[ANALIZA] Er Srbijin „Izveštaj o održivosti“: Do sada neobjavljeni podaci o poslovanju nacionalne avio-kompanije u 2025. godini

Srpska nacionalna avio-kompanija objavila je pre dve nedelje svoj prvi Izveštaj o održivosti, dokument od skoro 100 strana koji pokriva poslovnu 2025. godinu.

Ovo je prvi put da Er Srbija svoje poslovanje prikazuje po metodologiji GRI standarda, a dokument u pojedinim delovima može predstavljati detaljniju poslovnu krvnu sliku kompanije i svakako nudi pregršt interesantnih podataka (i onih koji to, naravno, uopšte nisu).

Reč je o dokumentu iz domena ESG mode, koji se obično svrstava u kategoriju korporativnog PR-a i marketinga, budući da, kako i sama Er Srbija precizira u izveštaju, predstavlja internu reviziju i validaciju, bez eksterne verifikacije.

Međutim, izveštaj sadrži znatnu količinu operativnih, finansijskih i strukovnih podataka koji do sada nisu bili objavljeni na jednom mestu, uključujući i one koje kompanija u svojim redovnim saopštenjima za medije ne pominje.

Saobraćaj: rušenje rekorda starog 38 godina

Er Srbija je u 2025. godini prevezla 4,57 miliona putnika, što je rast od 2,9 odsto u odnosu na 4,44 miliona iz 2024. godine. Kako izveštaj navodi, 28. decembra 2025. prevezen je putnik kojim je oboren rekord koji je JAT postavio davne 1987. godine.

Izveštaj taj trenutak stavlja u kontekst: tadašnji rekord postavljen je, kako se navodi, na tržištu sa znatno manje konkurencije i bez Otvorenog neba. Od rebrendiranja u Er Srbiju 2013. godine, kompanija je prevezla više od 35 miliona putnika.

Mreža je, kako se navodi, sa 90 destinacija u 2024. proširena na 93 destinacije u 2025, uz rast od tri odsto. Kapacitet je iskazan sa 7,6 milijardi ponuđenih putničkih kilometara (ASK).

Izveštaj ne navodi ni popunjenost ni broj letova na godišnjem nivou, a tačnost polazaka pominje tek usput. Prema podacima koje je Er Srbija saopštila u januaru, prosečna popunjenost u 2025. iznosila je 78 odsto, uz 48.925 realizovanih letova. Kada se te brojke ukrste sa podacima iz izveštaja, dobija se prosečna potrošnja od oko 4.429 kilograma goriva i oko 14 tona CO2 po letu, odnosno 47,4 kilograma goriva po prevezenom putniku.

Jedan od najzanimljivijih podataka u celom dokumentu krije se upravo u tabeli o kategorijama dobavljača, u polju posvećenom zemaljskom opsluživanju. Tu stoji da je tačnost letova (OTP – „On Time Performance“) u 2025. iznosila 68 odsto.

Nezavisno od izveštaja, a radi konteksta, Er Srbija je u avgustu ove godine ostvarila najbolji mesečni rezultat u svojoj istoriji, sa 616.479 prevezenih putnika u redovnom i čarter saobraćaju, što je 10 odsto više nego u avgustu prošle godine. Popunjenost je u avgustu dostigla 83,6 odsto, a u periodu od januara do avgusta iznosila je 77,1 odsto.

Izveštaj navodi da je flota kompanije u 2025. godini brojala 29 aviona i da je njena prosečna starost iznosila 13,83 godine.

Prosečna starost po tipovima letelica u prošloj godini, prema izveštaju, iznosila je: ATR 72-600 – 10,2 godine, A330-200 – 13,25, E195 – 12,67 i A320/A319 – 17,08 godina.

Gorivo i emisije

Er Srbija je prvi put objavila obračun sopstvenih emisija, razvrstan po kategorijama potrošnje energije. Kako stoji u izveštaju, „Scope 1“ emisije iznosile su 685.433 tone CO2 ekvivalenta, od čega 684.766 tona otpada na sagorevanje avionskog goriva, 467 tona na službena vozila i 200 tona na zemaljsku opremu (agregate i klima-jedinice u sopstvenom vlasništvu). „Scope 2“, odnosno emisije iz kupljene električne energije za korporativne objekte, iznosile su 1.104 tone.

Iz priloga se vidi da je utrošeno 216.705 tona Jet A-1 goriva.

Er Srbija je, kako izveštaj navodi, u 2025. prvi put koristila održivo avio-gorivo – 3.681 tonu SAF-a, što je oko 1,7 odsto ukupne potrošnje goriva. Ta brojka je, treba istaći, relativno visoka za kompaniju iz zemlje koja nije članica EU.

Ovde se, međutim, pojavljuje i kontradikcija u samom dokumentu: u poglavlju 7.2 stoji da je Er Srbija „u 2025. napravila prvi korak ka održivom avio-gorivu“, dok se u poglavlju 8.4 navodi da kompanija „od 2024. godine koristi SAF u meri u kojoj tržišna dostupnost dozvoljava“. Reč je zapravo o početku upotrebe SAF-a pod EU obavezama, o čemu je Tango Six prvi izvestio 2024. godine.

Letovi koje za Er Srbiju obavljaju „airBaltic“ i „Bulgaria Air“ pod ACMI aranžmanima ne ulaze u „Scope 1“, jer avioni i posade pripadaju drugom operateru. Istovremeno, Er Srbija u ovom izveštaju uopšte ne iskazuje „Scope 3“ emisije: ni indirektne emisije iz proizvodnje i transporta goriva, ni emisije zemaljskog opsluživanja koje obavljaju treća lica, ni emisije iz zakupljenih kapaciteta. Izveštaj i sam delimično priznaje taj problem, navodeći da najveći deo zemaljskog opsluživanja obavljaju treća lica sopstvenom opremom i da to „izlazi iz granica ovog izveštaja“.

EU ETS, CORSIA i „ReFuelEU“

Izveštaj obrađuje i finansijske implikacije klimatskih propisa i navodi tri izvora troška: sistem trgovine emisijama EU (EU ETS), šemu CORSIA i uredbu „ReFuelEU“, po kojoj minimalni udeo SAF-a u gorivu natočenom na aerodromima EU raste sa dva odsto u 2025. na 70 odsto do 2050. godine. Kako izveštaj navodi, kompanija te troškove „prati i budžetira u okviru planskog ciklusa“ i očekuje njihov rast.

U izveštaju nema podatka o tome koliko je Er Srbija u 2025. platila za emisione jedinice i CORSIA obaveze, kao ni o zanimljivoj i često kontroverznoj stavci u „airline“ biznisu – kolika je bila razlika u ceni između 3.681 tone SAF-a i iste količine konvencionalnog kerozina.

Podsećamo, izveštaj obuhvata 2025. godinu, pa rat na Bliskom istoku i njime izazvan dramatičan skok cene kerozina nisu mogli biti uključeni.

Treba naglasiti i svojevrsnu prednost Er Srbije u ovom segmentu, koja proističe iz ne baš povoljne činjenice da Srbija nije članica EU. Naime, EU ETS se primenjuje na letove unutar Evropskog ekonomskog prostora, a „ReFuelEU“ na gorivo natočeno na aerodromima EU. Za kompaniju čija je gotovo cela mreža strukturisana kao letovi iz Beograda i nazad, obuhvat ovih obaveza je bitno manji.

Finansije

Prihod kompanije u prošloj godini porastao je sa 700,8 na 719,5 miliona evra (rast od 2,7 odsto). Operativni troškovi – gorivo, zemaljsko opsluživanje, održavanje i zakup – porasli su sa 551,6 na 570 miliona evra, dakle za 3,3 odsto, brže od prihoda.

„Zadržana ekonomska vrednost“ pala je sa 41,5 na 35,6 miliona evra, odnosno za oko 14 odsto. Treba naglasiti da to nije isto što i neto dobit: prema podacima objavljenim u aprilu, Er Srbija je 2025. završila sa dobiti pre oporezivanja od 45,3 miliona evra, nakon 41,3 miliona neto dobiti u 2024. godini.

Troškovi zarada i naknada zaposlenima pali su sa 59,2 na 52,5 miliona evra, dakle za 11,3 odsto, dok je prosečan broj zaposlenih u istom periodu porastao za 1,9 odsto. To znači pad prosečnog troška po zaposlenom sa oko 39.300 na oko 34.250 evra godišnje.

Plaćanja državi po osnovu poreza, taksi i naknada pala su sa 18,5 na 11,1 miliona evra, dakle za 40 odsto, u godini u kojoj su i prihod i broj putnika rasli.

Jedna od najjasnijih tabela u izveštaju je pregled državne finansijske pomoći. Kako izveštaj navodi, u 2025. godini Er Srbija je primila nula evra po osnovu poreskih olakšica, subvencija, investicionih podsticaja, grantova za istraživanje i razvoj i državnih garancija.

Jedina stavka je 5,7 miliona evra za linije pod obavezom javnog prevoza (PSO) iz Niša i Kraljeva, u odnosu na 5,6 miliona godinu ranije. U 2025. je, kako se navodi, realizovano 1.646 PSO segmenata, od čega 322 u saobraćaju sa Kraljevom, a preostala 1.324 u saobraćaju sa Nišem. To daje prosečnu subvenciju od oko 3.460 evra po segmentu.

Kako stoji u izveštaju, Er Srbija je u 2025. sarađivala sa 1.571 aktivnim dobavljačem, od kojih je 601 registrovan u Srbiji (38,3 odsto), a 970 u inostranstvu.

Najveća kategorija nabavke je avionsko gorivo, a kao bezbednosno kritične kategorije izveštaj izdvaja održavanje (MRO) i zemaljsko opsluživanje.

Ljudi: 1.533 zaposlena, 268 pilota, 412 članova kabinske posade

Kadrovski deo izveštaja je najbogatiji podacima. Prosečan broj zaposlenih u 2025. bio je 1.533, u odnosu na 1.506 godinu ranije.

Er Srbija je u 2025. imala u proseku 268 pilota (256 muškaraca i 12 žena) i 412 članova kabinske posade (302 žene i 110 muškaraca). To je oko 9,2 pilota po avionu, dok letačke i kabinske posade zajedno čine oko 44 odsto ukupnog broja zaposlenih.

Udeo pilotkinja porastao je sa 3,7 na 4,7 odsto, što izveštaj poredi sa evropskim i svetskim prosekom od pet do šest odsto koji navode ICAO, IATA i EASA.

Deo izveštaja o obuci sadrži podatke koje srpska nacionalna avio-kompanija do sada gotovo nikada nije javno objavljivala. Kako stoji u prilogu, Er Srbija godišnje obučava 100 novih kandidata za kabinsku posadu, a novi članovi posade u prvoj godini stiču ovlašćenja za četiri tipa aviona. Na A320 floti je 120 pilota, a kompanija interno realizuje 960 sati godišnje obuke na „Level D“ simulatorima za ovaj tip.

Kadetski program za pilote, pokrenut u oktobru 2024. sa 10 kandidata, u 2025. je proširen na 20 kadeta, uz najavu novog kadetskog programa za pozicije vazduhoplovnih inženjera u 2026.

Er Srbija je ovim izveštajem prvi put objavila i analizu odnosa zarada, u kojoj ima podataka manje ili više zanimljivih za čitaoce koje interesuje industrija.

U uvodnom tekstu i u delu o ciljevima održivog razvoja navodi se da je analiza sprovedena za sve veće grupe poslova i da nije utvrđen značajan platni jaz kod kabinske posade, kapetana i prvih oficira. Prema kompanijskim podacima, odnos plata žena i muškaraca kod kabinske posade je 1,00, kod kapetana 1,12, a kod prvih oficira 0,99.

Zanimljiv je i podatak da je odnos povećanja plate najplaćenijeg zaposlenog prema medijalnom povećanju iznosio 0,83, što znači da je zaposleni sa medijalnom zaradom dobio procentualno veće povećanje od najplaćenijeg. Uz to, izveštaj u fusnoti navodi da je najviša primanja u kompaniji imala osoba koja istovremeno obavlja pilotsku i izvršnu rukovodeću funkciju, što objašnjava odnos od 2,7 između najviše i medijalne plate u izvršnom menadžmentu.

Bezbednost letenja: IOSA po 11. put i 2.172 dobrovoljne prijave

Bezbednost letenja kompanije je, kako izveštaj navodi, najviše ocenjena tema u „analizi materijalnosti“, i kod zaposlenih (4,60) i kod eksternih zainteresovanih strana (5,00).

Er Srbija je u 2025. obnovila IOSA sertifikaciju, i to je, kako se navodi, 11. uzastopna uspešna revizija. Sertifikat važi do 25. februara 2027, a revizija iz decembra 2024. obuhvatila je više od 900 operativnih i bezbednosnih standarda, uz zatvaranje 100 odsto nalaza.

Kompanija navodi da je dobrovoljnih bezbednosnih prijava (VSR) bilo 2.172, što je 38 odsto više nego u 2024, kada ih je bilo 1.573. Prijava iz letačkih operacija (ASR) bilo je 655 (godinu ranije 643), a obaveznih prijava događaja (MOR) 219, skoro 30 odsto više nego u 2024, kada ih je bilo 169. Er Srbija ni u 2025, kao ni godinu ranije, nije imala ozbiljnih incidenata po klasifikaciji ICAO, niti udesa, a internih bezbednosnih provera bilo je četiri (u 2024. pet).

Rast broja dobrovoljnih prijava izveštaj tumači kao znak zdrave kulture izveštavanja i funkcionisanja principa „Just Culture“, uz politiku da se zaposleni koji prijave nenamernu grešku, kako Er Srbija tvrdi, ne sankcionišu.

Procenti putničkog (ne)zadovoljstva

Broj reklamacija pao je sa 38.368 na 34.510, odnosno za 10,1 odsto, što izveštaj tumači kao pozitivan pokazatelj kvaliteta usluge.

Ovaj podatak dobija pravi smisao tek u kontekstu: 34.510 reklamacija na 4,57 miliona prevezenih putnika znači da je prigovor podnelo oko 0,76 odsto putnika.

Najčešći povodi za reklamacije su, kako se navodi, kašnjenja letova, otkazivanja i oštećenje prtljaga.

Izveštaj navodi i da je ukupan broj pratilaca na društvenim mrežama porastao sa 510.000 na 531.000.