Sve varijante moguće modernizacije srpskih MiG-ova 29

Donacija šest aviona MiG-29 iz Rusije koji bi, po poslednjim zvaničnim najavama trebalo da stignu do aprila, značajno će pojačati lovačku avijaciju srpskog RV i PVO. Odmah nakon dolaska u Srbiju avioni će biti upućeni u Vazduhoplovni zavod “Moma Stanojlović“ gde će narednih meseci biti dovedeni na nivo postojećih srpskih aviona koji su prilikom remonta 2008. i 2010. pretpeli manje modifikacije.

Nakon završetka radova ruski avioni biće predati jedinici a nakon toga na remont i modernizaciju idu 4 naša primerka. Neke detalje obima modernizacije smo već saznali a ministar odbrane je juče saopštio da će to biti nivo SM standarda. Na osnovu te izjave kao i prethodne najave premijera Vučića i pomoćnika ministra odbrane Nenada Miloradovića da će avioni imati radar Žuk koju varijanta SM nema, moglo bi se desiti da naši avioni budu nešto između MiG-29SM i SMT. Zbog toga ćemo se ovoga puta baviti opisom ove dve modifikacije uz prikaz i modernizovanih dvoseda.

Jedan od najpoznatijih borbenih aviona 20. veka sasvim sigurno jeste sovjetski laki frontovski lovac MiG-29. Njegova proizvodnja bila je zaustavljena 1991. godine do kada je samo za vazduhoplovne snage SSSR-a proizvedeno preko 900 primeraka. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, ekonomski onemoćala Rusija nije više mogla da finansira ne samo nabavke nove tehnike već i dalji razvoj postojećih platformi. Takav je bio slučaj i sa Opitno-konstrukcionim biroom (OKB) MiG, samim tim i sa avionom MiG-29.

Konkretno, prekinut je rad na varijanti 9.15 odnosno MiG-29M koji je po svojim taktičko-tehničkim karakteristikama odgovara američkom F-16C Block 50 i 52. Ruska vojska nije imala novca za nabavku ovih aviona a dalje usavršavanje 9.15 obnovljeno je tek nakon 2000. godine kroz projekte aviona MiG-29K i KUB (9.41 i 47), MiG-29M i M2 (9.61 i 67) i MiG-35. Ipak tokom 90.tih godina rukovodstvo i stručnjaci ANPK (Avijacijski naučno-proizvodni kompleks, bivši OKB) MiG nisu sedeli skrštenih ruku i u veoma teškim uslovima pokušavali su i trudili se da prežive.

MiG-29SM (9.12SM i 9.13SM)

Iz razloga što MiG-29M nije ušao u operativnu upotrebu ruskih vazduhoplovnoh snaga samim tim ovaj avion nije mogao biti spreman ni za izvoz. Kako bi opstao na tržištu MiG je zbog toga morao da pripremi paket modernizacije aviona MiG-29 pa je početkom 90.tih započet rad na modifikaciji MiG-a 29S (9.13S) koja je do tada bila najnaprednija varijanta u operativnoj upotrebi. Tako se 1995. pojavio višenamenski borbeni avion MiG-29SM a modernizacija je pre svega podrazumevala integraciju vođenog naoružanja vazduh-zemlja uz podrazumevanu modifikaciju radara i elektronske opreme.

MiG-29SM poseduje višenamenski radar N019ME koji predstavlja modifikaciju radara N019M “Topaz“ sa aviona MiG-29S u odnosu na koji ima nešto slabije mogućnosti. Istovremeno može pratiti 10 ciljeva u vazduhu a omogućuje istovremeno gađanje dva cilja. U sastav radiolokacionog nišanskog kompleksa uveden je novi radiolokacioni kanal ARLK sa autonomin računarom MVK-04. Radi primene televizijski samonavođenih ubojnih sredstava klase vazduh-zemlja, u sistem za upravljanje vatrom (SUV) je uključen i televizijski kanal sa autonomnim računarom.

Ovako modifikovan SUV omogućuje da se slika sa televizijske glave za samonavođenje prikazuje na višenamenskom kolor displeju MFI-54 koji je ugrađen umesto radarskog pokazivača. Modernizovan je i optoelektronski nišansko-navigacijski sistem, tu je zatim novi višenamenski centralni računar, navigacijski sistem uz primenu GPS a primenjena je i magistrala podataka po standardu MIL-STD-1553B.

Prilikom razvoja borbenog aviona, u Rusiji a ranije i u SSSR-u, Opitno-konstrukcioni biroi obično su imali po nekoliko opitnih primeraka koji su korišćeni za razne modifikacije i modernizacije. Tako su neki od njih tokom svog veka upotrebe više puta pretpreli različite izmene, postajali prototipovi za više varijanti i bilo je veoma taško raščlaniti šta su oni sve prošli a praćenje sudbina tih aviona je dosta komplikovano.

Tako je i prototip MiG-a 29SM (9.13SM), avion sa evidencijskim brojem 331 pre toga bio prototip verzije 9.13S kada je nosio evidencijski broj 05 a pre dovođenja na standard 9.13S je bio jedan od prototipova varijante 9.13. Nakon završetka programa razvoja 9.13SM avion 331 postaće i prvi optini avion varijante MiG-29SMT 9.17 ovoga puta sa evidencijskim brojem 405.

MiG se potrudio da se ova modernizacija ponudi i korisnicima verzije 9.12 pa je u programu korišćen i avion varijante 9.12S sa evidencijskim brojem 777 (koji će posle postati i MiG-29SMT 9.19) kao i primerak sa brojem 357 koji je služio i kao demonstrator sa ugrađenim sistemom za popunu gorivom u vazduhu (IFR) MiG-29SD (9.12SD). Osim IFR za 9.12SM i SD ponuđena je i mogućnost nošenja potkrilnih rezervoara PTB-1150 (dva komada). U avion su se ugrađivali motori RD-33 serije 2 sa resursom od 1000 sati kao i motori serije 3 kod kojih resurs iznosi 2000 sati.

MiG-29SM je zadržao naoružanje vazduh-vazduh verzije MiG-29S koje je obuhvatalo rakete R-77 (do 6 raketa RVV-AE), R-27 (do dve rakete R-27R/R1/ER ili R-27T/T1/ET) i R-73 (do 6 raketa R-73/E/L). Od vođenih ubojnih sredstava vazduh-zemlja može poneti do dve televizijski samonavođene rakete H-29T i TE ili do četiri televizijski samonavođene bombe KAB-500Kr ili KAB-500-OD.

Do 1998. godine završena su ispitivanja integrisanja i protivradarskih raketa H-31P sa pasivnim radarskim samonavođenjem a MiG-29SM ih može nositi dve. Takođe uz avion se nude i protivbrodske rakete sa aktivnim radarskim samonavođenjem H-31A. Na varijanti 9.13SM povećana je i nosivost spoljašnjeg tereta koja iznosi do 4000 kg na 6 potkrilnih nosača.

Do sada su u svetu na ovaj ili sličan nivo, svoje avione modernizovali samo Peru i Sirija. Peru je 2008. potpisao ugovor od 106 miliona dolara za modifikaciju 6 aviona 9.13 i dva dvoseda. Osim radara N019ME, nove elektronske opreme, mogućnost nošenja vođenog naoružanja vazduh-zemlja avioni su dobili i sistem za popunu gorivom u vazduhu poput onog na beloruskom MiG-29BM.

Oznaka peruanskih aviona jednoseda je MiG-29SM-P (negde se može naći i oznaka SMP). Na fotografijama peruanskih aviona još uvek nije viđeno precizno naoružanje za napade na ciljeve na zemlji a postoje informacije da ga Peru još uvek nije nabavio.

Zvanični detalji o sirijskoj modifikaciji aviona 9.12B na nivo MiG-29SM su nepoznati ali se vremenom na osnovu fotografija i video snimaka moglo videti da je deo aviona sposobno za nošenje raketa vazduh-vazduh R-77 kao i vođenih ubojnih sredstava vazduh-zemlja.

Neki elementi iz paketa modernizacije nivoa MiG-29SM korišćeni su prilikom modifikacije aviona MiG-29 za vazduhoplovne snage Slovačke i Srbije. Primer za to su višenamenski pokazivač MFI-54 i upravljački pult PUS-29 za prikaz podataka navigacije i identifikacije. Slovački avioni nose oznake MiG-29AS i UBS iako RSK MiG ovaj standard danas prikazuje kao MiG-29SD.

MiG-29SMT (9.17, 9.18 i 9.19) i MiG-29UPG (9.20)

Još dok je trajao rad na testiranju varijante MiG-29SM, ANPK MiG započeo je aktivnosti na razvoju još radikalnije modernizacije aviona MiG-29 kojim bi se otklonile sve njegove slabosti. Kako bi se dodatno osavremenio i kako po taktičko-tehničkim karakteristikama ne bi više zaostajao za višenamenskim borbenim avionima 4. generacije stvorena je nova verzija sa znatno modernijom elektronskom opremom, većom nosivošću spoljašnjeg tereta, većim doletom i borbenim radijusom, sa dužim resursima i životnim vekom.

Reč je o MiG-u 29SMT (T – toplivo – na ruskom “gorivo“) koji je MiG nudio kao paket modernizacije za 9.12 i 9.13 ali i kao nov proizvod s obzirom da je u pogonima fabrika početkom 90.tih ostalo, po nekim procenama preko 100 nedovršenih jednoseda starijih varijanti. Ti nezavršeni avioni su naknadno prodavani u modifikaciji po želji kupca a među njima su se našle i dve novije varijacije MiG-a 29SMT. Treba istaći i to da su prilikom razvijanja SMT-a koriščeni i neke komponente koje su razvijene u programu MiG-29M 9.15.

Radi povećanja količine goriva odlučeno je da se na dorzalnom delu trupa dodaju dva nova rezervoara. Tu je montiran jedan veći rezervoar kapaciteta 1400 litara goriva a iza njega manji za 480 litara. Ova dva rezervoara su se lako i brzo mogla skinuti radi pristupa određenim sistemima prilikom pregleda u okviru održavanja. Prvobitni plan je bio da se u krilima i trupu postavi ukupno 10 rezervoara sa dodatnih 3170 litara ali se od toga odustalo jer je zaključeno da bi avion bio pretežak i da bi manevarske mogućnosti bile mnogo slabije.

Prvi opitni avion u programu SMT u prvobitnoj varijanti 9.17 bio je MiG-29SM 9.13SM sa ev. brojem 331 koji je postao MiG-29SMT 405 ali je u početku dobio samo predviđene modifikacije kokpita dok je dodavanje leđnih rezervoara za gorivo usledilo kasnije. Takođe na njemu nije izvršena ni promena pozicije vazdušne kočnice. Njegov prvi let nakon izmena obavljen je 29. novembra 1997. Dodavanje leđnih rezervoara (koji ipak nisu bili u funkciji) kao i leđne vazdušne kočnice izvršeno je do aprila 1998.

Ovaj demonstrator prvi put je prikazan na međunarodnoj izložbi ILA’98 u Berlinu maja 1998. kada je već dobio i sistem za popunu gorivom u vazduhu (takođe nije bio u funkciji). Za ovu priliku ispod trupa je bio okačen i kontejner sa nišanskom opremom CLDP francuske kompanije Thompson-CSF kako bi se pokazalo da je RSK MiG spreman i na integraciju zapadne elektronske opreme.

Prvi “pravi“ prototip 9.17 bio je avion u verziji 9.12 čija je modifikacija započeka krajem 1997. da bi letna ispitivanja u nekompletnoj konfiguraciji započela 28. novembra iste godine. Marta 1998. započeli su radovi dovođenja aviona na puni standard 9.17 da bi prvi let bio izvršen 14. jula a avion je dobio ev. broj 917. Ubrzo zatim prikazan je i na međunarodnom aeromitingu u Farnborou kada je imao i prikaz letnih mogućnosti prilikom kojeg se videlo da je ova verzija zadržala dobre letne karakteristike.

Letna ispitivanja aviona 917 završena su krajem 1998. a istovremeno je počela modifikacija i trećeg prototipa, aviona 9.12 ev. broj 12 koji je, kada je postao 9.17 dobio broj 01 sa kojim je i poleteo januara 1999. Ovaj avion bio je obrazac za predviđenu modernizaciju ruske flote aviona MiG-29 koja međutim nikada nije realizovana.

Varijanta MiG-29SMT, Izdelije 9.17 imala je 40 procenata više goriva od varijante 9.12, ergonomija kokpita je drastično poboljšana, smanjen je broj instrumenata za 50 procenata, broj upozoravajućih lampica za 60 procenata i broj prekidača za 40 posto. Takođe primenjene su i HOTAS komande a sistem za kontrolu leta bio je kombinovan – mehanički i električni. Nosivost je povećana na 4500 kg, takođe na 6 potkrilnih nosača a naoružanje je u odnosu na MiG-29SM ostalo nepromenjeno. Za familiju SMT ali i kasnije verzije MiG-a 29 napravljen je i novi spoljašnji rezervoar za gorivo kapaciteta 2275 litara koji se postavlja između gondola motora.

Ugrađen je novi radar N019MP koji je imao sposobnost otkrivanja ciljeva na kopnu i moru kao i mogućnost mapiranja terena a prethodno je ovaj radar ispitan na avionu 9.13 ev. broja 04. Na instrument tabli su dominirala dva višenamenska pokazivača što će ostati odlika i narednih varijanti 9.18 i 9.19. Paket nove avionike obuhvatao je sisteme za navigaciju, komunikaciju i identifikaciju, linkove za razmenu podataka i komandovanje, sistem za protivelektronska dejstva MSP-418K, magistrala podataka po standardu MIL-STD-1553B. Treba reći da je svaki od tri prototipa 9.17 imao različiti paket elektronike od kojih je mnoga bila u procesu ispitivanja.

Dolet aviona sa tri spoljašnja tanka iznosio je 3500 km a borbeni radijus se kretao od 1100 do 1550 km. Životni vek povećan je na 30 godina ili 4000 sati naleta. Postojali su planovi za dalju razradu varijante 9.17 i to dodavanjem dodatnih rezervoara za gorivo u trupu i krilima. Potom je ova verzija trebala da dobije i motore RD-43 potiska od po 98 kN sa vektorisanim potiskom, digitalne električne komande leta, novi radar, nišansko-navigacijski kontejner, životni vek od 6000 sati. Međutim sva ova poboljšanja nisu primenjena u praksi a mnogi sistemi nikada nisu ni razvijeni.

Sve modifikacije koje su realizovane na 9.17 ipak nisu našle primenu u modernizaciji postojećih aviona MiG-29 a dalje finansiranje ovog projekta je prekinuto. Avion sa ev. brojem 917 nastavio je da leti kao leteća laboratorija za ispitivanje različitih avionskih sistema.

U prvoj polovini 2000.tih paralelno se radilo na još dve verzije MiG-a 29SMT koji su jedno vreme označavani i kao MiG-29SMT2. Prvi od njih je bio 9.18 na kome je u potpunosti zadržan oblik zmaja varijante 9.12 ali sa sistemom za popunu goriva u vazduhu poput onog na 9.17. Ova varijanta SMT-a dobila je sasvim nov paket avionike koji je obuhvatio radar N010ME Žuk-ME dometa 120 km za cilj veličine lovca (5 m2), novi sistem za kontrolu vatre, dva višenamenska kolor pokazivača MFI-10-06, navigaciju uz primenu GPS, automatski sistem za kontrolu leta a u avion se mogla ugraditi opema po želji i potrebi kupca.

9.18 prvi put je javno prikazan na međunarodnoj vazduhoplovoj izložbi MAKS-2003. a iste godine Jemen je naručio 18 jednoseda u ovoj varijanti uz još 4 dvoseda MiG-29UB (verzija 9.53 sa sistemom za popunu gorivom u vazduhu). Svi avioni isporučeni su do kraja 2005. godine.

Avion MiG-29SM ev. broja 777 je takođe doveden na standard 9.18 i kao takav su na njemu završena početna ispitivanja. Već početkom novembra 2005. godine ovaj avion je modifikovan i to dodavanjem dodatnog leđnog rezervoara za gorivo kapaciteta 950 litara. Prvo međunarodno prikazivanje imao je na aeromitingu IDEX-2005. u Dubaiju. Naknadno, ova verzija je dobila novu oznaku projektnog biroa – 9.19. Decembra 2006. napravljen je još jedan prototip verzije 9.19 sa ev. brojem 919.

2006. godine Alžir je potpisao ugovor za nabavku 28 aviona MiG-29SMT 9.19A i 6 dvoseda MiG-29UBM 9.53A ali je nakon 15 isporučenih aviona ovaj posao otkazan zbog nezadovoljstva alžirske strane kvalitetom aviona. Navodno su u avione bili ugrađeni delovi čije stanje nije zadovoljavajuće i koji nisu novi. Zbog toga je u Rusiji bilo uhapšeno nekoliko direktora firmi koje su bile zadužene za isporuku delova a Alžir je umesto MiG-ova nabavio još 16 Su-30MKA.

Avioni su vraćeni Rusiji koja je odlučila da pomogne kompaniji RSK MiG i otkupi avione za svoje vojno-vazduhoplovne snage. U periodu od 2008-2010. bivši alžirski avion su nakon dovođenja na ruski standard, ušli u sastav dve eskadrile 14. lovačkog avijacijskog puka, baza Kursk-Halino.

Varijanta 9.19 poslužila je kao osnova za novu verziju MiG-29UPG 9.20 koji predstavlja paket modernizacije aviona MiG-29B Ratnog Vazduhoplovstva Indije. Ugovor za modernizaciju 62 aviona među kojima su i dvosedi, u vrednosti od oko 900 miliona dolara potpisan je marta 2008. godine. Prototip 9.20 poleteo je 4. februara 2011. godine a ugovorom je bilo definisano da se u Rusiji izvrši modernizacija 6 aviona dok će ostali biti dorađeni u Indiji od elemenata proizvedenih u Rusiji. Isporuka prva tri aviona realizovana je decembra 2012 a prvi avion modernizovan u Indiji poleteo je februara 2015.

MiG-29UPG dobio je između ostalog novi radar Žuk-M2E, francuski navigacijski sistem Safran 95N, optoelektronski sistem OLS-UEM, sistem prikazivanja podataka na kacigi pilota izraelske firme Elbit, motore RD-33 serije 3, nove dispenzere mamaca. Osim toga životni vek je produžen na 3500 sati naleta ili vremenski na 40 godina. Naoružanje je ostalo isto kao kod aviona MiG-29SM i SMT s tim što je dodata mogućnost nošenja protivbrodskih raketa H-35.

Novi posao za RSK MiG obezbeđen je 29. februara 2012. kada je sa ruskim Ministarstvom odbrane potpisan ugovor o isporuci 14 aviona MiG-29SMT 9.19R i dva dvoseda MiG-29UBR 9.53R. Svi avioni su isporučeni 2015. i 2016. i popunili su jednu eskadrilu 116. školskog centra za borbenu primenu, aerodrom Privoložskij kod Astrahana. Spolja se ovi avioni malo razlikuju od osnovne verzije 9.19 a osim pojedinih antena najuočljivija razlika su dispenzeri mamaca montirani na zadnjem delu bokova gondola motora. U razvoju 9.19R korišćen je 9.19A evidencijskog broja 22.

Dvosedi MiG-29UBT, UBM (9.51T – 9.52, 9.53)

Stvaranjem višenamenskog borbenog aviona MiG-29SMT koji se radikalno razlikovao od ranijih verzija, bilo je logično da se napravi i dvosed koji će služiti za obuku i prelaz na jednosed. Ujedno znatno bi se poboljšale veoma skromne borbene mogućnosti dvoseda MiG-29UB. Početkom 1998. započeti su radovi na modifikaciji aviona MiG-29UB ev. broja 304 koji je kao i SMT dobio dva leđna rezervoara za gorivo što mu je davalo karakterističan izgled. Nova verzija dvoseda dobila je oznaku MiG-29UBT Izdelije 9.51T (T – toplivo).

I pored postavljanja dva leđna rezervoara, vazdušna kočnica i kontejner sa padobranom su ostali isti. Prednje kabina bila je identična kao kod jednoseda, sa dva pokazivača dok je zadnja kabina imala tri. Na avionu je izvršena i priprema za ugradnju radara kao i ugradnja iste avionike kao kod SMT. Konverzija je završena u maju 1998. a 25. avgusta je izvršen i prvi let. Zajedno sa jednosedom 9.17 prvi put je prikazan na Farnborou septembra iste godine.

Od naoružanja 9.51T je dobio mogućnost upotrebe raketa vazduh-vazduh R-27T, televizijski samonavođenih bombi KAB-500Kr, televizijski vođenih raketa vazduh-zemlja H-29T, protivradarskih raketa H-31P. Omogućeno je i nošenje dva spoljašnja rezervoara za gorivo PTB-1150.

Marta 1999. započeli su radovi na drugom prototipu MiG-29UBT koji je imao određene izmene u odnosu na prvi pa je dobio novu oznaku biroa 9.52 i ev. broj 952 (kasnije 52, 052). Za razliku od 9.51T u 9.52 je ugrađen radar Osa-2 dometa do 65 km za cilj klase lovca, postavljen je i sistem za popunu gorivom u vazduhu kao kod SMT 9.17 kao i ista vazdušna kočnica.

Prvi let 9.52 izvršen je 24. maja 1999., avion je prikazan juna iste godine u Le Buržeu kao i na MAKS-u u avgustu. Ugradnjom radara proširen je arsenal naoružanja i to raketama vazduh-vazduh R-27R i R-77.

9.52 je doživeo sudbinu SMT 9.17 a naredne unapređene varijante dvoseda odgovarale su novim verzijama jednoseda 9.18 i 9.19 ali bez dodatnih leđnih rezervoara i bez radara. Jemen je nabavio 4 MiG-29UBM koji se spolja razlikovao od MiG-29UB samo po sistemu za popunu gorivom u vazduhu. Alžir je bio naručio 6 aviona sa oznakom 9.53A koji je odgovarao SMT 9.19 a ti avioni su kasnije, kao i jednosedi ušli u sastav VVS Rusije.

U sastav VKS Rusije 2015. godine ušla su i dva aviona MiG-29UBR 9.53R za obuku pilota SMTR 9.19R a indijski dvosed koji odgovaraju jednosedu MiG-29UPG 9.20 su označeni kao MiG-29UB UPG. Pre nekoliko godina pojavile su se fotografije tamnosivo obojenog dvoseda UBM ev. broj 139 koji je na nosu imao oznaku za radioaktivnost što može značiti da je taj primerak imao ugrađen radar.