije tice zasigurno nije bio slucaj.

Ugovor o koncesiji aerodroma Zagreb je potpisan 2012 a jos 2011, dakle dok nije bio pod upravom sadasnjeg koncesionara, Zagreb je napustio Wizzair. Ocigledno nije bilo volje, zelje ili znanja da se W6 zadrzi.

Nakon toga 2014 Zagreb napusta easyJet a u skorijoj proslosti je Zagreb izgubio i EW letove za Berlin i Dizeldorf kao i Norwegiana za Stokholm. Istovremeno je Kopenhagen od strane DY spusten samo na 2-3 sezonska meseca u letnjem redu letenja.

Pored ovako katastroflanih rezultata zaista nije potrebna nikakva ni soljica kafe a jos manje kristalna kugla.

Vasu pristrasnost sam vec pojasnio u gornjem delu teksta.

Pokusacu jos jednom da pojasnim situaciju sa konektiranoscu. Niko nije rekao da se konektrirani saobracaj u vecoj meri ne odvija preko najvecih evropskih hub-ova. U vecoj meri sigurno ali nikako sveobuhvatno a Vi ovde nastojite objasniti celokupnu konektiranost aerodroma Beograd i Zagreb a svesno, iz samo vama znanog razloga, izbacujete podatke koji tu analizu mogu upotpuniti. Ja sam licno leteo BEG-TGD-FRA jer mi je u tom trenutku ta konekcija nudila bolja vremena letenja, bolju cenu a i ukljucen prtljag a verujte da zasigurno nisam bio jedini koji je tu vezu koristio. Vodeci se Vasom analizom ta konekcija ni ne postoji jer se nigde i ne racuna.

Ne izbacujete DXB, AUH i DOH? Mozete li mi molim vas navesti gde je u ovonedeljnoj analizi pomenut na primer DXB koji ima 86 miliona putnika u kontekstu konektiranosti o kojoj ste pisali?

I zasto zaboga mislite da ja to pominjem jer smatram da bi analiziranjem ukupnih podataka (ukljucujuci i konekcije preko manjih avio kompanija) Beograd doveo u neku vrstu prednosti? Svestan sam da bi ubacivanjem DXB, DOH i AUH u ovu kalkulaciju Beograd verovatno imao malo slabiju konektiranost nego ZAG prema bliskoistocnim hubovima ali bi time bar imali kompletnu analizu a ne parcijalnu kao sto je sad slucaj.

Ovako se stice gorak utisak da ste frizirali podatke uzimajuci sta vam se svidja i namestajuci ih da daju unapred zeljene rezultate.

A

Predrag, mogli ste primjetiti da ja uvijek ali baš uvijek zaokružujem na jednu decimalu. Dakle 1.205.183 = 1,2 milijuna a istovremeno je 1.454.019 = 1,5 milijuna. Kako god napisao sam jasno da je razlika u 250.000 putnika.

Da nema NATO i EU u pravu ste, broj putnika bi bio bitno manji.

Koji dio nije bio jasan o tome da Zagreb nema uopće LCC i da je Croatia daleko ispod onog što bi trebala i mogla biti? I da je Srbija oba ta problema rješila do 2014. te samim time ekstremno povećala broj putnika.

Korona nije razlog smanjenja broja putnika u veljači? Ajde nazdravlje. O ovome više nemamo što raspravljati. To pokazuje vaše potpuno nepoznavanje situcija. Gospodine, 10.3. je u Hrvatskoj život stao. Nema ni jedne jedine manifestacije, ljudi rade od kuće, djeca ne smiju u šokulu, u vrtiće, na fakultete, zabranjeni su sportski i drugi događaji, nema sastanaka… I to je samo vrhunac svega što se dešava više od mjesec dana. Ovdje nitko, ali nitko više ne putuje. I to traje već više od mjesec dana. I iz Hrvatske i u Hrvatsku puno ljudi putuje za Kinu, kako turista, tako i poslovnjaka (Pelješki most), bez obzira što nema direktne veze. O Koreancima da ne pričamo. I koji vam je to onda argument?

Iskreno ne shvačam ovaj dio sa LCC, pa i ja tvrdim da je LCC promet katastrofalan i produkt neznja, zaštite CTN-a i neracionalne politike.

Gdje u tekstu piše da je ukupna konektiranost obuhvačena? Upravo radi ovakvih kao vi jako dobro promišljam što napisati. Pa sam napisao: „Zagreb ima najbolju povezanost sa najvećim hubovima Europe od svih zračnih luka regije, što je vrlo važno za konektiranost grada i njegovih putnika, jer na ovaj način putnici imaju izvrsnu povezanost sa cijelim svijetom uz minimalna vremena konekcija.“ I u grafikonu piše „sa NAJVEĆIM hubovima“. Postala mi je istinska fobija paziti da slučajno ne izostavim jednu riječ pa da ne skočite za vrat.

Bliskoistočne aerodrodrome nisma ovaj puta spominjao jer ovaj tekst nije bio komparacija Zagreba i Beograda. Kada radim komparativne analize (a radim ih tri puta godišnje) onda su tamo. Ovdje sam samo pokazivao u čemu je koncesionar postupio dobro (povezanost sa velikim hubovima i najvećim prijevoznicim, te long-haul, u čemu je najbolji u regiji), no i što sve nedostaje (LCC i ostalo). U tom kontekstu se spominje Beograd i drugi aerodromi regije. Pobogu!

I koji su to željeni rezultati, čovječe. Pa tema ovog članka je „kuda ideš Zagrebe“, vrlo kritičan tekst o lošim stranama Zagreba. Cilj je bio kritizirati Zagreb i to sam uspio. No, eto, vama to nije dovoljno. Treba fabricirati podatke.

P

Da, vidim da ste zaokruzili broj.
50.000 putnika je statisticka greska. Ili „napuhano“ kako biste vi rekli.

Mi smo se dobro razumeli da je LCC u Zagrebu vrlo slab. Ono na cemu sam ja insistiriao je cinjenica da Zagreb ni pre koncesionara nije imao zelje ili znanja da zadrze Wizz Air koji je Zagreb napustio 2011. To je nepobitna cinjenica.

I pored najbolje volje zaista ne mogu razumeti vasu izjavu da je ovakva situacija pocela u Hrvatskoj jos oko 5-10. februara 2020 (po vasim recima traje VISE od mesec dana a danas je 14.03) kad se zna da je prvi slucaj korone u Hrvatskoj zabelen samo 4 dana pre kraja februara (25.02.2020) a drugi i treci slucaj samo 3 dana pre kraja tog meseca. Pa covece, Italija koja danas grca u problemima sa koronom je 19.02. imala samo 3 (tri!) slucaja korone u celoj zemlji!

Ukoliko vi sa ovakvim vasim stavom pokazujete „poznavanje“ situacije onda sa ponosom izjavljujem da ne poznajem situaciju uopste!

Eto zato avio saobracaj u Hrvatskoj u februaru nije pogodjen koronom a zasto jeste u Nemackoj sam vam objasnio u prethodnom postu.

Ova vasa, najblaze receno jako cudna tvrdnja, spada u red onih do sad datih da je Nemacka krajem februara smanjila svoj avio saobracaj za 25% (dokazano netacno posto je to samo procenat smanjenja Lufthansa u to vreme), da je Rim imao u januaru -7.9% broja putnika (takodje netacno, bilo je samo -0.6%) kao i da je 320.000 mali, gotovo zanemariv broj dok je 250.000 ogroman broj putnika.

To koliki je broj putnika iz ili za Kinu u februaru ili tokom zime vidimo vrlo jasno iz cinjenice da je Emirates (koji transferira veliki broj putnika za daleki istok) zamenjen sa flyDubai-jem koji je u pocetku leteo 7 puta nedeljno za Zagreb da bi se frekvencija letenja smanjila na samo 4 nedeljna leta. Takodje, Korean je daleko pre korone potpuno obustavio zimski red letenja za Zagreb.
Verovatno se sve to dogodilo zbog velike zimske traznje za koju vi tvrdite da postoji.

Da li bliskoistocne avio kompanije koje slecu na ex-yu aerodrome znacajno povecavaju konektiranost odredjenog aerodroma sa svetom? Naravno da da.
Znajuci tu cinjenicu vi iz cele te price izbacujete jedan Dubai koji je NAJVECI od svih hubova sa kojima je Zagreb direktno povezan i koji godisnje ima vise putnika nego bilo koji od ovih najvecih evropskih hubova (ukljucujuci i najveci LHR) i koji je iz cele analize izbacen samo zato sto nije u Evropi? I sta mi onda ovom vasom analizom vidimo? Kolika je povezanost Zagreba sa pretezno zapadnim delom sveta gde su iskljucene sve one destinacije do kojih se leti preko DXB, DOH i AUH (verovatno „zanemariv“ broj putnika)? Ma bravo.

Drago mi je ukoliko sam svojim komentarima uticao na kvalitet vasih buducih tekstova. Ko zna sta bismo citali da ne pazite sta pisete.

A

Tih 50.000 bi bilo „napuhano“ tj. moja želja da neracionalno hvalim Zagreb da je činjenica:
1. Da ja inače ne zaokružujem brojke na jednu decimalu, a ja to radim uvijek, ali doslovce uvijek u ovim člancima
2. Da ovaj članak nije vrlo kritički usmjeren na Zagreb.

Stoga je vaš komentar izvrtanje istine i pokušaj da se prikaže situacija kakva nije, a mene nerealnim i obojanim navijačem, a ne objektivnim analitičarem. A to je zlonamjerno.

A tko tvrdi drugačije, zar je tvrdim da je prije konesionara država imala drugačiju politiku zaštite Croatie i demotiviranja LCC? Zar ja tvrdim da je bolja situacija bila sa LCC prije koncesionara?

Panika sa koronom traje već bitno dulje, tj. kada je krenula u Kini. Ljudi su jednostavno prestali putovati, a to su činili samo oni koji su morali. Uz to u veljači (pa čak i u siječnju) neusporedivo je manje turista iz Kine, Koreje, Japana, Taiwana, Hong Konga, Indije, SAD-a, Australije, Kanade ali i iz drugih zemalja svijeta zbog korone. U Hrvatskoj je broj turista u veljači pao oko 30% u usporedbi sa veljačom prošle godine, još veći postotak je onih iz Koreje i Kine koji su inače bili dobar dio zimskih putnika. Govorimo o tisućama putnika u veljači koji nisu došli u Zagreb i time smanjili broj avio-putnika. Iskreno ne znam kako je u Srbiji, ali ovdje to stvarno tako jest, vjerovatli vi to ili ne.

Izjava da su Zagreb i Beograd imali gotovo jednak broj putnika je u kontekstu činjenice da je 10 godina kasnije broj putnika skoro duplo veći kod Beograda, te da je razlika abnormalnih 2,7 milijuna. U tom kontekstu 0,3 milijuna je istinski „gotovo isto“. I dobro znate da je to rečeno u toj korelaciji. I opet zlonamjerno izvlačite izjave izvan konteksta.

Dokaz o broju putnika iz Dalekog Istoga vi vidite u smanjenju 6 letova tjedno na dva prijevoznika. I pritom nije bitno što je kapacitete povećao Qatar, Lufhansa, Aeroflot i Air France, svi oni dovode izuzetno puno putnika iz Delekog Istoka. Čestitam!

Želite li pritom osporiti službene statistike Državnog zavoda statistiku RH i Eurostata? Lažu li i oni?

U 5 zimskim mjeseci (studeni do ožujak) Zagreb je imao 432.275 turista, od čega njih 60.396 iz Dalekog Istoka. U isto vrijeme Hrvatska je imala 1.064.197 turista od čega 246.012 iz Azije. Malo li je? Kažete nema potražnje? Dakle ne tvrdim to ja nego službena statistika.

Čovječe pa dajte više prekinite sa Dubajem. Pa rekao sam vam da te brojke uvijek iznosim kada kompariram Zagreb i Beograd, tj. cijelu regiju. Predmet ovog članka NIJE BILA KOMPARACIJA, nego kritika Zagreba. U tom kontekstu MEB3 aerodromi nisu bili predmet teme članka, kao što nije ni predmet teme ovog članka npr. „dogradnja terminala u Sarajevu koji će povećati kapacitete, kvalitetu i broj putnika Sarajeva“. Pobogu!!! Milijun je tema koje nisu objavljene u ovom članku jel za njegovu temu nisu bitne. Majko mila! I MEB3 nisu komparirani, ali su i te kako analizirani u članku. I te kako!

I opet naglašavam uspoređujemo li MEB3 aerodrome Zagreb je u boljoj poziciji od Beograda. No, isto je potpuno nebitno za ovaj članak. Potpuno!

Tko zna što biste čitali? A vjerojatno i dalje diletantske članke bez ikakve osnove, koji se napišu u par minuta, za koje se ne troše deseci sati svaki tjedan, koji su zapravo smeče i bofl. Samo zato što znam da vi stojite u zasjedi Predrag i čekate svaki pogrešno napisan zarez ovi članci su zericu iznad bofla. Ali i dalje su diletantski, zar ne?

P

Moj komentar je gospodinu Scuricu pre svega istinit, ne spustam i ne podizem brojeve po sopstvenom nahodjenju.

Vas navod od 12.03.
„Nije istina da Zagreb nije htio LCC, trudio se Matković prilično, nešto čak i doveo“.

Vas navod od 15.03
„Zar ja tvrdim da je bolja situacija bila sa LCC prije koncesionara?“

Tu nikakav komentar vise nije potreban.

U vezi sa Vasim sledecim navodom
„U Hrvatskoj je broj turista u veljači pao oko 30% u usporedbi sa veljačom prošle godine…“

dajem sledecu informaciju od HTZ-a
„ZAGREB, March 5, 2020 – In February, Croatia was visited by 287,000 tourists, up by 5% compared to February 2019, while a more significant increase was noted in overnight stays (727,000, up 9%), the National Tourist Board (HTZ) said on Wednesday, citing preliminary data from the eVisitor system“

https://www.total-croatia-news.com/business/41901-tourists

Da bismo bili jos precizniji odemo na HTZ stranicu i vidimo da je porast turista u februaru iznosio egzaktnih 4,6% gde 0.2% PORASTA otpada na strane turiste a 12.4% na domace goste

https://htz.hr/sites/default/files/2020-03/Informacija%20o%20statisti%C4%8Dkim%20pokazateljima%20-%20velja%C4%8Da%202020.pdf

Ono sto vise nego potvrdjuje moju tvrdnju da korona nije imala uticaj na turizam u Hrvatskoj u februaru 2020 (a samim tim ni na brojke aerodroma Zagreb) vec da ce se njen uticaj videti tek od marta meseca je informacija da je u MARTU zabelezen pad broja turista od 30% u Hrvatskoj

„ZAGREB, 12 March 2020 – Croatia’s Minister of Tourism Gari Cappelli said this week that the number of tourists in Croatia in March was 30% lower than in the same period in 2019.“

https://www.croatiaweek.com/croatian-tourism-down-30-this-month-new-measures-to-be-announced/

Dakle gospodine Scuricu vasa tvrdnja o padu turizma od 30% u Hrvatskoj u februaru 2020 apsolutno, ali apsolutno nije istinita kao ni ona da je korona uticala na rezultate aerodroma Zagreb u prethodnom mesecu.

Aeroflot je u zimskom redu letenja 2018 sa majusnim SSJ100 povecao frekvencije za Zagreb na 7 pw i od tad nista novo. Istovremeno imamo situaciju da Qatar vec evo skoro 3 godine nije povecao frekvencije ka ZAG.
Jedina svetla tacka je Air France koji je duplirao broj letova za ZAG medjutim diskutabilno je dovoditi to u vezi sa azijskim putnicima znajuci da su broj letova spustile kompanije kojima su azisjki putnici prevashodno ciljna grupa.

U te kompanje spada flyDubai koji u 2019 odlucuje smanjiti frekvenciju na 4 pw sa B738 (koja je originalno trebala ici i zimi sa EK 7 pw sa B777) i Korean koji u jesen 2019 odlucuje da prestaje potpuno leteti za ZAG u zimskoj sezoni.

Trend je ocigledan koliko god se vi trudili da to prikazete drugacije.

Gospodine Scuric, ostavite se Beograda. Zaboravite ga bar na trenutak. I sami ste rekli da ovde zelite pokazati analizirati Zagreb i njegovu povezanost sa hubovima (znaci da jeste deo teme) i zato cu vam samo simplifikovati celu diskusiju na ovu temu postavljajuci jedno pitanje.

Kako moze da se pokaze konektiranost aerodroma Zagreb sa velikim hubovima ako iz njega izbacite najveci od svih? Hvala.

Vasi su clankovi zanimljivi i puni informacija u slucajevima kad ne dolazi do poredjenja HR-SRB. Tad kod vas emocije pocinju da preovladavaju i gubi se objektivnost.

Treba li da podsecam na izjavu da je „dolazak Emirates-a u Zagreb veci projekat od Air Serbie“?

Tada a pogotovo sada ta izjava zaista deluje nestvarno nerealna i samo potvrdjuje moju predjasnju konstataciju.

P

Moj komentar je gospodinu Scuricu pre svega istinit, ne spustam i ne podizem brojeve po sopstvenom nahodjenju.

Vas navod od 12.03.
„Nije istina da Zagreb nije htio LCC, trudio se Matković prilično, nešto čak i doveo“.

Vas navod od 15.03
„Zar ja tvrdim da je bolja situacija bila sa LCC prije koncesionara?“

Tu nikakav komentar vise nije potreban.

U vezi sa Vasim sledecim navodom
„U Hrvatskoj je broj turista u veljači pao oko 30% u usporedbi sa veljačom prošle godine…“

dajem sledecu informaciju od HTZ-a

„ZAGREB, March 5, 2020 – In February, Croatia was visited by 287,000 tourists, up by 5% compared to February 2019, while a more significant increase was noted in overnight stays (727,000, up 9%), the National Tourist Board (HTZ) said on Wednesday, citing preliminary data from the eVisitor system“

https://www.total-croatia-news.com/business/41901-tourists

Da bismo bili jos precizniji odemo na HTZ stranicu i vidimo da je porast turista u februaru iznosio egzaktnih 4,6% gde 0.2% PORASTA otpada na strane turiste a 12.4% na domace goste

https://htz.hr/sites/default/files/2020-03/Informacija%20o%20statisti%C4%8Dkim%20pokazateljima%20-%20velja%C4%8Da%202020.pdf

Ono sto vise nego potvrdjuje moju tvrdnju da korona nije imala uticaj na turizam u Hrvatskoj u februaru 2020 (a samim tim ni na brojke aerodroma Zagreb) vec da ce se njen uticaj videti tek od marta meseca je informacija da je u MARTU zabelezen pad broja turista od 30% u Hrvatskoj

„ZAGREB, 12 March 2020 – Croatia’s Minister of Tourism Gari Cappelli said this week that the number of tourists in Croatia in March was 30% lower than in the same period in 2019.“

https://www.croatiaweek.com/croatian-tourism-down-30-this-month-new-measures-to-be-announced/

Dakle gospodine Scuricu vasa tvrdnja o padu turizma od 30% u Hrvatskoj u februaru 2020 apsolutno, ali apsolutno nije istinita kao ni ona da je korona uticala na rezultate aerodroma Zagreb u prethodnom mesecu.

Aeroflot je u zimskom redu letenja 2018 sa majusnim SSJ100 povecao frekvencije za Zagreb na 7 pw i od tad nista novo. Istovremeno imamo situaciju da Qatar vec evo skoro 3 godine nije povecao frekvencije ka ZAG.

Jedina svetla tacka je Air France koji je duplirao broj letova za ZAG medjutim diskutabilno je dovoditi to u vezi sa azijskim putnicima znajuci da su broj letova spustile kompanije kojima su azisjki putnici prevashodno ciljna grupa.

U te kompanje spada flyDubai koji u 2019 odlucuje smanjiti frekvenciju na 4 pw sa B738 (koja je originalno trebala ici i zimi sa EK 7 pw sa B777) i Korean koji u jesen 2019 odlucuje da prestaje potpuno leteti za ZAG u zimskoj sezoni.

Trend je ocigledan koliko god se vi trudili da to prikazete drugacije.

Gospodine Scuric, ostavite se Beograda. Zaboravite ga bar na trenutak. I sami ste rekli da ovde zelite pokazati analizirati Zagreb i njegovu povezanost sa hubovima (znaci da jeste deo teme) i zato cu vam samo simplifikovati celu diskusiju na ovu temu postavljajuci jedno pitanje.

Kako moze da se pokaze konektiranost aerodroma Zagreb sa velikim hubovima ako iz njega izbacite najveci od svih? Hvala.

Vasi su clanci zanimljivi i puni informacija u slucajevima kad ne dolazi do poredjenja HR-SRB. Tad kod vas emocije pocinju da preovladavaju i gubi se objektivnost.

Treba li da podsecam na izjavu da je „dolazak Emirates-a u Zagreb veci projekat od Air Serbie“?

Tada a pogotovo sada ta izjava zaista deluje nestvarno nerealna i samo potvrdjuje moju predjasnju konstataciju.

A

Predrag, majko mila, na što se ovo svelo, na raspravljanje o zarezu.

Da, situacija prije koncesionara je bila bitno bolja nego danas. Zagreb je imao i Wizz Air i easyJet, no to ne znači da je bila dobra! Daleko od toga. To sam i napisao.

Ja bih ipak pričekao statističke podatke Državnog zavoda za statistiku, obziom na dosadašnje dvojbenosti e-vizitora. Ovdje poglavito treba vidjeti kojih turista ima više, a kojih manje, tj. radi li se o zrakoplovnim turistima ili onima koji dolaze u Hrvatsku automobilim, to i jest bila tema rasprave, zar ne?

Primjerice već u siječnju je u Hrvatskoj bilo 40% manje turista iz Koreje, dok su najviše porasli oni iz Slovenije 30,9% i iz BiH 26,9%.

Qatar već 3 godine nije povećao frekvencije? U krivu ste. Qatar je povećao frekvenciju na 14 tjednih letova prije dvije zime, ne prije tri. I to jest direktno utjecalo na odluku Emiratesa da ukine liniju već iduće zime (te 2017/18 nisu znali da će Qatar povećati broj frekvencija, pa su reagirati mogli samo iduće). Aerflot nije koristio A320 umjesto SSJ-100 u Zagrebu? Čestitam.

Sva ova ponavljanja nakon toga neću demantirati jer već jesam. A ponavljanje nije debatiranje nego silovanje, po načelu „ako se nešto dovoljno puta ponovi, postaje istina“.

P

Alene,
Slobodno sacekajte podatke i videcete da vasa tvrdnja kako je bilo 30% manje turista u Hrvatskoj u februaru ove godine zasigurno nije tacna.

Evo informacije za Qatar
https://www.croatiaweek.com/qatar-airways-doubles-daily-route-to-croatian-capital/
https://seenews.com/news/qatar-increases-number-of-flights-on-zagreb-doha-route-report-573866

Frekvencije povecane 1. jula 2017. Dakle kao sto rekoh pre skoro 3 godine (sad je mart 2020) a nikako pre dve zime. Ponovo pruzate pogresne informacije.

Saobracaj Aeroflota sa Zagrebom se uglavnom odvijao sa SSJ100, sve drugo su bili izuzeci. Hvala na cestitkama.

Nema tu puno ponavljanja vec direktnog izbegavanja vaseg odgovora u vec nekoliko postova.

Kako moze da se pokaze konektiranost aerodroma Zagreb sa velikim hubovima ako iz njega izbacite najveci od svih? Hvala.

M

Osobno, bolje da su dali zračnu luku u koncesiju jer me strah pomisliti što bi bilo da sami „šefujemo“ s njom.

Odgovori
L

pa Splitu i Dubrovniku ide više nego dobro a i dalje su u državnom vlasništvu … ako se hoće i ako imaš dobre ljude onda je sve moguće …

A

Dodao bi ja tim aerodromima i državni Zadar i Pulu. Upravo ova četiti aerodroma pokazuju da se može više nego dobro upravljati aerodromima u državnom vlasništvu u Hrvatskoj.

N

U Splitu u Dubrovniku su ti „dobri ljudi“ partijski ljudi pa ako je partija odlučila da im mora ići više nego dobro onda je to i moguće

A

Hmmm, ako je to tako, a zašto je to tako, a nije tako moglo biti u Zagrebu?

Nego, jel vi to želite reči da Split i Dubrovnik nisu rezultat kvalitetnog rada, nego državnih poticaja, mjera, privilegija? Neki dokaz?

A

Ovde je dakle najbezbolnije rešenje da država prestane da patološki štiti Croatia Airlines (tako što će firmu prodatili ili ugasiti) i onda bi manje-više sve leglo na svoje mesto.

Očigledno je da se na našim prostorima to štićenje strateških državnih i društvenih interesa uvek na kraju pretvori u štićenje nečijih partikularnih interesa i radnih mesta nečijih rođaka, prijatelja, kumova, stranačkih funkcionera, sigurnih glasača i tako dalje. Tako da je možda zaista najbolje da država proda sva preduzeća, pa da se ona rukovode profitom svojih vlasnika. To nije uvek idealno ali se u praksi pokazuje kao daleko bolje od rešenja da se takve firme rukovode interesima politički postavljenog rukovodstva i zaposlenih a na račun poreskih obveznika. A država će, valjda, jednog lepog dana, kada više ne bude brinula o tome u koje će preduzeće udomiti kog člana stranke, jer preduzeća više imati neće, možda naučiti kako da ta sva ta preduzeća nadgleda i reguliše u interesu građana.

Ne sumnjam ja da je u Skandinaviji moguće da država upravlja preduzećima u interesu građana, države, društva tako da ja ne predlažem nekakav univerzalni recept. Samo primenjujem staru latinsku poslovicu quod licet Iovi, non licet bovi – a ko je vo a ko Jupiter u ovoj priči, valjda je jasno.

Odgovori
A

Naravno da je jasno. :-)

d

Поштовани Алене, мислим да сте овде упали у непотребна „чији је дужи“ поређења аеродрома у Загребу и Београду и српске и хрватске авиокомпаније. Два сасвим различита тржишта и окружења, а ви их слободно трпајте у исти регион.
Потпуно је небитно који је аеродром већи, већ је битније направити, вероватно компликовану, анализу да ли задовољавају потребе свога друштва. Дакле аеродроми и компаније могу расти само онолико колико има потенцијалних путника, што значи да нема бесконачног раста.
Да ли сте ви сигурни да детаљно познајете све оперативне околности Кроације? Мени делује да ће их ЛХ озбиљно уништити ако почну да глуме лидера. Надам се да Ваше клијенте не саветујете да је главни тржишни проблем Кроације у Србији.
Исто могу рећи и за сам аеродром Загреб. Зашто би они снижавали таксе на 0 да би лоукостери били профитабилни? Па на тај начин аеродром ризикује да направи нелојалну конкуренцију својим добрим платишама. Рачуне нека плати ко има интерес. Ево нека лоукостери раде без зараде.
А када већ спомињете ЕрСрбију занимљиво би било видети на којим се линијама зарађује и колико то има смисла за окружење и друштво? Не кажем априори да је све лоше. Управо супротно, већина ствари су добре. Али имам утисак да вештачко прављење регионалног хаба од БГа није сасвим од користи за друштво.

Odgovori
A

Mislim da sam već dovoljno puta objasni zašto ja smatram ovaj prostor jedinstvenim tržištem. To je elementarni postulat ove kolumne.

Uspoređivanje Zagreba i Beograda nije zbog toga „tko ima veći“ nego zato da se pokaže kako Zagreb ozbiljno zaostaje i ne koristi svoje potencijale, a što je Beograd uspio postići kada je počeo koristiti svoje potencijale.

Napisao sam jednom kako mi je CEO Croatie rekao „da mi izađemo iz Star Alliance Lufthansa bi nas uništila, dumpingirala, poduplala linije.“ I da, jasno da je tako. No, evidentno je da je Aegena, LOT i TAP uspio pozicionirati se uz Lufthansu. Zašto onda to ne može i Croatia?

Ne, naravno da svoje klijente tako ne savjetujem.

Što se tiče ovog o „umjetnom pravljenju huba“, tu ste u pravu, to istinski jest tema za raspravu.

d

Поштовани Алене, Београд и Загреб немају исти потенцијал и нису за поређење, зато што је, на жалост, цела Србија присиљена да да лети преко БГа и још дуго ће тако бити. Исто као што Србија нема исти потенцијал авијације као Хрватска јер нема морску обалу. То не значи да је Загреб лошији. Шта више 40 нивоа је изнад Атланте.
Када се говори о потенцијалима, није ли већ индикативна чињеница, да је скоро цео хрватски унутрашњи авио промет субвенционисан овако или обало?
Е сада да ли је боље овако или онако субвенционисати аеродроме, авиокомпаније и вештачке хабове, или та средства уложити у локални развој, је скроз друга и комплексна дискусија.

A

Pa o tom PSO-u sam već pisao, i mislim da je moj stav o tome poznat, zar ne?

О

Па ето Визер је био приморан да плаћа колико и други у Београду, мало су се дурили али су на крају попустили јер су сматрали да је тржиште довољно лукративно. Очигледно да за њих Загреб нема довољно потенцијала, да сматрају да има већ би летели тамо. Врло једноставно.

D

Fenomenalna analiza i vrlo informativna kao i uvek do sada ! Za mnoge stvari nisam ni znao. Svaki put kada sam putovao preko Zagreba bila je tolika gužva da sam jednostavno uvrteo sebi u glavu da aerodrom ima veći promet od Beograda. Ne znam zašto ali nikad nisam guglao takve informacije. Beogradu svaka čast i po grafikonima izgleda kao da je u “svojoj ligi“ u odnosu na regiju. Svaka čast i za Niš koji se digao iz mrtvih. Ne usuđujem se da sa Vama ulazim u neku diskusiju jer vidim iz niza Vaših tekstova da baratate informacijama, koje ja, ili ne znam, ili sam u zabludi u vezi istih, a Vi ih pak imate u malom prstu. Ipak skrenuo bih pažnju na par stvari. U jednoj rečenici ste naglasili da Liverpul ima više putnika od Zagreba i da je to nedopustivo. Vidite, Liverpul je grad veličine Zagreba ako ne i veći (po broju stanovnika), iako radnički grad on ima daleko veći broj potencijalnih korisnika avio prevoza od Zagreba. Prvo, Zagrebčani na more valjda idu kolima a ne avionom (ne svi ali pretežan broj). Drugo, pošto radim već duže vremena u Engleskoj ovde bukvalno svi aerodromi imaju LCC prevoznike koji značajno povećavaju broj putnika jer i oni koji su slabog imovnog stanja mogu sebi priuštiti odlazak avionom bar jednom godišnje a veliki je broj njih koji idu i više puta. Sve i da se u Zagrebu uvedu LCC prevoznici mislim da bi razlika ostala jer i pored privrednog razvoja u Hrvatskoj kupovna moć stanovništva nije na nivou one koju imaju Britanci. Obzirom na veliku dijasporu u Irskoj čudi me da Zagreb nije povezan sa nekim aerodromom u Irskoj. Za Skoplje i Prištinu ne verujem da mogu da prestignu Zagreb već je više reč o trenutnom trendu na ta dva aerodroma. Realno oba grada žive od dijaspore a ne od turista ili poslovnih ljudi. Ovo za Berlin i Dizeldorf ne mogu da verujem. Zar je moguće da su Rijeka i Pula povezani a Zagreb ne ?! U najmanju ruku bizarna situacija. Što se menadžmenta CA tiče očito je reč o osobama sa mentalnim problemima. Mišljenja sam da je sve krenulo nizbrdo od izbora Kučka za CEO. Čovek umesto da restrukturiranjem odstrani mrtvo tkivo i vrati kompaniju na zdrav kolosek samo je još više ukanalio. Kako li je sebi obezbedio posao u Bahreinu sam Bog zna… Ko zna kojim ih je bojama namazao i kakve im je priče prodao. Bez obzira na sve aerodrom je estetski za svaku pohvalu u odnosu na to na šta je ličio pre dolaska koncesionara. Da li je u međuvremenu rešen problem sletanja noću ? Pitam zbog slučaja od pre par godina kada je jedan avion CA poleteo prema Dubrovniku pa zbog lošeg vremena nije mogao da sleti u Dubrovnik a kada je pokušao da se vrati u Zagreb preusmeren je u Rim jer iz nekog razloga nije mogao da sleti noću. Pozdrav Alene i još jednom svaka čast. Ovaj i prethodni tekst su bili odlični !

Odgovori
A

Hvala Vam na pohvalama i laskavim riječima.

Znate na aerodromu u Liverpulu sam bio prvi puta 1999. Bio je to majušan aerodromčić, ne veći o seoske autobusne stanice. Iskreno bio sam jako razočaran. U svakom slučaju Liverpool ne spada čak ni u sekundarne aerodrome, što Zagreb, kao aerodrom glavnog grada jedne države, nikako ne bi smio biti. I upravo to najbolje govori o MZL Zagreb, jer je u kategoriji trećeklasnih aerodroma Europe, iako je aerodrom glavnog grada.

Zagreb ima letove prema Irskoj, 4 puta tjedno prema Dublinu ljeti, 2 puta zimi. Nije nešto, ali je povezan. No, sa Manchesterom, Dusseldorfom, Berlinom… nije.

Svi su mislili da je Skopje i Priština „trenutni trend“. Ali Skopje već 8 godina ima preko 10% povećanja, neke od tih godina i preko 20%. Bogami, to sad već postaje pravilo.

Da se razumijemo, ne mislim ja da Zagreb može imati LCC promet kao većina britanskih aerodroma. Naravno da ne, ali u regiji niz aerodroma ima nekoliko desetaka LCC linija. Skopje, koje spominjete, ima 35 LCC linija, Zagreb 5. Sofija, primjerice, ima preko 100. Bio bi ja sretan da Zagreb ima linija kao Skopje. No, eto…

Da, rješen je problem i taj slučaj sa Dubrovnikom se više neće ponoviti. Rješenje je vrlo „kreativno“, ali funkcionira. Sada djelatnici čekaju na aerodromu dok avioni ne slete u Split, Dubrovnik i Zadar. Kada dobe potvrdu (a to je zimi oko 22:30) onda idu kući (najkasnije do 23:00). Ako avion ne može sletjeti onda ostaju prekovremeno dok se ne vrati u Zagreb.

m

I zamisli sad da netko u Zagrebu odluči iskoristiti Trumpovu odluku da nema letova EU schengen-USA, a Zagreb preuzme par takvih letova. Bar za one koji se trebaju vratiti iz USA to je već fini promet.

Odgovori
П

Изненада постаде предност не бити у Шенгену односно ЕУ…

Корона вирус је најгоре погодио Кину, Иран и ЕУ Шенгенски зону илити проширену Немачку. Даље сами закључите.

A

A zamislite da su Zagreb i Croatia kroz prošlih 30 godina iskoristio sve što je mogao (npr. stanje od 1997-2000. kada je Srbija imala sankcije, Adria je bila u banani, još nije bilo LCC, Malev i Austrian su bili još mali, nije bilo previše drugih igrača, čak ni Lufthansa nije bila pretjerano prisutna…).

Imali su Zagreb i Croatia još par prilika u povijesti, no prespavao ih je. Kao i sada kad je bankrotirala Adria.

П

Пре бих да замислим да није било ичега од свега тога.

Да ли је боље садашње стање или да је Београд величине Берлина, а Загреб Минхена?

Ту смо где смо, при чему су разлике између Пруса и Бавараца далеко веће.

Намерно латиницом – nadam se da cemo da shvatimo da se ne takmicimo medjusobno, nego sa celim svetom koji ne ceka!

A

Pa sad ne slažem se da se ne natječamo međusobno, natječemo se i te kako. Naravno ne samo međusobno, nego i sa predatorima iz svijeta, sa njima i bitno više, ali reči da se ne natječemo međusobno je pogrešno.

d

Поштовани Алене, опет грешка. БГ и ЗГ ни у најидеалнијем случају да између нас нема границе нису битни конкуренти. У мору озбиљних и тешких унутрашњих проблема везаних за ваздухопловство откуд толика опседнутост „да ли је српски или хрватски већи“ стварно не разумем. Имати толико путника годишње које неко други превози, а ирационално се бавити Србијом, није сасвим нормално.
А да поновим
– ЗГ нема потенцијал као БГ зато што цела Србија нема реалног избора осим да лети преко БГа. И биће тако још дуго дуго.
– Ваздухопловство у Србији још дуго дуго, а вероватно ни после, неће имати потенцијала као ваздухопловство у Хрватској зато што нема обалу.
И то све не значи да је једна или друга страна боља или лошија.

П

Да појасним – већа је корист, далеко већа, да сарађујемо, него да се такмичимо међусобно за мрвице са стола великих…

П.с.
Да нисмо имали комуњару на челу државе, могао бих да причам о томе шта би било, кад би било, али од тога нема користи. За то време:
https://www.google.com/search?&source=android-browser&q=saudi+arabia+population

Дупло више 1991.-ве 16, сада 32 милиона.

Тако да… Ја се више такмичити са окружењем нећу. Ко жели да сарађује, добро дошао.

A

Dax,
očito je vaš i moj stav drugačiji. No, ja vaš stav cijenim iako je dijametralno suprotan, i da ga ne cijenim ne bih na njega odgovarao, nego bih ga ignorirao. I stoga ga nikada ne bih nazvao „greškom“. Mislim da to nije primjereno u jednoj ovakvoj debati.

Zagreb i Beograd jesu konkurencija i to je jedna od glavnih tema mojih članaka i to radi:

1. Cijela ova regija jest jedinstveno tržište

2. Kada Zagreb otvori linije za Toronto, Beogradu je šansa bitno manja, kada Beograd otvori JFK Zagreb ima bitno manje šanse, kada je Beograd otvorio Peking, prijevoznik koji je već izlistao letove je odustao.

3. I jedan i drugi aerodrom se feedaju iz istog tržišta. Oba imaju linije za Skopje, Sarajevo, Podgoricu, Split (povećanje letove Air Serbie za Split prisililo je Croatiu da smanji broj frekvencija na letovima Split-Beograd), Dubrovnik, Zadar, Pulu, no i pucaju na putnike Tivta (Air Serbia let, no dobar do tivatskih putnika putuje preko Dubrovnika, jednako tako i Osijek ima let za Zagreb, ali putnici putuju i preko Beograda, kao i Banja Luku koja ima let Air Serbie, ali putnici putuju i preko Zagreba, kao i iz npr. Maribora ili Novog Mesta gdje putnici putuju preko Zagreba ili Air Serbiom preko Ljubljane, i Mostara koji ima liniju Croatie, ali putnici putuj sa Air Serbiom preko Sarajeva i Tivta).

4. Regija je mala, direktno ispovezana, i bilo koji potez u jednom aerodromu regije direktno utječe na druge koji su u blizini. Zagreb i Beograd su blizu (tek 3-4 sata vožnje) i najveći su. I te kako utječu jedan na drugog. Nemalo putnika iz Zagreba koji traže jeftine LCC karte, ali i one legacy linije koje nisu moguće iz Zagreba, putuju iz obližnjih gradova kao što su Venecija, Treviso, Beč, Bratislava, Budimpešta, ali u velikoj mjeri i iz Beograda. Pisac ovih redova je jedan od njih.

Niti mi je Srbija opsesija (upravo suprotno), niti posebna zona interesa. Meni je zona analitičkog interesa regija. A Beograda je u njoj daleko najveći aerodrom, stoga je jasno da je i više predmet istrage ili interesa. To nema veze niti sa opsesijom, niti sa „ireacionalnalnim bavljenjem“.

OK, eto, ponovili ste, ja neću ponavljati. Ponavljanje nije diskusija nego nametanje stavova i intelektualni buling po načelu „ako nešto dovoljno puta ponovim onda postaje istina“.

Da, daleko je veća korist da surađujemo, to je neosporno. Suradnja bilo koga i sa bilo kime jest korisna. I tu bi suradnja hrvatskog i srpskog, pa i zagrebačkog i beogradskog zrakoplovstva bila evidentan benefit. No, takva suradnja sigurno nije prioritet i Zagreba, a i Beograd imaju daleko boljih opcija za suradnju od međusobne. Daleko boljih.

d

Вероватно сте бар делимично у праву осим за део да од БГа до ЗГа има 3-4 сата вожње. Али…
Чудо једно, да Вам не падне на памет да тако детаљно описујете утицај на крватско ваздухопловство када неко из Луфтханза групе или са Запада отвори неку линију и преузме путнике. Додуше сигурно сте одавно престали да бројите путнике које су они ореузели.
Много је забавније смишљати стратегије против АСа и БГа. А те стратегије које смислите Вам неће решити ниједан проблем, јер и АС и БГ спадају у небитне конкуренте.
Опседнутост бившим источним суграђанима у мору озбиљних претњи по развој хрватског ваздухопловства ће Вас одвести на погрешан пут у тражењу решења, које свакако није лако наћи.
Савет како да повећате атрактивност ЗГ аеродрома. Промените му име и сигурно ће јако брзо бар неки проценат путника са истока доћи.

П

Једна регија, једно тржиште, има користи од сарадње, али је ипак боље да се сарађује са другима?!?!

Претпостављам да Франкфурт и Минхен ратују међусобно за путнике, а и са Цирихом и Бечем. Или можда покушавају да се организују тако да све иде преко њих? Тимски рад?

A

Dax, ili ne čitate redovno moju rubriku, ili imate selektivno pamčenje. Do sada sam pisao o slijedećim kompanijama u regiji

Luftahansa (2 puta)
Eurowings
IAG
Air France-KLM
Wizz Air
Norwegian
Ryanair (2 puta)
Volotea
Aegean
LOT
Turkish (3 puta)
Aeroflot
Air Canada
American
Korean
Emirates (2 puta)
Hainan
Etihad
Pravim hubovima regije (o tome kako MUC, FRA, VIE, IST i ZRH zapravo jesu hubovi regije)
O globalnim trendovim i njihovom utjecaju na kompanije regije

ali i svaki puta kada sam analizirao Adriu, Croatiu, Montenegro, Air Serbiu ili Flybosniu sam napsiao kako je Lufthansa (i drugi) predator i kako UNIŠTAVA domaće prijevoznike, ali i domaći zračni promet. Poznat je moj krajnje negativan stav o Lufthansi.

I nije istina da sam presto brojati, ja sam jedini do sada objavio podatak kako Lufthansa grupa ima bitno više tjednih frekvencija nego Croatia iz Hrvatske!

Kako onda možete napisati ovakvu neistinu?

Potpuno se pogrešno zaključili da sam ja opsjednu istočnim susjedima. Ali „omašili ste ceo fudbal“.

Ja nisam u poziciji da mijenjam ime aerodromima. Pa tu ne mogu baš previše napraviti. Ako se sjećate moj prijedlog je bio „Slavoljub Penkala“. No, tko sam ja…

Perica:
Frankfurt i Minhen imaju dva različita vlasnika i ratuju za putnike. Doslovce. Još više od ova dva para aerodroma sa njima u korelaciji Zurich i Beč.

Osobno mislim da bi Air Serbiji bila najbolja opcija da potpiše joint venture sa Taromom i/ili Smartwings/ČSA i/ili Monetnegrom, a Croatiji sa Aegeanom i/ili LOT-om i/ili TAP-om, nego da međusobno dogovore joint-venture, poglavito što takva deal i nije realan (politički, Star Alliance zabrana, utjecaj Lufthanse).

Iako, iznenadi ćete se, ja nisam taj koji smatra da taj ugovor bio loš za kompanije, upravo suprotno. O tome sam i napisao članak gdje sam napisao:

Iskreno najlogičniji joint venture bi trebale napraviti Croatia i Air Serbia. U takvom joint venture kompanije bi trebale spojiti svoje hubove (Zagreb i Beograda) sa više dnevnih letova (bar četiri), a potom i cijele spojiti fokus gradove (Split, Dubrovnik, Niš) na hub partnera. Pritom bi prioritet Croatie bio razvijati linije prema Zapadu, a Air Serbie prema Istoku uz konekcije one druge na iste. Red letenja bi se, tada, trebao sinkronizirati tako da one letove koje obije kompanije imaju u manjem broju (npr. Barcelona) ne lete iste dana, tj. da ih lete u različite dane (npr. Croatia utorak, četvrtak, subota, nedjelja, a Air Serbia ponedjeljak, srijeda i petak). U slučaju letova koji idu jednom dnevno kod obije kompanije, jedna bi takav dnevni let ostvarila ujutro, a druga popodne. No, takva suradnja još uvijek nije realna u prvom redu radi političke klime i neće ni biti u dogledno vrijeme, a istu ne bi dozvolila ni Lufthansa i drugi partneri Star Alliancea.

https://tangosix.rs/2019/06/08/kolumna-alena-scurica-mogu-li-domace-kompanije-napraviti-joint-venture/

E sad, ako sam to javno napisao i elaborirao u članku, kako možete ustvrditi da je moj stav drugačiji?

B

Alen je hteo da kaže da hrvatska vlada vodi lošu politiku protiv građana, drugih avio kompanija i aerodroma Zagreb. Iako imaju resurse imaju ocajne politicare

Odgovori
A

Nažalost tako je.

V

Alene poštovanje,
hvala Vam na tekstovima koji su uvek intrigantni i za mene koji volim avione i letenje (čak i pretpotopskim YU-ALO), izvor uvek neke nove informacije.

Prvi put komentarišem a podstaklo me često korišćenje termina „Država“ u tekstu. Odgovorna lica u javnim i državnim ustanovama uvek su „Država“, neka imaginarna bezimena bića. Samim tim odgovornost se rasplinjava i ne postoji.

Radim za korporaciju u kojoj se zna šta znači odgovornost, koliko je značajan lični potpis na nekom ugovoru ili odluci. Ljudi su imenom i prezimenom odgovorni za svoje postupke ako su na bilo kojoj iole važnijoj funkciji, čak i kada sa nje odu, možda čak i iz firme. Po zakonu. U „Državi“, bezimena bića su odgovorna do sledećeg novinskog naslova.

Srdačan pozdrav iz Novog Sada.

Odgovori
A

Hvala i Vama što pratite ovu kolumnu, i dobro došli u komentarima.

Potpuno ste u pravu i potpisujem Vaš komentar 100%. Ja već 28 godina imam vlastito privatno poduzeće i te kako mi je bitna odgovornost svakog od mojih djelatnika i suradnika, i njihova odluka i potpis su samo njihovi (iako je moja odgovornost za njihove postupke apsolutna).

Jednako tako se vrlo često noćima budim u znoju radi svoje odgovornosti i odluka. Nikada one nisu jednostavne, uvijek mi je sjekira nad glavom spoznaja da svaka odluka ima mogućnost pogreške, i da će dobar dio njih biti pogrešan (i tada se brdo energije, vremena i resursa troši na ispravljanje pogrešaka i posljedica), uvijek je odgovornost za druge o meni ovisne osobe enormno breme, breme koje doslovce ubija. Sve to u „državi“ nažalost nemamo.

K

Gospodin Alen voli samo pohvale i laskanja, tekstovi su mu obojeni kada se radi o regionu, kako su ljudi gore primetili, ali da me bolje razumeju, pod ovim se smatra odnos HR-SRB, a ne sa CG, SM, BIH ili slicno. Iz diskusije se iskljucuje onoga momenta kad mu se natrlja nos podacima i cinjenicama kojima se sam hvalise, vadeci se na kao primitivizam, nepostovanje i bla bla bla.
Ja sam se davno iskljucio iz komentarisanja i diskutovanja sa gospodinom Scuricem, ali ne znaci da ne mogu procitati kolumnu jer ima jako lepih analiza i tekstova, pa i diskusija.
Gospodine Scuricu budite jaci od HR-SRB lobotomije i pokusajte da pisete objektivne tekstove, jer ovako skacete sebi u stomak i terate ljude od jako zanimljive kolumne: Ne mozete biti toliko prepotentni i tvrditi neke stvari, koje svi znamo da ne stoje: Konkretno, svi znamo da je veci prosecan dohodak u Zg nego u Bg, ali isto tako znamo da se za iste u Bg moze kupiti mnogo vise toga nego u Zg (potorosnja struje, vode, komunalija, stanarina, cena prehrambenih i higejenskih artikala, cena u ugostiteljskim objektima itd…). Sve navedeno u zagradi su osnovne zivotne stvari, a vi nam ovde perete mozak sa nekom statistikom, zvucite kao Ameri kad opravdavaju svoje vojne akcije po svetu, kao da smo mi ovde svi budale i retardirani, a zbog cega??? Hrvatsko-Srpski nacionalizam i nepodnosenje tvrdim i ovde cu staviti tacku.
Pozdravljam vas

Odgovori
Š

Retoričko kviz pitanje:

Ako imaš plaću 10.000€ i na kraju mjeseca ti ostane 1.000€ nakon što platiš sve troškove života, živiš li bolje ili lošije od onoga tko ima plaću 1.000€ i ostane mu 100€?

Ako nisi shvatio poantu: ovaj prvi od viška novaca kupi novu Miele vešmašinu bez da trepne, a ovaj drugi tri mjeseca pere veš ručno u kadi dok ne skupi za Beko. Ili možda ti je draže – ovaj prvi vozi Audija na leasing (i ostane mu novaca), a ovaj drugi diže kredit na pet godina da bi kupio starog Golfa sa samo 200.000 km, evo tek se razradila mašina.

Naravno da ovdje u slučaju Zg-Bg nije takva hiperbola, ali ako jednom recimo ostane 100€ na kraju mjeseca, a drugom 50€, onaj prvi živi doslovce dvostruko bolje, bez obzira na to o kojem se gradu radi.

„Više toga za iste novce“ pada u vodu onog trenutka kad zatrebaš nešto što nisu hrana i komunalije, a budući da živimo u 21. stoljeću, to je nije trenutak nego konstanta. Odjeća, obuća, televizori, telefoni, laptopi, automobili, avionske karte i ljetovanja… Sve to košta maltene identično u svim državama svijeta.

A

Ono stvarno, ali stvarno niste u pravu. Dokaz tome koliko sam ja „obojan“ vam je u tome da sam u Hrvatskoj (Croatia Airlines, Ministarstvo prometa, Zračna luka Zagreb, niz drugih institucija) na crnoj listi, ozbiljno napada, da to ima ozbiljne posljedice po moj život, život moje obitelji i ljudi oko mene. Kako to onda objašnjavate?

Mislim da tisuće mojih odgovora i vrlo strpljivih (i dugačkih) komentara na koje trošim stotine stati godišnje dokazuju da ne isključujem, ne ignoriram i da poštujem sugovornike (da nije tako onda bi ih ignorirao, zar ne?). Poštuje i cijenim baš svaki komentar ovdje, istinski. Naravno, pritom ću braniti svoje stavove. Jedino što ne prihvačam je nekulturno i bezobrazno ponašanje, uvrijede i omalovažavanje. To od mene nitko dobio nije, ali ne mogu prihvatiti ni da netko tako što čini nekome drugome (pa i meni).

Gospodine Kobaja, ja sam u Begradu i ostalim dijelovima Srbije najmanje 15 puta godišnje. Srbija mi je treće najveće tržište za moju firmu. Imam izuzetno mnogo partnera tamo, jednako tako vrlo mnogo dobrih prijatelja i kum (koji je inače iz Zagreba) mi već 15 godina živi u Beogradu i tamo vodi predstavništvo jedne hrvatske firme (u međuvremenu se i oženio u Beogradu), tamo mi se preselila i jedna moja zaposlenica jer se udala. I mogu vam reči da je standard u Zagrebu bitno veći, ali bitno veći. Ovdje ne govorim o plačama, uređenju grada, komunalnoj infrastrukturi, gradskim uslugama, javnom prijevozu isl. nego o banalnoj stvari što si stanovnici Beograda mogu priuštiti, a što stanovnici Zagreba. I da odmah naglasim, ovdje razlika nije „mala“ nego evidentno velika. A o odlascima u inozemstvo da ne govorimo, zagrepčan iste socijalne i profesionalne pozicije kada dođe u Beograd ili beograđan kada dođe u Zagreb (ili negdje drugdje u inozemstvo) nikako nisu u istoj poziciji, ogromna je to razlika. I sad me proglasite nacionalistom, recite da sam nerealan i obojan, ali ovo će vam posvjedočiti svaka osoba koja često boravi u oba grada, kao što ja boravim. I da naglasim, pritom jednako uživam u svojim brojnim odlascima u Beograd, kao i u brojim dolascima mojih prijatelja i poslovnih partnera iz Beograda u Zagreb.

Svi koji me znaju posvjedočit će da u meni nema ni malo nacionalizma ili šovinizma. Upravo suprotno. A to pokazujem i u tekstovima. Upravo komentari koji me ovako napadaju dokazu su „obojanosti“, nacionalnog sljepila, nerealnosti i nacionalizma.

J

Štrumfgoda,

Hiberbola je potpuno neupotrebljiva, razlika je mnogo manja. Većina mojih prijatelja su viša srednja klasa i po zapadnoevropskim kriterijumima. Pomenut je i ključni faktor, uz zaradu na poslu (koja i nije tako mala u centralnim beogradskim opštinama): široko rasprostranjeno vlasništvo nad nekretninama u uslovima niskog nataliteta i istovremeno velikog doseljavanja u grad. Moj otac ima 80 godina i živi sam u stanu od 120.000 evra. Mojim kćerkama ostajaće dosta novca za avio-karte. Kao što ostaje i meni.

Navedeni su i drugi faktori zašto Beograđani (moraju da) više lete od Zagrepčana (ja sam 20-ak puta bio u Beču, od toga 18-ak puta avionom; da živim u Zagrebu, svaki put bih vozio; slično i za odlazak na more).

Ali, sve su to savršeno jasni argumenti, na koje ovaj autor nema ni nameru da odgovori.

A

Mislim da je sve na ovu temu već odavno rečeno. Ponavljanje nije debatiranje nego silovanje.

0

Poštovani Alene,

Problem zračne luke Zagreb, jeste problem koji Hrvatska ima zbog vladajuće ekonomske doktrine neoliberalizma plus sve ono što Vi tvrdite da politička vlast de facto gušI gospodarstvo.

Kao Beograđanin molim sve koji bi se sporili o eko-nomskoj snazi dva glavna grada da ne uključuju podele u T6, svi znamo da je ZG bio i jeste bogatiji od BG, a i papreno skuplji, a to da li BG u nekom dužem periodu može pristizati ZG, nije tema ovog vašeg posta.

Nesumnjivo da vlasti u Hrvatskoj čini mi se, ili ne umeju, ili ne žele da potaknu gospodarski prosperitet, slično je i u Srbiji – mada kod nas ima proboja po tom pitanju. To je pitanje za gradjane Hrvatske, i nemam nameru bilo što komentirati.

Dakle, mnogo je razloga za probleme zl Zagreb, i to nije koncesionar, mada mislim da smo mi bolje prošli za početak, posle videćemo. Glavni razlog slabljenja ZG jeste rast BG, ali pre svega i rast Splita i Dubrovnika ja tu ne vidim problem, sve je sistem spojenih sudova, a vaš stav je očekivan, jer svi želimo da budemo prvi.

Ono što volim kod vaših postova, je ne samo kritika, već vaši predlozi, kako da bude bolje i sve funkcioniše na mnogo efikasniji način. Na to smo svi navikli, koji čitamo vaše analize i shvatamo šta Vam smeta, naža-lost da bi se sve popravilo nazad u komandni sistem gospodarstva, u kome se postavljeni ljudi ne menjaju suviše često, te pošteno i mogu da donesu i sprovedu strateške mere, ili prostije kao što u Srbiji nema dovo-ljno konsenzusa nema ga ni u Hrvatskoj

Nisam zapamtio što ste po obrazovanju, ali treba istaći jednu važnu istinu, nije dobro razvijati gospodarstvo sa osloncem na sektor usluga, u sektoru distribucije GDP se ne stvara vrednost – to su riječi Adama Smitha te se Hrvatska, kao i Srbija moraju reindustrijalizovati jer što ćemo izvoziti, osim radne snage. Dakle, male zemlje u prvi plan stavljaju gradjane, velike državu, o tome treba razmišljati. Prazna Hrvatska i/ili Srbije, jesu pozivi migrantima da se naseljavaju, bolje da se dijas-pore vrate, ili da mladi imaju razloga za ostati u ZG ili BG.

Odgovori
A

Potpuno potpisujem Vaš post. Razuman, realan i nadasve točan.

Ovo sa uslugama ste više nego u pravu. I upravo zato što je turizam glavna grana gospodrstva koja akumulira najveći BDP Hrvatska će i najviše stradati.

О

SAS има кодшер за Београд и он се нуди преко Луфтханзе.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Golub na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Zagreb nije iskoristio svoju šansu

Desetkovanje ili decimacija (Wikipedia): "Decimation (Latin: decimatio; decem = "ten") was a form of Roman military discipline in which every tenth man in a group was executed by members of his cohort. The discipline was used by senior commanders in the Roman Army to punish units or large groups guilty of capital offences, such as…

15. Sep 2020.Pogledaj

EVROPRC na: Hrvatska dobila ponude za nove borbene avione: U igri novi i polovni F-16, novi Gripeni i polovni Rafali

sve ok , poceli su sa 500 miliona sada su dogurali do miljarde. tako moze samo ako je to finansiski odrzovo, i ako si spreman na vazduhoplovnu komponentu da potrosis toliko da nema za druge delove odbrane. cini mi se da radi dakle o parama i politici vise nego sto to odbranbeno ima smisla. ukupan…

15. Sep 2020.Pogledaj

Paqe na: Hrvatska dobila ponude za nove borbene avione: U igri novi i polovni F-16, novi Gripeni i polovni Rafali

@frane Motiv za prodaju polovnih Rafala bi mogao biti prodaja aviona dok imaju vrednost i ulaganje dobijenog novca u proizvodnju novih količina do planiranog broja, uz zadržavanje radnih mesta u proizvodnim pogonima, kao i smanjenje prosečne starosti svoje flote Rafala. Naravno tu ide i dodatna zarada u pružanju usluga održavanja prodatih aviona, u prodaji naoružanja…

15. Sep 2020.Pogledaj

Paqe na: Hrvatska dobila ponude za nove borbene avione: U igri novi i polovni F-16, novi Gripeni i polovni Rafali

@frane Operacija se zvala "Operation Allied Force" ili u Americi "Operation Noble Anvil". Kada čujem "Milosrdni anđeo" dođe mi da se anđelu milosrdno načestitam rodbine a i onome ko je izmislio naziv.

15. Sep 2020.Pogledaj

Paqe na: Hrvatska dobila ponude za nove borbene avione: U igri novi i polovni F-16, novi Gripeni i polovni Rafali

@Ćele-kula I ja kada kažem "struka" mislim na pilote. Ne verujem da su avioni tipa F-16, F-35, T-7 konstruisani bez zahteva i mišljenja "struke". Zato sam i napisao da mišljenje "struke" očigledno nije jedinstveno. Moje mišljenje je da je sigurnije letenje na višemotornom vazduhoplovu međutim ja nisam "struka" te mislim da moje mišljenje na tu…

15. Sep 2020.Pogledaj

Send this to a friend