Zanavljanje tehnike RV i PVO Vojske Srbije do sada je obuhvatalo i obnovu transportne avijacije, odnosno nabavku novih taktičkih transportnih aviona. Dva C295MW će zameniti, poslednji sovjetski An-26 koji još uvek leti. Ukoliko postoji potreba, u bliskoj budućnosti bi trebalo naći zamenu i za drugi tip transportnog aviona u RV i PVO, lakog transportera An-2TD (zapadna oznaka ‘‘Colt‘‘, domaća službena vojna oznaka T-71).
T-71 je najstariji vazduhoplov koji se trenutno nalazi u inventaru RV i PVO Vojske Srbije, isporučen je početkom 1977. godine kada je tadašnja JNA dobila 7 aviona tog tipa. Jedini preostali aktivni primerak (evidencijski broj 70373) remontovan je u Mađarskoj 2016. godine, baziran je u Nišu, i nalazi se u sastavu 119. mešovite helikopterske eskadrile ‘‘Zmajevi‘‘, 98. vazduhoplovne brigade. Primarna namena mu je obuka padobranaca a poslednjih godina se vrlo retko koristi. Njegovi resursi bi trebali da isteknu sledeće godine.
Iako još uvek ne postoje saznanja niti pokazatelji da će Srbija nabaviti novi laki transportni avion (što trenutno verovatno i nije prioritet, a nije ni toliko atraktivno za javnost), kao i u slučaju Tango Six analiza novog potencijalnog taktičkog transportera RV i PVO VS, ovoga puta ćemo razmotriti i istražiti koja bi letelica mogla zameniti srpski An-2, čime bi najverovatnije pre svega najviše bili zadovoljni pripadnici 63. padobranske brigade. Ulogu An-2 bi mogli preuzeti i transportni helikopteri, ali kao što je Tango Six već analizirao, njih za sada nema dovoljno.
Padobrance bi svakako trebalo konsultovati prilikom definisanja taktičko-tehničkih zahteva krajnjeg korisnika – RV i PVO. Pre nego što analiziramo šta bi moglo biti zamena za An-2, ukratko ćemo se podsetiti javno poznatih taktičko-tehničkih karakteristika ovog aviona, ali pre svega na neke dimenzije i letne karakteristike.
Istaći ćemo dimenzije transportne kabine (dužina, širina, visina) 4,1 x 1,8 x 1,6 m, zatim nosivost tereta do jedne tone (negde sa navodi i 1.240 kg), u jednoj od konfiguracija može imati po 6 preklopnih sedišta sa svake strane transportne kabine, a obično se u avion ukrcava 10 (postoje navodi i za do 14), ili 6 ranjenika na nosilima uz dva medicinska pratioca. Masa praznog aviona je oko 3.450 kg, maksimalna poletna oko 5.500 kg. Maksimalna brzina aviona je 258 km/h, krstareća brzina 185 km/h, vrhunac leta 4.500 m, dolet 850-900 km.
Alternative
Na tržištu danas postoji veliki broj lakih transportnih/putničkih aviona za koje je razumno da u budućnosti zamene An-2.
To su jednomotorni ili dvomotorni avioni sa turboelisnim motorima, uglavnom visokokrilci koji se koriste u mnogim ratnim vazduhoplovstvima sveta. Pri tom bi, osim poređenja osnovnih osobina sa An-2, trebalo obratiti pažnju da li postoji verzija u konfiguraciji koja odgovara padobrancima.
Ti avioni mogu imati najsavremeniju elektronsku opremu, obično su to letelice koje imaju STOL (short take-off and landing) karakteristike i mogu da poleću i sleću na travnate ili zemljane pripremljene površine. Njihova cena se kreće od svega par miliona dolara ili evra za jednomotorce , pa do oko 15 miliona za dvomotorne avione.
Ako se detaljnije analiziraju njihove osnovne karakteristike, moglo bi se zaključiti da bi većina, ako ne i svi tipovi mogli da zadovolje potrebe Vojske Srbije. Takođe, uz odgovarajuću posebnu opremu, većina može imati i više namena, osim za transport, mogu se korisiti za prevoz vojnika, potom za obuku pilota višemotornih aviona, medicinski prevoz, izviđanje, osmatranje, prikupljanje obaveštajnih podataka, kao mornarički patrolni avioni, prevoz veoma važnih osoba (VIP).
Svakako da je poželjno da se nabavi avion koji se nalazi u serijskoj proizvodnji, kao i da je u eksploataciji već proverena i dokazana letelica. Od jednomotornih ćemo se osvrnuti na američke Cessna 208 i Daher Kodiak, novozelandski Pacific Aerospace PAC P-750 XSTOL, a tu je i švajcarski Pilatus PC-12. Ukoliko bi postojala mogućnost nabavke iz Rusije, kao i dalja prespektiva upotrebe ruske tehnike, onda treba dodati i avion tipa LMS-901 ‘‘Bajkal‘‘. U armijama sveta švajcarski PC-6 „Porter“ jedan je od široko rasprostranjenih jednomotoronih lakih transportera ali se taj tip od 2022. godine više ne proizvodi, pa bi se mogli nabaviti samo korišćeni avioni.
U slučaju odluke da se ide na dvomotornu letelicu, izbor je još veći, ali su to realno avioni sa mnogo ozbiljnim sposobnostima od An-2. Osim američke Cessne 408 SkyCourier, na tržištu imamo kanadski vojni DHC-6-300, ali i civilni Viking Air DHC-6-400, potom češki L410 Turbolet, poljski PZL Mielec M28 Skytruck, kineski Y-12 Panda, indonezijske NC212i i N219 Nurtanio (dalji razvoj španskog C-212 Aviocar), kao i nemački Dornier Do-228 (danas ga proizvode američki General Atomics kao i indijski HAL).
Ono što je interesantno je da gotovo svi jednomotorci koje smo spomenuli, Cessna 208, Kodiak, P-750 i PC-12, koriste istu pogonsku grupu – američki (kanadski) turboelisni Pratt & Whitney Canada PT-6 u različitim ili istim varijantama. Ovaj motor primenjen je i na većini dvomotoraca, na avionima Cessna 408, DHC-6, M28, Y-12 i N219. Američki turboelisni motor Honeywell TPE331 koristi se na NC212i i Do-228, dok se L-410, ali i ruski jednomotorac LMS-901 može dobiti sa motorom General Electric H80 baziran na češkom Walter M601.
Od taktičko-tehničkih karakteristika zanimljive su nam dimenzije transportne kabine, kao i nosivost. Jednomotorci imaju korisnu nosivost od oko 1.300 kod aviona PC-12, potom 1.393 kg (Cessna 208), 1,603 kg (Kodiak 100) ili 1.647 (Kodiak 900), 1.769 kg (P-750), do dve tone koliko Rusi navode za svoj LMS-901. Obično se osim jednog ili dva pilota, može ukrcati od 8 do 17 ljudi, PC-12 9-10, LMS-901 9-12, Cessna 208 10-14, Kodiak 14, i P-750 čak 17 osoba.
Kod dvomotoraca, za avion Cessna 408 se navodi da je nosivost 2.722 kg ili do 19 putnika, kod DHC-6-400 1.842 kg takođe do 19 putnika, M28 može da ponese do 2.300 kg tereta ili 17 padobranaca, L410UVP-E20 1.800 kg ili 19 putnika, Y-12-II 1.700 kg ili 17 putnika, NC212i nosi do 3.000 kg ili 25 padobranaca, N219 ima nosivost od 2.313 kg ili 19 putnika, Do-228NG do 2.000 kg ili do 19 putnika.
Kada je reč o dimenzijama teretnih kabina, jednomotorni avioni: dužina, visina, širina kod PC-12 je 5,16 x 1,47 x do 1,52 m, Cessna 208 5,28 x 1,37 x 1,63 m, Kodiak 4,83 x 1,45 x 1,37 m, kod P-750 4,01 x do 1,45 x do 1,29 m i LMS-901 4,2 x 1,7 x 1,45 m. Dvomotorci: Cessna 408 7,1 x 1,8 x 1,96 m, DHC-6-400 5,61 x 1,5 x 1,75 m, M28 5,26 x 1,72 x 1,74 m, L410 4 x 1,5 x 1,08 m, kod kineskog Y-12 dimenzije su 4,82 x 1,7 x 1,46 m, NC212i 6,5 x 1,8 x 2,1 m, N-219 6,5 x 1,646 m x 1,7 m, i Do-228 7,08 x 1,55 x 1,35 m.
Kada je u pitanju broj vojnih korisnika, kod jednomotornih aviona najviše se koristi američka Cessna 208 – čak 30 država, PC-12 koristi 8 zemalja, P-750 tri, a Kodiak samo jedna. Od dvomotornih je najzastupljeniji C-212, u inventaru je vojnih avijacija 27 zemalja, ali se to odnosi na sve varijante ovog aviona. Novije indonežanske verzije kupilo je svega par država. Kanadski DHC-6 je takođe dosta raspostranjen, koristi ga 21 zemlja, ali je za sada prodato malo aviona novijih varijanti. Kineski Y-12 je u naoružanju RV-a 20 zemalja, L410 16, Do-228 takođe 16 država, a M28 šest.
Dodajmo na kraju i podatak da lake transportne avione u našem okruženju poseduje samo ratno vazduhoplovstvo Bugarske koje, pored jednog An-2, poseduje dva češka L410UVP-E3, kao i jedan švajcarski PC-12/45 koji se međutim koristi za prevoz veoma važnih osoba (VIP).
darac
AN2 će se pretvoriti u dron. To bi bio 46. po redu prototip drona koji se navodno uvodi u VS :-)
PSA
Ayerbejdžan ih je već koristio, po nekim navodima, u toj ulozi. Kao mamac za jermensku PVO.
Stojko
46. ove godine, a ko zna koji po redu.
Gahleb
Odlican clanak!
Treba nabaviti visenamensku letelicu, sposobnu da zameni C295 za zadatke u regiji i time ce se izbeci nabavka trece CASE… tako da nesto dvomotorno, nesto sto se proizvodi u vecim brojevima… skycourier ili turbolet.
resurs
Ako sam dobro razumeo, primarna namena ovakvog aviona je obuka padobranaca. Pa zar nije logičnije i jeftinije odvojiti jedan Mi helikopter za tu namenu.
Bojadin
Ako se dobro sećam Mi-8 ima potrošnju oko 800 kg. a ovi avioni verovatno i do 10 puta manje
nikola
Meni je poljski M28 extra i po nosivosti a i Poljska nije daleko sto se tice odrzavanja
Novica
L-410 za Srbija da ili ne?
Colt
Jezivo je koliko mazgi od propeleraca danas nema ni na vidiku adekvatnu zamenu. An-2, DC-3, An-12, An-26 pa hajde i C-130 koji je zamena samom sebi ali i njegov vek se bliži kraju krajem ovog veka. Kao da je danas nemoguće napraviti jeftin, robustan, pouzdan avion.
POW/LJPZ
Živojine,odličan tekst,po običaju.Pozdrav.
Ilija
Padobranci u VS postoje vise zbog tradicije nego zbog potrebe za vazdusnim desantom.
Finansiranje te tradicije je izuzetno skupo, a kupovina novog aviona samo zbog padobranaca bi jos vise podigla troskove.
Sve sto bi vezbali iz tog novog aviona mogu i iz helikopteta. Retko kada skace vise od 5-6 padobranaca osim tokom pokaznih vezbi za siroke narodne mase, tada moze da se skace iz C295.
Aleksa
@Ilija
Padobranci definitivno imaju svoje mesto i dan danas u Vojsci. Drugi je problem što je država dozvolila da transportna komponenta praktično propadne za poslednjih 30 godina. A ta ista transportna komponenta ima daleko širu paletu misija od padobranstva i preko nam je potrebna, pri čemu 1 matori An-2 i 2 nove Kase jednostavno nisu dovoljne.
Koky
Po toj logici nam ne trebaju ni tenkovi….63.Pad.Br. ne postoji zbog „tradicije“ već zbog potrebe i jasno definisane doktrine…..drugo:da si ikada skakao iz Mi-8 shvatio bi zbog čega i zašto je to „nepraktično“…..pozdrav.
Ilija
@Koky
Zato treba dati milione da vam ugodjaj bude prakticniji kad vas 5-6 skace. Tenkovi su korisceni u svim sukobima za razliku od desanta padobranom.
LingLi
An 2 je legenda. Meni se od svih tih kao uamena najvise dopada ceski Let 410. Ne koriste li ga jos i u Sloveniji u vojne svrhe mislim?
A glede padobranaca ,kako mogu da primetim , danas u Evropi u nama poredivim zemljama, manje vise isti iskacu iz helikoptera ili se desantiraju sletanjem helikoptera negde ili fast rope tehnikom dok helikopter lebdi. Neke masovne desante iz aviona tesko je zamislivo. Realno govoreci.
Nikola
Da li u nama poredi im zemljama njihovi padobranci znaju ili vežbaju iskakanje iz aviona?
Dogma
Kako stoje stvari bice novi rat pa ce nuzda napraviti neke nove letelice koje su dostupne jeftine itd ! An2 i rodjaci mu DC-3 iitd su sve posledice WW2 gde nije bilo komercijalizacije nego zivotna potreba
Miša
Mislim da bi se možda mogao kupiti i neki znatno mladji AN2 polovni (recimo 90 i neko godište, pred kraj proizvodnje). Uraditi remont i neku malu osnovnu modernizaciju za bezbednost letenja. Ako je u dobrom stanju, sigurno može još 15tak godina da radi i leti, nije skupo rešenje. Poznajemo taj avion, umemo da ga osnovno održavamo….Pitanje je da li i treba da bude više od toga za tu namenu, bolje novac odvojiti na drugu stranu.
YPT
Juče pri prelasku mosta u Beškoj iznad Krčedina u niskom letu me iznenadi C295. Lep prizor…
evroprc
Бајкал или нљегов брат са слике, ако немозе Пилатус!
omniameamecumporto
Mislim da je za Srbiju samo trošak horizontalni zračni transport što se vojske tiče. Padobranci koji iskaču iz aviona… lepa parada. Ne vidim situaciju u našim uvjetima koja bi opravdala te aktivnosti. Sve se to može odraditi vertikalno,sigurnije i efikasnije ponekad i bez iskakanja. Danas kada radari prertražuju sve živo tražeći dronove i kojekakve druge napasti kako da ne primijete tamo neku grdosiju koja izbacuje padobrance.
Aleksa
@omniameamecumporto
Horizontalni transport ne koristi samo za padobrance, po ko zna koji put, i kao takav je izuzetno potreban, jer nudi paletu različitih sposobnosti.
Dragan D
U nasim uvjetima mozda i ne vidis ali postoje situacije kad su ti Padobranci vrlo opasan alat u rukama sposobnog komandanta , niko nije kazao da oni moraju da iskacu iz Aviona na padobranima , zamisli situaciju kad te „nepotrebne letelice “ slete na neku „ljivadu“ onako nepozanemo jer su uz to i vrlo tihi ….. rekao bih da su takve letelice ozbiljno opasne samo niko ne zeli da prizna to !
Т5
Одлично написано, само се нико не сети да смо имали до скора на употреби два До-28 изузетна STOVL авиона које су до скоро користили и сами немци, а постојала је и веома интересантна студија како да добију електро моторе (уместо досадашњих као оних на Ласти):
https://www.researchgate.net/publication/300470359_Preliminary_Implementation_Study_of_ACHEON_Thrust_and_Vector_Electrical_Propulsion_on_a_STOL_Light_Utility_Aircraft?_tp=eyJjb250ZXh0Ijp7ImZpcnN0UGFnZSI6Il9kaXJlY3QiLCJwYWdlIjoiX2RpcmVjdCJ9fQ
ИЈ
Лупетање као и сваки пут кад погледам коментаре, да купимо ово да купимо оно, питања:
1. Ко ће да одржава и ремонтује те играчке?
2. Колико времена треба да се изврши преобука људства?
3. Коју још намену треба да има таква летелица ТТЗ?
4. Могућности ремонта (Индонезија је прилично далеко, чак и Пољска)?
5. Перспективност конструкције, другим речима нуди ли се модернизација таквих летилица?
Да не дужим превише много недоумица.
Шта смо урадили са постојећим лаким летилицама До-28?
Да ли су До-28 имали још ресурса?
Да ли су се добро показали у другим земљама – 20 војних (тренутно) и 6 цивилних?
Има ли перспективе?
Ево пример са електромотором.
https://www.researchgate.net/publication/300470359_Preliminary_Implementation_Study_of_ACHEON_Thrust_and_Vector_Electrical_Propulsion_on_a_STOL_Light_Utility_Aircraft
Sloba
Sasvim nepotreban trosak za poreske obveznike Republike Srbije.Mi jos nismo resili pitanje transportne avijacije jer dva transportna vojna aviona nisu dovoljna realno gledajuci situacije u svetu…Mi bi trebali bar jos dva transportna aviona da kupimo,npr.jos dva C-17 bi legli Vojsci Srbije samo tako…
Srbofil
@Sloba
Dva C-17 bi na godišnjem nivou jeli četvrtinu budžeta RViPVO, a nabavka bi pojela 50% ukupnog vojnog budžeta. Sada sa C295W, RV može komotno da logistički podrži svaku međunarodnu misiju VS i da vrati „u komadu“ sve te ljude nazad ako zatreba, eventualno još jedan bi bio potreban.
Nabavka nekog od predloženih aviona iz teksta sa sve obukom i delovima bi iznosila otp. 0.2% trenutnog vojnog budžeta, što priznaćete nije velik faktor.
Živojin Banković
ИЈ
До-28 се налазе на батајничком аеродрому, један је приземљен 2007., а други давне 1993. године.
OpFor777
Lijepo bi bilo gledati Let410 u VS, i to u veće količine.
A šta se tiče AN-2, pa valjda bi Srbija bila u stanju da proizvede neki derivat? Tržište bi bilo odlično, jer Rusi ne mogu trenutno.
evroprc
OpFor777
На станду ЕДЕПРОа је био модел 2 Моторног авиона баш овакве примене moжда напривмо нешто од тога уместо да само купујемо.
Tomix
Mislim da je poljak adekvatno resenje
VJ
Desantiranje iz aviona je potpuno prevaziđeno i to pre 50 godina. Bolje uložiti u srednje helikoptere, naravno opremljene za let u svim meteo uslovima i noću. Onda 63. ima svrhu. Kupljeni transportni avioni su bačene pare, jer je teritorija premala. Do kraja radnog veka će koštati bar 200 miliona evra, sa troškovima. Za te pare se neće ispalititi ni 1%.
Pa, šta ako nemamo transpotnu avijaciju i moguććnost desantiranja iz aviona. Te ogromne pare je bilo bolje uložiti o opremu za protivelektronska dejstva i obranu od dronova. Naravno, ne rusku.