[ANALIZA] Kako bi Belorusija mogla pomoći Srbiji u obnovi raketnih jedinica za protivvazduhoplovna dejstva

Prilikom nedavne posete visoke srpske vojne delegacije Belorusiji, u okviru koje je između ostalog posećen i 558. avio remontni zavod u Baranovičima gde je sagledan napredak remonta i modernizacije četiri aviona MiG-29 koje je Belorusija donirala Srbiji (prema izjavi direktora 558.ARZ prvi završeni avion mogao bi poleteti u septembru-oktobru), predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije razmotrili su sa svojim beloruskim kolegama realizaciju drugih projekata koji su predmet vojnotehničke saradnje Belorusije i Srbije.

Pomoćnik ministra za materijalne resurse dr Nenad Miloradović izjavio je da Ministarstvo odbrane Republike Srbije i Državni komitet za vojnu industriju Republike Belorusije u poslednje tri godine vrlo intenzivno sarađuju i na drugim projektima. On je napomenuo i da postoji Zajednička vojnotehnička komisija koja dosta intenzivno radi.

Takođe Miloradović je rekao da je pokrenuto više projekata a prema njegovim rečima, prilikom posete Belorusiji mogao se videti napredak u realizaciji projekata koji se tiču saradnje po pitanju bespilotnih letelica, remonta i modernizacije PVO tehnike, kao i da su planu još neki projekti koji će biti realizovani u narednim mesecima.

Posebno je interesantan deo izjave o tome da Srbija sa Belorusijom ima zajedničke projekte remonta i modernizacije tehnike namenjenoj PVO. Belorusija na tržištu nudi i do sada je, između ostalih, prodavala svoje modernizacije raketnih sistema S-125 Pečora i Neva kao i 2K12 Kub i Kvadrat, upravo one sisteme PVO kojima su opremljene artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva (PVD) Vojske Srbije. Takođe Belorusija ima projekte remonta i modernizacije osmatračkih radara kao što je npr. radar P-18 kojima je takođe opremljena Vojska Srbije.

Srbija je nabavkom raketnih sistema Mistral kao i artiljerijsko-raketnih sistema PVO Pancir-S1 započela obnovu svoje PVO, pomoćnik ministra za materijalne resurse dr Nenad Miloradović je takođe nedavno izjavio da je “Pancir dobra osnova za dugo iščekivanu modernizaciju PVO“. To bi moglo značiti da bi Srbija u narednim godinama mogla nabaviti i druge sisteme PVO ali se, pošto je to politički veoma osetljivo pitanje, za sada o tome zvanično malo ili se uopšte o toj temi i ne govori.

Najave bivšeg ministra odbrane Zorana Đorđevića iz 2017. godine o tome da će Belorusija Srbiji donirati dva diviziona raketnog sistema PVO srednjeg dometa Buk nisu se obistinile. Đorđević je tada izjavio da bi obaveza Srbije bila da plati njihov remont i modernizaciju (moguće na nivo Buk-MB o kome je Tango Six već pisao). Takođe bivši ministar je rekao i da je jedan od tema razgovora sa Belorusima bila i moguća nabavka raketnih sistema PVO velikog dometa S-300.

Jedno od prihvatljivih rešenja za PVO Vojske Srbije u svakom smislu, pa i političkom, moglo bi biti remont i osavremenjavanje postojeće tehnike kojom raspolaže 250. raketna brigada za PVD a koja je poslednji put zanavljanja još početkom 80-tih godina 20. veka. Prema zvaničnim podacima ova jedinica trenutno u svom sastavu ima dva raketna diviziona naoružana sistemom S-125M1T ‘’Neva’’ kao i tri raketna diviziona opremljena sistemom 2K12 Kub-M (navodi se i da su to Kub-M1).

Deo ovih sistema je kod nas modernizovan ali ne u onoj meri u kojoj to danas može da uradi Belorusija. Takođe može se slobodno reći da su resursi njihovih raketa upitni i da im je potrebna zamena. Srbija može nabaviti kompletne modernizovane sisteme S-125 i 2K12 iz Belorusije ili iskoristiti elemente beloruskih modernizacija čime bi postojeći sistemi mogli ostati u naoružanju i narednih 10 do 15 godina. Treba napomenuti i da beloruske kompanije koje nude modernizaciju navode da se taj proces može sprovesti i u zemlji naručioca.

Belorusija trenutno na tržištu nudi dve verzije modernizovanog sistema S-125 kao i jednu verziju sistema Kub/Kvadrat na kojima je primenjena i digitalna tehnologija. U odnosu na osnovne verzije ovih sistema povećane su borbene mogućnosti, efikasnost i žilavost, povećana je otpornost sistema na elektronsko ometanj, poboljšana kontrola i upravljanje, mobilnost, postignuto je pojednostavljenje upotrebe, smanjenje potrebnog vremena i troškova za održavanje i popravke, poboljšanje pouzdanosti, obnavljanje resursa, obezbeđivanje operativnosti tokom dužeg perioda korišćenja, udobnije okruženje posade i njeno smanjeno radno opterećenje kao i poboljšanje situacione svesti.

Firma Tetraedr u svojoj ponudi ima sistem sa oznakom S-125-2TM Pečora-2TM čiji je razvoj počeo decembra 2006. godine. Odlikuju ga veća otpornost na ometanje, veća verovatnoća pogotka jednom raketom (0,85), povećani domet po daljini (maksimalno 35,4 km), povećani domet po visini (25 km), veća maksimalna brzina cilja na koji se dejstvuje (900 m/s), mogućnost gađanja ciljeva sa malim radarskim odrazom (0,02 m²).

Sistem čine nišanski radar SNR-125-2TM koji se zajedno sa optoelektronskim sistemom OES-2TM nalazi na antenskom stubu UNV-2TM koji je postavljen na vučnu prikolicu UV-600-2TM, lanseri raketa 5P73-2TM, rakete 5V27, autonomni agregat SAES-2TM, transportno-pretovarno vozilo TRV-2TM, komandna stanica UNK-2TM.

Nova Pečora je sada dvokanalna po raketi i dvokanalna po cilju, ima i sistem satelitske navigacije a uz nju se mogu koristiti i osmatrački radari P-18T i P-19T koji su modernizovani i digitalizovani a uz to su i mobilni. Prvi korisnik ove modernizacije je Azerbejdžan koji je decembra 2008. potpisao ugovor za modernizaciju 27 svojih kompleksa S-125. Svoje sisteme Neva su na ovaj nivo doveli i Kazahstan kao i  Vijetnam.

Drugu modernizaciju sistema S-125 nudi kompanija Alevkurp iz Minska, sistem nosi oznaku S-125-2BM Pečora-2BM poznat i pod nazivom ‘’Alebarda’’ čiji je razvoj započet 2011. godine a prvi put je javno prikazan na izložbi naoružanja i vojne oopreme MILEX-2014. jula 2014. godine. Pečoru-2BM čine nišanski radar SNR-125-2BM koji se zajedno sa optoelektronskim sistemom nalazi na antenskom stubu UNV-2BM koji je postavljen na poluprikolicu firme ‘’VolatAvto’’, lanseri raketa 5P73-2BM takođe na poluprikolici ‘’VolatAvto’’, raketa 5V27D, transportno-pretovarno vozila PR-14-2BM i komandna stanica UNK-2BM.

Proizvođač nudi postavljanje antenskog stuba i lansera raketa na šasiju vozila točkaša ili guseničara (npr. točkaš MZKT-8021 ili MZKT-80211 ili tenka T-55). Uz sistem se može ponuditi i osmatrački radar ‘’Vostok’’ kao i drugi tipovi 2D i 3D radara.

Sistem takođe ima znatno poboljšane taktičko-tehničke karakteristike od stare Neve ali nešto slabije od S-125-2TM Pečora-2TM. Takođe je poboljšana otpornost na ometanje, tu je i veća verovatnoća pogotka jednom raketom (ne manje od 0,72), povećani domet po daljini (maksimalno 30 km), veća maksimalna brzina cilja na koji se dejstvuje (800 m/s), mogućnost gađanja ciljeva sa malim radarskim odrazom. Prva i za sada jedina država koja je naručila modernizaciju svojih sistema Neva na ovaj nivo bio je Turkmenistan koji je prvi put ovaj sistem pokazao na vojnoj paradi koja je održana 27. oktobra 2017. godine.

Kompanija Alevkurp, u saradnji sa 2566. remontog zavoda radioelektronske opreme iz grada Borisova, nudi modernizaciju još jednog sistema koji se nalazi u sastavu ARJ za PVD Vojske Srbije. Reč je o sistemu PVO Kub odnosno Kvadrat a nova, može se reći značajno osavremenjena varijanta nosi oznaku Kvadrat-MA. Kako navodi proizvođač dobija se skoro novi, digitalni sistem na kome je od starog sistema malo toga ostalo. Od origanlnih delova ostali su samo delovi antenskog talasnog sistema, antenskih stub sa kućištima i terminalni blokovi predajnika.

Sva oprema za obradu i upravljanje radarskom stanicom zamenjena je novom, digitalnom. Primenjen je novi digitalni sistem za generisanje, prijem i obradu radarskih signala koji značajno pojednostavljuju postupak podešavanja opreme stanice. Takođe uveden je integrisani dijagnostički sistem koji stalno prati rad svih blokova kompleksa. Za obučavanje operatora uveden je i sistem koji imitira rad radarske stanice bez uključivanja agregata i radarskog zračenja. Poboljšanje karakteristika novih mikrotalasnih prijemnika i posebne metode digitalne obrade signala umanjuju izlaznu snagu predajnika, što u mnogome produževa njihov životni vek.

Radarska stanica za osmatranje i navođenje (RStON) 1S91 je modernizovana na nivo 1S91-MA a to podrazumeva zamenu guseničnog vozila točkašem tipa MZKT-692230 konfiguracije 6×6 koji ima sistem za nivelisanje (odnosno dovođenje u horizontalni položaj u odnosu na konfiguraciju terena) sa hidrauličnim stopama, gasoturbinski generator zamenjen je dizel generatorom sa dodatnim rezervnim generatorom koji se napaja od motora vozila. Uveden je digitalni sistem upravljanja i sistem za kontrolu elektro snabdevanja, primenjen je novi sistem za kontrolu nivelacije antene. Odsek upravljanja je opremljen automatizovanim računarskim radnim stanicama i posebno razvijenim panelima upravljanja a elektronski blokovi i komponente koje su se nalazile u guseničnom vozilu starog sistema se ne koriste prilikom modernizacije.

Radar za osmatranje 1S11 koji je deo RStON 1S91 koristi originalni antenski sistem, originalni prijemnik je zamenjen mikrotalasnim sollid-state prijemnikom, digitalnim sintetizatorom i novim digitalno upravljivim pojačivačem srednje frekvencije. Napajanje predajnika je ostalo nepromenjeno ali je uvedeno digitalno automatsko podešavanje magnetrona dok je od starog sistema ostao reduktor. Tu je takođe novi sistem za sinhronizaciju i upravljanje, blok za obradu signala na srednjoj frekvenciji, digitalno flitriranje, otpornost na ometanje i formiranje izlaznog signala. U sistemu rotiranja antene koristi se  enegretski i koaksijalni priključak ali se svo upravljanje odvija preko jedinice sinhronizacije koji se nalazi u cilindru antene.

Kod radarske stanice za navođenje 1S31 koristi se originalni antensko-talasni sistem, postojeći prijemnik je zamenjen 4-kanalnim mikrotalasnim poluprovodničkim prijemnikom, digitalnim sintetizatorom i frekventnim konvertorom koji je nalazi u gornjem kontejneru. Dodate su dve antene i odgovarajući kanali prijemnika sistema zaštite od aktivnih smetnji. Ostalo je originalno napajanje predajnika a uvedeno je digitalno automatsko podešavanje magnetrona uz njegov stari reduktor. Kanal za navođenje ima originalni terminalni blok i visokonaponski ispravljač, glavni oscilator zamenjen je digitalnim sintetizatorom i poluprovodničkim pojačalom.

Mehanizmi oscilacija ogledala su modernizovani uz primenu brzih reverzibilnih elektromotonih ventila i digitalnog sistema upravljanja. Pogoni za azimut i elevaciju su duboko modernizovani, koriste se delovi originalnih reduktora ali i novi optički davači informacija o uglovima kao i digitalni sistem upravljanja. Primenjen je novi optoelektronski sistem sa optičkim kanalom koji ima dva vidna polja kao i termovizijom. Koristi se digitalizator velike brzine i posebno razvijen softver koji omogućava visoku rezoluciju i minimalno kašnjenje u prikazu. Informacije sa radarskog i optoelektronskog sistema se na radna mesta operatora prenose putem optičkog kanala.

Samohodno lansirno oruđe (SLO) je modernizovano na nivo 2P25-MA, od starog oruđa ostala je samo telo artiljerijske jedinice kao i grede za rakete, hardver je potpuno zamenjen novim digitalnim a umesto gusenične primenjena je šasija vozila točkaša MZKT-692230. Kod novog vozila se koristi novi hibridni inverterski sistem elektro napajanja, glavni izvor energije je baterije sa DC pretvaračem od 50 Hz za osnovne sisteme i 400 Hz za sistem pokretanja i rakete 3M9. Baterije se mogu puniti iz spoljašnje industrijske mreže, standardnog dizel agregata kao i iz motora samog oruđa. Sistemom napajanja upravlja inteligentni kontroler koji po potrebi automatski prebacuje napajanje sistemima kojima je potrebno, pokreće i zaustavlja dizel generator a upravljanje se vrši preko glavne konzole.

Pogonski sistem zamenjen je novim koji je baziran na motorima sa ventilima sa digitalnim sistemom upravljanja. Primenjen je novi sistem za kontrolu pokretanja sa mikroprocesorskim upravljanjem. Tu je zatim novi blok kontrole radarskih glava samonavođenja na bazi digitalnog sintesajzora sa elektronskom promenom frekvencija. Sistem upravljanja i veze sa radarskom stanicom za osmatranje i navođenje 1S91-MA (RStON) dozvoljava da se sa radnog mesta komandira RStON upravlja i kontrolišu svi sistemi samohodnog lansirnog oruđa što omogućuje da se ono nakon postavljanja na borbeni položaj upotrebljava autonomno bez posade.

Za utovar i istovar raketa se može koristiti i originalno vozilo 2T7 ali i novo koje nosi oznaku 2T7MA koje na lansirna oruđa može postavljati rakete 3M9 svih verzija. Ovim vozilima se takođe postaviti, transportovati i privremeno uskladištiti istovremeno do 6 raketa, uključujući i kontejnere K5PA. Vozilo ima univerzalnu osnovnu platformu dizalicu što omogućava da se, uz minimalne dorade koristi i za rad sa raketama 5V27 sistema PVO Pečora.

Na međunarodnoj izložbi naoružanja i vojne opreme MILEX-2017. održanoj u Minsku 2017. godine moglo se čuti da Kvadrat-MA može koristiti i rakete zemlja-vazduh 9M317 dometa do 25 km po visini i 42 km po daljini, da se mogu gađati ciljevi maksimalne brzine do 1200 m/s. Takođe tada je navedeno da se mogu koristiti i starije rakete sistema Buk tipa 9M38. Zbog toga se napominje da je ovaj sistem po svojim sposobnostima blizak ili jednak ruskom sistemu PVO Buk-M2. Prvi i za sada jedini kupac Kvadrata-MA je Mjanmar koji je ove sisteme prvi put javno prikazao na probi vojne parade 27. marta 2016. godine.

Gađanje PVO Azerbejdžana raketnim sistemom S-125-2TM Pečora-2TM.