Vojna parada povodom 70. godina NR Kine: od auto-žirova, preko aviona specijalnih namena do novih balističkih raketa i hiperzvučniih bespilotnih letelica

Po meni upravo ta sredina ga čini idealnim uz to njegova cijena,radar, količina naoružanja koju može ponijeti idu mu u prilog, nisam neki stručnjak za vazduhoplovstvo samo eto iskreni ljubitelj istog ali mislim da je ovaj avion sasvim razumno i dobro rešenje za VS….

Pa prvo i pre svega mi ne znamo tacnu svrhu te bespilotne
letelice i njene sposobnosti. Ne znamo cak ni kojom brzinm
ide. Mozemo da nagadamo iz detaljnih slika.
Jedno je sigurno, a to je da nije ista niti je ista namena kao sto je
D-21 bio.

Moje misljenje je da je to visoko-supersonicna a mozda i hipersonicna izvidjac-kamikaza raketa koja se ocigledno ispali
sa H-6 bombardera prema dobro branjenom cilju visoke vaznosti. Kad stigne do mete ima izbor da izvidi, snimi, napravi krug i vrati se
kuci da bi se ponovo koristila. Vise od toga ne jer ocigledno ima raketne motore. Takodje mislim da nosi odredjenu kolicinu eksploziva. Samim tim postoji izbor da ako se odluka za vreme leta donese moze da se zaleti i zabije u metu (recimo nosac aviona) i to veoma precizno (jer jeste dron) i pri ogromnim brzinama gde vecina PVO ne moze je zaustavi. Naravno, samo nagadjam.

Za sada nema detaljnih podataka o ovoj letelici, čak je vrlo moguće da je plasirana ne baš najtačnija informacija. Na osnovu izgleda i dimenzija letelice može se zaključiti da zmaj odgovara hiperzučnim letelicama ali kao što su drugi komentatori primetili, motori su premali za autonomno poletanje i postizanje hiperzvuka a i teško da ima goriva za tako šta. Drugo, iziđačka namena hiperzučnih letelica ima jako ograničen spektar namene, teško da se sa njom mogu tražiti trupe na kopnu. Jedina namena u iziđačkom domenu je precizna lokacija nosača aviona i prateće grupe gde joj brzina daje šansu da ne bude oborena. Opet, hiperzvuk je moguć samo na velikim visinama pa je i ovakva namena upitna jer tu se postavlja pitanje mogućnosti senzora.. Očigledno je da će biti „lansirana“ sa nekog aviona, količina goriva i motori joj omogućavaju dizanje na nekih 40ak km i postizanje brzine posle čega vrlo verovatno postaje glajder. Ipak bih se najviše kladio da je reč o udarnom sistemu a da je klasifikaciju: „bespilotna letelica“ dobila zbog mogućnosti manevrisanja. U svakom slučaju, uz Df-17 definitno „area denial“ za američke nosače aviona koji će sada morati da se drže podalje od obala Kine, toliko podalje da im svrha postojanja, obzirom na dolet letelica koje imaju (F-18 i F-35), gubi svaki smisao.

Našao fotku iz drugog ugla:

https://www.janes.com/images/assets/701/91701/p1750330_main.jpg

Ovo je ipak nešto mnogo neozbiljnije i tanje. nekakvo dronče za nadzor teritorije sa većih visina, ništa više.

Pa imaju čak dva tipa aviona 5 generacije od kojih je jedan u poodmaklom razvoju, a drugi operativan, koje su sami od nule napravili, imaju j10, koji su isto tako sami napravili, a to samo o modernoj avijaciji pričam, svaka njihova kopija aviona je dorada postojećeg sa znatnim poboljšanjem originalnog modela, nikako ne treba potceniti Kinu

Samo da potvrdim ‘sumnje’, J-10 je tehnoloski podrzan projekat od strane IAI-a i Mikojana… Izraelci su tu prakticno prodali i primijenili tehnologije za’LAVI’ i takoreci ga ozivjeli dok su rusi bili zaduzeni za pogonsku grupu… tako da to jeste LAVI sa motorom MiG-29 tj RD-33… strasna kombinacija :)
Svojevremeno su USA i UK zestoko krutikovali Izrael zbog izvoza naprednih tehnologija u Kinu..na tome se i zavrsilo uglavnom.

@igor
Sto se tice „borbene upotrebe“ u kontekstu uocavanja, zahvata cilja i lansiranja rakete u realnim uslovima, apsolutno pouzdano ce posao odraditi i klasican „modernizovan“ pulse-doppler, tipa N019m1 ili nesto iz „klase“ starijih F-16 pod uslovom da je avion naoruzan aktivnim samonavodjenim raketama.
E sad, razlika u tome je sto ce PESA radar raditi pracenje mnogo pouzdanije, sa vise mogucnosti i taj „multitargeting“ ce stvarno raditi kako treba.
Ono sta AESA dovodi u celu pricu je poptuna „solid state“ tehnologija i jos par stvari, a vi znate sta to znaci.
Avion ima izvor snage koliki ima, tako da ce nov solid state radar za istu efektivnu snagu imati veci domet jer ce nivo signala potreban za demodulaciju biti opet manji. Sama rezolucija je pak veca, mada dosta toga zavisi od softvera unutar samog sistema i kako je taj deo posla uradjen.
Ono sto je na strani PESA tehnologije je svakako odrzavanje. Manje kompleknosti=lakse, a i jeftinije jos uvek.
Rusi su tu nasli neku „sredinu“ hibridnom PESA tehnologijom kakvu ima SU-35, gde su unutrasnji sum zadrzali u prihvatljivim granicama, a opet izlaznu snagu povecali sa jedinstvenim pojacivacima signala(o kojima ima jako malo informacija pa ne mozemo sad bas u detalje).
Elem, Kina je ocigedno ovim(aesa) pokazala da je ona ovladala proizvodnjom i jos bitnije da su ukalkulisali odrzavanje i da su spremni na taj korak, sto nije mala stvar. Pod uslovom da su dostupne informacije tacno naravno.
Dosta svoje opreme su ugradili u SU-30K, sto ako nista drugo, govori da imaju poverenja u sopstveno znanje, a to je ipak bilo pre 15ak godina. Danas su sigurno na mnogo visem nivou i mislim da su proizvodi poput J-10 zaista ozbiljni. Koriste fenomenalne saturnove motore, sto da ne? I Gripen, FA-50, Tejas koriste GE motore, po meni to je bolji izbor nego da ulazu milijarde u razvoj proizvoda koji se moze lako nabaviti na trzistu, a pritom je odlican. Sledeci korak ce biti ovladavanje tehnologijom dizajna i konstrukcije svoje pogonske grupe i to ce zasigurno stici, samo za 20ak godina.
@Milos77
Rusi imaju razvijene AESA radare i nude ih u prodaji. To sto se oni nisu odlucili je iz nekih drugih razloga. Cak nude jedan AESA radar i za Mi-24.

@Mayer

…“ dakle snaga i frakfencija mogu da se optimalno prilagode situaaciji i to simultano na vise ciljeva iz cega proizlazi da je radar verovatno tezi za detekciju, ometanje itd. Naravno da 500 TR modula usmerenih na jedan cilj imaju visestruko manju snagu/domet od svih 1500-2000 ali to je valjda svima jasno.“

Teško da podela snopova i smanjenje emitovane snage mogu uticati na težinu otkrivanja protivničkog radara. Ako zamislimo savršen reflektor tj kvadratnu metalnu ploču i na nju pošaljemo radarski snop snage x i uz pretpostavku da je apsolutno ceo snop pao na reflektor do nas će se vratiti 1/16 jačine signala. I ovo sve u idealnim test uslovima. U realnosti snop nikada ceo ne padne na cilj, pa atmosferski gubici….tako da, u realnosti se vrati 200-300 puta slabiji signal od poslatog. Takav signal treba uhvatiti, pojačati i obraditi. Čak i u idealnim uslovima, gde je gubitak 16x dolazimo do proste činjenice tj pitanja: Ima li strana X bar 10x osetljivije prijemnike i pojačivače od stane Y pa da na osovu toga tvrdimo da radar neće biti uhvaćen. Jako dobar pokazatelj šta ko i koliko ima su deklarisani dometi radara, ako 2 strane imaju radare deklarisanih dometa po 400km sva je prilika da su im tehnologije jako blizu jer za takve domete treba imati prijemnike određene osetljivosti, zar ne ? Na to se nadovezuje i pitanje o kompjuterskoj moći kada je reč o promeni frekfencija.
Priča o ometaju tek ne drži vodu, slabiji signal uvek je lakše ometati. Nije ni potrebno „uhvatiti“ signal već samo širokopojasno šumno ometanje i eto problema. Što se prilagođavanja frekfencije tiče, svaki AESA T/R modul ima noseću frekfenciju i opseg oko nje koji je u zavisnosti od zrelosti tj. razvijenosti tehnologije veći ili manji ali je uvek istog dijapazona tj ili je X band ili je L band…ne može se sa X skočiti na L. Ako druga strana ikako napipa zračenje imaće sasvim dobru sliku koji deo npr. X dijapazona ubuduće treba da ometa. Prema reklamnim brošurama to su za sada relativno uski dijapazoni tipa 9-10GHz, nema, bar javno, objavljnih podataka da neki T/R modul pokriva raspon od 9-12GHz a čak i da postoje, opet pričamo isključivo o X dijapazonu.

Što se „hajpa“ tiče, molim te, pročitaj ponovo šta sam napisao i na šta/koga sam mislio.

PS: to što ne stavljaš @ ne znači da nije sasvim jasno kome se i sa kojim ciljem obraćaš. Da si argumentovano negirao moje stavove imali bismo sasvim drugačiju komunikaciju. Ali bezobrazno upiranje prstom tipa „uaa rusofil“ prosto iziskuje primerenu reakciju. Pozdrav.

>> Ima li strana X bar 10x osetljivije prijemnike i pojačivače od stane Y pa da na osovu toga tvrdimo da radar neće biti uhvaćen.

Ti ne razumes kako funkcionise detakcija radarskog zracenja. Danasnji radari su veoma usmereni, rade frequency hoping u sirokom opsegu a varira i sirina impulsa / snaga zracenja. Na strani detektora takvi signali se ne mogu razlikovati od suma okoline i detekcija je jako teska. To je ono sto ameri zovu „low-probability-of-intercept radar“…

@mayer
Očigledno je da si ti taj koji ne razume i pored svega napisanog. Opet ponavljaš frekvencijsko skakanje u širokom opsegu, ja samo mogu da ti ponovim, taj opseg je uvek u jednom te istom bendu, kod avionskih radara to je uglavnom X band. Negde si pročitao kako se LPI na f-22 bazira na tome što pišeš ali nikako da shvatiš da to može da važi za stare detektore sa npr MIG-29 ali za nove jako teško. Ako je signal radara na nivou šuma on je kao takav bezvredan jer ga pošiljalac ipak mora uhvatiti, pojačati i obraditi. I opet se vraćamo na početnu priču, da li je realno da jedna strana ima toliko osetljivije prijemnike od druge. Ti naivno veruješ da takav signal, specijalno kodiran, ali na nivou šuma može biti prepoznat od strane pošiljaoca uporno zanemarujući činjenicu da ako je na cilj pao signal jačine na nivou šuma do pošiljaoca će doći desetinama puta slabiji signal znači u tvom scenariju daleko ispod nivoa šuma….. Evo da ti plastično objasnim, imaš vrlo napredan radar kao što je APG-77 snage 20Kw i širine snopa 2° što nam na daljini od 100km (čista trigonometrija) daje prečnik snopa od 3.5km ili ti skoro 10 miliona kvadratnih metara. Ako takav signal padne na avion u najnepovoljnijem položaju tj krilima odozgo okrenutom i uzmemo da je površina krila i zmaja 100m² vidi kolicki fragment od tih 20KW padne na cilj a koliko ode u nepovrat. I neće se ni sve što padne vratiti a onda dodaj i atmosferske gubitke. Upravo iz ovog razloga šalje se veliki broj impulsa u isto mesto i to je tzv „dwell time“. Isti problem ima i druga strana, pa ako želi da ostvari slične domete mora imati i sličnu tehnologiju, logično zar ne ? Usput zanemaruješ postojanje DRFM ometača koji :slušaju, pamte, dekodiraju i imitiraju zračenje radara koji treba da ometaju. Tako da ostaje da me ubediš da neko ko je u stanju da razvije PESA/AESA radar solidnog dometa i drfm ometače nije u stanju da napipa i time i otkrije taj, kako ti zamišljaš, specijalno kodiran signal sa recimo APG-77. Na kraju, malo elementarne logike, da li bi stvarno jedna strana objavila kako radi njen LPI pa da svi mogu lepo da se pripreme??? Hoću da kažem, ta pričica sa 1000 promena frekfencija u sekundi i još na nivou šuma a koju navodno ima APG-77 je verodostojna koliko i 0.0001m² radarskog odraza. To je neko pustio buvu pa ko se primi primio se baš kao i sa radarskim odrazom, neko reče kliker, neki štreber izračunao koliko je RCS klikera i legenda se rodila. Da li si ikada igde nabasao na iole ozbiljniju studiju odraza F-22 ? Naravno da nisi. A jesi li se zapitao što je to tako ? E ista priča je i sa LPI. Da se razumemo, LPI definitivno postoji ali je priča suviše osetljiva da bi bila puštena u javnost. Pročitaj o CLAM SHELL radaru sa S-300, taj je čistokrvni LPI ali slučajno, zbog specifične namene je imao i specifične modulacije signala a za koje se ispostavilo da se jako teško otrivaju i da je potrebna (al ne i nepostojeća) specijalna oprema tj specijalno podešeni prijemnici.. Dan danas nema protivradarske rakete koja može na njega.

@ mayer

Pa koliko puta se već povlačiš ??? Ajde za promenu daj neki validan kontraargument ali da nije copy-paste kao prošli put. Kafanu si napravio ti. To je tvoj manir samo nisi toga očigledno svestan.

Ps: nadam se da ćeš bar ovog puta ostati dosledan sa povlačenjem.