[ANALIZA] Srbija je obnovila transportnu avijaciju, ali posao nije završen: Hoće li se zameniti i najstariji avion u RV i PVO – laki transporter An-2?

Zanavljanje tehnike RV i PVO Vojske Srbije do sada je obuhvatalo i obnovu transportne avijacije, odnosno nabavku novih taktičkih transportnih aviona. Dva C295MW će zameniti, poslednji sovjetski An-26 koji još uvek leti. Ukoliko postoji potreba, u bliskoj budućnosti bi trebalo naći zamenu i za drugi tip transportnog aviona u RV i PVO, lakog transportera An-2TD (zapadna oznaka ‘‘Colt‘‘, domaća službena vojna oznaka T-71).

T-71 je najstariji vazduhoplov koji se trenutno nalazi u inventaru RV i PVO Vojske Srbije, isporučen je početkom 1977. godine kada je tadašnja JNA dobila 7 aviona tog tipa. Jedini preostali aktivni primerak (evidencijski broj 70373) remontovan je u Mađarskoj 2016. godine, baziran je u Nišu, i nalazi se u sastavu 119. mešovite helikopterske eskadrile ‘‘Zmajevi‘‘, 98. vazduhoplovne brigade. Primarna namena mu je obuka padobranaca a poslednjih godina se vrlo retko koristi. Njegovi resursi bi trebali da isteknu sledeće godine.

Iako još uvek ne postoje saznanja niti pokazatelji da će Srbija nabaviti novi laki transportni avion (što trenutno verovatno i nije prioritet, a nije ni toliko atraktivno za javnost), kao i u slučaju Tango Six analiza novog potencijalnog taktičkog transportera RV i PVO VS, ovoga puta ćemo razmotriti i istražiti koja bi letelica mogla zameniti srpski An-2, čime bi najverovatnije pre svega najviše bili zadovoljni pripadnici 63. padobranske brigade. Ulogu An-2 bi mogli preuzeti i transportni helikopteri, ali kao što je Tango Six već analizirao, njih za sada nema dovoljno.

Padobrance bi svakako trebalo konsultovati prilikom definisanja taktičko-tehničkih zahteva krajnjeg korisnika – RV i PVO. Pre nego što analiziramo šta bi moglo biti zamena za An-2, ukratko ćemo se podsetiti javno poznatih taktičko-tehničkih karakteristika ovog aviona, ali pre svega na neke dimenzije i letne karakteristike.

Istaći ćemo dimenzije transportne kabine (dužina, širina, visina) 4,1 x 1,8 x 1,6 m, zatim nosivost tereta do jedne tone (negde sa navodi i 1.240 kg), u jednoj od konfiguracija može imati po 6 preklopnih sedišta sa svake strane transportne kabine, a obično se u avion ukrcava 10 (postoje navodi i za do 14), ili 6 ranjenika na nosilima uz dva medicinska pratioca. Masa praznog aviona je oko 3.450 kg, maksimalna poletna oko 5.500 kg. Maksimalna brzina aviona je 258 km/h, krstareća brzina 185 km/h, vrhunac leta 4.500 m, dolet 850-900 km.

Alternative

Na tržištu danas postoji veliki broj lakih transportnih/putničkih aviona za koje je razumno da u budućnosti zamene An-2.

To su jednomotorni ili dvomotorni avioni sa turboelisnim motorima, uglavnom visokokrilci koji se koriste u mnogim ratnim vazduhoplovstvima sveta. Pri tom bi, osim poređenja osnovnih osobina sa An-2, trebalo obratiti pažnju da li postoji verzija u konfiguraciji koja odgovara padobrancima.

Ti avioni mogu imati najsavremeniju elektronsku opremu, obično su to letelice koje imaju STOL (short take-off and landing) karakteristike i mogu da poleću i sleću na travnate ili zemljane pripremljene površine. Njihova cena se kreće od svega par miliona dolara ili evra za jednomotorce , pa do oko 15 miliona za dvomotorne avione.

Ako se detaljnije analiziraju njihove osnovne karakteristike, moglo bi se zaključiti da bi većina, ako ne i svi tipovi mogli da zadovolje potrebe Vojske Srbije. Takođe, uz odgovarajuću posebnu opremu, većina može imati i više namena, osim za transport, mogu se korisiti za prevoz vojnika, potom za obuku pilota višemotornih aviona, medicinski prevoz, izviđanje, osmatranje, prikupljanje obaveštajnih podataka, kao mornarički patrolni avioni, prevoz veoma važnih osoba (VIP).

Svakako da je poželjno da se nabavi avion koji se nalazi u serijskoj proizvodnji, kao i da je u eksploataciji već proverena i dokazana letelica. Od jednomotornih ćemo se osvrnuti na američke Cessna 208 i Daher Kodiak, novozelandski Pacific Aerospace PAC P-750 XSTOL, a tu je i švajcarski Pilatus PC-12. Ukoliko bi postojala mogućnost nabavke iz Rusije, kao i dalja prespektiva upotrebe ruske tehnike, onda treba dodati i avion tipa LMS-901 ‘‘Bajkal‘‘. U armijama sveta švajcarski PC-6 „Porter“ jedan je od široko rasprostranjenih jednomotoronih lakih transportera ali se taj tip od 2022. godine više ne proizvodi, pa bi se mogli nabaviti samo korišćeni avioni.

U slučaju odluke da se ide na dvomotornu letelicu, izbor je još veći, ali su to realno avioni sa mnogo ozbiljnim sposobnostima od An-2. Osim američke Cessne 408 SkyCourier, na tržištu imamo kanadski vojni DHC-6-300, ali i civilni Viking Air DHC-6-400, potom češki L410 Turbolet, poljski PZL Mielec M28 Skytruck, kineski Y-12 Panda, indonezijske NC212i i N219 Nurtanio (dalji razvoj španskog C-212 Aviocar), kao i nemački Dornier Do-228 (danas ga proizvode američki General Atomics kao i indijski HAL).

Ono što je interesantno je da gotovo svi jednomotorci koje smo spomenuli, Cessna 208, Kodiak, P-750 i PC-12, koriste istu pogonsku grupu – američki (kanadski) turboelisni Pratt & Whitney Canada PT-6 u različitim ili istim varijantama. Ovaj motor primenjen je i na većini dvomotoraca, na avionima Cessna 408, DHC-6, M28, Y-12 i N219. Američki turboelisni motor Honeywell TPE331 koristi se na NC212i i Do-228, dok se L-410, ali i ruski jednomotorac LMS-901 može dobiti sa motorom General Electric H80 baziran na češkom Walter M601.

Od taktičko-tehničkih karakteristika zanimljive su nam dimenzije transportne kabine, kao i nosivost. Jednomotorci imaju korisnu nosivost od oko 1.300 kod aviona PC-12, potom 1.393 kg (Cessna 208), 1,603 kg (Kodiak 100) ili 1.647 (Kodiak 900), 1.769 kg (P-750), do dve tone koliko Rusi navode za svoj LMS-901. Obično se osim jednog ili dva pilota, može ukrcati od 8 do 17 ljudi, PC-12 9-10, LMS-901 9-12, Cessna 208 10-14, Kodiak 14, i P-750 čak 17 osoba.

Kod dvomotoraca, za avion Cessna 408 se navodi da je nosivost 2.722 kg ili do 19 putnika, kod DHC-6-400 1.842 kg takođe do 19 putnika, M28 može da ponese do 2.300 kg tereta ili 17 padobranaca, L410UVP-E20 1.800 kg ili 19 putnika, Y-12-II 1.700 kg ili 17 putnika, NC212i nosi do 3.000 kg ili 25 padobranaca, N219 ima nosivost od 2.313 kg ili 19 putnika, Do-228NG do 2.000 kg ili do 19 putnika.

Kada je reč o dimenzijama teretnih kabina, jednomotorni avioni: dužina, visina, širina kod PC-12 je 5,16 x 1,47 x do 1,52 m, Cessna 208 5,28 x 1,37 x 1,63 m, Kodiak 4,83 x 1,45 x 1,37 m, kod P-750 4,01 x do 1,45 x do 1,29 m i LMS-901 4,2 x 1,7 x 1,45 m. Dvomotorci: Cessna 408 7,1 x 1,8 x 1,96 m, DHC-6-400 5,61 x 1,5 x 1,75 m, M28 5,26 x 1,72 x 1,74 m, L410 4 x 1,5 x 1,08 m, kod kineskog Y-12 dimenzije su 4,82 x 1,7 x 1,46 m, NC212i 6,5 x 1,8 x 2,1 m, N-219 6,5 x 1,646 m x 1,7 m, i Do-228 7,08 x 1,55 x 1,35 m.

Kada je u pitanju broj vojnih korisnika, kod jednomotornih aviona najviše se koristi američka Cessna 208 – čak 30 država, PC-12 koristi 8 zemalja, P-750 tri, a Kodiak samo jedna. Od dvomotornih je najzastupljeniji C-212, u inventaru je vojnih avijacija 27 zemalja, ali se to odnosi na sve varijante ovog aviona. Novije indonežanske verzije kupilo je svega par država. Kanadski DHC-6 je takođe dosta raspostranjen, koristi ga 21 zemlja, ali je za sada prodato malo aviona novijih varijanti. Kineski Y-12 je u naoružanju RV-a 20 zemalja, L410 16, Do-228 takođe 16 država, a M28 šest.

Dodajmo na kraju i podatak da lake transportne avione u našem okruženju poseduje samo ratno vazduhoplovstvo Bugarske koje, pored jednog An-2, poseduje dva češka L410UVP-E3, kao i jedan švajcarski PC-12/45 koji se međutim koristi za prevoz veoma važnih osoba (VIP).