Vazdušni rat nad SRJ, koristio je, kao i svi slični ograničeni ratovi za verifikaciju novih projekata SAD (i NATO), ali i za iskorišćenje nagomilanih viškova (starijih) ubojnih sredstava po skladištima i magacinima. Neka od najreprezentativnijih sredstava SAD-a (i NATO-a) koja su korišćena u ovom ratu su, između ostalog, bile i bespilotne letelice za izviđanje, krstareće rakete, pametne bombe, jedreći kasetni avio-projektili i slično.
Amerikanci su koristili više tipova bespilotnih letelica, tako da je američko vazduhoplovstvo koristilo RQ-1 Predator, armijske snage IAI MQ-5B Hanter (Hunter), a mornaričke snage RQ-2 Pionir (Pioneer). U CAOC (Kombinovani Vazduhoplovni Operativni Centar) podatke su slali samo Predatori i to u koloru i skoro u realnom vremenu. Bili su organizovani u Makedoniji pod nazivom „Task Force Hunter“ a jedna izviđačka grupa bazirala je i na aerodromu Tuzla. Dolaskom grupe Jastreb u Albaniju, grupa Lovac prelazi pod njihovu komandu. Grupa Jastreb trebala je prikupljati podatke za eventualnu upotrebu helikoptera Apač. Bespilotne letelice Predator, najčešće su letele u pograničnoj zoni prema Albaniji i danju i noću. Povremeno su registrovane i iznad aerodroma Golubovci i u zoni Berana. Operativna visina leta iznosila je od 4200 – 6000 metara, a maksimalna visina do 7620 metara. Maksimalna brzina leta iznosila je oko 222 km/h, dok je brzina krstarenja iznosila oko 111 km/h. Taktički radijus je iznosio, sa radio-relejnom vezom, do 805 km, odnosno sa satelitskom vezom do 550 km. Predatori su mogli biti opremljeni sa TV kamerama, radarom sa sintetizovanom antenom, uređajem FLIR, IC skenerom, opremom za elektronsko izviđanje, opremom za aktivno i pasivno ometanje i laserskim daljinomerom.
Bespilotne letelice tipa Hanter, Izraelske proizvodnje, najčešće su registrovane u misijama borbenog patroliranja i to u zoni južno od makedonskog grada Tetova i na osnovu toga su pripadnici 280. cEIO zaključili da oni verovatno baziraju na aerodromu kod Ohrida. Najčešće su leteli takođe u pograničnoj zoni Albanije i Srbije, ali i u rejonu centralnog Kosova i Metohije i duž Crnogorske obale. Ove letelice imale su i zaduženja laserskog označavanja ciljeva. Operativna visina leta iznosila je od 3000 – 3500 metara, a maksimalna visina do 4570 m. Maksimalna brzina leta je iznosila do 204 km/h, a brzina krstarenja je iznosila oko 167 km/h. Taktički radijus je iznosio od 150-200 km. Od opreme mogle su koristiti TV kamere, uređaj FLIR, laserski daljinomer/ozračivač i opremu za elektronska dejstva.
Američka mornarica koristila je bespilotne letelice tipa Pionir, koje su korišćene za praćenje aktivnosti Ratne Mornarice VJ i traženje ciljeva za rakete SLAM koje su ispaljivane sa mornaričkih aviona P-3C Orion.
Nemačka je imala zapaženu ulogu kada je u pitanju korištenje bespilotnih letelica. Oni su imali letelice sa najvećim mogućnostima za rad prilikom ledenog, zimskog vremena i u periodu od decembra 1998. godine do početka NATO agresije 24.03.1999. letelice tipa CL-289, 100. Bundesverove baterije izveli su veliki broj letova nad Kosovom i Metohijom u sklopu operacija poštovanja sporazuma iz oktobra 1998. godine. Prenos podataka do CAOC-a sa ovih letelica nije bio u realnom vremenu, ali su podaci bili vrednovani zbog dobre rezolucije slike. Nemačke bespilotne letelice bazirale su blizu Tetova, a visina leta iznosila je od 1000 – 3000 metara. Maksimalna visina leta je do 3650 metara. Maksimalna brzina letelice iznosila je do 720 km/h. Taktički radijus dejstva iznosio je od 160-200 km. Mogle su biti opremljene TV kamerama i IC skenerom sa prenosom TV/IC slike. Nemačka je tokom rata koristila više od 20 bespilotnih letelica CL-289.
Francuzi su tokom rata koristili bespilotne letelice tipa CL-289 i Krekerel (Crecerelle). Ukupno su angažovali 13 letelica. Britanske snage su koristile bespilotne letelice tipa Feniks (Phoenix).
Bespilotne letelice NATO snaga većinom su pokrivale tok borbenih dejstava, vršile su otkrivanje i praćenje ciljeva i kontrolu učinka avijacije. Na prostoru KiM, BPL su vremenski pokrivale ceo tok borbenih dejstava. Dejstva BPL su najviše bila okrenuta ka izviđačkim aktivnostima, a bilo je pokušaja modernizacije Predatora da nosi laserski obeležavač radi obeležavanja ciljeva za avione A-10. Iako su opitovanja pokazala da je to izvodljivo, nepovoljni vremenski uslovi i ograničene mogućnosti lasera na Predatoru, odložili su aktivnosti nakon rata. Pokušana je i koordinacija sa jurišnom avijacijom, ali slika koja je slana u CAOC i na Komandno mesto u vazduhu (ABCCC) nije bila u realnom vremenu, pa su se ciljevi već pomerili do trenutka kada su jurišnici trebali da izvrše dejstvo. Takođe, u pojedinim slučajevima, bespilotne letelice su vršile i demonstrativne letove u zoni angažovanja raketnih jedinica PVO Kub i Neva, u nameri da iniciraju njihovo uključivanje i da bi se onda u napad uključile lovačke avijacijske SEAD grupe koje bi operisale za to vreme na većim visinama i nešto izvan zone dejstva raketne jedinice PVO.
Vazdušna operacija Saveznička sila, bila je operacija sa najviše upotrebljenih bespilotnih letelica u ratnim uslovima do tog trenutka.
Naš sistem protivvazdušne odbrane brzo je shvatio opasnost koju predstavljaju bespilotne letelice, pa su uvedene i adekvatne mere zaštite.
To se pre svega odnosi na mere uzbunjivanja, kojima su se ARJ PVO prevodile u I stepen borbene gotovosti u trenutnoj pripravnosti za dejstvo, a ostali pripadnici jedinice su se sklanjali u skloništa ili zaklone. Maskiranje je najraširenija mera u sprečavanju otkrivanja jedinice iz vazdušnog prostora. Korišćena su formacijska, kolektivna i priručna sredstva za maskiranje. Najviše su korištene maskirne mreže, cerade i slično. Maskiranje je moralo biti originalno, verodostojno, neprekidno i prilagođeno uslovima na terenu i zemljištu. Maskiranje i obmanjivanje protivnika podignuto je na viši nivo, uz izradu i postavljanje većeg broja maketa borbenih sredstava, izradu lažnih artiljerijsko-raketnih i radarskih položaja uz njihovo oživljavanje kroz zračenja imitatora radarskog zračenja, a korišćeni su i pasivni ugaoni reflektori za izmenu izgleda radarske slike položaja, pasivni dipoli za stvaranje većih odraznih površina sa zemlje (klatera – stalnih odraza – šumova) i sl. ali i uz uvođenje kreativnih mera kao što je prefarbavanje vojnih vozila u civilne boje.
Tokom agresije NATO pakta, snage PVO uspele su da obore veći broj bespilotnih letelica i slobodno se može reći da je i to bilo iznenađenje za NATO. Ipak, u analizama koju su u štabu NATO-a rađene i pre i nakon rata, zaključeno je da je svakako mnogo bolje imati gubitke u bespilotnim letelicama, umesto u pilotiranim avionima uz eventualne ljudske žrtve u tim avionima i u eventualnim spasilačkim misijama. U štabu NATO-a, zaključili su pre rata, da je za kvalitetno izviđanje terena, potrebno da avioni izviđači lete na visinama od oko 3000 metara i niže. To bi naravno predstavljalo veliki rizik za avione imajući u vidu razgranatu i obimnu trupnu PVO ondašnje Vojske Jugoslavije. U tom smislu, odluka da se za izviđačke zadatke prevashodno koriste bespilotne letelice je bila logična. Takođe, važan je bio i propagandni aspekt, jer bi oboreni avion i eventualni uhvaćeni pilot, svakako bio velika vest u medijima (setimo se oborenog F-117A, na primer) i izazvao određenu nervozu u zapadnim krugovima, a vlastima SRJ dao mogućnost da poentiraju na tom propagandnom planu, ali zato su gubici bespilotnih letelica izazivali veoma malo pažnje u zapadnim medijima. Naravno, Amerikanci su sve to u svojim analizama preveli i u dolare, jer je jedan F-14 koji nosi taktički izviđački podvesni kontejner (TARPS) u to vreme koštao oko 40 miliona dolara, dok je cena Predatora bila oko 3,2 miliona dolara, Hantera 1,2 miliona dolara, a Pionira 750 000 dolara.
Koji je bio razlog većeg broja oborenih bespilotnih letelica NATO pakta?
Pre svega taktika upotrebe od strane NATO-a. Tako su na primer nemačke BPL letele sedmicama na isti način, koristeći iste maršrute i čak i u približno isto vreme. Naravno, doprinela je i sama geografija terena i pozicija za ulazak na teritoriju SRJ. Takođe i Vojska Jugoslavije je raspolagala sa značajnim sredstvima pri lakim artiljerijsko-raketnim jedinicama PVO, od protivavionskih topova do lakih mobilnih i lakih prenosnih raketnih sistema PVO, a tokom rata su čak razvijeni i neki novi i kreativni raketni sistemi za PVO, sa integracijom raketa V-V. Sa druge strane, NATO se trudio da doskoči srpskim (jugoslovenskim) jedinicama PVO, tako što će u većoj meri koristiti BPL noću.
Koliko je bespilotnih letelica NATO pakta oboreno?
Po zvaničnim vojnim podacima objavljenim na kraju rata, VJ je oborila 30 bespilotnih letelica. Ono što je interesantno jeste da se ovi podaci, za razliku od podataka o oborenim i pogođenim avionima i helikopterima, prilično slažu sa podacima NATO pakta.
Kakav je učinak imala VJ i njeni sistemi PVO protiv BPL NATO pakta tokom 1999-te?
Evo podataka koje sam ja pronašao iz domaćih (zvaničnih), ali i zapadnih, pretežno američkih, izvora:
Efekti dejstva ARJ PVO iz sastava RV i PVO:
Laki raketni sistem PVO „Strela -2M“ – oboreno sa materijalnim dokazima – 3 bespilotne letelice
Laki artiljerijski sistem PVO „PAT 30/2 mm“ – oboreno sa materijalnim dokazima – 2 bespilotne letelice
Laki artiljerijski sistem PVO „PAT 40 mm“ – oboreno sa materijalnim dokazima – 2 bespilotne letelice
Raketni sistem PVO „2K12 Kub-M“ – oboreno sa materijalnim dokazima – 2 bespilotne letelice
Ukupno oboreno sa materijalnim dokazima za RV i PVO: 9 bespilotnih letelica
Efekti dejstva ARJ PVO iz sastava Ratne Mornarice:
Laki artiljerijski sistem PVO „PAT 40 mm“ – oboreno sa materijalnim dokazima – 3 bespilotne letelice (2 Pionir i 1 Hanter)
Ukupno oboreno sa materijalnim dokazima za Ratnu Mornaricu: 3 bespilotne letelice
Efekti dejstva ARJ PVO iz sastava Kopnene Vojske:
Laki raketni sistem PVO „Strela 1M“ – oboreno sa materijalnim dokazima – 2 bespilotne letelice (Predator i Hanter)
Laki raketni sistem PVO “Strela 2M” – oboreno sa materijalnim dokazima – 1 bespilotna letelica
Laki artiljerijski sistem PVO “20/3 mm” – oboreno sa materijalnim dokazom – 1 bespilotna letelica
Napomena: podaci za jedinice ARJ PVO Kopnene Vojske su nepotpuni.
Procena na osnovu analize i ocene rezultata gađanja (i na osnovu potvrđenih informacija od strane NATO pakta) je da su ARJ PVO Kopnene Vojske ukupno oborile 9 letelica (uključujući i ovde 4 navedene)
Ukupno oboreno od strane VJ sa materijalnim dokazima (i na osnovu potvrđenih informacija od strane NATO pakta) , bez potpunih podataka za jedinice ARJ PVO Kopnene Vojske: 21 bespilotna letelica.
Što se tiče tipova, postoje razni izvori i teško je precizno odrediti. Ipak, naši izvori najčešče pominju, pozivajući se delom i na zapadne izvore, kako američke tako i ostalih zemalja učesnica:
– Hanter (Hunter) – 5 oboreno (još 3 neborbeni gubitak)
– Predator – 2 oborene (još 1 neborbeni gubitak)
– Pionir (Pioneer) – 2 oborene (još 2 neborbeni gubitak)
– Feniks (Phoenix) – 2 oborene
– CL-289 (nemačka) – 5 oborenih
– CL-289 (francuska) – 2 oborene
– Krekerel (Crecerelle) – 3 oborene
Ukupno po našim izvorima: 21 oborena bespilotna letelica + još 6 bespilotnih letelica srušenih iz drugih „neborbenih“ razloga“ = 27 izgubljenih bespilotnih letelica.
Na osnovu analize koja je rađena za potrebe američke vojske u publikaciji „UAV employments in Kosovo – Lessons for Operational Commander“, navodi se da je „sa sigurnošću“ oboreno 12 bespilotnih letelica, dok za 13 letelica navode moguće „ostale razloge”: „kvar“, „neprijateljsko ometanje“, „obaranje od strane neprijatelja“ ili „obaranje prijateljskom vatrom“.
Dakle, ukupni gubici po bilo kom osnovu, po ovom američkom izvoru, su bili 25 bespilotnih letelica i to:
– Predator – 4
– Hanter (Hunter) – 6
– Pionir (Pioneer) – 4
– Feniks (Phoenix) – 2
– CL-289 (nemačka) – 6
– CL-289 (francuska) – 1
– Krekerel (Crecerelle) – 2
Razvoj bespilotnih letelica (BPL) uslovio je to da se danas tretiraju kao velika opasnost, ne samo zbog izviđanja, nego i zbog mogućnosti dejstva na ciljeve na zemlji, a što smo imali prilike da vidimo i da analiziramo i na ovom portalu (Tekst 1, Tekst 2, Tekst 3 i Tekst 4), najviše vezano za rat Jermena i Azera oko područja Nagorno-Karabaha, ali isto tako i pre toga, BPL su imale značajnog uticaja na tok rata u Siriji oko područja Idliba i u Libiji kada je upotreba BPL doprinela zaustavljanju ofanzive jedinica sa istoka Libije sa sedištem u Tobruku – LNA protiv formacija GNA zvanično priznate vlade u Tripoliju.
Današnje BPL u stanju su dakle, pored izviđanja, otkrivanja, javljanja i navođenja i same vršiti borbena dejstva na različite vrste ciljeva na zemlji i čak i u vazduhu. Sada se čak i PVO sredstva kratkog do srednjeg dometa sve više prilagođavaju upravo njima, jer su se pokazale kao veoma nezgodan i opasan protivnik. U vreme rata 1999-te godine, BPL nisu bile naoružane, ali su i tada bile opasan protivnik, koji je mogao otkriti ciljeve na zemlji i u vrlo kratkom vremenu javiti letećim formacijama NATO-a radi uništenja. Obaranje BPL je i tada, 1999. godine, bio takođe izazov kome je naša vojska morala odgovoriti i to je učinila sa, usuđujem se oceniti, veoma zadovoljavajućim rezultatima.
Dalji razvoj BPL u svetu u velikoj meri je bio na osnovu iskustava iz rata nad Saveznom Republikom Jugoslavijom, tokom 1999-te godine.
Krstareće rakete i veliki avionski projektili
Napad na Saveznu Republiku Jugoslaviju započeo je 24.03.1999. godine kombinovanim dejstvom krstarećih raketa AGM-86 C-ALCM sa bombardera B-52H i krstarećih raketa BGM 109A/B/C/D TLCM „Tomahawk“, lansiranih sa brodova i podmornica. Pored B-52H, krstareće rakete su lansirane i sa bombardera B-1B. U našoj javnosti, obično se sve krstareće rakete nazivaju „Tomahavcima“, iako se to odnosi samo na krstareće raketa lansirane sa brodova i podmornica, koje čak nisu ni predstavljale većinu lansiranih krstarećih raketa na ciljeve u SRJ.
Krstareće rakete imale su zadatak da nanesu udare po objektima VJ na većoj dubini, radi otvaranja prolaza jurišnoj i bombarderskoj avijaciji.
Ovi projektili imali su prednost u odnosu na avione u tome što su imali mali radarski odraz, mali IC odraz, relativno veliku brzinu od oko 800 km/h, let na maloj visini uz praćenje konfiguracije terena i veliku preciznost pogađanja objekata dejstva.
Zavisno od vrste krstareće rakete i njene namene, bojeva glava se sastojala od 160 komada kasetnih bombica BLU-97B, mase 1,54 kg svaka, a mogla je biti opremljena i sa specijalnom bojevom glavom KIT-2, sa kalemovima za onesposobljavanje izvora napajanja električnom energijom.
Ipak, najčešće se bojeva glava krstarećih raketa sastojala od 450 kg konvencionalnog punjenja.
Najpoznatije krstareće rakete tipa Tomahawk, lansiraju se sa brodova i podmornica. Osim inercijalnog sistema za navođenje, poseduju podsistem TERCOM, koji omogućava praćenje terena i upoređivanje sa etalonskim kartama tog terena koji se nalaze u memoriji računara za obradu. U načelu se tokom leta korekcija vrši na tri reona korekcije. Na osnovu poređenja trenutne i proračunate visine u reonima korekcije, računar preračunava parametre leta unosi korekciju za grešku inercijalnog sistema. Po dolasku rakete u reon cilja uključuje se podsistem za poređivanje snimaka terena DSMAC. Ovaj podsistem vrši korelaciju TV slike sa terena sa fotografijom slike cilja koja je dobijena snimanjem iz vazduha i ubačena u računar sistema. Ukoliko se snimci poklapaju, projektil se navodi na objekat dejstva, a ako ne, projektil gubi putanju i nastavlja nekontrolisan let. Za dejstvo noću, koristi jake reflektore. Preciznost pogađanja je do 10 metara.
Kod avionskih krstarećih projektila je sličan sistem i način upravljanja letom rakete, uz dodatak globalnog satelitskog pozicioniranja, koji omogućava određivanje tačnog položaja pokretnih ciljeva.
Za borbu protiv krstarećih raketa, tokom agresije na SRJ, efikasno su korišćeni svi sistemi lakih artiljerijsko-raketnih jedinica PVO, ali isto tako vrlo efikasne su bile i mere maskiranja, promena izgleda objekata, pri čemu su rakete često promašivale objekte dejstva. Ono što se pokazalo kao činjenica jeste da gusto raspoređena protivavionska artiljerija i laki raketni sistemi PVO, mogu uspešno obarati ove rakete. Tako je oboren veći broj ovih raketa, a gustina vatre jugoslovenske PVO u pojedinim oblastima, uslovila je obaranja čak i nekih vođenih avio bombi poput jedrećeg kasetnog projektila JSOW AGM-154 ili projektila vazduh-zemlja AGM-130. Primećen je i rizik tokom rata, da se oborene krstareće rakete mogu srušiti na naseljena mesta i izazvati civilne žrtve, pa je tokom rata vođena posebna pažnja o pravcima i vremenu dejstva artiljerijsko-raketnih jedinica PVO.
Koliko je krstarećih raketa i drugih vođenih projektila NATO pakta oboreno?
Po zvaničnim podacima objavljenim od strane komande RV i PVO nakon završetka rata i izvršenih procena i analiza izvršenih dejstava, ARJ PVO iz sastava RV i PVO oborile su, sa materijalnim dokazima, 45 krstarećih raketa i 4 velika avionska projektila.
Od toga po sistemima PVO:
Laki prenosni raketni sistem „Šilo“ (Igla) – 4 krstareće rakete
Laki prenosni raketni sistem „Strela-2M“ – 14 krstarećih raketa i 2 velika avionska projektila
Laki artiljerijski sistem „PAT 20/3 mm“ – 8 krstarećih raketa
Laki artiljerijski sistem „PAT 30/2 mm“ – 12 krstarećih raketa
Laki artiljerijski sistem „PAT 40 mm“ – 7 krstarećih raketa i 2 velika avionska projektila
Što se tiče ostalih vidova i rodova Vojske, analizirao sam (zvanične) podatke za Prištinski korpus i po tim podacima, jedinice ARJ PVO Prištinskog korpusa, oborile su, sa materijalnim dokazima, 7 krstarećih projektila.
Od toga po sistemima PVO:
Laki prenosni raketni sistem „Strela-2M“ – 1 krstareća raketa
Laki raketni sistem „Strela-1M“ – 1 krstareća raketa
Laki artiljerijski sistem „PAT 20/3 mm“ – 1 krstareća raketa
Laki artiljerijski sistem „PAT 30/2 mm“ – 4 krstareće rakete
Dakle na osnovu podataka za ARJ PVO iz sastava RV i PVO i iz sastava Prištinskog Korpusa, oborene su, sa materijalnim dokazima 52 krstareće rakete i 4 velika projektila.
Na osnovu ličnog saznanja iz kontakata sa nekadašnjim aktivnim pripadnicima jedinica PVO iz sastava nekadašnje Ratne Mornarice VJ, ali i iz zvaničnih dokumenata i analiza koje su izlazile tokom svih ovih godina u raznim zvaničnim vojnim publikacijama, sigurno je da su lake artiljerijsko-raketne jedinice PVO Ratne Mornarice oborile više krstarećih raketa i projektila vazduh-zemlja AGM-130 i za neke od njih postoje i materijalni dokazi (pre svega vezano za oborene krstareće projektile), ali se nigde navodi zbirna cifra koja bi mogla biti upotrebljiva.
Ovo su dakle, podvlačim, nepotpuni podaci, jer nisam uspeo da pronađem dovoljno kompletne podatke za Ratnu Mornaricu i ostale jedinice Kopnene Vojske i služe samo kao pokazatelj relativno uspešnog dejstva lakih artiljerijsko-raketnih jedinica PVO na krstareće rakete i velike avionske projektile.
Kada bi vršili kratku analizu dejstava po bespilotnim letelicama i krstarećim raketama, konstatovali bi sledeće. Po podacima za RV i PVO i Ratnu Mornaricu, u čijem sastavu su se nalazila oruđa, jedinice naoružane sa PAT 40 mm zaslužne su za obaranje 5 bespilotnih letelica, (najmanje) 7 krstarećih raketa i 2 velika avionska projektila. Jedinice naoružane sa PAT 30/2 mm, sa podacima za RV i PVO i Prištinski korpus, oborile su ukupno 2 bespilotne letelice i 16 krstarećih raketa. Jedinice naoružane sa PAT 20/3 mm, sa podacima za RV i PVO, Ratnu Mornaricu i Prištinski korpus, oborile su 1 bespilotnu letelicu i 9 krstarećih raketa.
Iz analize dejstava PAT-ova, vidimo da su više uspeha imali sistemi sa mogućnošću dejstva na nešto većim visinama i većih kalibara, poput PAT-ova 40 mm i 30/2 mm. Pritom, PAT 40 mm (Bofors) je pokazao najbolje rezultate kod obaranja bespilotnih letelica, a PAT 30/2 mm (popularna Praga) kod obaranja krstarećih raketa. PAT 20/3 mm (kako vučne tako i verzije na BOV-3), ima najslabije mogućnosti za dejstvo po visini i najmanji kalibar topovskih granata, pa je to verovatno jedan od uzroka nešto skromnijih rezultata, pogotovo kada se posmatra dejstvo na bespilotne letelice, čija visina leta je ipak bila „nedostižna“ za mogućnosti ovih PAT-ova.
Što se tiče lakih raketnih sistema PVO, možemo uočiti relativno dobar uspeh koji su postigle jedinice naoružane sa lakim prenosnim raketnim sistemom Strela-2M, koje su, sa rezultatima jedinica iz sastava RV i PVO, Ratne mornarice i Prištinskog korpusa oborile 3 bespilotne letelice, (najmanje) 14 krstarećih raketa i 2 velika avionska projektila.
Laki prenosni raketni sistem PVO Šilo (Igla), zbog malih količina nabavljenih raketa, korišten je veoma racionalno sa ciljem da se s njim dejstvuje na važnije mete poput aviona A-10 i slično, a i sa ciljem da se sačuva bar izvesna količina za slučaj kopnene invazije snaga NATO. U tom smislu i nije lansiran veliki broj tih raketa, uz obaranje 4 krstareće rakete. Jedinice naoružane lakim raketnim sistemom Strela-1M, uspešno su dejstvovale na 2 bespilotne letelice i na 1 krstareću raketu.
Ovde vredi pomenuti da raketne jedinice PVO većeg dometa, naoružane sistemima Neva i Kub, u principu nisu bile angažovane na dejstvima na bespilotne letelice i krstareće rakete, jer bi to otkrilo položaj jedinice i verovatno uzrokovalo protivdejstvo po njima. Pogotovo su bespilotne letelice imale zadatak da izmame uključenje nišanskih radara sistema PVO Neva i Kub, da bi se avioni SEAD grupa koji su uvek tu u blizini i na nešto većim visinama, uključivali i neutralisali divizion/bateriju. Ipak, vredi pomenuti da je bilo dejstava raketnog sistema PVO Kub na bespilotne letelice NATO pakta i na osnovu podataka Komande RV i PVO, sa materijalnim dokazima (bez navođenja tipa letelice), oborene su 2 bespilotne letelice.
S obzirom na neka moja lična interesovanja, a i nekadašnju pripadnost jedinici naoružanoj sistemom PVO Kub, potražio sam više podataka u američkim izvorima o tome, s obzirom da u domaćim nisam pronašao adekvatne informacije. Ono što se može pronaći u drugom američkom izvoru: „NATO s Air War for Kosovo: A Strategic and Operational Assessment“ u poglavlju „Accomplishments of Air War“, govori o tome da je tokom misije u Jugoslaviji izgubljeno, što se tiče američkih BPL, između ostalog, i 8 BPL Hanter od kojih 1 radarski vođenom raketom. Možda to može biti neki zaključak, da je možda jedna od te dve oborene letelice bila BPL Hanter.
Učinak
Treba imati u vidu da je veći broj ARJ PVO pre rata 1999-te godine bio u NA formaciji (neaktivne), kako kod RV i PVO, tako i kod Kopnene vojske, a slična situacija je vladala i u jedinicama ARJ PVO Ratne mornarice. Kako se situacija zaoštravala u nedeljama pre početka rata, tako su se jedinice popunjavale i koliko je to bilo moguće, taktički i vatreno obučavale.
ARJ PVO su najčešće izvršavale dejstva kroz formiranje kombinovanih rasporeda (PAT-ovi i laki raketni sistemi) u zonama borbenih dejstava ili na očekivanim pravcima doleta ili napada neprijateljskih napadnih sredstava iz vazduha ili kroz zasedna dejstva. ARJ PVO su izvodile dejstva u uslovima letova neprijateljske avijacije na visinama uglavnom iznad efikasnog dometa većine sredstava, tako da se veći deo borbenih dejstava koncentrisao na dejstva na bespilotne letelice, krstareće rakete i druge velike avionske projektile koje je bilo moguće pogoditi i oboriti. U toku borbenih dejstava ustanovljeni su i problemi u uspostavljanju kvalitetnog sistema VOJ, jer najrasprostranjeniji radari tipa P-15, nisu u potpunosti mogli da obezbede potrebne daljine otkrivanja i visine leta napadačke avijacije radi pravovremenog prevođenja ARJ PVO u prvi stepen pripravnosti, a bili su i relativno lako ometani i često su bili i žrtve protivdejstva NATO aviona protivradarskim raketama i ostalim vođenim projektilima. Pored toga, jedan broj radara P-15 je tokom rata iz struktura Kopnene vojske, angažovan u sistemu VOJ, usled znatnog narušavanja sistema VOJ RV i PVO, što je i pored skromnih mogućnosti tog radara ipak doprinelo neprekidnosti funkcionisanja sistema VOJ RV i PVO tokom celog rata. Nešto bolje rezultate pokazali su radari M-85 Žirafa, ali su oni racionalnije korišćeni, između ostalog i zbog kraćeg dometa po daljini, a svakako ih nije bilo dovoljno da “pokriju” kompletne potrebe jedinica ARJ PVO čitave VJ. U tom smislu, u toku rata razvijane su i unapređivane vizuelne osmatračke stanice i veza i prijem podataka od lokalnih struktura i radio amatera.
Imajući u vidu sve ovo kao i zaista dovoljno puta ponovljenu činjenicu o neuporedivoj vazdušnoj nadmoći NATO pakta, ipak se može zaključiti na osnovu činjenica delom iznesenih i u ovoj kolumni, da su snage ARJ PVO VJ uspešno obavile svoj zadatak, oborivši relativno veliki broj bespilotnih letelica, krstarećih raketa i velikih avionskih projektila. U nekoliko slučajeva uspevale su da pogode i avione NATO pakta. Na primer, (najmanje) 4 aviona A-10, od čega 2 sa IC raketama i 2 sa protivavionskom artiljerijom – izvor: “NATO`s Air War for Kosovo – A Strategic and Operational Assessment“ u poglavlju „Friction and Operational Problems“.
Zoran Vukosavljević je koautor knjige Nebeski štit sa zemlje – Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.
Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.
![[ANALIZA] Da li su Srbiji zaista potrebni izraelski raketni artiljerijski sistemi PULS i besposadne letelice Hermes?](https://media.tangosix.rs/2024/11/143473_215000086_-puls_fsvdk-2024-artikel-262x130.jpg)
![[POSLEDNJA VEST] Vučić najavio nabavku sistema „jačeg od HIMARS-a“ i dronova; dan ranije izraelski Elbit objavio da je prodao svoj konkurentski sistem PULS i dronove Hermes 900 „neimenovanoj evropskoj zemlji“](https://media.tangosix.rs/2024/11/jov8268_1732034004-262x130.jpg)
Tihomir Dejanović
Odlična analiza, kao i sve ranije. Vjerujem da su artilerijska i raketna sredstva pomenuta u analizi još uvijek upotrebljiva i da ih ne treba izbacivati iz upotrebe dok ne dođe nešto bolje, a i tada ih čuvati negdje u rezervi. Sjećam se pred ratove 90ih da se govorilo o inferiornosti strela 2M u odnosu na slične zapadne sisteme, međutim po završetku građanskog rata u BiH, svjedočio sam da su 96/97 međunarodne mirovne snage samo upale u magacine i pokupile do poslednjeg komada. Magacin u zgradi kub-ovskih baterija, u kasarni Zalužani su obili sjekirom, a mi smo kao p***e, nemoćno i nijemo svjedočili primitivizmu i nekulturi britanskih vojnika. Jednom smo samo potegli oružije i repetirali puške, kad su sami počeli da vršljaju oko hangara sa sredstvima kub-a, i to spontano, jer je ratni poručnik nešto popizdio. Srećom, ništa se nije desilo, a iz današnje perspektive bi i bilo glupo da jeste, kao što su bili i glupi i bespotrebni sami ratovi tog vremena. Političari su glavni i ogovorni i za jaku vojsku i da ne dođe do rata.
Радован Песторић
Оруђа 40мм су се налазила и у КоВ. Што се тиче РМ, кумборски дивизион двије, барски барем једну (а мислим да су двије), флота једну (пала у Рисански залив).
Zoran Vukosavljević
@Radovan
Ovo za Flotu sam našao podatak, ali ne i podatak da je letelica pronađena. Takođe, postoji i podatak o obaranju još 1-2 BPL od strane jedinica PVO Ratne Mornarice (PAT 40 mm), ali isto letelice nisu pronađene.
Ovakvih „slučajeva“ ima sigurno još i kod ostalih jedinica PVO.
Potrudio sam se u ovom tekstu da ispišem one BPL koje su oborene sa materijalnim dokazima, bilo da imamo njihove delove, bilo fotografije pada u okolnim zemljama (recimo CL-289 u Makedoniji i sl) ili da je sam NATO priznao obaranje BPL za koje mi nismo imali materijalni dokaz jer je nismo pronašli ili je pala van naše teritorije/akvatorije….
Još više se to vidi kod krstarećih raketa. Pisalo se da je samo u jednoj akciji kod odbrane RR centra na Obostniku, raketama Strela-2M oboreno 4 krstareće rakete. Takođe, tvrdi se i da su uspešno (usled gustine vatre) oboreni i neki V-Z projektili AGM-130 (bez podataka o količini)….
Радован Песторић
@Zoran
Током напада на Обостник, наше снаге нису дејствовале. Али током одбране Штировника оборена су три пројектила дејством оруђа 40мм. Дејствовала је и једна С-2М погађајући већ претходно топом погођени пројектил.
Zoran Vukosavljević
@Radovan
Postoje dokazi za (najmanje) 2 oborene krstareće u okolini Cetinja. Imam i slike tih oborenih krstarećih raketa.
Možda sam trebao to da uvrstim u spisak za ARJ PVO Ratne Mornarice, ali kažem: hteo sam da imam nekakav „zbir“ iz zvaničnih izvora, da ne pišem „parcijalno“.
Zato sam naveo upravo ono što kažu zvanični izvori: „više krstarećih raketa i avio projektila AGM-130“ (vezano za ARJ PVO Ratne Mornarice)….
Радован Песторић
@Zoran
У околини Цетиња није било јединица ПВО. Били би добро да видимо фотографије тих оборених пројектила са локацијама.
Nikola
To je bila neka druga vojska kad smo jos uvek verovali u bolje sutra.
A danas kakvu vojsku moze da organizuje drzava koja ne zna gde je suplja, u kojoj je san odseliti se iz nje i drzava u koju maltene niko nema poverenja.
Videli smo na primeru Ukrajine 2014. kako prolaze vojske takvih drzava. A poredjenja sa Jermenijom koja ce uslediti su suvisna, kod njih je odziv bio preko 100% a kod nas ne bi bilo ni 5%.
PeleBC
@Nikola
Prijatelju, moraš malo da razlikuješ medije i moć jermenske dijaspore od stvari u državi.
Dok su se Kim Kardašian i ostali mobilisali da pomažu matici, kompletne jedinice (spominje se čak i divizija!) su odbijale da idu na front iz Jermenije. Na kraju je došlo do panike i bukvalno spasa od strane Rusa u zadnji čas. Protivnik je bio mnogo jači i pripremljeniji. Taj narod u Jermeniji nije ni svjestan koliko je loše rat vođen i kakav je poraz doživljen. Stalno su demonstracije u Jerevanu, ali je odaziv na liniji bio slab i tu se dešavalo da uslijed tehničke nadmoći (prije svega) dolazi do kolapsa odbrane i bježanije.
Za nas koji smo bili u BiH tokom rata, bez obzira na kojoj strani, ovaj fenomen gdje je dijaspora glasna u potpaljivanju, ali je nema na terenu – itekako je poznat…
Nikola
@PeleBC
Ne znam odakle ti informacija da su Jermeni odbijali da idu na front. Popunjenost svih jedinica im je bila 100% i dobijali su zamensku opremu iz Jermenije. Te divizije koje spominješ su bile na granici i Jermenska vojska prosto nikad nije odlučila da ih upotrebi plašeći se turske agresije.
Uostalom njima su dolazili zemljaci iz inostranstva da se bori i aerodromi su im bili krcati.
Nisam siguran da bi se Pera i Đoka vratili iz Nemačke da ratuju za Kosovo.
PeleBC
Ima dosta propagande od strane Azera, sigurno, ali da se pronaći članaka o tome:
https://meduza.io/en/feature/2020/12/07/we-were-desperate-get-it
https://slate.com/news-and-politics/2020/12/armenia-azerbaijan-nagorno-karabakh.html
PeleBC
@Nikola
Ja mislim da bi se Pera iz Njemačke sakrio da ga ne bi neko hvatao da šalje pomoć (finansijsku, materijalnu), a Đoka bi na sva usta prosipao priče o v(ij)ekovnim ognjištima, te uz ikonografiju koja nam je tako postala poznata 90-tih kupio ljekove kojima ističe rok za bagatelu i pojavio se na granici kao humanitarni konvoj od jednog kombija. Time bi izbjegao tzv. ratni porez i ušao u BiH, Kosovo ili gdje već. Tu bi otišao na liniju fronta da se slika kako puca, i za dva dana se vratio nazad pun utisaka i ratnih priča.
Odosmo predaleko…
Tihomir Dejanović
Ne volim komentarisati puno, ali poređenja azersko jermenskog sukoba sa onim na prostorima bivše SFRJ su kompleksna. Obje strane su od 1988. bile dobro naoružane, propaganda jaka, međunacionalna mržnja izražena, obje strane su tražile saveznike na mnogim stranama i politički lutale, zemlje su ostale nerazvijene, naročito u ruralnim djelovima i pravno su neuređene i korumpirane… Na ju tjubu ima i ruskih pojašnjenja poraza Jermena, koji su u osnovi: loš plan odbrane, bez zaprečavanja na terenu, bez minskih polja; slaba motivisanost za odbranu, gdje su cijeli jermenski gradovi padali bez imalo otpora (Rusi tu pominju primjere Sevastopolja, Staljingrada, Lenjingrada…a ja bih naveo Vukovar od nama bližih geografskih odrednica, bosanske gradove bih izuzeo, jer poslije Vukovara je bilo poslovno tehničke saradnje zaraćenih strana); nije postojala rezerva jermenskih snaga a na kraju je dominirala tehnička nadmoć Azera na terenu. Nezahvalno je danas govoriti kako bi sukob završio i da li bi završio bez intervencije Rusije, koja u suštini nije riješila ništa. Zima bi učinila svoje, a narod bi u sukobima ginuo intenzivnije nego u uslovima primirja. Partizani u jugo stilu se ne bi pojavili a da li bi bilo ikakve gerile? mislim teško, nema je ni sad. Kako su obje strane činile ratne zločine nad civilima ne treba ih uzimati ni za jedan uzor. Tehnički nisu ništa napravili sami, već je pomoć došla sa strane a kako će platiti, čuće se. I lako je jakom i velikom čovjeku nalupati slabijeg, nego de mu plati pivo, ćevape.. Ratuju oko puste zemlje. I naše se polako zašikariše.
Nikola
@Tihomir
Poenta je bila pokazati koliko je iluzorno zanositi se da Srbija moze da mobilise efektivnu vojsku jer niko od gradjana nije motivisan da je brani, čak je i 1991. bio jako slab odziv na mobilizaciju iako su tad građani uzivali daleko veci i bolji zivotni standard nego sad. U najboljem slučaju Srbija moze da mobiliše desetak hiljada ljudi i to je to, a od prisilno mobilisane vojske rezervista se jos 1999 videlo da nema nista.
Yoda
I kada podvučemo crtu i uporedimo koje sredstvo se za 20 godina najviše razvilo i unapredilo funkcije i namenu – BPL su, čini mi se, van svake konkurencije…
Od sredstava za izviđanje su danas postale i deo formacije borbenih aviona i helikoptera.
Ko ne sagledava taj potencijal i neophodnost ulaganja u njega – kao i u sredstva koja bi se nosila protiv njih – nema šta da traži u sistemu odbrane…
Krajnje je vreme da shvatimo da se kroz strategiju „seci uši, krpi dupe“ – ostaje i bez glave…
Medo
Mozemo videti kako je posle agresije Nato sa svojom produzenom rukom pokusao da unisti sve sto je valjalo u VSiCG,od komadnog sastava pa do borbenih sredstava! Dans smo svedoci da polako dolazi sve na svoje mesto. Prage treba modernizovati zajedno sa boforsima do dolaska novog kalibra(57mm)…
Aleksa Radojičić
@Medo
Teško da ćemo videti top 57mm, da ne govorim da je top 40mm daleko bolji.
Branko
Nasa vojska sada koristi 72 topa Bofors 40mm i 18 Zirafa. Jel se zna koliko ih je bilo u upotrebi ’99?
Радован Песторић
Одприлике толико, увећано за Бофорсе и Жирафе у ЦГ (34 топа и 6 радара).
Master
Radovane potpuno si u pravu zbog sumnje za navedene lokacije….naravno da je bilo obaranja .ali i greske na takvim sistemima su rezultirale padom..a ne samo obaranje ….basih jedinica
Inace izvestaj je odlican ali svodi se na lazne odnosno netacne podatke..
Evo primera:
Ispred komande vazduhoplovnog puka stoji startni buster od neve..ostecen od dejstva pat 40mm L 70….svi smo to gledali
I za ne verovanje ko da smo svi nenormalni
Gde komandant jedinice kaze to je deo predatora….
Stojko
test je odlican ali nazalost opisuje neko vreme od pre 21 godinu. Sve BPL koje su koriscene su bile nenaoruzane i letele na relativno malim visanama, pa je nas JNA PVO sistem kako tako mogao da im se suprotstavi.
U medjuvremenu BPL su dobile naoruzanje, nove sisteme za navodjenje i upravljanje vatrom i podigle plafon leta pa ih Strela 2m vis ei ne moze dohvatiti, a mi smo u medjuvremenu Prage prebacili u zandarmeriju a Boforsa popeli na FAP. Cuveni M55 20/3 top nikad i nije bio za neku borbu protiv letelica, sem mozda za obaranje JNA Jasterbova i Galebova.
Žorž
Samo jedna informacija i danas na Skopskom aerodromu Petrovec se nalaze 4 aviona tipa A-10, koja su usled velikih ostecenja ostavljena na pomenutom aerodromu.
Dejanera
Pa gde su ti avioni? Koliko ja znam ima 4 SU 25 Makedonske vojske koji stoje parkirani zajedno sa 6 nekih helihoptera jedno 300 metara od kraja piste sa dene strane. Te A-10 video nisam! A voleo bih!
Miroslav
Čudime samo da naši nisu uspeli bar nešto uspešno da prekopiraju od tih BPL-ova kako bi napravili svoju letelicu, tu posebno mislim na Predatora i Pionira.Iranci to uspešno rade sa zapadnom opremom od bombi do BPl-ova.Imamo ozbiljan nedostatak ljuckih resursa i ako u medijima tvrde drugačije.
Gliga
Odlično pitanje! Ovo ni meni nije jasno uopšte?
minmatar
Ne mogu da kopiraju kad nemaju tehnološku bazu. I da iskopiraiju nemaju čime da proizvedu. Zemlja je posle bombardovanja od starne NATO bila desetkovana, više nismo moglu ni Yuga da napravimo. Zaboravljate da ni tehnologiju kojom su pravljeni Orlovi osamdesetih više nemamo, kako očekujete da se iskopira Predator? Moguće je dobiti bolji uvid u određene podsisteme, eventualno reprodukovati neki… iskopirati BPL nije baš tako jednostavno ni u mnogo boljim okolnostima nego ovima u kojoj se SR Jugoslavija/Srbija našla.
Nebojsa
Odlican tekst,sve sazeto na jednom mestu,naravno koliko je to bilo moguce
Sto se tice maskiranja dodao bih da je u velikoj meri koriscen prirodni materijal tipa rastinja,bar u mojoj bateriji(Bov 20/3,52 sard).Naravno koliko je polozaj to dozvoljavao,kao i doba godine.Takodje i farbanje dela smb tehnike u maskirne boje neposredno pre pocetka agresije
Grga
Plafoni leta današnjih bpl-ova.
Bayraktar tb2 8000+ m
Anka 9000+ m
Akinci 12000+m
MQ-9 Reaper 15000+m
Global hawk 18000 m
Ako znamo da je optika za ovih 20 godina enormno napredovala, oni nemaju potrebe da ih mnogo spuštaju ispod ovih visina. Tako da PATovi i MANPEDi postaju beskorisni (ako izuzmemo drnove samoubice). Čak ni Tor ne može sve da ih isprati. Jedino sistemi PEDa mogu biti adekvatni za njih. Naravno pričam o armijskoj PVO.
Aleksa Radojičić
@Grga
Samo što BPL neće moći baš konstantno da koristi plafon leta i da istovremeno obavlja svoje zadatke (bar kada pričamo o Balkanu), em zbog konfiguracije terene, em zbog vremenskih uslova, em zbog samog naoružanja koje se koristi. Tako da PATovi i LPRS definitivno nisu beskorisni.
Miro
Uspešnost turskih BPL-ova nije to što su leteli visoko nego naprotiv nisko uspešno su dejstvovali sa malih visina prikradanjem.Prvo se šalju manji dronovi tipa Orbiter koji imaju plafon leta do 3-4 hiljade metara a onda u čoporu po nekoliko Barjaktara vrše napad na već otkrivenim ciljevima koje su prosledile prethodnice.Dakle veoma je važno da imamo što slojevitiju PVO odbranu kako bi smo izbegli iznanedjenja.
Bob
Grga
To sto neka bespilotna letilica ima visok plafon leta ne znaci da moze sa te visine i gadjati. Vecina BL se mora spustiti na visinu ispod 5000 metara da bi gadjala, te je tako itekako u dometu Pat a i LPRS a.
Petar
Zbog onih izraelskih drona posvađao sam se tada sa drugaricom iz Izraela, kada beše jedan oboren.
Badava vam plafoni drona ako niste ucili meteorologije. Šta ti vidiš sa 12 km visine ? Ja nisam sunca video več mesec dana. Oblačnost.
Grga
@Aleksa
Znači da molimo Boga da bude oblačno kad nam budu dolazili u vizitu.
Aleksa Radojičić
@Grga
Ne moramo uopšte da molimo Boga, jer je oblačnost relativno česta pojava. Pa čak i kada nije oblačno, ta BPL opet mora da leti nisko da bi kvalitetno obavila svoj posao (lepo piše u tekstu da je 3000 m optimalna visina za kvalitetno izviđanje). To što BPL imaju plafon leta 8000+ metara je lepa karakteristika tih letelica, ali upitne primenljivosti u praksi. Tako da tvrdnja kako PATovi i LRPS nemaju šta da traže uopšte nisu tačni, pogotovo pošto znamo da upravo takvi sistemi konstatno uspešno napadaju BPL u Libiji, Siriji i drugim ratištima.
Branko
A kako onda sateliti snimaju?
Grga
@ Aleksa 3000 m bilo pre 20 godina. Danas nemaju potrebe da se toliko spuštaju. Da predposavimo da napadačka bpl može da se skine na 5 km( da su naši na nekoj visini od 1500-1800 m), šta ćemo sa izviđačkim? Optika je itekako uznapredovala u zadnjih 10ak godina.
Druga stvar.U Libiji i Siriji koliko mi je poznato većinu su ih poskidali Panciri, Bukovi i ruski Torovi i PED sistemi.
Aleksa Radojičić
@Grga
Da bi obavili kvalitetno izviđanje, moraju se spustiti niže. Opet tehnologija jeste napredovala, ali način na koji se izviđanje obavlja se suštinski nije promenilo i to je ono što vidimo u praksi. Čak bih ozbiljno tvrdio da izviđačko letenje na višim visinama čini BPL daleko lakšim metama za raketene sisteme PVO i lovačku avijaciju, čime se dalje olakšava njihovo obaranje, a to je nešto što se želi izbeći, koliko god BPL bile lako zamenljive.
Turski ACV-30 Korkut u Libiji je dobar primer za SPAT u dejstvu protiv BPL, a koliko znam, pokazili su se dobro. Korišćeni su i LRPS na svim ovim ratištima, sa određenim rezultatima za sebe.
mateus
Tacno je to da smo bili u to vreme dosta uspesni u obaranju BPL i krstarecih raketa. Tada su BPL bile u zacetku svoje vladavine vazdusnim prostorom i sa nekim ogranicenim mogucnostima. Tek nekoliko godina kasnije nastale su i naoruzane BPL sa sve vecim mogucnostima. Najveci uspeh nasih PVO jedinica i njeno uspesno odolevanje najmocnijoj sili na planeti je u tome sto su se preduzimale mere zastite od maskiranja, obmanjivanja na razne nacine, zatim lazni ciljevi i pravovremeno i precizno komandovanje o dislokaciji sistema PVO.
Ne moze se reci da su topovi danas bezvredni. Ko tako razmislja debelo gresi. Topovi PVO jos uvek ce biti u sastavu mnogih armija u svetu. Jer su oni u mogucnosti da pogode cilj(projektil ili kamikaza) u poslednjem trenutku kada je za upotrebu raketa kasno jer se cilj priblizio veoma blizu sistemu PVO. Artiljerija PVO moze i danas da spase mnogo ljudskih zivota i same sisteme. Takodje su jos uvek vrlo vazni laki prenosivi raketni sistemi malog dometa.
Sa druge strane slaba je to uteha o tim uspesima PVO kada su razaranja bila ogromna. Opet neki uspeh je u tome da mije bilo tih obaranja BPL i dirigovanih letelica imali bi jos vece zrtve i razaranja infrastrukture i mozda samih PVO sistema i samih jedinica.
General Smiljanic u svojoj knjizi govori da smo imali sisteme koje smo trazili od Rusije (a Jeljcin to nije odobrio i pored dobre volje vecine ruskih generala) zastitili bismo vise od 50% infrastrukture. Ako bi se i pored toga usudili na agresiju.
Sledece
Ovde je postavljeno pitanje zasto nisu iskopirane BPL koje su pale u nase ruke?
Pa kako ce da se to uradi kada se posle 2000te sistematski unistavala i drzava i vojska bacajuci drzavu u kolonijalni status. Svi koji su stekli ogromno iskustvo u tom ratu su odstranjeni iz vojske, ljudi su progankani za put u Hag, defetizam u punom zamahu. Ko je mislio o bezbednosti drzave pa samim tim i o tim nato BPL. Mi cemo jos dugo godina debelo placati u svim sferama zivota a narocito u sferi bezbednosti) elementarnu nepogodu zvanu 5 Oktobar.
minmatar
Nije to samo posle 2000. godine, moram da primetim.Da je bilo još teže poosle bombardovanja, to je neosporno.To vezivanje za datume i godine mi zvuči kao ona priča – „oni su topili i rezali a mi,evo, gradimo.“ To je jeftina demagogija nivoa mesnog odbora prigradske opštine bilo koje političke partije ( ubaci bilo koje ime, nećeš pogrešiti) u Srbiji. Prvo, zemlja je bila pod sankcijama pre toga 8 godina. Ne samo da je bio zabranjen uvoz vojne opreme i sredstava , nego je bio zabranjen uvoz energenata i svih neophodnih resursa za normalan život društva i države.
Da smo postali njihova kolonija to je jasno, zbog toga su nas pored nekih svojih strateških ciljeva i tukli. I to bi postali svakako, ko god da je bio na vlasti. Onako potučeni, nismo ni imali puno izbora ali imali su ga oni koji su se tada borili za vlast ,jedan častan izlaz – a to je da u svemu tome ne učestvuju… no izgleda da nisu mogli odoleti javnim nabavkicama, privatizacijicama i ostalim blagodetima tranzicije. Sistematski se mi uništavamo mnogo pre tog 5. oktobra ( a ni od tada nam nije ništa bolje). Ovakva magnituda naših muka se teško može napraviti za samo 20 godina. Nije sve što nam se dešava posledica nekog tamo 5.oktobra , napravili smo mi ovo sebi mnogo ranije, a taj 5.oktobar je samo jedna posledična i usputna manifestacija naše glavne osobine – apsolutnog odsustva za optše i kolektivno dobro.
Vk
Da li je odlazak velikog broja pripadnika PVO u aprilu 99 u Rusiju na obuku za PVO sisteme otežao borbu naših jedinica?