Direktorat civilnog vazduhoplovstva saopštio je danas da je, nakon šest godina razvoja i ispitivanja, avion Utva 75A41M-Sova dobio potvrdu o tipu. DCV u svom saopštenju tvrdi da je letelica „spremna za izvoz“, da avion služi za obuku i da „doprinosi daljem razvoju srpske avio-industrije“.
– Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, 12.maja 2023. godine, izdao je potvrdu o tipu za avion Utva 75A41M-Sova, potvrdu da avion ispunjava sve sigurnosne standarde i tehničke zahteve u vazduhoplovstvu.
Ovo je veliki uspeh za srpsku avio-industriju kao i priznanje posvećenom timu inženjera i svima koji su bili uključeni u razvoj ovog aviona.
Dodela Tip sertifikata otvara mogućnosti za izvoz aviona na globalno tržište i jača reputaciju ovog aviona kao pouzdanog aviona za obuku i doprinosi daljem razvoju srpske avio-industrije. – stoji u saopštenju DCV-a.
Prvo predstavljanje Sove se, uslovno rečeno, dogodilo na izložbi naoružanja i vojne opreme ‘‘Partner‘‘ 2015. godine kada je međutim prikazan samo model aviona, takozvani ‘‘mock-up‘‘. Dve godine kasnije je takođe na Partneru izložen prototip koji je imao svoj prvi let avgusta 2018. godine, a medijima, među kojima je bio i Tango Six, Sova je u letu prikazana samo par nedelja kasnije.
Prvi međunardoni let Sovom obavljen je avgusta 2021. kada je fabrika aviona Utva učestvovala na aeromitingu Aeros u Mariboru, Slovenija. Tango Six je pratio razvoj Sove, između ostalo i priču kako je Utva, uz pomoć programa CATIA, softverskog rešenja kompanije Dassault Systemes, radila na projektovanju aviona Sova, odnosno na redizajnu čuvenog domaćeg školskog aviona Utva-75.
PSA
Bravo! A sad osvajanje i kompozita. ;)
Саша
Браво
Coa
Sad unapredjeni G4
Goran
Smejurija, sertifikat za nešto što leti već 50 godina , samo šarenije , sa kožnim sedištima i tabletom. Dugo je trebalo malo preoblikovati i prefarbati nešto što tako dugo postoji, samo šest godina
Ivan
Gorane, ovo je jedan od najglupljih komentara koje sam ikada pročitao na T6 a konkurencija je neverovatna.
Phoenix
Očigledno je da Goran razume šta je to Type Sertifikat, pa čak i šta je Sova kao avion i šta je tu zapravo rađeno, otprilike na nivou kako petogodišnjak razume radni ciklus BN-800 nuklearnog reaktora.
Ono što DCV nije rekao je da je ovo prvi ikada izdati domaći Type Sertifikat od strane DCV po EASA CS-23 propisima. Koliko su Utvini inženjeri (nekoliko generacija inženjera) ovde naučili, mislim da je naučio i DCV. Lasta je trebalo da bude prva, ali Vojska i Ministarstvo Odbrane su poprilično nezainteresovani za civilnu sertifikaciju (čim je prošla TOC, njima dosta), što je, naravno, ozbiljno pogoršalo šanse za prodaju Laste u inostranstvu (gde god se traži EASA sertifikat i ne prihvata naš vojni, tj. TOC-ov). Mislim da Lastu kao projekat treba predati Utvi, pa lagano istim putem da sertifikuju i nju. Tu će mnogo manje morati da se radi nego na Sovi.
Meni je ovde najbitnije što je, nadam se, kroz sve ovo stasala neka grupa inženjera koji znaju šta su to EASA zahtevi, kako ide proces sertifikacije, proces letnih ispitivanja po EASA zahtevima i da to može brže i efikasnije da se primeni na neki budući projekat.
Ono što je tužno je, što sa platama kakve imaju, Utva nije u stanju da zadrži te mlade ljude, tako da će najveću korist izvući neke privatne i, mahom, strane firme (ZF, Brose, Continental, MTU, Pipistrel i drugi), koji dobijaju formirane stručnjake sa konkretnim i ozbiljnim iskustvom.
S obzirom na potrebe ozbiljne serijske proizvodnje, pre svega bespilotnih letelica, država i SDPR prosto ne smeju da ostave Utvu da tavori. Prioriteti bi im morali biti:
1. Ulaganje u zadržavanje ljudi
2. Ulaganje u organizaciju ljudi
3. Ulaganje u obučavanje ljudi
4. Ulaganje u pogone dolazi tek nakon ispunjenja ova prva tri uslova (u suprotnom bačene pare)
SDPR je u pogonu BSS u Velikoj Plani uspeo da niizčega oformi neku organizaciju koja izgleda da radi. Neophodno je sličan nivo ozbiljnosti pokazati i prema Utvi, uz poštovanje prema specifičnostima vazduhoplovne industrije. Krajnje je vreme da ozbiljnost pokažu barem sada, kada već nisu ispunili obećanja data prilikom preuzimanja fabrike i umesto toga doveli bivšeg direktora Vuka Perića, kao verovatno najveću štetočinu koja je kročila u Utvu u njenoj istoriji (čovek je svojim „vrhunskim metodama menadžmenta“ uspeo da razjuri 3/4 najkvalitetnijih majstora iz fabrike).
Nek im je sa srećom, valjda će se izroditi iz ovoga neka konkretna prodaja avona.
Rade
Jugo i Fićo su se nepromenjeni proizvodili decenijama, decenijama i nakon prestanka proizvodnje originala na Zapadu. Tu i tamo drugačiji oblik farova, hrom lajna više i novi model voala. ;-)
U Srbiji se recikluju jugo modeli do besvesti u svim područjima.
Svet je odavno otišao dalje. Slovenci izvoze električne avione koliko Utva nije ukupno za celokupnog postojanja.
Алекса
@Rade
Југо и Фића нису авиони, тако да било какво даље поређење нема везе са авијацијом.
Српска ваздухопловна индустрија је овим чином ухватила корак са светом, у погледу самог поступка дизајнирања и сертификовања домаћег авиона. Ја могу схватити да је некима то непојмиво, али без сертификата, могла би Утва и најбољи електрични авион да избаци, нико га не би ни примирисао.
Dejan
Razumeo bih da ovde ima nešto inovativno u smislu primene kompozita (pa neka je i ostala to Utva 75). Ali praviti famu od poštovanja pravila sertifikacije po EASA propisima?!! Suština letelice se nije promenila. Aerodinamički oblik je ostao nepromenjen, stajni trap fiksan, Ono što je novo je brdo Garminovih tableta umesto analognih instrumenata i malo moderniji motor. Ok je da na jednom takvom projektu osvežavanja Utve 75 rade mladi ljudi upoznaju se sa projektom odrade osamrevenjavanje i steknu iskustvo i to bi bio najveći dobitak u celoj priči pod uslovom da ti ljudi ostanu tu da rade. Sama letelica nije donela ništa revolucionarno na tržište da bi bila tržišno konkurentna. Ovo me podseća na Juga 45, 45A, 55, 65, GV, GV+, GVL, GVX, Tempo, Ciao, Koral, Koral In, Koral In L različito a isto!
letač u pokušaju
Dejane, ova Utva je 4-sjed, to je novo…
Dude
Utva-66 sa dizel motorom, molim. Africa Edition.
Miki
Da li i dalje nema uvlačeći stajni trap?
Nije problem da nema za ovako jednostavan avion, ali zar ne bi tada dobro legle neke aerodinamičke obloge na točkovima?
Slično k’o na Piper Archer npr?
Ivan
to se lako dodaje i obicno poveca cruise za par cvorova. Za avio koji je pre svega namenjn obuci, t.j cija je najcesca misija da leti sa aerodroma A na aerodrom A, to je samo dodatna tezina
Srbofil
Svaka cast ljudi! Ogroman napredak u svakom pogledu, prvi EASA sertifikovan avion, za svaku pohvalu. Realno kul izgleda, cak je i sema odlicna. Nadajmo se dobroj prodaji.
iv
Nadaj se i dalje , od neke znacajne prodaje nema nista osim ako ispod brisaca netutnu pedeset hiljada eura. A poato je nace celu (ne)uspesan direktor ceka ih svetla buducnost . Bravo mladim inzinjerima fino ste nabildali CV
Vojislav Dević
Phoenix je dao jako dobar komentar i vidi se da poznaje suštinu stvari. Tačno je da je pre više od 7 godina Lasta bila blizu te sertifikacija, jer su iz MO bili jako zainteresovani. Nakon personalnih promena u MO proces je utihnuo. U svakom slučaju čestitke Utvi.
Albatros
Nažalost, domaći (lokalni) sertifikat baziran na tzv „Homologaciji“ i EASA CS-23 sertifikat nisu jedno te isto. EASA i dalje ne vidi ovaj avion u svom sistemu i neće ga staviti na svojspisak aviona sa čistim Tip sertifikatom.
Bez EASA Tip sertifikata obuka na njemu radi napredovanja prema višim dozvolama nije priznata. Škole se neće odlučivati za uključenje aviona u sistem obuke.
Srećom pa neke afričke i dalekoistočne države to još uvek ne razumeju jer nisućuli za EASU. Europsko i američko tržište nažalost ovu regulativu ipak jako dobro razume.
Niko
stave 2 lansera raketa i eto ga borbeni avion vrhunske izrade….
Rp.
A sad pravo u muzej!