[ANALIZA] Ukoliko srpsko RV i PVO zaista kupi kineske borbene avione, ova tri tipa su najizglednije opcije

Kako je Tango Six nedavno detaljno analizirao, buduće naoružavanje srpskih MiG-ova 29 preciznim savremenim kvazi-balističkim raketama i planirajućim bombama kineske proizvodnje, može ukazivati na razmatranje nabavke borbenih aviona iz Kine.

Kako smo ranije izveštavali, državni i vojni zvaničnici sve češće pominju drugu eskadrilu borbenih aviona, dok je nedavno ponovo aktuelizovana i mogućnost nastavka nabavke vojnih transportnih letelica.

Kupovina kineskog vojnog hardvera više ne predstavlja tabu za Srbiju.

Kulturološke razlike i manjak informacija zainteresovane javnosti zbog jezičke barijere trebalo je već da budu prevaziđeni budući da srpsko RV i PVO već par godina poseduje nekoliko vazduhoplovnih i PVO sistema iz zemlje čiji je glavni grad Beogradu vazdušnom linijom bliži od Vašingtona i do koje Er Srbija takođe leti direktno sa dve avio-linije.

Nabavka kineskih vazduhoplovnih artikala tako je, bar fizički, podjednako laka kao, na primer, američkih. Politički aspekti su drugo i njima se, ovoga puta, nećemo baviti. Budući da je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji i da stoga, kad-tad, mora usaglasiti svoju spoljnu i odbrambenu politiku sa klubom u koji želi ući, svakako će biti interesantno videti reakcije ukoliko zaista nabavimo najsposobnije naoružanje upravo iz Kine. Zemlje kojoj bi prva mušterija u Evropi možda i bila bitna iz komercijalnog ugla, pa bi, verovatno, nastupili i sa značajnim cenovnim popustom.

Budući da bi Srbija za dve godine trebalo da dobije prve Rafale koji će dopuniti i konačno menjati MiG-ove 29, ostaje pitanje – ako razmatramo kineske borbene letelice, koja je najadekvatnija zamena Orlu?

Kinezi danas proizvode gotovo sve što bi moglo da dođe u obzir za specifični kraljevački slučaj.

Od trenažnih aviona koji imaju određene borbene mogućnosti, preko lakih višenamenskih borbenih aviona, pa sve do ‘‘čistokrvnih‘‘ višenamenskih borbenih aviona. To su, naravno, sve u manjoj ili većoj meri složenije letelice od Orla, pre svega jer imaju mnogo više elektronske opreme.

Aktuelni kineski dvomotorni školsko-borbeni avioni su po određenim karakteristikama vrlo slični Orlu, pa bi sa aspekta letačke obuke prelazak na njih verovatno bio najmanje problematičan.

Nešto zahtevnije bi bilo usvajanje nadzvučnog lakog višenamenskog borbenog aviona, dok bi zamena Orla savremenim višenamenskim borbenim avionom u svakom smislu bila mnogo komplikovanija.

Ne samo da je to veliki izazov za pilotski sastav, kao i pripadnike vazduhoplovne službe, već bi održavanje i logistika bili komplikovaniji, a troškovi korišćenja tehnike mnogo veći.

Takođe, u srpskim oružanim snagama, kao i svugde u svetu, već decenijama vlada hroničan nedostatak ljudstva. Stoga je logično i najkritičnije pitanje – da li RV i PVO trenutno u ‘‘Orlovskoj‘‘ eskadrili ima dovoljno posada koje bez većih problema mogu preći na novu tehniku?

Ako broj letelica jedne eskadrile definišemo kao 12, za taj broj aviona potrebno je od 15 do 20 pilota.

Da bi naše razmatranje i karakterizacija opcija bili realni, nećemo obuhvatiti kineske proizvode pete generacije, kao što je, na primer, J-35. Ne samo da ne znamo kada će se postići početna, pa zatim puna operativna sposobnost na ovom tipu, veća ne znamo ni kada će biti odobren za izvoz (iako se već spekuliše da je Pakistan izvestan prvi strani korisnik). U obzir bi mogao da dođe verovatno tek za nekoliko godina, što znači da ga Srbija ne bi uskoro mogla naručiti.

Naglasićemo i da su srpski piloti, kako Tango Six saznaje, pojedine od dole opisanih kineskih aviona već leteli.

L-15

Prva letelica koja bi mogla zameniti Orla jeste školsko-borbeni avion Hongdu (HAIC) JL-10 (JianLian 10) koji je u izvozu označen kao L-15 ‘‘Falcon‘‘.

To je dvomotorni podzvučni niskokrilni dvosed sa rasporedom sedišta jedno iza drugog, a kako je u njegovom razvoju učestvovao ruski Opitno-konstrukcioni bito ‘‘Jakovljev‘‘, avion veoma liči na ruski Jak-130, kao i italijanski M-346.

JL-10 je relativno dugo razvijan. Prototip je prvi put prikazan 2005, prvi let je izvršen 2006., prvi let varijante za kinesko RV poleteo je tek 2013., a iste godine je i uveden u naoružanje.

Na početku u operativnoj upotrebi nalazi se osnovna podzvučna varijanta koja pripada „Advanced Jet Trainer (AJT)“ klasi, ali sa određenim borbenim sposobnostima.

Tu je i verzija L-15A opremljena radarom (PESA ili AESA), kao i vođenim vazduhoplovnim ubojnim sredstvima i to je zapravo laki višenamenski borbeni avion.

Za L-15Z koji je nabavila Zambija (samo šest primeraka), nezvanično se navodi se da ima motore sa dodatnim sagorevanjem (DS) koji omogućuju supersoničan let (1,2 maha). Drugi i za sada zadnji korisnik su Ujedinjeni Arapski Emirati koji su ovim tipom opremili svoju akro-grupu “Al Fursan“. Prema nezvaničnim informacijama Emirati planiraju da koriste ovaj tip aviona isključivo za potrebe akro-grupe.

Projektovan je i prototip nadzvučnog (1,4 maha) lakog višenamenskog borbenog aviona L-15B čiji je prvi let izvršen 2010. godine, ali ova varijanta koja takođe ima motore sa dopunskim sagorevanjem, nije našla kupca u inostranstvu niti je uveden u naoružanje kineske vojske.

Ono što može biti problem kod nabavke i korišćenja L-15 jeste njegova pogonska grupa. Motori familije AI-222, koje trenutno koristi, izvorno su razvijeni u Ukrajini, a od 2015. osnovna varijanta AI-222-25 se proizvodi i u Rusiji.

Poslednjih godina u kineskim medijima se može pročitati da je ponovo aktuelan projekat domaćeg motora WS-17, ali do sada nisu viđeni ni prototip niti serijski avioni sa ovom pogonskom grupom.

Ne treba posebno napominjati koliko je, zbog raznih potencijalnih političkih problema, danas važno nabavljati neki sistem naoružanja koji je u što većoj meri proizveden u samo jednoj državi.

FTC-2000

Sledeći tip letelice je jednomotorni srednjekrilni dvosedi laki višenamenski borbeni avion Guizhou FTC-2000G (FTC – „Fighter Trainer China“). To je nadzvučna borbena varijanta trenažnog podzvučnog FTC-2000 ‘‘Shanying/Mountain Eagle‘‘ (kineska oznaka JL-9), a namenjen je prvenstveno izvozu.

JL-9 je nastao zbog potrebe zamene aviona JJ-7 (kopija sovjetskog trenažnog MiG-21U), koji se takođe proizvodio u fabrici Guizhou. Radikalne modifikacije JJ-7 obuhvatale su redizajnirani nos zbog smeštaja radara, potom bočne usisnike vazduha, novo duplo-delta krilo veće površine sa lovačkog aviona J-7E, kao i novu elektronsku opremu.

Razvoj je započet 2001. godine, prototip je prvi put poleteo 2003. Kinezi JL-9 koriste samo za naprednu i borbenu obuku, prelazak na borbene avione J-10, Su-27/J-11 i Su-30, a uveli su ga u upotrebu 2011. godine. Borbena verzija FTC-2000G imala je svoj prvi let 2018.

Kako su cena nabavke i troškovi eksploatacije niski, interesantan je državama koji imaju ograničena finansijska sredstva. Izvozni trenažni FTC-2000 kupio je samo Sudan (šest aviona), dok je 12 borbenih FTC-2000G nabavio Mjanmar.

Kao i L-15A, i FTC-2000G može biti opremljen AESA radarom, nišansko-navigacijskim kontejnerom, sistemom za protivelektronska dejstva, i ostalom savremenom elektronskom opremom.

Oba aviona se mogu naoružati širokim spektrom savremenih kineskih preciznih vazduhoplovnih ubojnih sredstava, imaju i približno istu nosivost (3-3,5 tone), ali kako nemaju nijednu podvesnu tačku nosivosti oko jedne tone, ne bi zadovoljili mogući zahtev za sposobnošću nošenja raketa CM-400 koje je Srbija nabavila.

JF-17

Trenutno jedina dva tipa aviona koji ispunjavaju takav uslov, i zapravo imaju potpuno integrisanu raketu CM-400 jesu višenamenski borbeni avioni JF-17 i J-10.

Dok je J-10 u svojoj najnovijoj varijanti (pa i izvoznim verzijama) potpuno kineski proizvod, jednomotorni niskokrilni jednosedi JF-17 ‘‘Thunder‘‘ (poznat i pod kineskom oznakom FC-1 „Fighter-China 1“ i ‘‘Xiaolong‘‘) se oko 60 procenata proizvodi u Pakistanu.

U aktuelnoj varijanti JF-17C Blok III pogonsku grupu i dalje čini ruski motor RD-93 u verziji RD-93MA. Pored toga, od inostranih komponenti u ovom avionu izdvojićemo i britanska izbaciva sedišta „Martin Baker“ PK16LE (interesantno da su slična sedišta ugrađena i u Rafal).

JF-17, čiji razvoj je započeo 1999. godine (prvi put poleteo 2003.) nalazi se u naoružanju već više od 15 godina. Najsavremenija varijanta Blok III je poletela krajem 2019., a prve isporuke započete su krajem 2023. godine.

Iako je navodno bilo oko 20 zainteresovanih država, do sada je ovim avionom zabeležen skroman izvozni uspeh. Prvi inostrani naručilac bio je Mjanmar. Još uvek nije sasvim jasno koliko ih je ova zemlja kupila jer je, prema nezvaničnim izveštajima, avion imao dosta tehničkih problema. Od 16 naručenih letelica stiglo je oko 10 aviona (među njima i dvosedi JF-17B koji su na nivou Blok II). Drugi trenutni inostrani korisnik je Nigerija koja u inventaru ima samo tri jednoseda Blok II.

Tokom ove godine najverovatnije će svoje prve Blok III dobiti Azerbejdžan za koga se navodi da je naručio 40 aviona (avioni koji su leteli na azerskoj vojnoj paradi novembra prošle godine su ipak bili pakistanski). Uz kinesko i pakistansko naoružanje, azerbejdžanski avioni bi trebalo da imaju integrisana i ubojna sredstva kao i elektronsku opremu kojе proizvodi Turska.

J-10

Chengdu (CAIG) J-10 (Jian-10) nazvan ‘’Meng Long’’ (na engleskom preveden / kršten kao „Vigorous Dragon“) je trenutno najsavremeniji višenamenski borbeni avion 4. generacije koji Kina može ponuditi inostranim kupcima. Nudi ga u varijanti J-10C odnosno izvoznom J-10CE koji se, kao i svi savremeni borbeni avioni, može prilagoditi zahtevima kupaca.

Projekat razvoja J-10 koji je dugo držan u tajnosti, započeo je još daleke 1988. godine. Prvi prototip je poleteo 1998., da bi prva verzija J-10A bila uvedena u naoružanje 2003. godine. Prototip varijante J-10C poleteo je decembra 2013., RV Kine je prve primerke dobilo 2018. godine.

Iako je reklamiran sa izvoznom oznakom FC-20, zbog prioriteta opremanja kineskih vazduhoplovnih snaga, dugo godina ipak nije bio na izvoznoj listi, pa je prvi i za sada jedini inostrani korisnik tek 2022. godine postao Pakistan.

Uz J-10 se mogu dobiti raznovrsna savremena vazduhoplovna ubojna sredstva, sistemi za protivelektronska dejstva, nišansko-navigacijski kontejneri – sve kineske proizvodnje.

Ukoliko bi se Srbija odlučila za J-10CE, moguće je da bi nabavila naoružanje koje po svojim karakteristikama nadmašuje početni paket koji će verovatno nabaviti uz francuske Rafale.

Podsetimo, prilikom potpisivanja ugovora za francuske avione, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da rakete vazduh-vazduh Meteor ‘‘trenutno ne možemo dobiti‘‘. To će značiti da će, ukoliko ne bude nekih iznenađenja, srpski avioni za početak od raketa vazduh-vazduh biti naoružani raketama MICA srednjeg dometa.

Po svemu sudeći, Srbija i dalje čeka na završetak razvoja unapređene MICA NG varijante kako bi realizovala drugi ugovor za nabavku naouražanja za Rafale.

Sa druge strane uz J-10 bi se mogla dobiti raketa vazduh-vazduh PL-15 dugog dometa, koja je pandan Meteoru, a koju po nekim poznatim karakteristikama čak i nadmašuje. Kinezi i Pakistanci tvrde da je J-10 ovom raketom prošle godine imao veoma uspešnu borbenu premijeru. Tada je, navodno, oboreno nekoliko borbenih aviona RV Indije, među kojima je bio i Rafal.

Poznato je da u svom arsenalu Rafal trenutno nema ništa slično raketi CM-400 koja je deo naoružanja aviona J-10. Osim toga, velika verovatnoća je da Srbija ne bi za početak mogla da dobije francusko-britanske krstareće rakete SCALP EG/“Storm Shadow“ koje se samo po dometu mogu porediti sa kineskom raketom.