Hrvatska poslala pilote na obuku za borbene avione Rafal

2. feb 2023

Bugarska remontuje i modernizuje školsko-borbene avione L-39 Albatros

1. feb 2023

Nije nam promaklo: Srpski H145M primećen sa optoelektronskim sistemom MX-15

31. jan 2023

[NAJAVA] Javna odbrana završnih projekata iz predmeta Projektovanje letelica na Mašinskom fakultetu

30. jan 2023

Američki pilot koji je dokrajčio Leteće Zvezde opisuje kako su po ciljevima u Jugoslaviji dejstvovale posade aviona F-15E i objašnjava kako je došlo do uništenja putničkog voza u Grdeličkoj klisuri

30. jan 2023

[RAT U UKRAJINI] Dok je sva pažnja usmerena na donacije tenkova Ukrajini, da li se u tajnosti sprema paket pomoći koji će sadržati i borbene avione?

27. jan 2023

Erbas najavio globalno zapošljavanje 13.000 novih ljudi, prednost diplomcima iz tehničkih oblasti, otvoreno za prijave iz Srbije

27. jan 2023

Rosoboroneksport u 2022. godini započeo sa promocijom 15 novih vojnih proizvoda ruske proizvodnje

24. jan 2023

[RAT U UKRAJINI] Rusi postavljaju sisteme PVO na zgrade u Moskvi, Ukrajina možda dobija planirajuće bombe dometa 150 km

20. jan 2023

Nenad Miloradović za “Politiku“: “Pegaz“ već u naoružanju, završena prva faza modernizacije “Orla“, u toku nabavka kiparskih Mi-35

20. jan 2023

Bajraktar se dobro prodaje ali da li svi kupci mogu dobiti željeni optoelektronski sistem?

18. jan 2023

Albanija kupuje raketne sisteme PVO Stinger i protivoklopne raketne sisteme Javelin

17. jan 2023

Bugarska intenzivno radi na spašavanju operativnosti svoje lovačke avijacije

16. jan 2023

[RAT U UKRAJINI] Rusi napreduju u Donbasu, Ukrajina dobija sve savremenije i raznovrsnije naoružanje

13. jan 2023

Analiziramo godišnji izveštaj kompanije Daso; Značajno povećanje broja naručenih borbenih aviona Rafal

12. jan 2023

Kanada kupuje 88 F-35 za oko 14 milijardi dolara

11. jan 2023

Poređenja čitanosti sajtova sa vazduhoplovnom tematikom na prostoru bivše Jugoslavije: Tango Six ubedljivo najčitaniji

9. jan 2023

[RAT U UKRAJINI] Rusija i dalje sposobna za masovne raketne udare, Ukrajinci ponovo napali aerodrom Engels, spekulacije o daljem toku rata

30. dec 2022

[ANALIZA] Karakteristike raketnog sistema PVO Patriot, koliko može pomoći Ukrajini, i kakav je u poređenju sa S-300

29. dec 2022

Slovenija kupuje dva dodatna domaća besposadna sistema Belin

28. dec 2022
[VIDEO] Pink Research and Development Center jedan je od odgovora na Vučićevo pitanje: Možemo li mi da proizvodimo ove male dronove za Specijalnu brigadu?
PRDC gama dronova koji se već nalaze u serijskoj proizvodnji / Foto: Ivan Urošević, Tango Six

[VIDEO] Pink Research and Development Center jedan je od odgovora na Vučićevo pitanje: Možemo li mi da proizvodimo ove male dronove za Specijalnu brigadu?

Najrazvijeniji segment srpske vazduhoplovne industrije koji je uspeo da zaokruži razvojno-proizvodno-marketinški proces svakako su domaće privatne kompanije koje proizvode dronove. Pet prisutnih, iskusnih i inovativnih igrača toliko je uspelo da se odvoji od ostatka u našoj industriji da su i laici, pa i oni konstantno i bolje obavešteni laici kao što je to predsednik republike, počeli to gotovo refleksno da primećuju.

Tango Six danas skreće pažnju na jedan spontan ali indikativan događaj koji je promakao većini a koji dokazuje da je, ako ništa, barem marketing vezan za domaću proizvodnju dronova različitih namena uspeo. Naravno, ne samo marketing.

Tako je 3. januara, prilikom obilaska 72. brigade za specijalne operacije (priređeno radi promocije nabavke protivoklopnih raketa Kornet) predsednik Srbije zastao i pored „najobičnijeg“ drona AR-100C. Usledilo je pomenuto refleksno primećivanje: Što mi ovo ne možemo da proizvedemo (razmena počinje na 37:38)?

AR-100C, dron proizveden u Nemačkoj koji je već ušao u upotrebu u Specijalnoj brigadi / Foto: Srđan Popović, Tango Six

Na pitanje pomoćniku ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenadu Miloradoviću, „da li smo mi u stanju sada ovo da napravimo“ predsednik je dobio odgovor da smo „sada u stanju ali da je pre dve godine bio zahtev da se kupi hitno i kupljeno je hitno“. Vučić je tada kroz šalu provukao „dok dođe u VTI, prođe kroz TOC..“ poučen genezom najozbiljnijeg vojno-projektovanog (ne uvek i vojno-proizvedenog) drona Pegaz. Setićemo se 2018. godine, kako je Tango Six tada izveštavao, da je upravo zbog, kako je tada protumačeno, „kašnjenja“ VTI-a odlučeno da se ide u kooperaciju sa Kinezima i da se kupe prve izviđačko-borbene bespilotne letelice za RV i PVO.

Kako Tango Six saznaje, u prvoj polovini januara u Srbiju su stigli prvi „unapređeni“ Pegazi iz Kine. Već smo preneli da je moguća nabavka i veće platforme, najverovatnije CH-95. Ne zaboravimo i na početak ideje o razvoju dronova-samoubica koje je preciznije svrstati u naprednije artiljerijske sisteme.

„Sporost“ u priči mogućnosti razvoja domaćih dronova i „hitnoća“ koja se dogodi u međuvremenu tako nam se dogodila drugi put a rešenja postoje. Kako je Tango Six prvi temeljnije i isključivo iz ugla vazduhoplovno-industrijske tematike izvestio, Pink Research and Development Center počeće serijski da proizvodi (više u videu na kraju ovog članka) dronove raznih opsega nosivosti koji se mogu upotrebljavati i u Specijalnoj brigadi. Dakle, da odgovorimo na predsednikovo pitanje: Možemo mi da proizvodimo.

„Nemac“ sa kojim smo počeli priču je AirRobot AR-100C. Radi se o versitalnoj, malogabaritnoj (1,2 kg) platformi nosivosti 250 grama odnosno jedne manje kamere. Ovaj multikopter odgovor je na zahtev Specijalne brigade (u Vojsci Srbije koriste ga i jedinice koje nisu specijalne) za blisko izviđanje bojišta. Taktičko-tehnički zahtevi nisu komplikovani: bitno je da je malogabaritan, da može nositi dnevnu, noćnu i termo kameru, da poseduje mogućnost programiranja rute i funkciju povratka na unapred zadanu tačku u slučaju gubitka line-of-sight veze ili odlaska iz dometa radio-kontrole. Koristi se na taktičkom nivou četa-bataljon (ne samo u 72. brigadi, u upotrebi je i u 63. padobranskoj). Najverovatnije je veoma jednostavno i brzo obučiti specijalistu za njegovo korišćenje. Interesantno pitanje za Specijalnu brigadu, kao u slučaju svakog novijeg borbenog sistema, bilo bi da li postoje svedočenja iz drugih zemalja o efektivnosti u realnim borbenim situacijama?

Domaće alternative i sposobnosti serijskih proizvodnji

Gore pomenuto refleksno pitanje koje bi svako od nas postavio može se odgovoriti i na način da trenutno u Srbiji postoji pet izuzetno ozbiljnih privatnih organizacija pa čak i jedna studentska koje proizvode dronove, njihove podsisteme, softver i, podjednako bitno, uspešno rade marketing (ne postoji sektor industrije koji je toliko sarađivao sa Tango Sixom u marketinškom domenu kao ove kompanije).

Najprofitabilnija svakako Green Power Systems koja nam je donela Stršljen, inovativne VTOL multikoptere i druge koncepte. Tu je Konelek koji je najdalje napredovao kako u veličini i nosivosti originalno razvijenih dronova, tako u mogućoj vojnoj primeni. Paralelno sa njima tu je izuzetno inovativni CTT koji do sada nije uspeo da uđe u Ministarstvo odbrane-VTI univerzum već je sam praktično dokazao sopstvenu ozbiljniju izviđačku letelicu uz nekoliko spremnih izuzetno naprednih koncepata kojima je potrebno dalje istraživanje i razvoj. Treći je pomenuti PRDC, četvrti su zapravo proizvođači prvih Pegaz prototipova iz Batajnice, dok se mladi ljudi koji završavaju Mašinski fakultet već dugo i uspešno igraju sa pažnje vrednim originalno-razvijenim dronovima i već, kako Tango Six saznaje, imaju sopstvene dron-startap ideje.

Konelek je uspeo da svoj originalni koncept drona veće nosivosti namenjenog poljoprivredi prilagodi uz pomoć VTI-a kao odgovor na zahtev, kako je istaknuto više puta i javno, Specijalne brigade za dronom za neposrednu vatrenu podršku. Integrisan je lanser Zolja, opaljenje je uspešno testirano i Konolek će, ukoliko dobije posao, sasvim sigurno moći i serijski da proizvodi Obada.

Konelekov „pucač“ Obad dobio je i optoelektroniku / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Druga kompanija koja će možda ući u aranžman sa VTI-om je PRDC koji je na poslednjem Partneru predstavio opciju svog glavnog proizvoda, dron IKA-20 ili RW-20 sa lanserima raketa. Histerija i anatemizacija Pinkove kompanije (samo zato što je Pinkova kompanija) u laičkoj javnosti došla je do toga da je i autor ovog teksta bio pozvan u prime time emisiju da objasni fenomen. Fenomen je zapravo bio dobro odrađen marketing (što nikada ne može biti loša stvar) nečega što verovatno neće biti „pucačka“ primena ali kao platforma za neposredno izviđanje – verovatno.

Ako je, objektivno gledano, IKA-20 prevelik dron za neposredno izviđanje, kompanija PRDC razvila je IKA-o1, IKA-mini i IKA-mikro dronove, manjih gabarita i manjih nosivosti koje su sasvim dovoljne za najnaprednije kamere. Najbitnije od svega, u stanju su da ih serijski proizvode.

Više detalja o IKA seriji dronova pogledajte u Tango Six intervjuu sa suvlasnikom PRDC-a, vazduhoplovnim inženjerom, Milošem Petrašinovićem.

 

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters=1 counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

Bo

Imate par štamparskih grešaka u naslovu i tekstu, ispravite to. I još jedna stvar, ako bi MOD kupovalo nešto od nekoga, MOD bi bio klijent a ne firma koja proizvodi dronove.

Odgovori
Pe

Hvala na ispravci.
Tako je, MO je kupac. Gde je napisano drugačije?

Pe

Dokle se odmaklo sa Pinkovim resenjima?

Odgovori
Mi

Letelica koju možete videti na snimku je u serijskoj proizvodnji, dok više o svim ostalim letelicama i drugim projektima možete saznati preko naših društvenih mreža posetite https://pr-dc.com i odatle možete videti sve naše kanale i stranice. Naručito u predstojećem periodu jer nas očekuje sajam UMEX2022 u Abu Dabiju.

Qw

Ne znam da li će Petar pustiti ovaj komentar ali zar nije trebalo da preletite Beograd pre par godina u vašoj letilici? Jel možete da nam odate šta je tu zapelo te ste se spustili na vojne dronove? Ljudi vole da znaju i čuju sve ono što se tiče i njihove lične bezbednosti i bezbednosti države. Ako se na tržištu pojavi 5 proizvođača dronova a pre neku godinu su ovde na T6 bili oduševljeni što Slovenija razvija svoj dron (kako vojni tako i civilni koji treba da prenosi paketiće) to je pohvalno jer smo ih prestigli? Vojna upotreba zahteva posebne bezbednosne protokole da vaš protivnik ne bi preuzeo letilicu i okrenuo je protiv vas,kako vaši dronovi stoje po tom pitanju? Koliko u procentima komponenti je domaće a koliko iz uvoza? Da li se mogu koristiti kao rojevi? Da li imaju meteosenzore? I tako dalje…ne uzimajte ovo kao zlonameran komentar,ovo su vas verovatno vec pitali ili ce vas pitati u TOC kada krenu opitovanja.

Mi

@Qwerty
Sa projektom Flying Car (https://pr-dc.com/flying-car) nije ništa zapelo, to je od starta samo jedan od projekata na kojima radimo i što je u skladu sa trendom sličnih kompanija u svetu (pogledajte npr. Volocopter), jasno je da ovaj projekat privlači mnogo veću pažnju javnosti. Letelica je imala prvi let pre godinu dana kao što je i najavljeno i od tada se radi dalje na njoj (to je posao koji nema kraja uzimajući u obzir stalni tehnološki napredak industrije). Mislim da je ostatak pitanja postavljen sa pogrešnim prvim zaključkom ali letelica IKA-20 je civilna letelica i nije za vojnu upotrebu.

Bo

U opisu na fb je pisalo klijent, ali vidim da je reč izmenjena u dobavljač. Sve ok sada 🙂

Odgovori
Pe

Nadjoh, hvala na ispravci.

SO

1. Svaka cast na uspjehu. Lako je napraviti nesto sa neogranicenim budzetom, puno teze kad je ogranicen a kupac (MO) upitan.

2. Nadam se da ne leti kako mu ime kaze PRD*C!!!

Odgovori
Mi

Hvala! Nije bilo lako ali niko od nas ne planira da odustane :)

Zapravo ako pogledate snimak na kraju ovog članka možete da vidite par kadrova letelice IKA-20 u letu ali naravno u budućnosti ćete imati mnogo više prilike da vidite kako leti.

Fe

@ Miloš Petrašinović
Jedno pitanje – na sajtu Vaše kompanije piše “Aerospace”. Da li je moguće očekivati i nešto od onog Space? Možda prvo koju Sounding rocket, a onda i lansiranje kojeg manjeg satelita u nisku orbitu u “domaćoj radinosti”, i barem projekat za geostacionarni telekomunikacioni satelit koji bi proizveo i lansirao Roskosmos ili neki krupniji komercijalni igrač?
Za domaću manju dvostepenu raketu sa čvrstim gorivom se već ima tehnološka osnova, drugi stepen bi bila modifikovana Jerina-1, a prvi bi morao da se pravi od početka, što nije nemoguće, ima se neuporedivo više iskustva u projektovanju raketa na čvrsto nego na tečno gorivo, za postavljanje satelita skromnijih dimenzija na nisku orbitu nije potreban baš Saturn V… vojska takođe ne bi bila nezainteresovana za moguđnost dobijanja snimaka iz orbite…

Mi

@Feline
Ničim nismo ograničeni na trenutni proizvodni program već se svakako bavimo i istraživanjem i razvojem u tom smeru.

Il

„Kako Tango Six saznaje, prvom u prvoj polovini januara u Srbiju su stigli prvi „unapređeni“ Pegazi iz Kine.“

Mislim da ste hteli da napisete Kako Tango Six saznaje PRVI, u prvoj polovini…..

Lepa vest, nadam se da ce uskoro biti nesto vise o tome.

Odgovori
Pe

Tako je, ispravljena greska. Hvala na ispravci.

Mi

U svakom slučaju u u svemu tome je budućnost . Za ne tako puno godina u stvari će svi ovi dronovi voditi ratove a ne ljudi. I definitivno veoma dobra stvar je što idemo ka tome da ih sami pravimo!!! Bez obzira kako se zvala kompanija ili ko god bio vlasnik😏😏

Odgovori
Pe

Pretpostavljam da će Pink dronovi služiti za asimetrični rat. Ispuštaće turbofolk krike i ostale zvučno/vizuelne gadosti, usled čega sledi bezuslovna predaja neprijatelja.

Odgovori
Mi

Zapravo, ova letelica može da ponese izuzetno jake zvučnike i svetla (do 20 kg) što je i uključeno u okviru preporučene opreme za misije.

Zo

Nema tu neke preterane koristi u borbenim dejstvima…mislim, može u pripremi terena, pomalo i sagledavanje situacije itd…ne treba od svega praviti cirkus…tačno, tehnologija napreduje, vojska ne morabas sve kupovati, nesto se moze iznajmiti za posebne potrebe u posebnim situacijama..

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs