![[ANALIZA] Ima li smisla najavljeno razmatranje nabavki novih vojnih transportnih aviona za srpsko RV i PVO?](https://media.tangosix.rs/2026/02/10-04-2022_13.39.34_955-1600x900-1.jpg)
Tango Six portal analizirao je do danas gotovo sve aspekte nedavnih najava državnog i vojnog rukovodstva koje su se odnosile na potencijalne nove nabavke namenjene srpskim oružanim snagma.
Prilikom predstavljanja nacionalnog investicionog plana do 2035. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je potpuno novi ciklus finansijskog ulaganja u srpske oružane snage u iznosu „ne manjem od 15 milijardi evra“.
Pored najava nabavke još sposobnijih PVO i moguće antibalističkih raketnih sistema, ovako veliki iznos verovatno se može odnositi i na nabavke novih borbenih vazduhoplova.
Poslednja najava na koju obraćamo pažnju je ona koju je izgovorio načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović. Ne iznoseći više detalja, kratko je naveo da su ‘‘na stolu i predlozi za opremanje novim višenamenskim borbenim avionima, novim avionima za početnu obuku i transportnim avionima‘‘.
Neočekivana najava
Obzirom da je Srbija pre par godina već kupila nove transportne avione, ovakva najava donekle jeste neočekivana i iznenađujuća. Nabavkom dva Erbasova C295MW obezbeđeno je dalje postojanje srpske transportne avijacije koja bi, kako vidimo, uskoro dodatno mogla biti ojačana.
Pored dva C295MW i Seneke V koja služi za aero-foto snimanje (može se koristiti i za obuku), 138. transportna avijacijska eskadrila ‘‘Rode‘‘ još uvek koristi sovjetski An-26 star 42 godine kome bi ove godine trebalo da isteknu resursi.
Pre nabavke C295, An-26 je u toj jedinici bio jedini transportni avion, remontovan je 2016. godine, dok su u periodu 2009-2015. korišćena dva primerka tog tipa.
Srbiji je C295 aktivno promovisan od 2015. godine, da bi ugovor za nabavku bio potpisan 2022 godine. Isporuka oba aviona je realizovana veoma brzo, već u sledećoj 2023. godini.
Ove višenamenske letelice su među najsavremenijim u inventaru RV i PVO, osim kao standardni vojni transporter za prevoz različitog tereta, koristi se i kao putnički, potom za prevoz veoma važnih ličnosti, za desantiranje padobranaca, medicinski prevoz.
Tango Six portal ekskluzivno je dobio priliku 2023. godine da napravi dužu reportažu sa jednog od letova koji su služili za obuku pripadnika RV i PVO.
Naznaku da je Srbija i dalje potencijal za dalje proširenje svoje vojne transportne flote, imali smo u do sada dva navrata.
Prvo je pre dve godine na vazduhoplovnom Vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope kompanija Erbas prezentovala svoj teški transportni avion A400M kao predlog nove nabavke srpskom RV i PVO ali i njenoj namenskoj industriji.
Potom je visoka vojna delegacija ministarstva odbrane i Vojske Srbije novembra prošle godine prilikom zvanične posete Kini, posetila provinciju Šensi čiji su zvaničnici srpsku delegaciju, između ostalog, upoznali i sa vojnom industrijom koja se nalazi u toj oblasti.
U provinciji Šensi nalazi se istoimena fabrika aviona Shaanxi Aircraft Corporation koja proizvodi srednje transportne avione Y-8 i Y-9 (ujedno i njihove specijalne varijante), kao i teške transportere Y-20. – letelice koje su isporučile prve delove baterija PVO sistema FK-3 direktnim letovima iz Kine, što je tada bila prva takva misija kineskog ratnog vazduhoplovstva ka Evropi.
Jedina dva globalna vazduhoplovna proizvođača koja u Srbiji primenjuju sveobuhvatnu prodajnu strategiju su Erbas i Embraer. Jedino oni, po G to G („Government to Government“) principu imaju veću prodajnu polugu budući da, u isto vreme, pored moguće prodaje vojnih transportnih aviona, trenutno vode, za njih, bitnije prodajne kampanje – pokušavaju da srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji Er Srbija prodaju svoje E190-E2 i A220.
Srpski civilni avio-prevoznik, očekuje se, mogao bi 2027. godine, u godini obeležavanja stogodišnjice kontinuiteta Aeroputa, da prvi put od rebrendiranja kupi nove avione.
Ukoliko ne postoji namera da se nabave dodatni avioni C295, moguće je da se najava generala Mojsilovića odnosi na kupovinu transportera većih dimenzija.
Pitanje se potom grana – da li bi se nabavili srednji transporteri, poput kineskog Y-9, brazilskog C-390, ili su u pitanju teškaši, kao što su već evropski A-400M ili kineski Y-20.
Nabavka ovakvih aviona bila bi razumna samo ako je realno procenjeno da će biti iskorišćeni u dovoljnoj meri kako bi zadovoljili potrebe i ispunili postavljene zahteve.
Svakako, postoji nekoliko razloga zbog kojih bi se nabavka mogla opravdati.
Zbog čega veći vojni transportni avioni?
Prvi aspekt svakako su letačke performanse ovih letelica ovih aviona – svi konkurenti u odnosu na C295 imaju mnogo veći dolet i nosivost. Tu je i aspekt većeg poprečnog preseka kargo kabine koji srpskim oružanim snagama i namenskoj industriji uvek nedostaje.
U proteklih 15 godina Srbija je znatno uvećala izvoz naoružanja i vojne opreme (NVO). Njihov transport odvijao se i vazdušnim putem, što su gotovo isključivo obavljali stranci.
Na srpskim aerodromima uglavnom su viđani teški transporteri, poput američkih i emiratskih C-17A, ruskih vojnih Il-76, civilnih Il-76 iz Rusije i bivših sovjetskih republika, ruskih i ukrajinskih An-124, kao i civilnih kargo Boinga 747.
Srbija je takođe, počevši od 2016., nabavila velike količine NVO koji su isporučeni egipatskim i jordanskim vojnim Il-76, emiratskim C-17A, potom takođe ruskim vojnim Il-76, civilnim Il-76 iz Rusije i bivših sovjetskih republika, kineskim Y-20, ruskim i ukrajinskim An-124.
Najbolji primer koliko je u tom periodu Srbiji možda nedostajao sopstveni teški transporter, je prevoz tenkova T-72, kao i oklopnih izviđačkih automobila BRDM-2 koje je Rusija donirala Srbiji.
Svi ti oklopnjaci su 2021. godine prevezeni samo jednim avionom, Iljušinom 76 ruske kompanije Aviakon Citotrans koji je samo za transport 30 tenkova morao da ima isto toliko letova, a uz to je dovezao i 30 BRDM-ova za koje mu je trebalo nešto manje dolazaka.
Kako Srbija za sada i dalje naručuje velike količine NVO, i kako je istovremeno i proizvođač vojne tehnike, municije, opreme, moguće je da bi se kupovina većih transportnih aviona u velikoj meri isplatila.
Takođe, RV i PVO bi takve avione moglo da koristi i za transport različitog vojnog tereta za potrebe drugih zemalja. Kao što, na primer, Srbiji trenutno takvu uslugu pruža egipatsko ratno vazduhoplovstvo.
Moguće je i da letelice budu iskorišćene i na civilnom tržištu, kao što je to na primer radila bivša JNA koja je svoje transportne avione An-12 stavila i na raspolaganje nacionalnom avio-prevozniku JAT, zbog čega su avioni dobili i civilne registracije.
Ako je nešto isplativa i perspektivna kategorija civilnog prevoza vazduhom onda je to svakako teret, što IATA redovno potkrepljuje konkretnim podacima.
Vojska Srbije trenutno u raznim mirovnim misijama na Bliskom istoku i u Africi ima oko 250 pripadnika, od čega najviše u misiji UNIFIL u Libanu gde ih je bilo 182.
Od kako je Srbija počela da šalje svoje vojnike u mirovne misije, oni jesu bili prevoženi i transporterima RV i PVO, ali je to izvođeno i stranim vojnim i civilnim avionima, što je nekada praktičnija solucija.
Sa avionima većeg doleta Srbija bi to mogla u potpunosti samostalno da realizuje, a ujedno bi, ukoliko postoji potreba, mogla da ih za sprovođenje mirovnih misija stavi na raspolaganje međunarodnim organizacijama.
Na kraju ovakvog razmatranja ostaje poslednje i najvažnije pitanje – kadar. Varijabla na koju ćemo se uskoro češće osvrćati ukoliko se zaista realizuju nabavke novih vazduhoplova.
Pilotski i avio-mehaničarski kadar poslednjih decenija hronično nedostaje u većem delu sveta, pa i u Srbiji.
Uslovi rada, veće plate i na kraju šareniš nove vazduhoplovne tehnike koji bi konačno, po prvi put od devedesetih, mogao da motiviše veće brojeve mladih za odabir pilotskog, mehaničarskog ili inženjerskog poziva su parametri na koje bi najviše trebalo obratiti pažnju.
Na kraju, možda je potrebno adaptirati i vazduhoplovnu regulativu koja bi dozvolila praktičniju realizaciju koncepta rezerve, odnosno paralelnog letenja, na primer pilota, putničkih aviona Er Srbije i transportnih letelica RV i PVO.
Miki
Y20 ima smisla, Kinezi zavrsavaju upravo kit koji bi moga da se koristi i kao protiv pozarni avion(50T vode). A do pozara ili recimo kad ga vojska ne koristi, mogao bi imati dualnu namenu, kao sto recimo Egipat radi sa IL76 aviona.Prebacis ga za civilno transportne namene.
Tomix
Najava je dvosmislena, može da znači i dodatne c295 ili čak lakšu komponentu koja bi preuzela ulogu an-2 tipa češki l410 i slično.
V
Transporteri uvijek imaju smisla, pogotovo ovi veliki.
DRAGAN
Predlažem da se uloži u zdravlje nacije, umiru nam deca, budući piloti, jer nemamo adekvatni zdravstveni sistem. Novac predviđen za kupovinu novih eskadrila može se opremiti svaka bolnica u Srbiji i učiniti da dobri doktori ne napuštaju zemlju zbog malih plata. Eto ja koji obožavam vazduhoplovstvo i sve ovo, moram tako da kažem, džaba nam svi ti avioni ako izgubimo narod.
Jole7
@DRAGAN
Ako treba opremati bolnice (koje se zapravo i opremaju), to ne znači da ne treba kupovati avione. Niđe veze. Ako treba praviti uštede, ja bi štedio na novogodišnjoj rasveti i sl. a ne na avionima
Nenad N.
Ja glasam za A400.
Soylent
Najbolja solucija sto se tice potrosnje goriva, kineski avioni sa 4 low bypass ratio motora trose vise nego dvostruku kolicinu kerozina. E sad Srbiji u ovom modu pijanog milijardera koji se naoruzava ti brojevi moguce ne znace nista…
Ivan
Y-20B ima 4xShenyang WS-20 koji su high-bypass motori
Gigi
definitivno za Y20
NemanjaM
Gdine Bankovicu,
Svojeveremeno ste ovde napisali interesantan clanak (2015) o A330MRTT ali ga sada ne vidite u nekoj varijanti. Mozda i njega treba uzeti u razmatranje zbog multifunkcionalnosti, doleta… Jedina realna mana ne posedovanje utovarne rampe. Mozda uz A400…
Interesuje me Vase misljenje o mogucoj akviziciji A330MRTT.
Hvala.
Miraz
Dok se ne smanji razlika u platama izmedju civilnog i vojnog sektora,
mrka kapa,dzaba moderna tehnika.Ova Vasa ideja paralelnog letenja bi moglo biti resenje.Ja sam za A400M.
Filip
Y-20 bar 2kom,uz eskadrilu J-10 i J-35 naravno …
Vickasti
Preskup avion, stalno bi zavisio od rezervnih delova. Samo Kinez Y-20.
Petrovic Dusan
J-35 Kina nikome nije prodala.
To je njihova tajna tehnologija, i da daju maloj državi okruženoj NATO , gde bi u slučaju smene vlasti ti avioni lako završili u američkom test centru za strano oružje-a imajući u vidu proteste u Srbiji, smena je moguća i garancije ove vlasti Srbije ne vrede puno.
Vladimir
@dupe
Koja glupost. Prodali su do sada FK3, hipersonicne rakete, jedrece bombe, bespilotne letelice, stizu skolsko borbeni avioni, HQ9C, verovatno i HQ19 jer Izrael ne moze ni za sebe da prozivede PVO, koliko im Iran unisti. I posle svega ne veruju Srbiji da bi prodali stealth avione koji su inace predvidjeni za izvoz. How yes no…
Petrovic Dusan
@Vladimir Ti sistemi koje su nam prodali nisu nikakva posebna tajna, oni negde su kao S-300, sistem koje je cak imala sama Amerika i videli smo kako su prosli u Ukrajini.
Svaka raketa od 1944 je Hipersonicna, jos je nemacka V-2 letela hipersonicnom brzinom, mada se sada smatra da su samo brzine iznad 5 mach „hipersonicne“ dakle, ove kineske koje smo uzeli ne lete iznad 5 macha.
Americke balisticke rakete od 1950 lete preko 19 macha.
Planirajuce bombe je prva koristila Nemacka u napadu na italijansku flotu 1943.
To Americi i nije zanimljivo, i da im damo besplatno ne bi hteli da uzmu.
Dok bi verovatno hteli da rasklope J-35.
Zadatak balisticke rakete nije da „unisti PVO presretace“ vec vojne ciljeve. PVO rusenjem balistickih raketa to sprecava.
Nekada se smatralo da su balisticke rakete neoborive, a danas prodje 1 od 20 jer Izrale ima tu tehnologiju najboljeg PVO sveta.
To ne znaci da mogu 100 od 100 da sruse.
Unistavanjem fabrika za proizvodnju raketa koje je u toku, skladista raketa, koje sada traje, nestace i ta pretnja.
Svarog
@Vladimir daj dokaze za unistenu izraelsku pvo od strane irana.
Filip
Y-20 bar 2kom uz skadrilu J-10 koji bi došli može se reći skoro pa odmah za par meseci i J-35 naravno…
Srdjan Lisanin
Glavna fora sa transpotnim avionima je da mogu da lete i izvoze naoruzanje… za nase tajkune! Imace u slučaju nekog sukoba samo mogu da zbrisu u susednu zemlju
B
Ne znam meni je zapalo za pažnju angažman namenske za izvoz 36 Nora B52 u Azerbejdžan, a mislim da je u sastavu VS 18 a kao da je planirano proširenje za još 6 ili tako nešto. Možda preterujem ali mislim da ne, da nama i 4×36 sasvim odgovaralo a komplementarno puta 3 vucne artiljerije. Kao što je Yoda napisao mislim da su neki totalno zanemarili ili najblaže rečeno podcenili FPV dronove i razne vrste BPL, tj. realnost.
Sada u Lazaru ili Patriji tj. IFV treba da se prevoze deset vojnika sa dzojsticima i rancevima sa 10 FPV, naravno osnovna pesadijska oprema se podrazumeva, i to na pozicijama klasične artiljerije 20-40 km od „linije razgranicenja“
Mislim da je na primer Kosovo narucilo toliko dronova u samo jednom sleperu da uništi sve tenkove puta 4, a to je samo jedan kamion opreme, i tu neće pomoći ni Trophy APS i da ima tehničke mogućnosti borbe protiv dronova a nema (budimo realni šta je 20 dronova za jedan tenk, ništa).
Ja sam protiv svakog rata samo kažem da nas neko ne uvuče u forsiran sukob sa katastrofalnim epilogom usled tromosti i neprilagodjavanju savremenim uslovima i sirokorasprostanjenim sredstvima, pričamo o sredstvima malo većim od savremenog telefona. Eto Azeri su nažalost imali nedavno vojni sukob zašto naručuju samohodnu artiljerije dometa 40km? Plašiti se nekog nametnutog i isforsiranog sukoba sa katastrofalnim ishodom.
Jordan
@B
Divizion (bataljon) haubica je 18, odnosno 3 baterije po 6. Čini mi se da zagovaraš ruski/sovjetski model sa dva diviziona haubica u motorizovanoj brigadi? Srbija je mala i nema potrebe za integracijom tih količina aritiljerije po pešadijskim brigadama. I ovo što sada imamo je previše. Puno je jednostavnije imati veće artiljerijske jedinice koje šalju baterije ili divizione tamo gde treba. Pa i sami Rusi u Ukrajini danas koriste manje jedinice.
Ali vratimo se na vazduhoplovstvo. T6 je dosta pisao o nabavkama dronova za Vojsku Srbije, ne znam odakle ti ideja da se vojska ne prilagođava. Zar se nije pisalo i o inegrisanom C4i sistemu koji se razvija. Hermes 900 je artiljerijski dron, prenosi informacije artiljeriji. Kod sistema Puls priprema i elemente za gađanje. To je nešto što može da se uradi i sa Norama.
Što se tiče dronova, kakav je učinak iranskih dronova na Izrael? Hezbolah postiže bolje rezultate sa raketama, nego sa dronovima. Trophy APS je modifikovan i pruža zaštitu i od FPV dronova, a tu je i elektronsko ometanje, kao i vozila sa laserima (Iron Beam). Konačno, tu je i vatrena podrška iz vazduha ili sa zemlje koja sprečava operaterima FPV da priđu blizu.
B
Prvi put cujem da neko kaze da imamo previse artiljerije i to za 4 brigade puta 5 hiljada vojnika. Ajde bar da ima 4 baterije da ne mora ova jedna da seta izmedju dve brigade. Hocu da kazem 4 brigade su malo a i ovih 18 je malo za te cetiri brigade. I ne nista nije jednostavno setati gde treba. Ko vas je slagao da rusi koriste manje artiljerijske jedinice, tuku iz svega sto imaju od artiljerije. Super za Hermesa ja pricam o Pegaze jednom po jednoj haubici 24/7.
„Što se tiče dronova, kakav je učinak iranskih dronova na Izrael?“
Jel ovo neko trik pitanje ili sta? Pa ucinak je da su potrosili zalihe PVO raketa (zalivske zemlje, a potrosice i rakete v-v za presretanje dronova) ekvivalentno proizvodnji SAD za poslednjih 20 godina? NI jedan Trophy ne moze da odbrani 20 FPV dronova nema municije, kao sto nijedan PVO ne moze da presretne dron ako nema municije, elektronsko ometanje ne funkcionise na opticki kabel a nije ni 100 odsto (daleko od toga) funkcionalan na bezicne dronove, laser super javite dokle ste stigli. Vatrena podrska koja sprecava operaterima FPV dronova da pridju, nesto kao masivna artiljerija?
Ne mojte da se igrate…
Jordan
@B
Govorio sam o broju artiljerijskih jedinica unutar brigada kopnene vojske, tzv. organskoj artiljerijskoj podršci, a ne o ukupnoj količini artiljerije. Rusi su se praktično vratili na organizaciju po divizijama, gde se artiljerija koncentriše u većim jedinicama (artiljerijski pukovi), a onda u manjim jedinicama šalje tamo gde treba. Jednu pešadijsku brigadu ojačaš baterijom, a drugu sa divizionom, u skladu sa potrebama.
Da bi Pegaz bio upotrebljiv, mora da bude sposoban da duže ostane u vazduhu i opremljen senzorima koji će termalnim kamerama otkriti tog operatera FPV dronova o kojima pričamo i poslati ga u večna lovišta. U zavisnosti od lokacije, sam udar može da se izvrši iz vazduha, ali i artiljerijom, ako se privukao dovoljno blizu.
Optički kablovi se ne mogu ometati, ali ograničavaju domet i manevarske sposobnosti dronova. Po pravilu se ne koriste u rojevima.
Laseri su već raspoređeni u izraelske jedinice i upotrebljavaju se. Imaju pokretne lasere na vozilima, koji štite jedinice koje prate. Druga stvar su mali laseri koji koriste laserski zrak da zaslepe kameru pomoću koje se laser navodi. FPV navodi čovek, laserom upravlja AI koji je brži.
Ne postoji jedinstven proizvod koji će štititi od FPV, odbrana je slojevita, od rešetki kojom se tenkovi štite odozgo do lasera. Rezultati koje Hezbolah postiže sa FPV dronovima su jako slabi.
Ali cela ova priča nema veze sa temom teksta i nisam siguran zašto ste je uopšte pokrenuli u komentarima na tekst koji govori o nabavci transportnih aviona.
B
Pa mislim da je i u JNA i VJ organizacija bila artiljerijski puk po diviziji (pesadijskoj, mehanizovanoj, itd.), s tim da je na nivou brigade bio jedan divizion (3 baterije 122mm) + PO divizion a nivo puka je imao dodatno divizion (3 baterije – 18 haubica 155mm). U svakom slucaju brigada nije isla ispod diviziona 122mm + minobacaci 120mm i protivoklopna artiljerija.
Samostalni mesoviti artiljerijski divizioni i pukovi (18 155mm, raketna artiljerija, minobacaci 120mm)dodati su 1975 i bili su potcinjeni armijama ili korpusima.
Nakon 1985 Mešoviti artiljerijski puk (map) za podršku imao je komandu, komandnu bateriju, 2-3 haubička artiljerijska diviziona 122 mm (105 mm) i jedan haubički divizion 155 mm ili haubičko-topovski divizion 152 mm.
Mešoviti artiljerijski puk mogao je imati i dva haubička artiljerijska diviziona 122 mm ili 155 mm (na primer 36 Nora B52 ili vucne artiljerije) i jedan divizion višecjevnih lansera raketa 128 mm.
B
Pegaz ima autonomiju leta za 2 sata vecu od CH-92A tj. 10 sati u odnosu na 8 za CH-92A, tako da ne znam u cemu je problem?
Pa pisem zato sto se transportnim avionima vrsi isporuka, a bilo mi je malo cudno da Nora B52 ima 6 kupaca inostranih u kolicinama duplo vecim od broja isporucenih zemlji domacinu proizvodjacu. (24 komada)
Banglades-42 Kipar-24 Mjanmar-40 Kenija-30 Alzir-48 Azerbejdzan-48.
Bas me interesuje da li postoji slican primer tolikih isporuka za inostrane kupce u odnosu na opremanje proizvodjaca. I naravno sve ovo je u smislu odvracanja i da se nikad ne koristi. To je kao da ste isporucili 1500 tenkova M84 u inostranstvo a za sebe proizveli 250, malo je cudna srazmera.
B
Jedna samostalna artiljerijski puk mogao je da ima 2×18 haubica 155mm koji je bio počinjen armiji i korpusu pa je u skladu sa potrebama mogao biti dodeljen dalje a u osnovi svaka brigada je imala minimum 18 122 ili 155mm.
Pa sa ovih 18 ili 24 Nora-B52 nisam siguran gde biste ih rasporedjivali kad pokrivaju jednu brigadu a ima ih 4. A ove organske zasamostalne za raspoređivanje trebaju 36 na nivou 2 divizije ako računamo da je to armijski korpus.
B
Ali najbolje bi bilo da povedemo razgovore sa susednim državama o totalnom razoruzanju, ne vidim problem da se napravi takav angažman u takvom slučaju naoružanje bi bilo suvišno.
Yoda
@B
Verujem da se više razumete od mene u ovu problematiku pa bih samo da dodatno potenciram značaj novih sredstava na ratištima, prvenstveno dronova i svega drugog povezanog sa njima čiju vatru mogu precizno navoditi i na baš velike daljine…
Hezbolah je u jednom danu uništio 19 Merkava u Libanu – bez da su nos promolili van zaklona, prosto nisu IDF-u dali ni mete pa se razmatra rušenje svih kuća i drugih objekata u južnom Libanu kako bi se eliminisala potencijalna skrovišta Hezbolaha.
Po necenzurisanim izjavama zapadnih izveštača iz Izraela, ima i Hezbolahovih snimaka uništavanja tenkova itd…
Sve je na izvolte što nije pod zemljom ili drugim jakim zakonom/odbranom i egtistencijalno ugroženo od aparature koja možda ne košta ni par hiljada evra…
Jordan
@B
Ne govorim o ukupnom broju artiljerijskih oruđa, nego o ideji da brigade KOV dobiju po 2 diviziona haubica, a imaju već i višecevne bacače. Mi ne znamo koliko samohodnih NORA ima VS, ali da bi formirao nove divizione trebaš da imaš ljudstvo.
Problem VS je da je ostala bez nekih većih specijalizovanih jedinica, npr. nema inžinjerijske pukove. Drugi problem je da su, po meni, brigade prevelike. To otežava mobilnost i fleksibilnost.
Jordan
@Yoda
Koji zapadni zvori govore 19 uništenih Merkava u Libanu, i to u jednom danu? Najveći broj snimaka pokazuje dejstvo Trophy sistema, pri čemu dolazi do eksplozija. Takođe, i sam pogodak ne znači da je tenk uništen.
Rezultati koje Hezbolah ostvaruje sa raketnim sistemima je bolji od onoga što postižu sa FPV dronovima. Imaju veoma ograničene količine protiv-tenskovskih projektila i kombinuju ih sa FPV dronovima u sinhronizovanim napadima. Međutim, da se ne zavaravamo, Izrael je juče produžio vreme za odlazak u skloništa na severu zemlje za 15-30 sekundi. U prevodu, to znači da je raketna artiljerija Hezbolaha odbačena za 10-30 km. Izrael će područje uz granicu sigurno pretvoriti u nešto slično onome što je uradio uz granicu u Gazi. Jedino je pitanje da li će taj pojas biti 10 km širok, ili 30, odnosno do reke.
Источна Србија
А да ми мало причекамо, а? Нема више слободних планина са златом и бакром за Кину!
Petar
za Y20
Tomix
Gledati samo sto veću nosivost. Tipa da moze da ponese dva veća borbena vozila 50+tona. Mislim da je kinez sa najviše mogućnosti. Uz postojecu stratesku saradnju i obostrani interes mislim da bi takva nabavka bila logičan korak.
Mihailo
Od 15 milijardi, moglo bi se izdvojiti i par miliona da se konačno sredi zgrada komande vazduhoplovstva u Zemunu, koja treba da bude ponos i simbol naše avijacije. Sramota je da se radi sve ostalo a ovo zanemaruje.
Pluta
bez dileme, za Y20.
kakav crni A400, samo problemi time.
Markos
Transportni avioni jesu potrebni i to oni najveci, s obzirom da imamo solidno razvijenu namensku industriju, tako da bi se visestruko isplatilo, na izvoz nasih vojnih proizvoda, kao in uvoz novokupljene vojne opreme.
Ali ono, sta bi bilo, po meni najpotrebnije sada, jeste, da od tih 15 planiranih milijardi, bar 2-3, odu na izgradnju nove, savremene podzemne infrastrukture, kao i na uredjenje i modernizovanje stare, tj. postojece, a koja se isplati (po proceni strucnih komisija) obnoviti. Jer, dzaba ti sve, sva moderna tehnika, zalihe raketa, kada bi u slucaju nekog rata, na povrsini, vecina toga stradala u kratkom roku, i obicni vojnici i tehnika. Danas, u eri dronova svih velicina, i kad su sateliti i nadzorna oprema nekoliko puta napredniji nego ’99, bi samo sakrivanje po sumama i drugim mestima kao ’99, imalo dosta manje efekta (ne kazem nikako). Nadam se da se i na to misli u nekim buducim investicijama u vojsku..
Dušan
Neka ih kupi SDPR, ako njima treba.
B
Vijetnam – mreže tunela i prostorija za visemesecni boravak.
Markos
@Dusan
To je sekundarna, ali usput korisna, namena. Primarna je prevoz trupa i tehnike VS.
Aps15
@Dusan
SDPR je drzavno preduzece…..tako da ne mogu ONI da kupuju….
Agronom
Bilo koji za koji se odluče oni koji se razumeju,ali u eventualnom sukobu oni će kratko trajati ,glomazni da bi se kamiflirali a dislociranje je malo moguće jer smo po povsini mala zemlja.A drugo koliko bih komerciajalnih sati imali oni godišnje da bi se isplatili.Najbolje ulagati u visenamenske helikoptere .
Mika
Y-20 najbolji izbor može da preveze sve što Srbija izvozi i uvozi od teškog naoružanja.
Milos1977
Dva Y-20 za vojnu/civilnu upotrebu 24/7.
Ozbiljna zemlja mora da ima svoj ozbiljan „vazdušni lift“
Evo jedan Interesantan insert iz intervjua sa bivsim americkim komandantom PVO:
– Šta je potrebno za premeštanje jedne baterije Patriot, koja može imati do osam lansera montiranih na prikolici, kao i višefunkcionalni fazirani radar AN/MPQ-65 i drugu opremu za kontrolu vatre, komunikaciju i podršku, operatere i osoblje za održavanje?
– Veoma je opterećujuće za vazdušni transport, C-17 i C-5. Jedna baterija Patriot bi zahtevala osam do deset C-17, to je mnogo. A to je bilo samo za početno raspoređivanje. Dakle, potencijalno ne kompletan komplet lansirnih stanica. To su veoma veliki kamioni, veoma veliki komadi opreme.
Luigi021
Danas sam video i An-26 i C-295 u vazduhu, a i deluje kao da transportna baš trenira, iznad Vojvodine. Da mi svaki drugi dan grmi M400 ili PRC Y-20 jer eto, baš me ne privlači.
Nenad N.
Pa sto ne rece ranije? Stavili bi ljudi motore na sajlent rezim iznad tvoje kuce.
Dusan
kupiti dodatne c295, ima smisla. ali uzimati jos jedan tip to je budalastina.
Stex
Sva sreca pa se vi ne pitate da li ima smisla jedan ili dva tipa a vidim da vam i ova tematika nije jaca strana. Definitivno treba kupiti jos dve case, kao i dva a 400m za prevoz nasih vojnika kao i municije i lakih transportnih vozila. Takodje i dva kineska y20 za transport svega onog sto kupimo od rusije, kine i izreala jer bezveze je da placamo usluge egiptu, rusiji ili kini. Time bi resili kompletan transportni deo u avijaciji u narednih 20 godina minimum
Jordan
Postoje tri ugla iz kojih može da se posmatra ova eventualna nabavka: potrebe Vojske Srbije, potrebe srpske namenske industrije i potrebe srpske privrede.
Kada je vojska u pitanju, srednji transportni avion kao što je KC-390 bi verovatno zadovoljavao potrebe. Kada je u pitanju srpska namenska industrija, jedino što Srbija proizvodi, a što ne bi mogao da preveze ovaj avion je teža varijanta Nore, morala bi da se rastavlja. A-400M bi mogao da prevozi sve osim tenkova. Y-20 bi mogao da prevozi i tenkove. Kada je u pitanju komercijalni prevoz tereta, KC-390 može da nosi 23-26t, A-400M 37t, Y-20 66t.
Koji god avion da se uzme, treba uzeti dva aviona kako bi se osiguralo da jedan može biti spreman.
Treba uzeti u obzir i cenu sata leta. A-400M koristi turboprop motore, što snižava troškove, tako da je razlika u odnosu na KC-390 relativno mala. Y-20 koristi 4 mlazna motora, tako da nije puno jeftiniji.
Po meni, jedna od jako bitnih stvari bi bila mogućost upotrebe ovih aviona za komercijalne transporte. A-400M je u tom smislu najbolji, jer je već certifikovan. KC-390 je u procesu cerifikacije. Y-20 ne poseduje certifikate, tako da bi se njegova upotreba morala regulisati posebnim ugovorima sa državom u koju leti. To komplikuje situaciju.
Kada su piloti u pitanju, verovatno bi mogao da se napiše poseban tekst na tu temu. Nigde u svetu vojni piloti nisu plaćeni kao civilini, ni u Americi. Vojni pilot dobije besplatnu obuku, leti za vojsku određeno vreme, stiče iskustvo i nabija sate letenja. Obično počinje na borbenim avionima a kasnije, kako refleksi slabe, prelazi u transportnu avijaciju. Iz transportne avijacije prelazi u civilno vazduhoplovstvo. Za pilote bi A-400M u tom smislu verovatno bio najbolji, sa tim iskustvom bi najlakše mogli da pređu u civilno vazduhopolovstvo. Y-20 je tu najnepovoljniji.
Postoje još dve stvari koje bi se mogle razmotriti. Jedna je jačanje saradnje RV i Air Srbije u pogledu obuke pilota. Druga su modeli nezavisnih kompanija koje služe i vojnim i civilnim potrebama. Kompanija radi komercijalno, a po potrebi se angažuje (mobiliše) za vojne transporte. Dobar primer je Izrael, koji ima flotu transportnih Boinga 747 (140 t, kao dva Y-20) kojima upravlja privatna kompanija. Nije retkost da avion izveze izraelske poljoprivredne proizvode za Ameriku, a onda na povratku na istom letu prevozi rakete za Patriot i smrznutu ribu.
Ne zagovaram kupovinu 747, ali mislim da treba razmišljati i o tim mogućnostima. Bila bi velika stvar za srpsku privredu ako bi bila u stanju da koristi transportni avion nosivosti 35 tona.
Ilija
Y 20 je dosta skup, najbolje bi bilo kupiti polovni C 17 ali ako nece niko da ga proda onda uzeti polovan il 76 za 5-10 puta manje novca. I to da se osnuje neka kompanija da ih kupi i registruje kao civilne da mogu da prevoze i civilnu robu.
Srbofil
@Ilija
Matori Il-76 ne mogu da zadovolje standarde za buku na gotovo svim evropskim civilnim aerodromima pa komercijalno nemaja smisla, novi mogu.
Miks
Bolje investirati te pare u dronove ili pvo. Isplativije je rentati kargo avion po potrebi nego kupovati bar za naše male potrebe.
Mikele
Avijacija je vazna za svaku drzavu , realno gledano trebalo bi po 2 komada :
C-295 kratki letovi, manji teret, ekonomičan
C-390 srednji letovi, brzi transport, fleksibilan
Y-20 dugi letovi, masivan teret, strateški zadaci
George
Srbija jedva da ima 20 modernih PO lansera sa kojima ne bi mogli da zaustavimo jedan tenkovski/oklopni vod a neko razmišlja o preskupim transportnim avionima ?
U ovog državi kao da neko namerno troši novac u nepotrebno naoružanje koje ne bi imalo nikakvu upotrebnu vrednost u slučaju napada na Srbiju a time onemogućuje kupovinu upotrebljivih sredstava.
Sovereign
Па ваљда ће бити донијета најбоља одлука – Ил 76МД90А. Далеко најбољи и најљепши авион у класи. Приде најчешћи гост на Батаји.
Petrovic Dusan
Pa zavisi koji je kriterijum „najboljeg“.
Koliko trosi goriva? Airbuss mnogo manje
Koliko moze da ponese? Iljusin vise
Koliki im je resurs motora pre remonta? Airbuss znacajno veci resurs
Koliko ih je lako odrzavati? Tehnicki je prostiji iljusin, ali je Rusija pod sankcijama i mogu biti problemi oko delova.
Kineski Y-20 je losiji i od Iljusina i od Airbussa po svakom od ovih kriterijuma.
Grga
Ja odavno tvrdim da je nama potreban transport strateske avijacije.
I to nije nikakva megalomanija, vec realno stanje.
Letovi Ruslana i Iljusina iz Kine i Emirata se vec broje u desetinama i desetinama.
Veliki je plus za nasu namensku ako u kratkom roku moze da isporuci svoju robu sto ovakvi avioni svakako omogucavaju.
I na kraju kao sto smo do sad mi bili ti koji su od drugih iznajmljivali transportne avione tako isto i mi mozemo drugima te nase da iznajmljujemo.
Kljuc svega je da se napravi Nacionalna Cargo kompanija koja bi to sve mogla da uveze. Naravno da bi prioritet bio zadovoljenje domacih potreba, ali i nudjenje transporta trecim stranama je veliki benefit koji mozemo da ostvarimo.
Sto se tice tipa aviona mislim da bi trebali uzeti 2 Kunpenga za najvece i najkomplikovanije i 2 Milenijuma za one krace i manje zahtevne transporte.
Za pocetak..