Kako će teći budući razvoj Rafala: Varijante F4.2 i F5 za obezbeđivanje višedecenijske savremenosti tipa i podloga za projekat nove generacije evropskog borbenog aviona

26. nov 2024

Hrvatska potpisala ugovor za nabavku 6 besposadnih letelica Bajraktar TB2, stigao sedmi Rafal

21. nov 2024

[ANALIZA] Da li su Srbiji zaista potrebni izraelski raketni artiljerijski sistemi PULS i besposadne letelice Hermes?

21. nov 2024

Erbas započeo sa sklapanjem prototipova besposadne letelice SIRTAP

20. nov 2024

[POSLEDNJA VEST] Vučić najavio nabavku sistema „jačeg od HIMARS-a“ i dronova; dan ranije izraelski Elbit objavio da je prodao svoj konkurentski sistem PULS i dronove Hermes 900 „neimenovanoj evropskoj zemlji“

19. nov 2024

Svetska premijera ruskog borbenog aviona Su-57 u Kini, prvi izvozni ugovori i još jedna isporuka za rusko ratno vazduhoplovstvo

18. nov 2024

Hrvatska Vlada dala zeleno svetlo za nabavke Bajraktara, tenkova Leopard 2 i održavanje Rafala

15. nov 2024

[EKSKLUZIVNO] Utva iz Pančeva i kineska kompanija ALIT na sajmu u Žuhaiju potpisali memorandum o formiranju Centra za održavanje vojnih dronova srpske i kineske proizvodnje

13. nov 2024

Uloga Egipta u procesu srpske nabavke Rafala

13. nov 2024

EDGE potpisao ugovor sa Erbasom o serijskoj proizvodnji modularnih paletizovanih rezervoara goriva za avion C295

12. nov 2024

[POSLEDNJA VEST] Nastavak isporuke druge tranše: Srbiji počeli da stižu i naoružani helikopteri H145M

8. nov 2024

U Hrvatskoj u toku zajednička francusko-hrvatska vazduhoplovna vežba sa borbenim avionima Rafal

7. nov 2024

Makedonija vraća u upotrebu dva helikoptera Mi-8MT remontovana u Češkoj: Let kući preko Mađarske i Niša

6. nov 2024

Prvih 50 godina Orla: Od prototipa do modernizacije jugoslovenskog jurišnika

5. nov 2024

Spekulacije o opremljenosti i naoružanju Rafala širom sveta kao dokaz o “degradiranju“ sposobnosti borbenog aviona

4. nov 2024

Prva javna potvrda: Mistrali 3+ u jedinicima Kopnene vojske

1. nov 2024

Pola veka od prvog leta IAR-93: Obeležen zlatni jubilej jugoslovensko-rumunskog jurišnika

31. okt 2024

FPV dronovi proizvedeni u Hrvatskoj biće integrisani na tursku besposadnu letelicu Bajraktar TB2

31. okt 2024

[NOVA KNJIGA] 50 godina od prvog leta Orla: Foto-monografija „J-22 Orao, Prototip“

30. okt 2024

Rebalans budžeta otkriva iznose prvih rata za Rafale: Naoružanje ključno za konačnu cenu nabavke

30. okt 2024
[FARNBORO 2022] PR-DC najavljuje proizvodnju VTOL dronova ali i onih sa fiksnim krilima i većim doletom
PR-DC najozbiljnija je srpska privatna kompanija u jednom od najbitnijih parametara za uspešnu prodaju - promociji. Izlažu na najvećim vazduhoplovnim sajmovima od svog osnivanja i koriste svaku moguću (mas)medijsku priliku - od matične Pink televizije do Dojče Velea / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

[FARNBORO 2022] PR-DC najavljuje proizvodnju VTOL dronova ali i onih sa fiksnim krilima i većim doletom

Kompanija PR-DC (Pink Research and Development Center) na ovogodišnjem Farnborou bila je jedina iz Srbije koja je izlagala u formi štanda. Time su nakon Abu Dabija, Bugarske i Pariza ponovo uložili značajna sredstva za promociju svojih bespilotnih proizvoda na najvećem ovogodišnjem globalnom okupljanju vazduhoplovne industrije.

Kako je jedan od osnivača kompanije, Miloš Petrašinović, rekao za Tango Six tokom sajma u Farnborou, PR-DC već ima nekoliko zainteresovanih klijenata sa kojima se odvijaju konsultacije o specifičnim kategorijama tereta i odgovarajućim misijama. Petrašinović je za naš portal opisao kako je organizovan verifikacioni let maksimalne visine njihovog drona do 6000 metara ali i detalje o budućim razvojnim pravcima kompanije. Sledeća dva pva pravca, kako je ekskluzivno otkrio za Tango Six, biće projektovanje i proizvodnja VTOL dronova ali i onih najvećih sa fiksnim krilima i većim doletom.

Opitovanje maksimalne visine drona iz porodice IKA

Kako je Petrašinović ispričao za Tango Six, PR-DC je pod vođstvom Vojnotehničkog instituta obavio let kojim je testiran jedan od parametara performansi – maksimalna visina:

– Testiranje je obavljeno po ugovoru o saradnji PR-DC-a i VTI-a. VTI je uradio sve potrebne dozvole i komunikaciju sa Direktoratom civilnog vazduhoplovstva radi potrebne alokacije vazdušnog prostora za ovakvu vrstu leta koji se desio na vojnom aerodromu Kovin. Inicijalno je bilo planirano da plafon leta bude 8000 metara ali je maksimalna visina ostvarena taj dan iznosila 6011 metara. Dronu je trebalo desetak minuta leta do te visine.

Petrašinović kaže da će jedan od bitnih aduta IKA game letelica, ali i onih budućih, biti identični softver i obuka / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Praktično dokazivanje letnih performansi naših letelica bitno je kako za inženjerski proces ali je bitnije sa pozicije klijenta, da je tako nešto moguće s obzirom na tip letelice. Najčešće postavljana pitanja od zainteresovanih su upravo praktični dokazi reklamiranih performansi. Slična opitovanja radimo kada letelica ima određen teret i tada se testira brzina letelice, brzina penjanja, uticaj vetra. Na primer, naš dron IKA-mini može leteti 90 kilometara na čas i to je praktično izveden rezultat a ne samo izvedena inženjerska jednačina koja uvek po svojoj prirodi  uprošćava atmosferu. – kaže Petrašinović.

Šta klijenti zapravo žele

Pink Research and Development Center prva je kompanija u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije (zavisi na koji način tu klasifikujemo budući Pipistrelov projekat NUUVA, posebno nakon njihovog preuzimanja od strane Tekstrona) koja već ima jednu seriju dronova iza sebe, o čemu je Tango Six već pisao. Kako je na Farnborou za naš portal kazao Petrašinović, tim inženjera kompanije radi na završnim ispitivanjima najveće letelice IKA-50:

– IKA-50 je trenutno prototip, kao što smo radili prototip IKA-20 pred nultu seriju, tako sada radimo IKA-50, ona je praktično duplo veća od IKA-20 po plaćenom teretu i po dimenzijama. Negde oko 50% veća.

IKA-50 dominirala je i na štandu u Farnborou / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

To je sada jedna prilično ozbiljna prostorna vazduhoplovna konstrukcija, kompozitna konstrukcija koja je sada izuzetno komplikovana, nisu više samo cevi i ploče. Imamo i razna ojačanja, sve ono što je potrebno uzeti u obzir da ta letelica zaista može da ponese tih 50 kilograma a da bude i ultralaka. Ciljamo da letelice ove kategorije, otprilike, imaju masu konstrukcije, propulzora, manju od mase tereta koje nose, ne računajući bateriju. Što se baterije tiče tu pokušavamo da koristimo sirove ćelije ali tu ne možemo postići toliko smanjenje težine. – priča nam Miloš.

Kako kaže, svakako gledano iz njegovog inženjerskog ugla, lako je napraviti dron. Teže je smisliti primenu podvesnog tereta, to adaptirati i prodati ono što je zapravo bitnije od samog drona – njegovu konkretnu upotrebljivost ili misiju:

– Na ovakvim sajmovima smo shvatili da su tereti i aplikacije sa teretima bitniji od samih platformi, kao i misija. Da smo imali razvijene razne konfiguracije korisnih tereta izlagali bi to, dronovi bi bili negde u pozadini, manje bitni kada pričamo o prodaji. To klijenti zapravo žele. Mi trenutno razgovaramo sa više potencijalnih klijenata i razvijamo različite opcije tereta i primena.

PR-DC je od početka svog rada pre dve godine definisao tri kategorije letelica koje ćemo razvijati. Prva porodica IKA dronova bila je adekvatna da se sa njima pojavimo na tržištu, dokažemo naš inženjerski i proizvodni rad, pre svega kroz prvu serijsku proizvodnju. Farnboro nam je najbitniji sajam ove godine. Ceo tim inženjera je došao, razgovaramo sa podizvođačima, sa onima koji su izmislili nešto novo. Ovde smo i prodavci i kupci.

IKA porodica dronova samo je prva faza u planiranom razvoju proizvoda PR-DC-a / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Sledeća kategorija letelica, prema našem strateškom planu biće takozvana mešovita krila, odnosno VTOL ili hibridne letelice. Najbitnije je da će to biti letelice nekog srednjeg doleta. Imaće mogućnost vertikalnog poletanja i sletanja ali bez dužeg trajanja lebdenja, ciljamo srednji dolet horizontalnog leta uz manji dolet prilikom lebdenja.

Poslednja kategorija u ovoj fazi našeg razvojnog plana biće letelica sa fiksnim krilima sa mnogo dužim trajanjem leta i doletom. Želimo da kupcima ponudimo sve tri kategorije letelica i da, sa prodajne strane, budemo spremni da im ponudimo sve opcije za sve vrste misija u zavisnosti od traženih performansi. Ono što je najbitnije u ovom konceptu je da će softver i obuka za sve ove kategorije biti biti identični. – završava Petrašinović o novinama.

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters=1 counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

sm

Iz ovog teksta se vidi da ono što su mnogi u komentarima i pisali da je ova firma zapravo isto što i BeoAvia (studentska projekt organizacija ) ili sve one druge firme iz Srbije koje proizvode dronove raznih oblika i namena (da ih ne navodim sve po nazivima možda uredniku ovog sajta to zasmeta pa ne objavi komentar zbog toga ) u tehnološkom smislu ,samo što imaju drugačiji izvor finansiranja. Ovo sam napisao kao opasku na „priznanje“ glavnog inžinjera koje se nalazi u tekstu gde kaže da je „lako napraviti ovakav dron, ali mu je teško dati upotrebnu vrednost i prodati ga“(parafrazirao sam da ne bi citirao doslovno ). Mnogo toga se koristi iz uvoza i oslanjamo se svi (celokupna industrija Srbije) na uvoz. Pa je postupak takav da se delovi kupuju van, ovde se sklapa i dodaje mu se upotrebna vrednost pa se onda opet ide na to da se takav „paketić“ proda van Srbije jer u Srbiji je tržište strašno ograničeno. Da zaključim, nema ‘leba dok država strukturalno ne promeni politiku i ne opredeli se samo za pomaganje domaćim firmama. Jedino tako može da se još uveća vrednost proizvoda (primer : Srbija proizvodi bakar, izvozi ga, a iz uvoza nam stižu elektro motori za dronove umesto da se kod nas proizvode. Ovo je samo simbolični primer ima i drugih mnogo drastičnijih ) . Pozdrav za gospodina Petrašinovića. Tek ste vi na početku i još mnogo ćete se mučiti. Ali neka vam muke budu slatke. Samo napred.

Odgovori
Mi

Nijedna kompanija nije ista, na ovim prostorima, nažalost ne postoji ni slična. Nažalost jer bi to mnogo značilo pre svega mladim inženjerima i tehničarima. Što se tiče tima Beoavia, mi smo pre svega njihova velika podrškao kao njihovi nastavnici na fakultetu tako i kao kompanija koja može da im obezbedi potrebne delove. Mi se razlikujemo od drugih kompanija u svetu baš po tome sto se napisali da je svima isto, radimo naš razvoj i proizvodnju praktično svih delova letelice uz ponudu inovativnih misija što je klijentima mnogo bitnije. To ćete konkretnije videti u godinama koje dolaze, ipak smo tek proslavili drugi rodjendan. Hvala Vam na komentaru i željama. Biti na ovom po vašoj proceni početku je izuzetno za sve članove tima i naše saradnike!

Iv

Svaka čast, želim vam puno uspeha, nadam se da će biti para za vaš i svaki sličan projekat. U ratu Jermenije i Azerbejdžana, kao i ratovi.a u Siriji i Jemenu vidimo da dronovi mogu da naprave veliku štetu neprijatelju. Nihova upotreba postaje uslov za pobedu u modernom ratovanju a onom ko je napredniji (recimo Azerbejdžan) donosi veliku prednost i odlučnu pobedu na kraju. Što pre naša vlast bude shvatila da moramo da imamo 100 naoružanih dronova i mladih ljudi u rezervnom sastavu VS koji će moći da „pilotiraju“, to će nam budući rat koni je neminovan sa ŠTS biti lakši. Bravo još jednom,samo napred!!

Ei

Ko u Srbiji proizvodi smd el komponene (otpornici, kondenzatori, nedajBoze integralce….) li ion baterije i ostalu elektroniku koja se nalazi u dronu?

Ni

Bravo bre :)

Najveća zamka je da se koncentrisete na vojnu primenu zarad brzine razvoja kompanije.

Vojsci napravite dron, ali neka oni sami integrišu oružje/nišane… a vi razvijanje samo civilnu upotrebu.

Od vojske jedino korisno sto možete da dobijete je promocija…sve ostalo ce vas samo usporiti.

Najbolje bi bilo da se udružite sa nekom nasom velikom veb prodavnicom, i da krenete sa isporukom paketa koristeći dronove. Test projekat za par sela i malih naselja. Npr. dostava knjiga za decu u nekom zabacenom selu… A zatim, jaaaak marketing da bi vas video Amazon… dalje je Mars granica.

Ako nije tajna, možete li reći u kojoj meri učestvuju komponente iz inostranstva – npr. za dron od 10k eur uvezete komponente u ukupnoj vrednosti od 2k eur. Taj detalj treba da vas izdvaja od ostalih…

Odgovori
St

Da ne pricamo o naucnofantasticnom aspektu tvog predloga dostave robe dronovima, kod nas se u zabacena sela uglavnom dostavljaju penzije. Nismo mi razvijeni svet, mi smo zemlja u tranziciji. Jedino ako VD direktora Poste ubede da ce uz odgovarajucu nadokandu moci da zameni sve postare dronovina, a postare da prekvalifikuje u pilote…
Znaci, ajmo malo realnosti, sklopite dron od uvoznih komponenti, uvalite ga vojsci, MUPu, Srbija sumama vodama ili nekoj poljoprivrednoj kompaniji da zaprasuje polja, i to je to.

Fe

@ Nix

Da nije bilo Drugog Svetskog rata avione bi još uvek vukle krupnije ptice. Nema sazrevanja tehnologije dok država ne napravi velike porudžbine za vojsku.

Mi

@Stojko

Nemamo nameru da prodajemo dronove “sklopljene od uvoznih komponenti”. Bavimo se dugorocnim razvojem nasih komponenti kako bi napravili na svetskom trzistu konkurentne letelice. Ako mislite da mozete da “uvalite” nekom to tako sklopljeno, zaposlite par dobrih vazduhoplovnih inzenjera pa nam budite konkurencija (ali dajte bar dobre plate).

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs