BEG airport status
Dok se u Dobanovcima pravi imaginarni aerodrom Ečka kod Zrenjanina već ima najavljen međunarodni saobraćaj i jedan nepremostiv problem Aerodrom Ečka jedan je od najaktivnijih malih aerodroma u Srbiji / Foto: Aerodrom Ečka

Dok se u Dobanovcima pravi imaginarni aerodrom Ečka kod Zrenjanina već ima najavljen međunarodni saobraćaj i jedan nepremostiv problem

Vazduhoplovna i laička javnost uznemirila se prošle nedelje zbog neprofesionalno napisane vesti eKapije. Političko-medijska manija zvana „izgradi aerodrom“ (negde, bilo gde) zahuktala se bezglavim prenošenjem ove nepostojeće vesti od strane gotovo svih klasičnih medija u Srbiji i regionu. Po pravilu, na Tango Sixu smo (u komentarima na našu originalnu analizu) eskalirani (po ko zna koji put) u mrzitelje i novosađana, neki mediji su nas zvali za komentar a evo jutros videh i da je moj tekst na LinkedInu podelio i direktor Vansija za Beograd.

Iako je jasno da ni Beograd ni Novi Sad nikada neće dobiti nove aerodrome, „izgradi aerodrom“ manija tu je da ostane. Na Tango Sixu smo godinama pisali o raznim besmislenim i smislenim (često samo PR) aktivnostima vezanim za taj najatraktivniji mogući pojavni oblik razvoja infrastrukture – aerodrom. Džaba što se već decenijama grade putevi i auto-putevi, aerodrom je milozvučniji, nekako deluje skuplje i bitnije. Od besmisla zvanog „mreža malih aerodroma“ do raznih mokrih snova o JNA aerodromima od kojih bi svaki mogao da bude nešto. Niš i Morava su se nekako odlepili od praznih priča (i dalje bez održivog poslovnog koncepta – imaju samo zgrade) a svaka livada i vojna Titova zaostavština redovno bivaju pominjani od strane lokalnog ili nacionalnog političara sa omiljenom floskulom – „ovom području gravitira toliko i toliko miliona ljudi“ (nešto što možete reći za svaku tačku u Srbiji, zavisi samo koliko ste reširili šestar).

Kako to u srpskoj realnosti obično biva, dok se na površini talasa sa raznim glupostima koje imaju jednokratnu, često predizbornu nadražajnu vrednost, neko u pozadini, u realnosti poslovanja i svojih životnih aktivnosti već ima sve ali nema sreće sa administracijom. Odličan primer toga, kada smo već u temi želja da se u Srbiji izgradi još 5000 aerodroma je aerodrom Ečka kod Zrenjanina.

Ečka ima sve: novu ambicioznu upravu, ne treba da se izgradi (već postoji), ima najviše aktivnosti u domenu generalne avijacije u zemlji, ne traži pare od države, ne planira da gradi još jednu pistu, ima poslovnu strategiju koja bi joj u budućnosti omogućila samoodrživost – a ima problem koji joj onemogućava rast. Problem koji ima i svaki drugi mali aerodrom koji već postoji i radi u Srbiji. Problem koji se već godinama ne reševa a moguće ga je rešiti sa par sastanaka objedinjene državne uprave.

Preko Beograda do Zrenjanina, Novog Sada, Zemun Polja, Vojke…

Ukoliko ste privatna inostrana letelica iz segmenta generalne avijacije koja želi da sleti na neki od aerodroma u Srbiji (a da to nisu Beograd, Niš ili Kraljevo) morate sleteti prvo na jedan od tri velika da bi vam neko lupio pečat u pasoše i tek onda napraviti još jedan leg do aerodroma do kojeg ste se zapravo uputili. Radi se o nepostojanju graničnih prelaza na malim aerodromima. Ova nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova i Carine nije opcija koja postoji na travnatim aerodromima i letelištima što svake letačke sezone demotiviše vlasnike i operatere livada u Srbiji i otkazuje nebrojano mnogo poseta i preleta a od nedavno i legitimnih poslovnih aktivnosti.

Ečka je jedan od retkih aerodroma na koje stranci žele da sleću kako bi obišli svoje fabrike. Njihov broj se povećao / Foto: Aerodrom Ečka

Ukratko, pomenute državne službe nemaju interes ni motivaciju da održavaju redovno prisustvo na nekom manjem aerodromu koji ima izuzetno mali saobraćaj. Kada se taj saobraćaj leti ipak intezivira potrebno je dogovoriti se sa MUP-om i Carinom  da pošalju svoje ljude koji će obaviti osnovne administrativne aktivnosti potrebne za bilo koga ko iz inostranstva stupa na tlo Srbije. Neki aerodromi su uspeli da svojom ličnom inicijativom (čitaj: poznanstvima, vezama) izdejstvuju takozvane Privremene (sezonske) granične prelaze koji prave kompromis: policija i carina dolaze u određenim periodima kada ima saobraćaja, obično u dva najaktivnija meseca letenje letačke sezone.

Kako za Tango Six kaže Pavle Marković, direktor aerodroma Ečka, oni su već uspeli da obezbede privremeni granični prelaz u trajanju od tri meseca godišnje ali zahvaljujući privrednoj ekspanziji Zrenjanina, izgradnjom novih fabrika i dolaskom stranih investicija situacija se na ovom aerodromu drastično menja i to na bolje. Sve što ima predznak „privremeno“ im u budućnosti može nepotrebno ograničiti rast a, kako kaže Marković, uzajamno proporcionalno i privredno ekonomski rast Zrenjanina.

– Našom inicijativom ali i velikom predusretljivošću i razumevanju od strane ljudi iz Uprave Granične Policije, Carine i ostalih nadležnih institucija uspeli smo već dva puta da obezbedimo privremeni granični prelaz na našem aerodromu. Tada smo to uradili iz potreba međunarodnih poseta pre svega rekreativaca ali i da testiramo taj koncept.

Kao profesionalci koji su već godinama u avijaciji shvatamo sve aspekte ovog problema. Shodno tome, ovim putem želimo da apelujemo svim nadležnim državnim službama da bi više nego svrsishodno bilo napraviti koncept otvaranja državne granice u toku cele sezone na aerodromima koji za to imaju potrebu uz obaveznu najavu letova minimum 24 sata ranije kako bi se smanjili operativni troškovi Uprave Granične Policije i Carine čiji pripadnici moraju da obavljaju taj posao. To bi u mnogome doprinelo razvoju malih aerodroma, a i samom ugledu naše države. Ovo govorim iz iskustva, jer su ljudi koji su sletali kod nas iz inostranstva svojim malim avionima, pozitivno  govorili o napretku Srbije u pogledu olakšavanja povezanosti sa ostalim zemljama u susedstvu jer im je ovakav način putovanja jednostavan, bez komplikovanih procedura i velikog čekanja na međunarodnim aerodromima, umnogome olakšava i pojeftinjuje dolazak kod nas.

Cilj novog rukovodstva je da Ečka postane novo mesto okupljanja vazduhoplovaca i onih koji će to tek postati / Foto: Aerodrom Ečka

Od septembra 2017. godine tim mladih ljudi dobija priliku da reorganizuje Ečku. Postavljamo novi plan njenog budućeg funkcionisanja na principima komercijalne samoodrživosti i razvijamo sve potrebne prateće aktivnosti koje čine da ovaj aerodrom ne zavisi od finansijske pomoći države.

Da bi od ove sezone već dobili praktičan problem. Tri kompanije koje posluju u Zrenjaninu a koje su u inostranom vlasništvu su nam pisale i tražile rezervaciju sletanja njihovog menadžmenta iz inostranstva. Dakle tri različita, efektivno poslovna, aviona koja sleću na aerodrome naše kategorije. Mi sada moramo da radimo dve stvari: da im se izvinimo i kažemo da prvo moraju da sleću u Beograd kako bi obavili pasoške i carinske formalnosti što im komplikuje i poskupljuje put i da ponovo svojom inicijativom i energijom okupljamo sve relevantne državne službe i iniciramo privremeni, odnosno sezonski, granični prelaz na aerodromu Ečka. – kaže Marković.

Tako na praktičan način od velikih planova za nove aerodrome dolazimo do malih ali ključnih problema koje vide samo oni koji se ne bave politikom i koji zapravo žive od avio-biznisa. Uprkos situaciji, Marković ne želi da kritikuje državu:

– Naša želja je da skrenemo pažnju da kada već ima toliko želje i energije da se priča o novim aerodromima, da se neke stvari ipak urade po redu. Niko više od nas ne želi da se razvije i poslednji mali aerodrom u Srbiji, ako treba i izgrade novi. Lično smatram da su lepi i razvijeni aerodromi jako bitna stvar za svaku državu i zato se mi na Ečkoj trudimo da prvi utisak kada neko iz inostranstva dođe bude pozitivan jer mi ne prezentujemo samo sebe već i našu državu. Tako svi dobijamo jer je naš ekostitem integrativno povezan. Razumemo sve izazove koje MUP i Carina imaju u problematici sezonskih graničnih prelaza i želimo da radimo sa njima kako bismo iznašli najbolje moguće rešenje. Kontaktirali smo i Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture za pomoć u koordinaciji svih zainteresovanih stejkholdera. Svesni smo da na mnogo lokacija nema smisla i ekonomske opravdanosti za stalni granični prelaz.

Novi direktor Ečke uporno ponavlja da od države ne traži novac već pomoć u pokretanju njene administracije / Foto: Aerodrom Ečka

Međutim, mi se od ove godine suočavamo sa upitima tri kompanije koje su izrazile želju za onim što, između ostalog, zapravo opravdava postojanje malih aerodroma – žele da posete svoje fabrike iz inostranstva malim avionima. Drugim rečima, nakon godina snova, planiranja, entuzijazma i truda, sada konačno ulazimo u naznake poslovne aktivnosti malih aerodroma i samo molimo državu da nam pomogne kako bi organizovali sve potrebne službe kao pomoć i podršku. – završava Marković.

Novi direktor Ečke uporno ponavlja da od države ne traži novac već pomoć u pokretanju njene administracije koja je razumljivo inertna kada su multidisciplinarni izazovi u pitanju. Kako kaže za Tango Six, dugoročni poslovni model Ečke zavisi od graničnog prelaza na aerodromu budući da je jedan od planova i pokretanje mnogo ozbiljnije operacije održavanja aviona generalne avijacije. Ideja je da se ova usluga promoviše u inostranstvu i da vlasnici malih aviona slete direktno u Ečku, iskuse njenu turističku ponudu dok im se za mnogo manje iznose nego u matičnim državama“radi avion“:

– U našem slučaju, granični prelaz ne otvara samo granicu, već otvara i potencijalno nova radna mesta za mehaničare, inženjere i ostalo zemaljsko osoblje neophodno za funkcionisanje povećanog obima vazdušnog saobraćaja. – podseća Marković. 

Jasno je da se narativ razvoja vazdušnog saobraćaja u Srbiji nikako ne nalazi u prilaznoj ravni „Dobanovci Internationala“ već na malim aerodromima kao što je Ečka koji već posluju, koji postaju komšije velikih inonstranih fabrika i na čiji se entuzijazam ne treba uvek slepo oslanjati. Drugim rečima, „država duradi nešto“. Jednostavno i jeftino.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Komentari

P

Praksa sletanja na neki od međunarodnih aerodroma,pa tek onda prelet do neke „livade“,prisutna je i u drugim,manjim državama regiona.Slažem se sa predlogom da je potrebna promena na bolje,u ovom slučaju to bi bilo povećanje saobraćaja GA.Nadam se da ste u pravu kad kažete da otvaranje graničnog prelaza ne košta mnogo i da se to isplati.Možda neko od čitalaca zna više o tome.Pozdrav…

Odgovori
b

Isti slučaj je i u Bihaću. Postoji privremeni granični prelaz u trajanju od 3 mjeseca, ali se to može malo i“razvući“, pa da traje i do 5 i pol mjeseci. Zavisi od kontakata sa graničnom policijom.
A ima i jednokratni prelaz, koji se mora platiti graničnoj policiji, za policajce i vozilo, po njihovoj tarifi, a koju opet plaća taj posjetioc. Tako je u BiH, možda možete vidjeti da li to može i u Srbiji.
Takva praksa u BiH je prva uvedena u Bihaću, a sada vidim da to ima i u Livnu tijekom ljeta, u trajanju od tri mjeseca. Pa bolje je i tako početi nego ne imati ništa.

Odgovori
L

Nakon sto isteknu 3 meseca (recimo tokom letnje sezone), da li se kasnije moze otvoriti granicni prelaz na 1 dan pa da se to dodatno plati? Ako da, koliko se placa? Hvala.

Odgovori
b

Prije nego se dobije privremeni granični prelaz može se tražiti ad hoc prelaz, odnosno jednokratni prelaz. Mora se imati „dobro objašnjenje“ zbog čega se traži i nakon toga se obično odobri. Znam za slučaj kada je vlasnik mljekare Meggle, stari dobri Tony trebao doći na otvorenje nekih pogona u bihaćkoj Mljekari da su odobrili taj prelaz jer nije mogao iz zdravstvenih razloga putovati iz ZG ili BL autom, nakon što tamo slete i obave carinu i ostalo.
A cijena? Mislim dsa se plaćalo oko 15 KM ( OKO 8€) za sat policajca, a obično idu 2, TE 100,00 km (50€) za službeno vozilo kojim policajci dođu, pa koliko se zadrže na terenu. ALi obično su flekisibilni i uvijek naplate manje nego bi trebalo, odnosno zaokruže na manji broj sati.
Ne znam kako je to u Srbiji,ali mislim da je slično tome.
Pozdravljam kolege,

L

Hvala. Nadam se da je tako i u Srbiji, nije losa cena.

Odgovori
i

Ima samo jedna slika kafica al me nesto zagolicala da odem tamo na kafu, kao da ima neki smek medjuratnih godina kao i sama zgrada.

Odgovori
S

Bukvalnk isro to sam i ja pomislio.

S

Aerodrom u Ečki je nekoliko puta u raznim političkim režimima „sabotiran“ u pokušaju da postane međunarodni aerodrom sa brojnim dodatnim sasdržajima i infrastrukturom, verovatno da nekome „odozgo“ to ne odgovara.

Inače nisam naročito stručan ali kažu da je lokacija idealna po pitanju mnogih stvari, ko je upućeniji zna da je tu nekad bio veliki teretni aerodrom, tu je i stara dugačka betonska pista ali je uništena i delimično zatrpana, zarasla u kukuruze…

Odgovori
N

Za sve vlasti do sad, samo ih interesuje plodno zemljiste za obradu, a neki sportski aerodromi koji su na toj zemlji… tako je i za Lisiciji Jarak.

S

Mislim da je kombinacija raznih pre svega političkih faktora, najpre BG je „preblizu“, to sa obradivim zemljištem svakako a ima još…

Malo istorije:

History
The Germans built the airport with concrete runway (1,800 metres long and 50 metres wide, the longest in the world at that time) in 1942 during the occupation of the Banat region, where Zrenjanin is located. The airport was used by Luftwaffe to carry military attacks on Serbia during World War II. After the war, the region and the airport were handed back to the Serbs. The concrete runway was destroyed by JNA in 1948 at the beginning of the Informbiro crisis and its remains are still visible.

Što bi rekli, nisu Švabe bile glupave što su ga baš tu napravili…

M

Samo mala delimicna korekcija jedne cinjenice koja je godinama pogresno interpretirana da bi kasnije postala i ostala samo kao jedina i poznata cinjenica. Ovaj aerodrom(pistu) su Nemci izgradili iskljucivo i prevashodno kao zastitu naftnih izvora u Ploestiju(Rumunija) a ti izvori su bili jedini koje je Wermacht posedovao jer jos nije bilo moguce vadjenje nafte ispred obala Norveske a Kavkaski i Kaspijski izvori su bili nedostizni tokom celog rata. Takodje ovaj aerodrom je intenzivno koriscen za vreme Staljingradske bitke i normalno na kraju (ali ne i najmanje) za bombardovanje i napade na Partizanske jedinice.

p

Sve pohvale za to što ste uradili sa ovim aerodromom. Mislim da će povećanje korišćenja aerodroma i granični prelaz cele godine zahtevati ograđivanje aerodroma i uspostavu AFIS službe.

Posle toga postaviće se problem upotrebljivosti piste tokom većeg dela godine. Da li pista ima drenažu? Ako ima mogla bi se ojačati plastičnim modulima. Pogledajte šta je od sličnog aerodroma napravljeno u Pragu https://www.letnany-airport.cz/

Odgovori
P

Gledajući grafički prilog za autoput BG-ZR-NS i upoređujući sa katastarskim planovima i ortofoto kartama na sajtu GIS centar Zrenjanin, autoput izgleda prelazi preko aerodromskog zemljišta. Odnosno dela na kom se nalazi glavna zgrada aerodroma. Nadam se da nisam upravu…
Sem toga, nije mi jasno zašto je na sajtu GIS centar Zrenjanin, na ortofoto karti uklonjen/izbrisan svaki građevinski objekat aerodroma i stvoren utisak gole livade. Neko se igrao u fotoshop-u.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Drina na: Otkriveni novi detalji o sistemu Pancir-SM – Super Pancir

@ igor® Yoda previse gleda ratove zveda. Do nedavno je pisao da ce se ratovi kroz 5-10 godina voditi laserima itd, da ce PVO, tenkovi, pa cak i avioni i helikopteri biti beskorisni.

01. Aug 2021.Pogledaj

Zoran Vukosavljević na: Otkriveni novi detalji o sistemu Pancir-SM – Super Pancir

@Tihomir Taman posla da ja hoću da "umanjim" veliki uspeh "kubovaca" VRS kod obaranja F-16. Svaka čast momcima! Oborili su oni još nekoliko letelica i aviona i helikoptera neprijateljskih strana, da sada ne idemo u detalje. Samo hoću da kažem da je sa operacijom Allied Force uporediva operacija Deliberate Force. Tada je NATO leteo i…

01. Aug 2021.Pogledaj

Amater na: Otkriveni novi detalji o sistemu Pancir-SM – Super Pancir

@Yoda Kako... Kako zamišljaš da se Pasars bori protiv rojeva dronova, a da Pancir ne može da radi istu stvar? Pasars ima top od 40mm, kalibra koji postoji od pre WWII, svi znaju karakteristike tog topa. Da su Rusi procenili da im treba nešto takvo - pa napravili bi ga. Znaš šta je dobro za…

01. Aug 2021.Pogledaj

TT na: Otkriveni novi detalji o sistemu Pancir-SM – Super Pancir

Petronije U Srbiji je 2.2 miliona zaposlenih, od toga oko 550k u javnom sektoru sto je 25%, e sad kako je 1/4 zapravo vecina bilo bi lepo da objasnis? Te etikete "sns bot" ostavi za FB i tabloide ..

01. Aug 2021.Pogledaj

Zoran Vukosavljević na: Otkriveni novi detalji o sistemu Pancir-SM – Super Pancir

@Miloš Može da dobije te rakete, ali da bi se povećao domet, mora se zameniti radar za navođenje raketa (nišanski radar) sa onim sa SM, jer se tako može povećati domet do 30 km (ograničenje je zbog osmatračko-akvizicijskog radara S1, slabijeg dometa od SM). I tako bi mogao dobiti verziju S1M. Kažem "mogao", jer nisam…

31. Jul 2021.Pogledaj

Send this to a friend