Srpska kompanija „Green Power Turbine Systems“ nastavila je sa izlaganjem na međunarodnim sajmovima koji se bave odbrambenim tehnologijama. Ove godine su, nakon premijere 2021. godine, ponovo izlagali na vazduhoplovnom sajmu u Dubaiju. Privukli su pažnju srpskih mejnstrim medija i premijerno predstavili dva nova vazduhoplovna projekta.
Pored ranije predstavljenih rešenja u formi samostalno razvijenih i proizvedenih vazduhoplovnih motora (među kojima je i prvi domaći nabojnomlazni motor) GPTS je ove godine premijerno izložio koncept kargo helikoptera nazvan „Cargo LOFT“ i besposadnu letelicu, preciznije ubojno sredstvo „PS-100“ koje može biti primenjeno i u „swarm-drone“ konceptu ili popularnije kao „dron samoubica“.
Za Tango Six su na ovogodišnjem sajmu u Dubaiju pričali direktor marketinga kompanije Lazar Igrutinović i inženjer Goran Memon. Istakli su da se ukoro očekuju vazduhoplovna testiranja njihovog projekta planirajuće navođene avio-bombe PGB-128, detaljnije su nam predstavili dva nova projekta besposadnog kargo helikoptera i „drona samoubice“ uz objašnjenje zbog čega, u formi kompanije EDePro, nisu bili prisutni na ovogodišnjem sajmu naoružanja Partner u Beogradu:
– Bilo nam je veoma važno da se i ove godine pojavimo na vazduhoplovnom sajmu u Dubaiju, time pokazujemo kontinuitet. Potrošili smo skoro dve decenije na razvoj turbomlaznih motora, došlo je vreme da ih promovišemo, prezentujemo i prodajemo. Tako smo se na ovom događaju fokusirali upravo na njihovom izlaganju. Izložili smo mali turbomotor snage 45 daN, veći snage 180 daN, kao i turboprop motor koji koristimo na našem helikopteru Stršljen.
Takođe smo prikazali i preciznu vođenu bombu za koju i dalje vlada veliko intereseovanje. Očekujemo da ćemo uskoro imati rezultate testiranja i da ćemo na osnovu tih rezultata moći da krenemo u serijsku proizvodnju.
Od noviteta tu je bespilotni helikopter nazvan „Cargo LOFT“ koji služi za izvlačenje tereta ili ranjenika sa bojišta. Tu je zatim letelica koju zovemo „Precizna udarna kamikaza“ (Precision Strike Kamikaze) PS-100.
„Dubai Air Show“ je opet bio dobra prilika da prikažemo i proizvode i koncepte koje nameravamo da radimo u budućnosti. Prikaz koncepata nama pruža mogućnost da zajedno sa investitorima razvijamo projekat, što njima daje jednu dodatnu vrednost i iskustvo da u radu sa nama nauče i tehnologije i veštine koje traži razvoj, i da savladaju probleme. Takođe, da imaju rešenje koje je specijalizovano za njih, prema njihovim potrebama, i koje im na kraju zajedničkog ugovora isporučujemo, nešto kao što je rađeno i sa sistemom ALAS kada je saradnja sa Emiratima počela 2012. godine. – priča Igrutinović za Tango Six.
Igrutinović je u razgovoru za naš portal naglasio da nameravaju da nastave sa izlaganjem na međunarodnim sajmovima. GPTS (i EDePro) je tako uz PR-DC jedina domaća privatna kompanija koja intenzivno ulaže u nastupe u inostranstvu. Međutim, kako nam je Igrutinović potvrdio, propustom organizatora ovogodišnjeg Partnera, nisu bili prisutni u svojoj zemlji:
– Mi smo u ovogodišnjem ciklusu bili u februaru na IDEX-u, zatim smo bili na FEINDEF-u u Madridu.
Na žalost nismo izlagali na beogradskom sajmu zbog propusta samih organizatora i nekih odluka koje su dovele do toga da najveća srpska firma u ovoj oblasti ne bude prisutna. Nadam se da će to u budućnosti biti drugačije, jer nama je pre svega važno da pred svojom publikom, i u svojoj zemlji, pokažemo svoja dostignuća.
Zatim smo izlagali i na IDEF-u u Turskoj koja je jedna od većih i boljih izložbi ove godine, neverovatno je koliki je porast čitave turske vojne industrije i koliko su u stanju da privuku krajnjih korisnika na izložbu u Istanbul. Pre dve nedelje smo bili u Južnoj Koreji, na veoma zanimljivom aero-mitingu i sa ovom izložbom završavamo ovogodišnji ciklus. Naredne godine počinjemo sa UMEX-om u Abu Dabiju, zatim idemo u Madrid, bićemo prisutni na Eurosatoriju, i onda ostaje par varijanti za koje ćemo se odlučiti u zavisnosti od situacije u svetu, mogućnosti i potražnje za našim proizvodima. – rekao je Igrutinović.
Novi projekti
Detaljnije o razlozima za dva nova projekta koje su prikazali ove godine u Dubaiju ali i o načinu na koji su ih razvijali, za Tango Six je pričao inženjer kompanije sa višedecenijskim iskustvom Goran Memon. Objasnio nam je razloge za početak rada na razvoju koncepta „drona-samoubice“ koji će biti prvi projekat ove vrste za kompaniju:
– Koncept je danas u literaturi, čak i stručnoj, popularno nazvan sistem dron-kamikaza, pa tako poznat i u medijima. To je nešto što treba da predstavlja bespilotnu letelicu visoke preciznosti, niske cene koštanja izrade, niskih troškova održavanja i organizacije sistema. To je danas postalo gotovo ultimativno, naročito posle aktuelnih događaja na ratištima, posebno na ukrajinskom, gde je potreba za upotrebom ovakvih letelica postala do te mere zahtevna da je to do pre dve godine bilo nezamislivo.
Mi se sada vrlo brzo približavamo onome što je do nekad bila naučna fantastika, a to je, popularno nazvano „swarming system“ u kome se u talasima, jatima, vrši dejstvo po neprijateljskim pozicijama na širokom pojasu. Takođe je omogućeno visoko zasićenje PVO sistema branioca, i na taj način se povećava efikasnost napada. Bez obzira na najsavremenije sisteme PVO, da pomenemo na primer Gvozdenu kupolu koji je sada u Izraelu aktivan, tu su zatim mobilni sistemi poput Tunguske, Pancira. Postoji problem što ni jedan sistem ne može da prati tako veliki broj ciljeva, da ih procesira i da po njima dejstvuje.
Naš novi koncept nazvan „Precision Strike 100“ ima mogućnost nošenja bojevog tereta odnosno korisnog tereta mase do 25 kg, što stvara visoku mogućnost efikasnosti, odnosno nosivnost bojeve glave mase 20 kg i više uz radijus ubojnog dejstva preko 30 metara, što je vrlo respektivno ako govorimo o razorno-rasprskavajućoj bojevoj glavi. Ako to sada multiplicirate sa većim brojem letelica, vi ste ostvarili visoko zasićenje zone napada odnosno teritorije protivnika sa relativno jeftinim sistemima, u poređenju sa efektom dejstva. To je trend koji će sve više uzimati maha, jer mnoge već afirmisane kompanije upravo rade na takvim sistemima. – priča Memon za Tango Six.
Kada se priča o GPTS-u, uvek je interesantno ilustrovati način kako kompanija funkcioniše u rasponu između inženjerskog znanja i mogućnosti proizvodnje. Činjenica da sami mogu proizvoditi visokosposobne motore manjih gabarita otvara im široku lepezu mogućnosti nastupa na globalnom tržištu:
– Kada govorimo o našim mogućnostima, i potrebama tržišta, potrebe tržišta danas visoko prevazilaze mogućnosti čak i veoma razvijenih zemalja, kompanija i namenske industrije. Mi definitivno možemo da proizvodimo određenu količinu ovih letelica, međutim kada vam neko dođe i traži nešto što se meri u hiljadama komada na godišnjem nivou, onda dolazite do jednog organizaciono-logističkog problema. Tada se postavlja pitanje da li se takva platforma isplati serijski proizvoditi u zemlji korisnika. Praktično onda govorimo o nečemu što se zove transfer tehnologije, jer vi ste onda u poziciji da vam se za tako veliku serijsku proizvodnju, više isplati da vam se uradi transfer tehnologije. Vi onda uradite potrebnu logistiku i partnera pripremite za visokoserijsku proizvodnju, ako naravno ima mogućnosti, sredstava i logistike za tako nešto. To je isplatljivije nego da sami radite jer ste lokalno suočeni sa velikim brojem poteškoća, finansijskih, kadrovskih. Za jednu visokoserijsku proizvodnju vi mesečno morate da proizvodite nekoliko stotina letelica. To je proizvodnja koja bi možda mogla da projektuje naša bivša zemlja, sa nekadašnjim kapacitetima. Uz neku jaku organizaciju, i veliki podsticaj sa strane, bi to možda mogla da radi fabrika veličine Utve. Mnoge druge zemlje takvim konceptima, modelima kooperacije, čak i partneri poput, na primer, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, insistiraju da se visokoserijska proizvodnja uspostavi na teritoriji njihovih zemalja. Takva organizacija će biti u budućnosti, i to ne samo za ove programe, to smo saznali iz kontakata sa njima, to je jedno raspoloženje, situacija na tržištu, i to će takođe biti i njihova politčka odluka. – objašnjava Memon.
GPTS je na ovogodišnjem Dubaiju predstavio i novi koncept besposadnog kargo helikoptera. Kompanija je na osnovu rada na razvoju svog projekta besposadnog helikoptera Stršljen već imala spreman pogon, avioniku, podsisteme i interfejse. „Cargo LOFT“ je slična platforma, promenjena joj je misija, neznatno promenjena konfiguracija odnosno strukturno rešenje kako bi se izvelo nošenje kargo kontejnera:
– Kargo koncept u sistemu besposadnih platformi je takođe postao jedan od dominantnih zahteva. U civilnom sektoru logistika je postala jedan od veoma važnih faktora. Već je poznato šta se dešava sa klimatskim promenama, sa zonama ugroženim požarima, vulkanima, gde je dotur humanitanih elemenata, medicinske pomoći, u pravom vremenu postao skoro ultimativan. Takođe i u zonama gde nemate više mogućnosti, čak nema ni osnovne logistike za smeštaj i operacije sa pilotiranim letelicama.
Na našem novom konceptu platforme u kargo depou postoji mogućnost prevoza više od 250 kg korisnog tereta. Kargo je posebno postao domantan u vojnom domenu. Osetljivost ratišta, posebno linija kontakata su postale veliki problem za sve armije, to znači kako vršiti dotur municije, prevoz ranjenika, kompletan sistem doturanja sa što manje gubitaka efektiva, ljudstva i materijalnih sredstava. Ovde se koristi sličan sistem kakav decenijama koriste avio-kompanije, imate standardni kontejner, na primer u našoj civilnoj avijaciji je bio čuveni kontejner L15, sad je to neki manji. Kontejner je spreman za transport ili se sprema njegov dotur, on se napuni, prikače ga na letelicu i odlazi autonomno dalje, što skraćuje vreme pripreme, transporta jer je već sve odrađeno. Ima dosta interesenata za ovakav sistem koji bi bio višenamenski, i za civilne i vojne namene. Ovaj koncept nismo mi izmislili, kad pogledate druge koji isto naporno rade na njima, kao na primer kompanija EDGE, čak su došli do konverzije bespilotnih helikoptera ka ovoj nameni, što je posledica zahteva civilnog sektora i armija.
Nosivost je 250 do 300 kg, u masu ulazi i masa kontejnera. Tu je sada diskusija da li izraditi kompozitne ili metalne kontejnere, kompozitni se prilikom transporta i manipulacije oštećuju, metalni su robusni i malo nepovoljniji što se tiče mase. U obe kombinacije morate da imate kapacitet od 250+ kg i to je cilj kome mi težimo u ovoj konfiguraciji helikoptera. To naravno ne remeti njegovu osnovnu funkciju jer uklanjanjem kontejnera i ostavljanjem veznih tačaka sa nosačima naoružanja, kao i različite opreme, vi ostavljate funkciju letelice kakvu je originalno imala.
Smatramo da će kargo koncepcija prva zaživeti na tržištu, nadam se da će to biti jedan od prvih realizovanih ugovora. To će se i dogoditi, jer je naš helikopter u završnoj fazi razvoja, letna ispitivanja počinju vrlo uskoro, jer je sistem upravljanja praktično već konfigursian, i dobrim delom ispitan na zemlji. – ispričao je Goran Memon iz kompanije GPTS za Tango Six.
Mile
Ne kapiram ć, nude dronove i ako bi neko hteo da kupi nekoliko hiljada oni ne mogu da prodaju jer nemaju nikakav kapacitet da toliko naprave,svašta
Gladius
Mile
Evo objasnjenja oni urade dizajn ispitaju i prodaju dokumentaciju,a kupac posle organizuje proizvodnju
PSA
Ko će da kupi kad nije završeno? Oni traže partnere unapred da vide koji koncept ima najviše šanse za prodaju. Ako neko hoće da kupi, dok se završi razvoj ili će da prošire kapacitete ili će da uđu u kooperaciju sa nekom drugom firmom iz namenske (oni navode UTVU) ili da obave transfer tehnologije (piše uostalom sve u tekstu). Oni su ionako specijalizovani za neke konkretne komponentei razvoj. A u pravu su. Kargo i sve te utility varijante bespilotnih su bukvalno premijum liga koju svi zapostavljaju zbog ovioh borbenih kao prioritetnih a opet su to sistemi bez kojih neka buduća vojska neće moći. Ako to odrade kako treba ima da se batale od para.
evroprc
Концентрација на квалитет и иновацију коју неспорно спроводе, мора да добије уз сваку могућу државну Подршку и индустриско-производни епилог!!
Дакле заговарам да држава, направи опет једну индустрију Погоских система , а то поред ваздувопловних, подразумева и фабрику клипних мотора, електро мотора и подсистема.
Погоско машинство мора да има и производни дом у Србији!!
Основи су већ ту, само храбро, нека људи раде ове остану у земљи и стварају. Ако ћемо 100 Милопна Евра и више издвајати за Спортске и културне објекте, нека њих, онда мора обавезно и 3 и више пута толико издвајати на развојно истраћивачке и произвдне објекте, високе домаће технологије! Препоручујем и медијима и јавности и тим предузећима дакле , да направе студију такве производне локације у Србији и да сви лобирамо за то да се има таква производња па онда и производ у земљи !
Stojko
@PSA
A uvek postoji sansa da se zbog suvise dugackog vremena razvoja na kraju dobije prevazidjen proizvod, kao sto je ALAS.
Sve to sto ALAS moze, moze i bilo koji mnogo jeftiniji dron samoubica, i to bez kabla. Ali racunam da su na silu uvodjenjem u naoruzanje u VS, oni otplatili svoje troskove.
Алекса
@Stojko
Употреба дронова самоубице у противбродским мисијама (што је основна намена) је да кажемо идеја са изузетно ниским шансама успеха.
А да не говоримо тек о томе да захваљујући каблу, Алас има далеко већу отпорност од електронског ометања, али ништа ново на пољу паушалних оцена шта је „модерно“, а шта не.
Dragan
@Stojko
Vrednost ALASA se tek pokazuje. Anti-dron mere su sve efikasnije. Po nekim izvestajima tek trecina dronova prodje a ALASA je nemoguce ometati. Jos ALAS moze da izgubi vezu sa operatorom jer kad zakljuca metu, ne treba mu navodjenje.
Yoda
@evroprc
👏👏👏
Taj rad, država tj. namenska treba da napravi neko proizvodno javno-privatno partnerstvo – da tehničku dokumentaciju otkupljuje vojna/nanenska industrija – tj. država – koja bi je dokapitalizovala do potrebnog nivoa proizvodnje i za prifitabilni izvoz – umesto što prodajemo know-how svakome ko bi naručio čak i malo više od simbolične količine.
Tako mogu kompanije poput GPTS i da dele profit sa namenskom – nakon što država vrati eventualno uloženo u proizvidnju.
Ne sviđa mi se koncept „integratora Edepro“ – jer ne vidim da se tako prave ozbiljnije pare – osim što npr. Krušik izvozi dosta municije a kuburi u blokadi ili sl.
Možda grešim jer ne raspolažem informacijama (niti me mnogo i zanima – ne može biti mnogo drugačije od drugih drušvenih segmenata gde se vrednuje laka lova na uštrb znanja), ali to mora da pravi ozbiljne pare – ili da ih ne troši…
Jale
Ludi moramo razumeti nasu situaciju u vezi istrazivanja i uvodjenja nekih srestava u naoruzanje jednostavno nalazimo se pod jednim ogromnim pritiskom sa svih strana jedan primer je aerodrom Dubrave kod Sjenice kada smo bili spremni da ga vratimo u funkciju i skoro razminirali desilo se nista.Zasto?
Stojko
@Dragan
Niti je to sto ai rekao testirano u realnim uslovima kad stanica za navodjenje stoji na sred livade dok raketa lagano putuje ka cilju a kabl se odmktava i gledas da se ne upetlja u nesto, niti znamo koliko kosta ALAS i isolati li se imati ih. Znaci verujemo reklamama.
Let2
Hvala za rad koji ulazete da pokazete sve ove teme. Bilo bi sjajno, ne znam koliko je izvodljivo da nadjete te ljude poput konstruktora i da sa njima obavite mozda neki duzi intervju o svemu od toga kako su poceli da se bave svojim poslom do proizvoda koje proizvode. Praviti takve motore sigurno nije bilo jednostavno i verovatno bi publici posebno mladjoj, mozda bilo zanimljivo da cuju kako se stize do toga.
Djuka
Imas na YT brdo radova ljudi koji konstruisu i prave mlazne motore u svojim garazama. Imas nekog lika iz Rusije koji je posto mu je dosadilo da se igra sa modelima aviona na mlazni pogon, svoju turbinu instalirao na bicikl itd.
Let2
@Djuka
Pravljenje mlaznih motora u garazi koji rade par minuta nije nesto sto ima bas mnogo dodirnih tacaka sa pravim mlaznim ili turbomlaznim motorima. Jeste zabavno i neki uvod u pricu ali dosta toga sto se tu vidi nije bas nesto sto ima realne koristi ili smisla u konstrukciji motora.
Stojko
@Алекса
Nasoj vojsci je protivbrodska borba prioritet.
PSA
Razvoj Alasa su masno platile UAE, a njima borba protiv malih plovila Iranske garde jeste prioritet.
Алекса
@Stojko
Алас као ракета се може користи за све и свашта. Али његов први купац, УАЕ је у читаву причу управо ушао због противбродске потребе коју Алас одлично покрива.
А колико је је Алас застарео, показује веома реална процена да би Украјинци продали бар половину дронова које добију за Аласе, који би били далеко отпорнији на ометање од тих истих дронова, те имали већу употребну вредности.