[VIDEO] Pink Research and Development Center jedan je od odgovora na Vučićevo pitanje: Možemo li mi da proizvodimo ove male dronove za Specijalnu brigadu?

Najrazvijeniji segment srpske vazduhoplovne industrije koji je uspeo da zaokruži razvojno-proizvodno-marketinški proces svakako su domaće privatne kompanije koje proizvode dronove. Pet prisutnih, iskusnih i inovativnih igrača toliko je uspelo da se odvoji od ostatka u našoj industriji da su i laici, pa i oni konstantno i bolje obavešteni laici kao što je to predsednik republike, počeli to gotovo refleksno da primećuju.

Tango Six danas skreće pažnju na jedan spontan ali indikativan događaj koji je promakao većini a koji dokazuje da je, ako ništa, barem marketing vezan za domaću proizvodnju dronova različitih namena uspeo. Naravno, ne samo marketing.

Tako je 3. januara, prilikom obilaska 72. brigade za specijalne operacije (priređeno radi promocije nabavke protivoklopnih raketa Kornet) predsednik Srbije zastao i pored „najobičnijeg“ drona AR-100C. Usledilo je pomenuto refleksno primećivanje: Što mi ovo ne možemo da proizvedemo (razmena počinje na 37:38)?

Na pitanje pomoćniku ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenadu Miloradoviću, „da li smo mi u stanju sada ovo da napravimo“ predsednik je dobio odgovor da smo „sada u stanju ali da je pre dve godine bio zahtev da se kupi hitno i kupljeno je hitno“. Vučić je tada kroz šalu provukao „dok dođe u VTI, prođe kroz TOC..“ poučen genezom najozbiljnijeg vojno-projektovanog (ne uvek i vojno-proizvedenog) drona Pegaz. Setićemo se 2018. godine, kako je Tango Six tada izveštavao, da je upravo zbog, kako je tada protumačeno, „kašnjenja“ VTI-a odlučeno da se ide u kooperaciju sa Kinezima i da se kupe prve izviđačko-borbene bespilotne letelice za RV i PVO.

Kako Tango Six saznaje, u prvoj polovini januara u Srbiju su stigli prvi „unapređeni“ Pegazi iz Kine. Već smo preneli da je moguća nabavka i veće platforme, najverovatnije CH-95. Ne zaboravimo i na početak ideje o razvoju dronova-samoubica koje je preciznije svrstati u naprednije artiljerijske sisteme.

„Sporost“ u priči mogućnosti razvoja domaćih dronova i „hitnoća“ koja se dogodi u međuvremenu tako nam se dogodila drugi put a rešenja postoje. Kako je Tango Six prvi temeljnije i isključivo iz ugla vazduhoplovno-industrijske tematike izvestio, Pink Research and Development Center počeće serijski da proizvodi (više u videu na kraju ovog članka) dronove raznih opsega nosivosti koji se mogu upotrebljavati i u Specijalnoj brigadi. Dakle, da odgovorimo na predsednikovo pitanje: Možemo mi da proizvodimo.

„Nemac“ sa kojim smo počeli priču je AirRobot AR-100C. Radi se o versitalnoj, malogabaritnoj (1,2 kg) platformi nosivosti 250 grama odnosno jedne manje kamere. Ovaj multikopter odgovor je na zahtev Specijalne brigade (u Vojsci Srbije koriste ga i jedinice koje nisu specijalne) za blisko izviđanje bojišta. Taktičko-tehnički zahtevi nisu komplikovani: bitno je da je malogabaritan, da može nositi dnevnu, noćnu i termo kameru, da poseduje mogućnost programiranja rute i funkciju povratka na unapred zadanu tačku u slučaju gubitka line-of-sight veze ili odlaska iz dometa radio-kontrole. Koristi se na taktičkom nivou četa-bataljon (ne samo u 72. brigadi, u upotrebi je i u 63. padobranskoj). Najverovatnije je veoma jednostavno i brzo obučiti specijalistu za njegovo korišćenje. Interesantno pitanje za Specijalnu brigadu, kao u slučaju svakog novijeg borbenog sistema, bilo bi da li postoje svedočenja iz drugih zemalja o efektivnosti u realnim borbenim situacijama?

Domaće alternative i sposobnosti serijskih proizvodnji

Gore pomenuto refleksno pitanje koje bi svako od nas postavio može se odgovoriti i na način da trenutno u Srbiji postoji pet izuzetno ozbiljnih privatnih organizacija pa čak i jedna studentska koje proizvode dronove, njihove podsisteme, softver i, podjednako bitno, uspešno rade marketing (ne postoji sektor industrije koji je toliko sarađivao sa Tango Sixom u marketinškom domenu kao ove kompanije).

Najprofitabilnija svakako Green Power Systems koja nam je donela Stršljen, inovativne VTOL multikoptere i druge koncepte. Tu je Konelek koji je najdalje napredovao kako u veličini i nosivosti originalno razvijenih dronova, tako u mogućoj vojnoj primeni. Paralelno sa njima tu je izuzetno inovativni CTT koji do sada nije uspeo da uđe u Ministarstvo odbrane-VTI univerzum već je sam praktično dokazao sopstvenu ozbiljniju izviđačku letelicu uz nekoliko spremnih izuzetno naprednih koncepata kojima je potrebno dalje istraživanje i razvoj. Treći je pomenuti PRDC, četvrti su zapravo proizvođači prvih Pegaz prototipova iz Batajnice, dok se mladi ljudi koji završavaju Mašinski fakultet već dugo i uspešno igraju sa pažnje vrednim originalno-razvijenim dronovima i već, kako Tango Six saznaje, imaju sopstvene dron-startap ideje.

Konelek je uspeo da svoj originalni koncept drona veće nosivosti namenjenog poljoprivredi prilagodi uz pomoć VTI-a kao odgovor na zahtev, kako je istaknuto više puta i javno, Specijalne brigade za dronom za neposrednu vatrenu podršku. Integrisan je lanser Zolja, opaljenje je uspešno testirano i Konolek će, ukoliko dobije posao, sasvim sigurno moći i serijski da proizvodi Obada.

Druga kompanija koja će možda ući u aranžman sa VTI-om je PRDC koji je na poslednjem Partneru predstavio opciju svog glavnog proizvoda, dron IKA-20 ili RW-20 sa lanserima raketa. Histerija i anatemizacija Pinkove kompanije (samo zato što je Pinkova kompanija) u laičkoj javnosti došla je do toga da je i autor ovog teksta bio pozvan u prime time emisiju da objasni fenomen. Fenomen je zapravo bio dobro odrađen marketing (što nikada ne može biti loša stvar) nečega što verovatno neće biti „pucačka“ primena ali kao platforma za neposredno izviđanje – verovatno.

Ako je, objektivno gledano, IKA-20 prevelik dron za neposredno izviđanje, kompanija PRDC razvila je IKA-o1, IKA-mini i IKA-mikro dronove, manjih gabarita i manjih nosivosti koje su sasvim dovoljne za najnaprednije kamere. Najbitnije od svega, u stanju su da ih serijski proizvode.

Više detalja o IKA seriji dronova pogledajte u Tango Six intervjuu sa suvlasnikom PRDC-a, vazduhoplovnim inženjerom, Milošem Petrašinovićem.