Burže: Srbija blizu nabavke PVO sistema Mistral?

Мислим да се овај пут ипак радило онако како струка заповеда. Систем већег домета треба да буде завршни корак. Прво трупна ПВО, па системи краћег/средњег домета па тек онда нешто далекометно. Много пута смо већ говорило о томе да велики системи бране територију од авиона, али су му потребни мањи системи да би њега одбранили. Како још нисмо употпунили ову прву компоненту ова друга може мало и да сачека. Ситуација ипак није као 98-99 тј. рат таквих димензија ипак није на вратима. И опет се понавља прича као и код летелица, треба имати и људе који ће све то да опслужују, треба подизати и стандард војника и улагати паре и у њих. Нисмо Саудијска Арабија па да одрешимо кесу за десетине милијарди и пазаримо шта нам падне на памет. А кад смо већ код Саудијаца, види се да без добро обечених, дисциплинованих војника ни све паре и техника не могу да направе чудо.

zapravo ’99 nije sistem velikog dometa bio kljucan, nego nesto tipa Pancir. Zasto? Vrlo jednostavno: Na zracenje nisanskog radara, raketa AGM-88 harm se u automatskom rezimu pusta i navodi na zracenje. To su nasi oficiri delimicno zaobisli gasenjem radara nakon 10 sekundi. Ali sta je rezultat. Mali broj oborenih aviona jer poluaktivna raketa izgubi vodjenje kad je kljucno, niti se avioni najcesce mogu dobiti u „zahvatu“. Sistemom Pancir se neutralise to jer on ima mogucnost da unisti protivnicku raketu u letu i to sa velikom pouzdanoscu. Tako da ’99 S-300 bez Pancira ne bi doneo mnogo jer bi ga unistili sto krstarecim, sto harm-om, ali ona ista PVO sa sistemom poput Pancira, ili tada pre Tora bi efektivnost podigla neuporedivo.
Danas je problem sto te protiv-radarske rakete imaju gps lokaciju izvora signala, tako da se i posle gasenja radar moze lako unistiti, zato nam treba Pancir. A zasticen S-300 bi stvorio „zone“ u kojima bi LA mogla i sa inferiornim avionima prici iz „slepog ugla“ i dejstvovati na protivnicke avione. Zato nam treba

@Al-41F1

O kakvim ti „slepim uglovima“ pričaš!? Kako ti misliš da ćeš recimo protiv NATO-a napraviti išta sa inferiornijim avionima!? Kada danima prije planirane akcije i za vrijeme akcije AWACS-i lete i nadziru nebo nad zonom sukoba. NATO avioni imaju radare i rakete koji mogu pogoditi avion i preko 180km, a i prije nego vidi cilj svojim radarom AWACS mu šalje konstantu radarsku sliku bojišta. A tvoj avion ima domet radara recimo 90km,a domet rakete mu je 60km dakle neće niti vidjeti protivnički avion ni na radaru, a biti će oboren. Da ima jednak avion i mogućnosti onda ti dolazi 10 na 1 i opet si nadjačan. A priče da će se stvarati neke zone sa S-300, to su priče za malu djecu. Jer će bilo kakav sukob sa NATO ići u tom smjeru da se takva prijetnja kao što je S-300 ili bilo što tako opasno prvo neutralizira i otvori prostor za slobodan let i djelovanje. I nitko nije lud danas da ide u neki dogfight ili da ulijeće kao muha bez glave u prostor koji je branjen sa PZO sustavom S-300 ili nečim još boljim. Nitko se ne folira ili kurči nego planira svoje akcije do u najsitnijih detalja. Vremena Crvenoga baruna su prošla…

Vukovarac, 1999 su leteli naši avioni a Orlovi su imali i te kako uspešna dejstva. Dakle, inferiorni avioni i pored Avaksa mogu leteti. PVO je i pored Avaksa dejstvovao. Velike grupe oklopnih vozila su stizale na odredište i pored tog svemoćnog Avaksa. Konfiguracija terena Srbije to omogućava.
Jedino je bila problematična odluka o upotrebi Mig-ova 29. Oni su zbog sankcija bili bez preko potrebnog remonta i unapređenja, pa su trebali biti prizemljeni (a ne glineni golubovi). Međutim, i takvi Mig-ovi su sa svakim uzletanjem pravili uzbunu u redovima agresora i remetili im planirana dejstva.
Da li stvarno misliš da bi sa modernijim S300 PMU2 ili Antej 2500 sistemima Avaks bio bezbedan u letovima iznad zemalja u našem okruženju?
Nego, javlja li se tu oko Vukvara još Duh Spačvanskih šuma?

@
Vukovarac
1. pod „slepi ugao“ mislim sire od 45 stepeni po azimutu. Mozes imati i 40 awacs-a, raketu ne mozes da posaljes, dovoljno za „mission break“.
2. Ne postoje rakete koje dejstvuju na lovacki avion sa 180km
3. Pod inferorniji avion nisam sigurno mislio na 29B
4. Nisam mislio na 2 lansera S-300 i bateriju Pancira, nego sveobuhvatan zaokruzen sistem u povecim brojkama
Tako da posedovanjem ovakvih sistema, vazdusni rat se ne desava. Za nas odlicno, drugo me nista ne zanima.
Govorimo o tehnickim detaljima, finansije su nesto drugo.

@Al-41F1

1. Kako ti mislis prici bilo kojem zrakoplovu u takav kut? A pogotovo NATO zrakoplovu koji te prati od kada si poletio sa piste, tj prati te AWACS i salje radarsku sliku lovcima?!
2. Raketa METEOR ti ima domet 200km, negdje pise cak i 200 + km ne znam kolika je tocna “no escape” zona. Raketa Pytom 5 ima mogucnost lansiranjs 360 stupnjeva na cilj oko zrakoplova. Tako da pokriva i taj tvoj kut!!! To su neki primjeri.
3. Mozes ti imati koji god hoces avion danas ti se zeacne bitke vode na velikim daljinama. Nitko ti ne prilazi blizu i u mrtvi kut, a i ne moze se skriti u oblake. Pogotovo kada ti je nebo nacickano raznoraznim radarima i senzorima koji daju sliku bojista i to u realnom vremenu.
4. Jasno mi je sto si mislio. Ali ja ti kazem da bi se islo u unistenje sustava PZO i tek onda dalje. Vidio si kako je Izrael na Pancir poslao 100 njak raketa (ako su informacije tocne) jednostavno ga je nadjacao i unistio. Ima nacina na koji se moze rijesiti svaka PZO. Neki govore da je to skupo i glupo ali ako je to vrijedan cilj onda se ne gleda na troskove.

@Vukovarac
Maksimalni domet neke rakete jeste 180 ili 200 ili ko zna koliko km u idealnim uslovima. Šanse da Rafale sa raketom Meteor obori neki avion na 200+ su minimalne, osim ako gađani avion ne pristupi nikakvim postupcima da spreči raketu.

@Vukovarac
Ocigledno ne znate kako se racunaju te „distance“. Lansirna platforma A i meta B se hipteticki krecu velikom brzinom u ravnomernoj putanji jedna prema drugoj(ceono). Raketa se lansira, avion nastavlja svojom trajektorijom(pravo) i u trenutku lansiranja ta distanca je bila 100, 150, 200km koliko vec. Koliko je taj scenario realan? 1. avioni se ne krecu pri maksimalnoj brzini, ni blizu nje, nego zapravo oko trans-sonicne, do niske supersonicne jer vam se manevarske sposobnosti smanjuju, a protivnickoj raketi olaskava posao(govorimo o prednjoj polu-sferi). Ono sta ste vi takodje zaboravili jeste da recimo raketa aim-120 ima pocetku brzinu od oko 1200m/s, ali samo 4 sekudne po lansiranju, cim se raketni motor ugasi, brzina naglo pada. Vec na 60km dovoljan je kontinulirani manevar od 4G i raketa nema energije da vas isprati. Zato se lovacki avion ne moze nikad, ali nikad oboriti ni blizu maksimalne „daljine“ jer taj scenario prosto ne postoji. Svi avioni ’99 su oboreni na oko 20km. Raketa moze da ima mogucnost lansiranja 360 stepeni oko aviona, ali ako vas radar aviona uhvati(sto dalje od 45 stepeni ne moze, osim SU-35, on moze malo dalje zbog specificnosti antene). Pominjete senzore? Pa i PVO i protivnicki lovacki avioni imaju „senzore“ i sve prate u realnom vremenu.
Najbitnija stvar je da VS i SAA nisu ni blizu isto! Oni ne mogu da se nose sa Izraelom koji ih sporadicno napada, a Srbija je ocuvala svoju PVO pri totalnoj vazdusnoj prevlasti najjaceg vojnog saveza u istoriji.
Raketni sistem dugog dometa ima veci domet dejstva nego raketa AGM-88 HARM, tako da tako ne mogu da ga uniste, jer da bi i postigla tu distancu dejstva, zahteva profil leta koji se sastoji iz krstarenja na velikoj visini(dakle vidljiv na radaru sa velike udeljenosti), zatim manevra „ka gore“ i onda lansiranja. U tom trenutku on je vecerao raketu PVO(jer se ona krece neuporedivo vecom brzinom). Krstarecim raketama ne mogu da ga uniste tek tako jer je ti sistemi mobilni i mogu menjati svoj polozaj vise puta dnevno! Sto je VS i radila, za razliku od Sirijaca kojima je danima, sto se vidi iz prilozenih staleitskih snimaka, lansirni kamion stajao na istom mestu. Uostalom, zadatak PVO je cuvanje urbanih zona i bitnih industrijskih i energetskih postrojenja. Dovoljno je da sacuvaju barem delimicno elektroprivredu zbog civilnog stanovnistva. Tako da spregom sistema, u velikom broju naravno, stvara se „zona“ u koju visemaneski avioni ne mogu uci(u zavisnosti od visine, daljine itd.) bez vecih gubitaka.
Posto Srbija ne planira praviti atomsko naoruzanje, isplativost takvog napada ne dolazi u obzir je NATO ima tzv. „politiku nula gubitaka“.
E sad sta bi nam to vredelo, ako bi sankcijama iscrpeli tehnicke kapacitete? Pa ako bi dobili TOT kao npr. sto dobija Turska, taj problem je resen.
Sve je ovo nemoguce, a da BDP Srbije nije bar 300 milijardi…..
Nosili bi se i sa NATO-om, ne boj se uz promenu doktrine naravno jer mi nikog ne ugrozavamo, samo se branimo.

@ Banja Luka

Iskreno ne znam za taj slucaj potraziti cu na netu i procitati. Ono sto sam procitao o Irancima i njihovom F-14 je to da su bili jako uspjesni, zajedno sa F-5, a i F-14 im je sluzio kao AWACS zbog odlicnog radara. U Dogfightu su sanse 50:50 tako da je sve moguce, a kazem danas se to vise ne prakticira. Kao sto si mogao vidjeti ‘99 niti jedan NATO avion nije isao u Dogfight.

@Vukovarac
Ja sam imao diskusiju sa jednim kolegom sa foruma na ovu temu hvalospjeva na temu učinka iranskih F-14.
Na kraju, jedini izvori tih priča su likovi pod pseudonimima Tom Cooper i Farzad Bishop, koji su objavili par knjiga o iranskom RV. Prvi autor je navodno CIA veteran, drugi navodno bivši pilot IIAF-a. Wikipedija, drugi članci na netu se oslanjaju na njihove knjige.
Sa druge strane, nema zvaničnih potvrda da se F-14 puno naletio u ratu sa Irakom, a pogotovo da je dejstvovao. Avion je relativno brzo prije revolucije i prekida podrške od SAD uveden u IIAF, a i za mornaricu SAD je bio zahtjevan za održavanje. Američke procjene su govorile da je tokom rata najviše desetak komada u IRIAF bilo operativno.
Po ruskim izvorima, F-14 je korišten kao neka vrsta AWACS-a za navođenje drugih aviona i držao se dalje od borbenih zona.
Sa druge strane, F-4 i F-5 su druga priča – pored knjiga ovog dvojca iznad, može se pronaći potvrda npr. sa iračke strane o dejstvima ovih aviona.

@ Aleksa Radojcic

Ma jasno mi je da nitko nece gadati avion raketom na 200km, jer su mogucnosti pogotka male. Ali teoretski je to moguce jer proizvodac to ne bi navodio i sasvim sigurno su to i testiranja pokazala. Istina niti jedan pilot nece to raditi, obicno se takva BVR gadanja rade od 60 do 100km (neka me ispravi netko ako sam u krivu). Ali postoje rakete kao METEOR 200km, AIM-120D Amraam 160km, R-77(K-77D) 198km sa kojima je to moguce.

@ Vukovarac
Meni to bas ima smisla – jedini korisnik osim USN je bio IRIAF, koji nije uradio nikakav upgrade na svojim F-14A, a pri tome su RV drzave koja je glavni protivnik SAD.
SAD je svoje F-14 vise puta modifikovao (izmedju ostalog, B verzija bas nakon revolucije u Iranu). Rezon je vjerovatno da se izbjegne neka nova Iran-Contra afera, gdje se, iako ne postoje diplomatski odnosi, trgovina ipak obavi preko CIA-e.
F-14 je narucen iste godine kad je i revolucija bila, iste godine je otislo 129 pilota/RIO na obuku u SAD, od koji se mnogi nakon revolucije nisu ni vratili. Od 79 narucenih, 77 je isporuceno i pocetkom rata sa Irakom, dvanaestak je bilo u letnom stanju (ovo je sve po Cooperu).
Obzirom da je F-14 veoma zahtjevan avion za odrzavanje, da je nakon revolucije novi IRIAF „prociscen“ na politickoj osnovi, da je Iran-Contra aftera (kada je prvi put doslo do novih nabavki SAD opreme) otpocela tek 1985, itd; pokusaj sam da zakljucis koliko ima rezona u nekakvom masovnom koriscenju ovog aviona tokom rata.
Sa druge strane, F-4 i F-5 su odradili vrhunski posao, prvi u misijama dubokih prodora u Irak i bombardovanja i najudaljenijih aerodroma, drugi u direktnoj podrsci KoV, a oba u vazdusnim borbama.

Апсолутно али Фрушка гора, Копаоник, Ниш

Zar zadnji S-300PMU-2 nema domet sa svojim raketama od 195 km.?

@Narednik

Kao što vidiš na primjeru H-145 i „Mistrala“ Republika Srbija kupuje ono šta je bolje u svojoj klasi, nevezano za geografiju, komunizam, SFRJ ili šta si već pobrojao.

Ipak- veoma je teško pronaći bolji sistem od ruskih u klasi teških sistema velikog dometa. To će ti reći i oni kojima astronomska cijena zapadnih sistema velikog dometa nije nikakav problem- bilo da su Turci, Indijci ili Saudijska Arabija. Jednostavno- oni suvereno vladaju tehnologijom u ovom segmentu- prave odlične i tehnološki izrazito savremene proizvode namjenjene PVO-u. Uz sve to- zemljama koje se odlučuju na kupovinu njihovih proizvoda se demokratski prijeti sankcijama (u sklopu globalnih sloboda protoka ljudi, kapitala i roba), tako da države koje nisu žrtvovale suverenitet za loš marketing imaju mogućnost dobiti najbolje na tržištu za manje para nego što trenutno košta nešto što je ok, ali ipak nije najbolje na tržištu.

@Brad

Ansat?

@Brad

Nisam siguran da se ovo može dogovarati. Korisnici su do sada nekih tridesetak + zemalja uključujući tu i one koji zaista imaju potencijal za ozbiljnu proizvodnju, poput Indije, Španije ili Izraela. Ipak, koliko ja znam (a moguće je da griješim) niko ih ne pravi po licenci.