Aerodrom „Nikola Tesla“: Er Srbija ima pozitivan uticaj na naše poslovanje

Prethodne nedelje šira i stručna javnost analizirale su finansijski izveštaj aerodroma „Nikola Tesla“ za treće tromesečje tekuće poslovne godine. Nakon sličnih komentara o finansijskim izveštajima Er Srbije, beogradski aerodrom stavljen je pod lupu upravo u kontekstu odnosa sa nacionalnom avio-kompanijom. Od kritika da je ANT u podređenom odnosu u odnosu na Er Srbiju do bitnijih pitanja u domenu finansijskih performansi koja retko ko postavlja – pravima manjinskih akcionara.

Er Srbija je u prvih devet meseci ove godine prevezla više od dva miliona putnika (200.000 više nego prošle) dok su sve druge avio-kompanije prevezle 1,69 miliona putnika (pad od 100.000 u odnosu na prošlu godinu) stoji u izveštaju „Nikole Tesle“ koji je dostupan na sajtu Beogradske berze.

Aerodrom je u trećem tromesečju povećao rashode za 17 odsto, prihodi su pali za 3.

Na osnovu „Zakona o preuzimanju obaveza privrednog društva Er Srbija prema pravnim i fizičkim licima po osnovu izvršenih usluga i isporučenih roba i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije“ izvršeno je preuzimanje duga od 4,2 milijarde dinara, stoji u izveštaju aerodroma. Naplaćeno je 2,1 milijarde a do kraja marta ove godine biće naplaćeno 1,9 milijardi.

Er Srbija je, prema „Nikoli Tesli“,  do septembra povećala obim saobraćaja (+11%), strani prevoznici su ga smanjili (-7%)

Šta ANT kaže o svemu?

Da projekat Er Srbije nije mogao da se zamisli bez državnih subvencija jasno je svima. Da država nikada nije imala svežeg kapitala za svojih 51% u „novoj“ kompaniji takođe je poznato. Da je priča o subvencijama ozakonjena (ali time i vremenski ograničena) zna se od ranije. Ipak, odnos aerodroma „Nikola Tesla“ i Er Srbije često se tumači na nivou antagonizma kao da je reč o dve suprostavljene kompanije koje nisu strateški oslonjene jedna na drugu i koje kao da nemaju istog vlasnika. Ovoj percepciji svakako ne pomažu glasine o različitim tumačenjima odgovornosti za pojedine stavke novog projekta Er Srbije – letova za Njujork.

Zanimalo nas je šta „Tesla“ misli o ovim pitanjima i kako tumače zastoj u pozitivnim finansijskim performansama kojima su prethodne godine punili medije. Od menadžmenta beogradskog aerodroma dobili smo zanimljive odgovore:

T6: Kako komentarišete poslovne rezultate vaše kompanije u trećem kvartalu poslovne godine?

– U trećem kvartalu 2015. godine Aerodrom Nikola Tesla Beograd ostvario je ukupan prihod u visini od 2.552.964.551 dinara. Važno je napomenuti da su u trećem kvartalu dospela vanredna potraživanja koja se odražavaju na novčane tokove u posmatranom periodu. Takođe, realan prikaz ostvarenih finansijskih rezultata poslovanja kompanije jedino je moguće sagledati na godišnjem nivou, a ne samo za određeni period, odnosno po kvartalima.

T6: Kako i na koje sve načine ANT-u, uopšteno gledano, predstavlja problem odluka države da Er Srbija ne izmiruje svoje obaveze? Da li to, dugoročno gledano, predstavlja štetu i remeti vaše poslovanje?

– Kao akcionarsko društvo u kome Republika Srbija poseduje većinski paket, odnosno 83,15 % akcija, Aerodrom Nikola Tesla Beograd postupa u skladu sa preporukama i odlukama zajedničkog većinskog vlasnika Aerodroma i avio-kompanije Air Serbia, Republike Srbije, koju predstavlja Vlada Republike Srbije, kao i svim relevantnim propisima i internim aktima Društva.

T6: Kako komentarišete podatak koji se nalazi u izveštaju da pad operacija generalne avijacije iznosi 40%? 

– U prvih deset meseci 2015. godine broj poletanja i sletanja letova generalne avijacije smanjen je za oko 24 odsto, dok je broj putnika umanjen za 9 odsto. Napominjemo da letovi generalne avijacije ne predstavljaju redovan saobraćaj prema unapred utvrđenom redu letenja, već se obavljaju prema interesovanju putnika. Kao kompanija koja je posvećena stalnom analiziranju i unapređenju svih aspekata poslovanja, Aerodrom Nikola Tesla Beograd predvideo je povećanje kvaliteta usluge i konfora korisnika i putnika na letovima generalne avijacije.

T6: Ukoliko postoje, koji su primeri pozitivne saradnje sa Er Srbijom?

– Bliska saradnja matičnog aerodroma i nacionalnog avio-prevozioca standard su u avio-industriji. Stoga je i promena vlasničke strukture nacionalnog avio-prevoznika koja je sa sobom donela potpuno nov sistem poslovanja imala pozitivan efekat na poslovanje Aerodroma Nikola Tesla Beograd. Prošle godine, beogradski aerodrom koristilo je više od 4,6 miliona putnika, 31 % više nego u 2013. godini, a za prvih deset meseci 2015. godine kroz aerodrom prošlo gotovo 4,2 miliona putnika, za 4% više nego u istom periodu prošle godine. Izvanredan rast saobraćaja kreirao je potrebu za proširenjem i prilagođavanjem kapaciteta, kako bi Aerodrom Nikola Tesla Beograd mogao da odgovori svim zahtevima nacionalnog avio-prevoznika, ali i ostalih kompanija koje koriste usluge beogradskog aerodroma.

Nacionalna avio-kompanija Air Serbia trenutno ostvaruje oko 55 odsto ukupnog avio-saobraćaja sa Aerodroma Nikola Tesla Beograd i stoga je za Aerodrom izuzetno važno da svoje razvojne planove uskladi sa strateškim planovima Air Serbia. Trenutno je u toku zajednička priprema za uspostavljanje dugolinijskog saobraćaja, koje je najavljeno za jun naredne godine. Beogradski aerodrom i nacionalni avio-prevoznik blisko sarađuju kako bi, nakon vraćanja kategorije 1 civilnim vazduhoplovnim vlastima Republike Srbije, ispunili sve bezbednosne uslove, a Air Serbia dobila saglasnost TSA (američke agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja) za otpočinjanje direktnih letova ka SAD.

Primeri kvalitetne zajedničke saradnje svakako su neke od novina koje je Aerodrom u poslednjih godinu dana implementirao u skladu sa povećanjem broja tranzitnih putnika nacionalne avio-kompanije koji na aerodromu provode po nekoliko sati, kao npr. uvođenje relaks zona, tuševa za putnike, bežičnog interneta i sl. Osim avio usluga koje Aerodrom pruža nacionalnoj avio-kompaniji, putnici i njihovi pratioci koriste i ostale raspoložive komercijalne usluge beogradskog aerodroma, što takođe doprinosi boljim rezultatima aerodroma. Dodatni pozitivni primeri saradnje su otvaranje Premijum salona i uređenje poslovnog prostora avio-kompanije Air Serbia, na kojem su zajednički angažovani zaposleni obe kompanije. Svi navedeni primeri pokazuju da je bliska i uspešna saradnja Aerodroma i nacionalnog avio-prevoznika veoma važna za unapređenje standarda i kvaliteta usluge koju obe kompanije pružaju zajedničkim i najvažnijim korisnicima, odnosno putnicima.