Kako prenosi “Sputnjik“, na vojni aerodrom “Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici danas je sleteo transportni avion Iljušin. Kako Tango Six saznaje radi se o ruskom civilnom Il-76, kojim su Srbiji dopremljene kineske izviđačko-borbene bespilotne letelice CH-92A.
Prvi nagoveštaj da će Srbija nabaviti ovaj tip letelica iz Kine šira javnost dobila je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića prilikom njegove posete Vojnotehničkom institutu 14. avgusta 2018. godine a potvrda da su kineske letelice već kupljene dobijene su za vreme vežbe ‘’Vek pobednika’’ 10. novembra iste godine. Početkom septembra 2019. predsednik je na vežbi “Povratak-2019“ izjavio da će nabaviti tri baterije sa 6 ili 9 BPL.
Da je reč o letelicama tipa CH-92A otkrio je u ekskluzivnom intervju za Tango Six pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenad Miloradović na vazduhoplovnom sajmu u Dubaiju. Dnevni list Politika je početkom januara ove godine preneo informaciju da kineske BPL stižu u prvoj polovini 2020.
Osim nabavke BPL sa Kinom je dogovoren i transfer tehnologije koja će se primeniti na domaću letelicu. U Kini boravi tim Vojnotehničkog instituta Ministarstva odbrane i Ratnog vazduhoplovstva Vojske Srbije koji sa kineskim partnerima rade na projektu naoružane bespilotne letelice a to je prva faza transfera tehnologija za razvoj i proizvodnju bespilotnih letelica koja takođe obuhvata reprojektovanje bespilotne letelice ‘’Pegaz’’.
Za prijem kineskih izviđačko-borbenih letelica CH-92A biće zadužena ponovo fomirana 353. izviđačka eskadrila.
Miloš77
Dobro dosli u Srbiju! Moramo im nadenuti neko lepse ime. Pekinška Patka il tako nesto.. :-)
Jedva cekam da vidim demonstraciju gadjanja cilja sa FT-8D raketom.
Moci cemo sada i da treniramo nase „Pancire“ da nalaze, izbegavaju i nisane takve ciljeve!
AL-41F1
„Pekinska patka“ Top!
Mozda ne zvanicno, ali kolokvijalno od danas ih tako zovemo, barem nas dvojica. Ako moze M84 da bude „ceca“ i M70 „ciganka“ moze i ova ptica pekinska patka.
Stojko
Tu demostraciju tesko da ces videti, rakete kostaju.
AL-41F1
@Stojko
Ali ipak smo videli bojevo gadjenje iz MI-35M ubrzo nakon sto su dosli ;)
Miloš77
@Stojko
To su male rakete i a i ne bi se koristile pune nego trenazne koje su jos jeftinije. A i kineske su s ne frncuske il americke :-) Ako ne na vojnoj vezbi uzivo pred novinarima, onda video reportaza garant.
@AL-41F1
Garant ce biti neki gavran ili sivi soko. Nemaju smisla za „Plitku Poeziju“ :-) Zato ne mora da ima samo jedan nadimak🍻
Crni
Polako sa demonstracionim gađanjem. Najpre jedno deset dana diskusije na temu zašto ova BPL a ne reaper, zašto raketa ne može da gađa šest ciljeva odjednom, zašto uopšte nabavljati BPL kada sa njima ne možemo da pobedimo NATO, i tako…
Pa kada to prebistrimo onda da vidimo koliko raketa dimi prilikom ispaljivanja i zbog čega nismo kupili Reaper kao sav normalan svet. I ako je ikako moguće da prebacimo čitavu priču na Rusiju i njenu tehnološku zaostalost.
Posle toga možemo malo i o CH-92A.
Водоинсталатер2
@Crni 1.juli
Свака част за коментар. Мало их је који контају сарказам, а још мање који живе у неким реалним оквирима. Додао бих само: Хвалим те Боже што немамо 2км морске обале, иначе би се ултмативно тражило да и носач авиона набавимо.
Ikar
@Водоинсталатер2
Dobar komentar ..:)))
rile026
da li mi se cini ili je na slici i vracen S-400.
Aleksa Radojičić
@rile026
Slika je sa nekog sajma.
Stojko
Ja lepo rekoh da gadjanja nece biti, em su skupe em ih malo ima. Rekose da je cena 50000 a kupljeno cak 18 komada.
Miloš77
Gadjanja ce sto posto biti, a snimci ce se objavljivati jer je to reklama u nasu i kinesku korist! Cena od $50,000 nije uopste visoka za rakete, a trenazna je i jeftinija.
Po meni 12 raketa naoruzavaju 6 letelica, a ostalih 6 su verovatno trenazne bez bojevih glava, i samim tim jeftinije. Ako se pokaze dobro, kupice se jos kako su spomenuli jer nisu skupe. 60 komada za oko $3milionceta.
Aleksa Radojičić
@Gambi
Kupljeno samo 18 zato što je razvoju domaća raketa, a istovremeno dok nju ne uvedemo potrebne su rakete za vežbovna gađanja.
Miloš77
@ Aleksa Radojičić
Ta naša raketa je dosta manjeg dometa (za klasu manje kako rekoše) tako da ja stvarno ne znam čemu će to da služi osim kao prototip neke buduće veće rakete.
Ova kineska FT-8C ima maks domet od 4.5km do 9km (zavisi koga pitaš i verovatno u kojoj situaciji) Nama treba raketa solidnog dometa od 5+ km da bi imala prednost nad lakom PVO!
Manja raketa od FT-8 ce da bude i sa manjom bojevom glavom, manjim dometom, i sporija. Tako to uglavnom ide kod raketa.
Vlad
Miloš77
FT-8C ima maksimalni od 11.8 km i efektivni domet od 6 do 9 km.
Aleksa Radojičić
@Miloš77
To sve stoji, ali nama treba raketa koja može da se kači i na CH-92 i na Pegaza, a to FT-8C ne može.
Srđan
Jel ove letelice mogu da lete po lošim vremenskim uslovima recimo jak vetar, činimi se da su mnogo nežne.
Brine me izjava Predsednika koji kaže ovo je mnogo jeftinije od borbenog helikoptera, pa strašno je šta on poredi sa MI35 ove makete, koje mogu po meni samo da vrše izviđanje, za to su i dobre ali za borbena dejstva malo je preterano!
Miloš77
@Aleksa Radojičić
Ne znam da li bi ja kacio ista manje od FC-8C na Pekinsku Patku! Zasto bi? Samo se izlaže opasnosti zbog „za klasu“ manjego dometa. Postace meta prioriteta ako je naoruzan i mora da sidje i pridje mozda i duplo blize da bi opalio.
Pegaz je mali izvidjacki dron i smatram da te male rakete koje ce da kace na njega samo predstavljaju korak u tehnoloskom razvoju za nas.
Niti ih treba praviti puno, niti kaciti te male raketice na CH-92.
Osvojiti BPL tehnologiju sto pre za dejstvovanje van dometa lakog PVO j valjda cilj, a ne proizvoditi puno Pegaza i mini raketica i rizikovati letelice zbog kratkog dometa municije ako vec treba da pucaju!
To niko nece ni hteti da kupi jer mogu od kineza koju god velicinu BPL zelis po niskoj ceni.
Miloš77
@Vlad
Ne znam odakle vam te brojke (11.8km). Pretpostavljam ako se ispali nizvetar i mal jos odjedri koji km.. Nije ni vazno jer govormo o efektivnom dometu. Bilo bi lepo da je efektivna na 6km mada podatci o FC-8D na netu cesto spominju 4.5km efektivnog dometa. Mozda malo veci eksploziv a manje goriva.
Gus
Kako volim da procitam lijepu vijest za nasu armiju.Fenomenalno,samo jako!!!!
Bob
Bravo. Samo napred Srbija!
Boris
Axaxxaxaxaxxa….
Pekinska patka, svaka cast…
Kako god bilo, dobrodosle
zlacha
Postoji li više podataka o FT-8D, tj. bojevoj glavi? Da li je sposobna, pored nezaštićenih ciljeva, probiti oklop nekog 4×4/8×8 MRAP-a?
Лука
Мислим да може да пробије тенк м84 одозго, а камоли мрап неки њега отвара ко конзерву
Miloš77
FT-8D je protiv tenkovska raketa.. Sad je pitanje kakav i koliki oklop moze da probije. https://www.youtube.com/watch?v=aSUuRmuMTx4
Pitam se da li smo narucili i FT-10 i kakve su njihove sposobnosti.
Drina
Ne da bi ga probilo nego bi ga razvalilo.
MRAP vozila su tu da zastite od mina, upadanja u zasedu i artiljerijskih gelera, srapnela i fragmenta.
Vecinu MRAP-ova busi i 14.5mm, a 30mm busi svaki MRAP kao sito.
zlacha
@Drina
Krivo sam se izrazio. MRAP u najboljem slučaju štiti od 14,5 mm, oklop na krovu je još tanji. Mislio sam na oklopna vozila generalno.
Drina
@zlacha
Nema skoro nikakvih detalja oko same rakete pa mozemo samo da nagadjamo. Ali sudeci po samoj raketi, koja i nije bas tako mala, ne bih voleo da sam u oklopnom vozilu koje ona pogodi.
Paqe
Na osnovu slike bih rekao da je dužina rakete između 0,8 i 1 metra ako je tačan podatak da je dužina BPL oko 4 metra. To raketu dimenzijama stavlja u istu ravan sa prastarom S-5/BR-2 mase 3,6kg koja ima penetraciju od 100-150mm oklopa pod uglom od 30 stepeni. Ako je raketa iole duža rast probojnosti je značajno veći. S-8KOM mase od 11,3 ima probojnost od 400mm oklopa. Pretpostavljam da tehnologija nije lošija nego što je bila u vreme razvoja S-5 što bi značilo ono što je Drina napisao: Ne bih voleo da sam u vozilu koje ona pogodi. Nisam siguran da li ijedno od novijih MRAP vozila nudi taj stepen zaštite.
AL-41F1
Za oruzje iz Kine generalno ima malo podataka. U principu ako je bojeva glava kvalitetna, moze sigurno da neutralise sto sta. Mislim da je ovo vise za asimetricne pretnje nabavljeno.
Tenkove i generalno formacije oklopa relevantne velicine i upotrebljivosti, najbolje je kasetnim gadjati iz aviona.
Milan
To bre!
Angir
Ko će da dočeka ‘veliku pucačinu’ pa da se i oni vide!
Nenadm
Lepa vest zna li se na kraju tacan broj nabavljenih letelica?
šućpur
Zna se . Osamnaest. Plus isti broj Pegaza.
Drina
Prilikom nedavnog urucenja zastava 63. i 72. brigadi mogao se cuti jedan zanimljiv detalj.
Tokom obilaska opreme i naoruzanja Vucic i ekipa dolaze do izlozene BPL Orbiter i na Vucicevo pitanje: Kad cemo to da proizvodimo, Miloradovic mu odogavara- u septembru.
Posle toga Vucic pita: Kad nam stizu naoruzane BPL, na sta Miloradovic odgovara da ne moze o tome pred kamerama. Mada ovo drugo nije ni bitno s obzirom da su BPL stigle.
Evo i snimak, na drugom snimku na 2:40 moze se cuti Miloradovicev odgovor.
http://www.tanjug.rs/multimedia.aspx?izb=v&GalID=465026&vs=1&page=0
Водоинсталатер2
Сјајно и коначно. Надам се де је „пекиншка патка“ :-) опремљена уз стандардну опрему и са ласерским даљиномјером и ласерским маркером (обиљаживачем, зови како хоћеш). Сматрам да је тај ласерски маркер у овом трентутку много значајнији и сврсисходнији од саме ФТ-8Д ракете. Зашто? Зато што ћемо ускоро имати ласерски вођене С-8 као и „муњу“. У пакету, заједно у садејству са осталим оруђима/оружјем ово ће бити, да цитирам Аксентија Топаловића:, „много је**тачно“
О трансферу технологије, могућностима за развој и унапређење БПЛ-система, муниције, побољшању тактичких па и стратешких могућности итд. да не говорим. За ове балканске (не)прилике јако добро. Само да се не стане на овоме. Сјајно.
Miloš77
Moguće je da će oficijalne sposobnosti Pekinške Patke ostati u rangu izvidjačke letelice, i da se vazduh zemlja sposobnosti zajedno sa senzorima neće javno reklamirati u detalje. Onako povrsno naravno da.
Ipak nigde do sada se to nije radilo sa tom bespilotnim letelicim i tim raketama. Moguce je da cemo zadrzati taj deo kao vojna tajna jer jeste najnovija grana sposobnosti nase vojske. Kad se nabavi generacija 2 ili 3 onda cemo ih porediti sa ovom prinovom.
Dude
Ima tu jedna stvar: dosadasnja borbena upotreba favorizuje BPL poput Bayraktar, tj. sa plafonom leta iznad 5000m, nosivosti barem 4 bombi/raketa i kvalitetnijom optikom (domet 20+ km). Ove manje BPL (Pegaz, CH92A) imaju problem da mogu biti obarane MANPAD-ovima, kao i malu nosivost i slabiju optiku.
alexanto
Jeste, samo sto mi nismo Turska, Iran – jace igrace ni da ne pominjem. Ovo je nesto sto nikad nismo imali. Sasvim adekvatna platforma da se uspostavi jedinica, sistem obuke, ovlada tehnologijom. Koliko je realno da smo odmah uzeli Wing Loong, Baryaktar. Ima vremena – ako bude para da se uzimaju i ozbiljniji BPL-ovi kad se ovaj bude proucio u sitna crevca i imalo ljudstvo koje ga zna u dusu i koristi 100 % njegovih mogucnosti.
Aleksa Radojičić
@Dude
A kao sve ostale zemlje nisu imale BPL klase CH-92A pre nego što su prešle na veće letelice tipa Bayraktar, Reaper, Wing Loong itd. Polako, prvo da razvijemo doktrinu upotrebe, pa onda možemo da razmišljamo o većem i boljem.
Nikola
@Aleksa Radojičić
Kakvu doktrinu mi da razvijemo kad nam se vojska do početka 2000tih obučavala za juriše na mitraljeska gnezda a OMJ nam imaju taktike iz 1943. Formirali smo 2 omanja bataljona lake pesadije i tripujemo da imamo nekakve specijalne brigade. Mislim da bi se VS u nekom ratu provela recimo kao Arapi ’67.
AL-41F1
@Nikola
Ja stvarno ne volim „ne talasaj“ mentalitet i smatram da treba sve (konstruktivno)kritikovati i preispitivati, ali ne vidim korelaciju mitraljeza, OMJ i nabavke ovih borbenih BPL?
Turska se npr. neslavno provela ulaskom kopnenih snaga u Siriju, pa i dalje ne pokazuju bog zna kakvu vestost, ali su upotrebu borbenih BPL objasnili. To su odvojene stvari, a u krajnjem slucaju, gubitak BPL je nista(koliko god da kosta), jer niko nije poginuo.
Konkretno ova BPL je super za VS, a najbitniji je transfer tehnologije. E sad da treba menjanjti sto sta, ja se slazem sa vama 100%, ali evo ova nabavke je promena na pozitivno.
Markus 1463
@Nikola Чињеница је да нам се добар део војске до 2000тих обучавао тактикама које су поодавно застареле, као и да смо се неславно провели у грађанском рату 90тих, али ту има доста фактора који су утицали на то. Друго, та 2 „омања батаљона“ (колико схватам ту мислите на 63.падобранску и 72.бригаду) су изузетно обучене и од скора изузетно добро опремљене убојним средствима и могу да одговоре свим изазовима у ближем окружењу. А то да би смо се провели у неком хипотетичком рату као Арапи 1967.године зависи пре свега против кога би ратовали и кога бисмо имали на својој страни. Одговорно тврдим да су доктрине ВС и да је обука у последњих 10 година далеко одмакла од оних ЈНА доктрина и обука, једноставно то више нису исте војске.
@Dude Свака БПЛ се да оборити Manpads-овима, само је питање начина употребе тих истих БПЛ-ова. Данас доста Manpads-ова има домет do 6000м по висини, тако да БПЛ на висини од 5000м није безбеднији од БПЛ на висини од рецимо 3000 м.
Aleksa Radojičić
@Nikola
Aj malo konteksta pre nego što nešto komentarišeš. Da li ti sad odgovorno tvrdiš da se mitraljeska gnezda više ne koriste, te ne postoji potreba obučiti ljude šta da rade u tom scenariju? Ne budi smešan, naravno da je obuke kod nas generalno gledano zastarela, ali to ne znači da ne postoji odgovarajuća doktrina za upotrebu pešadije u napadu, odbrani i drugim scenarijima. Ovakav komentar o OMJ može da izjavi samo osaba koja ima nikakvo znanje o razvoju i ideji upotrebe OMJ u JNA/VJ/VS.
Po milinoti put, em što nismo prvi koji su formirali brigade sa četama (i sličnim kombinacijama), em ti i dalje nećeš da razumeš kontekst takve organizacije. Razlog zašto je 63. padobranska organizovana u četama, je plan upotrebe iste koji je predviđao formiranje borbenih grupa od tih četa, kao daleko efikasniji način upotrebe 63. padobranske. Sličan princip su koristili Ameri u DSR prilikom organizacije oklopne divizije, kada su shvatili da je daleko efikasniji način upotrebe te divizije formiranje borbenih grupa (takozvane combat command) koje bi se sastojale od nekoliko bataljona tenkova, pešadije i druge podrške. Zato su Ameri prvobitnu organizaciju divizije sa brigadom tenkova, pukom motorizovane pešadije i drugih jedinica podrške (artiljerija, inžinjerija, logistika, izviđači) koja se pokazala nepraktičnom za komandovanje i kontrolu zamenili organizacijom divizije od 3 tenkovska i 3 mehanizovana pešadijska bataljona i ostalih jedinica podrške, koje bi se stavljale pod komandu borbene grupe u skladu sa procenama potreba i same misije koja je stavljena pod datu komandu.
Jednostavno, kako će neka jedinica biti formirana je isključivo rezultat doktrine upotrebe. Nigde u kamenu nije zapisano da se brigada mora sastojati od bataljona, divizija od brigada/pukova, korpus od divizija, armije od korpusa. Njihova organizacija iskljčivo zavisi od potreba i mogućnosti vojske. Zato smo imali korpuse sastavljene od brigada, francuske divizije sastavljene od isključivo od jedinica jačine bataljona, brigade sastavljene od pukova i ostale kombinacije. Ali, ti to i dalje nećeš da shvatiš, nego pričaš o nekim tripovima…
Aleksa Radojičić
A ako ne verujete. Na ovom linku se nalaze odobrene organizacije divizija SAD u DSR, pa sami uporedite promene kroz koje oklopna divizija prolazila.
http://www.niehorster.org/013_usa/__usa.htm
nn
Замолио бих да ми колега Алекса Радојчић наведе конкретан примјер бригаде састављене од неколико чета. Узимати за примјер формације из рата који се десио прије 80 година је непримјерено, али зато доказује супротно – све дивизије на линку који сте дали су пуковског састава, и то са правим пуковима сачињеним од батљона. Поента америчких и сличних играња са формацијом јединица (нпр. Пентомик дивизије из шездесетих година са пет екстремно јаких пукова четног састава, или дивизије из осамдесетих са десетак маневарских батаљона и три команде бригада које би формирале бригаде различите снаге и организације по потреби и сл.) јесте да су све те дивизије имале бројно стање јаке дивизије: обично око 20.000 људи! Раније сам износио становиште да не постоје бригаде у савременим и уређеним армијама које би имале 4-5 чета (типичан батаљон) и то са мирнодопским бројним стањем од 200-ак војника. Кад смо код Другог рата, да ли би добар примјер била нека пролетерска бригада са пар стотина бораца или четнички корпус са исто толико? Не, ово је странпутица, уколико се не мисли озбиљно ићи на формирање неколико батаљона (или веома великог броја чета) у блиском периоду. Нема „бригаде“ са бројним стањем пола батаљона нигдје на свијету!
Aleksa Radojičić
@nn
Imaš primer brigada TO sastavljenih od četa u skladu sa njihovom specifičnom misijom.
Ja sam pričao o oklopnim divizijama, vi pričate o padobranskim i pešadijskim, totalno nema veze sa onim što sam pričao…
Po čemu je neprimenero? Oklopne divizije SAD iz DSR predstavljaju idealan primer kada specifičnost rata i načina upotrebe utiču na organizaciju jedinice.
Pentomik divizije su imale oko 11000 ljudi i nastale su kao odgovor na opasnost nuklearnog udara. Osim marinaca, američke pešadijske divizije bez korpusnih i armijskih dodataka nikad nisu imale 20000 ljudi, već oko 15000. Sve te promene formacija su nastajale kako bi se odgovorilo na pitanje efikasnije komande i kontrole u različitim predviđenim uslovima. Divizije sa više od 15000 ljudi su se još u prvim danima rata pokazale preglomaznim za komandovanje i kontrolu u uslovima modernog rata, zbog čega su sve zaraćene strane nastojale da iste smanje, te smo imali nemačke divizije sa oko 12000 ljudi, ruske divizije sa oko 9000 ljudi itd. Jedini izuzetak smo bili mi i marinci, s tim što se kod nas još pre rata znalo za potrebu da se veličina divizija smanji, ali to nikad nije učinjeno zbog rata. U svim armijama od početka DSR postoji tendencija smanjivanja veličina jedinica kako je vatrena moć tih jedinica rasla. Ovaj proces traje i danas.
Brigade sa četama ne postoje u drugim armija jer ne postoje razlozi za takvu formaciju kao kod nas. 63. padobranska je predviđena da organizuje borbene grupe (odrede) od nekoliko četa i ustvari predstavlja veoma savremenu ideju upotrebe padobranaca u modernom ratu za manje armije. Ali vi to ignorišete. Ne postoji potreba za padobranskim bataljonima u sastavu 63. jer se u skladu sa misijom i potrebama formiraju padobranski odredi kombinovanjem nekoliko četa. Bataljoni su tu suvišni u lancu komandovanja. Ono što 63. padobranskoj treba su dodatne padobranske čete i uspostavljanje odreda kao stalnih formacija u sastavu 63. padobranske.
Bungi
Kad se jednom osvoji tehnologija proizvodnje bespilotnih letjelica poslije nije teško da veličina i nosivost istih poraste za duplo.
Nikola
@Bungi
Čak je i bivša Jugoslavija proizvodila oružje jako niskog kvaliteta(recimo Orao je najveći promašaj u evropskoj avioindustriji, BVP 80 je u startu bio zaostao 15 godina) tako da ne ocekujem ni od Srbijanske tzv ,,namenske“ da ikad proizvede išta konkurentno. Ako neko nekad i kupi nesto nase to je onda jer nema za bolje ili mu niko ne zeli prodati.
vesko
@Nikola ima namjenska industrija Srbije dosta toga cime se moze pohvaliti.Posebno ako imas u vidu da u bivsoj SFRJ u Srbiji nije proizveden niti jedan slozeni borbeni sistem.Danas se u Srbiji proizvode i artiljerijska sredstva,raketni sistemi zemlja-zemlja u najavi i sa raketama dometa 75km 285 km,radi se na IC samonavodjenoj pvo raketi,postoje realne sanse za proizvodnju APC,MRAP,radi se na modernizaciju tenka M84 i BVP M80 tj vec su predstavljeni prototipovi.Treba ulagati vise u razvojne projekte kako bi se smanjilo vrijeme od ideje do njene finalizacije ali sve u svemu ima pomaka.
Petronije
@nikola
Gresite, orao jeste los ali svakako nije najlosiji. Bilo je sjajnih proizvoda u bivsoj sfrj
Jale
Dajte prvo da vidimo kako ce se sva ta tehnologija o kojoj se prica integrisati na naseg pegasa.
entuzijasta
Radujem se što ih imamo…Nadam se da će nas uspešno služiti.
Vele
Samo kada smo se uhvatili pod ruku sa ovim Kinezima.
Tehnika im je na nivou ranog srednjeg veka a uz to su teška diktatorska država poput Severne Koreje. Sav pošten i slobodouman svet neće blagonaklono gledati na ovu kupovinu. Ima da nas smeste iza gvozdenih vrata a ključ da bace negde.
Ne znam zašto za saveznike ne biramo demokratske i tehnološki naprednije države od Kine.
Zapadnoj tehnologiji ništa ne fali. Moderna je i pouzdana. A. i se zalepili za ovu kinesku pirateriju.
Aleksa Radojičić
@Vele
To smo radili od 2000. do 2008. godine pa se cela priča završila neslavno.