U Hrvatskoj MiG-ovi padaju, u Srbiji ne lete

BEOGRAD – Juče se iznad područija Donje Lomnice, kod mesta Velika Gorica, srušio lovački avion MiG-21bisD ev. broja 121 iz sastava hrvatskog ratnog vazduhoplovstva. Pilot pukovnik Stanko Hrženjak se uspešno katapultirao a iako je avion pao blizu naseljenog područija, iako su delovi padali blizu stambenih kuća, niko na zemlji nije povređen.

Avion je prethodno bio u formaciji od 5 aviona MiG-21 koji su preletanjem iznad kninske tvrđave učestvovali u proslavi Dana pobede i domovinske zahvalnosti i Dana hrvatskih branitelja. Na konferenciji za novinare pilot je izneo informacije da je avionu nedaleko od aerodroma Pleso otkazao hidraulični sistem, da je krenuo na sletanje najkraćim mogućim načinom ali da se onda motor zapalio a kabina ispunila dimom. Kada je otkazao motor avion je bio na visini od 500 metara pri brzini od 400 kilometara na čas. Katapultirao se na visini od svega 200 metara a avion je pao na 300 metara od pilota. Prethodno taj dan nije bilo problema sa ovim avionom. Pukovnik Stanko Hrženjak je jedan od iskusnijih hrvatskih pilota sa stažom od 25 godina a što se tiče aviona, primerak ev. broja 121 je pre 11 godina bio na remontu u Rumuniji dok su mu prošle godine istekli svi resursi. Ipak, kako su dokupljeni avioni iz Ukrajine kasnili njemu je, kao i još jednom avionu izmenom pravilnika o vojnom vazduhoplovstvu, produžen resurs, po mnogima na ilegalan način i faktički ’’samo na papiru’’. Za desetak dana avion je trebao biti prizemljen i zvanično povučen iz naoružanja.

Podsetimo, Hrvatska se u nedostatku finansijskih sredstava za nabavku novih višenamenskih borbenih aviona, prošle godine odlučila da u Ukrajini remontuje 7 svojih MiG-ova 21 uz dokup još pet jednosedih aviona. Tih pet dokupljenih aviona su bivše alžirske letelice, zvanično su proizvedeni 1976. a imaju mali nalet, do 600 sati. Upravo je bilo predviđeno da se oni prvo isporuče jer su već bili remontovani pre par godina. Međutim, ovaj posao vredan 17, 7 miliona evra se odužio zbog problema sa remontom i integracijom nove elektronske opreme, a iako je isporučeno svih 5 dopkupljenih aviona do danas je zvanično u naoružanje primljeno samo tri jednoseda kao i jedan dvosed. Problemi sa tim avionima nedvosmisleno postoje a upravo je na preletu od Plesa ka Zemuniku (deo aviona je učestvovao na Otvorenom danu baze) isti pilot imao kvar na stajnom trapu dokupljenog aviona. Eskadrila od 12 remontovanih MiG-ova 21 trebalo bi da reši problem kontrole vazdušnog prostora Hrvatske narednih 5-7 godina. Da li je vredelo i bilo isplativo izvršiti remont i dokup ovih vrlo starih aviona, pokazaće samo vreme. Komandant hrvatskih vazduhoplovnih snaga je juče izjavio da će Hrvatska 2016. morati da odluči da li će se borbena komponenta HRZ ugasiti ili će se ići dalje sa nabavkom novih ili polovnih savremenih višenamenskih borbenih aviona.
 

Ništa bolje ni u Srbiji

Kao što je poznato V i PVO Srbije već više od dva meseca nema dežurni lovački par zbog nedostataka akumulatora. U slučaju krajnje nužde avioni bi mogli da polete ali kako nisu u dežurstvu opravdano je pitanje njihove ispravnosti i brzine reakcije na eventualnu uzbunu.

Pre prizemljenja lovaca bilo je aktivno svega oko 6 aviona, dva MiG-a 21bis, jedan dvosed MiG-21UM, dva MiG-a 29B i jedan dvosed MiG-29UB. U dežurstvu su se do septembra prošle godine nalazili samo MiG-ovi 21bis a tada su u sistem PVO bila uključena i dva MiG-a 29, čiji su piloti dežurali naizmenično sa pilotima aviona MiG-21.

Višegodišnji problemi sa održavanjem i nabavkom delova za MiG-ove 29 dovodili su do toga da je flota često bila prizemljivana. Tako su prvo nedostajale gume, zatim piropatrone za izbaciva sedišta da bi sve to kulminiralo pre više od dva meseca, prizemljivanjem kompletne lovačke avijacije zbog akumulatora.

Istovremeno sa problemima operativne raspoloživosti MiG-ova 29 lovačka avijacija se suočila i sa smanjenjem broja aviona MiG-21. U proteklih nekoliko godina ’’ispalo’’ je nekoliko aviona kojima je istekao životni vek a prošle godine je na dva aviona vek produžen, na jednom avionu godinu dana a na drugom dve godine. To je urađeno uz saglasnost ruskih stručnjaka iz kompanije RSK MiG koji su tada pregledali 11 aviona MiG-21bis Izdelije 75A. Podsetimo, na Batajnici se nalazi 11 aviona MiG-21bis podvarijante Izdelije 75B koji su proizvedeni u periodu od 1977. do 1979. godine a tu je i 11 aviona MiG-21bis Izdelije 75A godišta od 1979. do 1983. Životni vek aviona MiG-21bis je 30 godina ili 2400 sati naleta, dakle srpskim avionima je životni vek istekao u periodu 2007-2013. Što se tiče dvoseda na Batajnici se nalazi 7 dvoseda MiG-21UM proizvedenih od 1977. do 1986. a od toga su dva na remontu u Vazduhoplovnom Zavodu ’’Moma Stanojlović’’. Ovaj zavod sposoban je za remont i jednoseda i dvoseda ali je samo na dvosedima moguće produženje životnog veka.

Nakon pregleda i ocene stanja aviona MiG-21bis Izdelije 75A, Srbija se ipak nije odlučila za njihov remont i produženje veka, iako se može reći da ima aviona koji su u relativno dobrom stanju zbog malog naleta. Istovremeno nije ništa urađeno i na nabavci preko potrebnih akumulatora za lovce a ni na osposobljavanju četvtog MiG-a 29 koji ne leti već skoro 4 godine.

Do danas, na političkom i finansijskom planu nije urađeno ništa konkretno u pravcu nabavke novih višenamenskih borbenih aviona. Prošle godine državno rukovodstvo nekoliko puta je najavljivalo da smo zainteresovani za nabavku 6 ruskih borbenih aviona MiG-35, zatim je sve to utihnulo da bi ove godine ministar odbrane najavio mogučnost da se ovog meseca u Rusiji potpiše ugovor o robnom kreditu vrednom 1, 428 milijardi dolara za nabavku tehnike za V i PVO. Ipak o svemu ovome mora odlučiti kompletna Vlada koja je u cilju izlaska iz velike ekonomske krize započela reforme koja se pre svega ogledaju u smanjenju plata, povećanju poreza i najbitnije – štednji. Koliko je realno da država apsorbuje ovakav kredit pokazaće vreme ali gotovo da niko ozbiljan više ne veruje u tu mogućnost.

Ako se sadašnja situacija sa lovačkom avijacijom Srbije nastavi, kako bude prolazilo vreme postojaće sve veće šanse da se ona i ugasi. Za razliku od jučerašnjih izjava hrvatskih vazduhoplovnih starešina njihove srpske kolege ni u jednoj javnoj izjavi nisu pokrenule mogućnost ukidanja pojedinih suvišnih flota, tipova letelica a o planovima optimizacije opreme i ljudstva da ne govorimo.

Slobodno se može reći da svojim nečinjenjem i nezainteresovanošću, državno rukovodstvo pokazuje veliki nemar i nebrigu prema svojim oružanim snagama. ViPVO je, podsetićemo, bilo jedino smisleno oružje u našem poslednjem ratu i najbrža opcija prilikom pomoći ugroženom civilnom stanovištvu.

Potreba za ovim, u moderno vreme najbitnijem, segmentu oružanih snaga postoji. Drastične odluke predstoje i zbog godina nečinjenja biće bolne i neprijatnije. Još samo da se nađe neko sa dovoljno hrabrosti da ih donese.