Kraj karijere poslednjih MiG-ova 21 u Evropi: Hrvatski vazdušni prostor privremeno će čuvati Italijani i Mađari

Ministasrtvo odbrane Hrvatske (MORH) saopštilo je 30. novembra da će se od nedelje 1. decembra mirnodopski zadatak nadzora i zaštite vazdušnog prostora Hrvatske, privremeno obavljati iz vazduhoplovnih baza susednih savezničkih zemalja Italije i Mađarske, kao i da će se to obavljati italijanskim borbenim avionima EF-2000 i mađarskim Gripenima.

Istovremeno se navodi da Rafali neće obavljati ovu dužnost „kako se ne bi uticalo na obuku pilota“.

Takođe se naglašava da Hrvatska neće imati troškove, odnosno da te usluge neće plaćati. Pritom se napominje da ‘‘i druge članice NATO-a u prijelaznom razdoblju obuke svojih pilota za Air Policing, odnosno formiranje dežurnog borbenog dvojca, privremeno su povjeravale svojim saveznicama‘‘.

Ovome je prethodilo potpisivanje bilateralnih sporazuma (Technical Arrangement) na nivou oružanih snaga, u ime ministarstava odbrane potpisali su ih komandanti ratnih vazduhoplovstva, i njihova primena je počela upravo 1. decembra.

Iz MORH-a još navode da su do primene tih sporazuma dežurni borbeni par činili avioni MiG-21, da od juče oni više neće biti u sastavu tog dežurstva, odnosno neće se više koristiti za Air Policing.

Italijanski i mađarski borbeni avioni trebalo bi da čuvaju hrvatski vazdušni prostor do postizanja početne operativne sposobnosti hrvatske eskadrile naoružane Rafalima. Ranije je zvanično objavljeno da bi to bi trebalo da se postigne do kraja 2025. Sada MORH navodi da bi saveznički avioni trebali biti angažovani ili do kraja sledeće godine, ili do početka 2026.

191. eskadrila lovačkih aviona, 91. brigade HRZ-a sa aerodroma Pleso trenutno raspolaže sa 7 Rafala (5 jednoseda EC i dva dvoseda DC), preostalih pet jednoseda treba da stigne do kraja aprila 2025, tempom od jednog aviona mesečno. HRZ je poslednjih godina koristio svega nekoliko MiG-ova 21 za koje je zvanično bilo saopšteno da im resursi ističu 2023-2024. Stoga je upotreba ovih aviona u Hrvatskoj najverovatnije završena, a bile su to poslednje aktivne „Dvatesetjedinice“ u Evropi.

Karijera MiG-a 21 u hrvatskom ratnom vazduhoplovstvu trajala je skoro 33 godine. HRZ je svoj prvi primerak dobilo 4. februara 1992. prebegom pilota JNA Danijela Borovića avionom MiG-21bis-SAU (L-17) ev.broj 17133 iz vazduhoplovne baze Žejava kod Bihaća. Prelet je izvršen predveče toga dana po mraku, a Borović je sleteo na aerodrom Pula. Avion je dobio hrvatski evidencijski broj 101 i uvršten je u 1. eskadrilu borbenih vazduhoplova. Oboren je 24. juna 1992. iznad Bosne i Hercegovine.

Sledeća dva aviona MiG-21 hrvatsko RV dobija 15. maja 1992. takođe preletom pilota JNA hrvatske nacionalnosti i to sa aerodroma Ponikve kod Užica. Taj dan formacija od osam aviona MiG-21 (četiri para) je uvežbavala program za Dan RV i PVO. Prvi je poleteo pilot Ivica Ivandić u avionu MiG-21bis-SAU 17167 koji se odvojio od svog para i odleteo na aerodrom Resnik kod Splita. Nakon njega pilot Ivan Selak avionom MiG-21bis-Lazur 17235 vrši preletanje na aerodrom Pleso kod Zagreba. Selakov avion u HRZ dobija evidencijski broj 102 i naziv „Osvetnik Dubrovnika“, otpisan je 2004. godine. Avion kojim je preleteo Ivandić postaje 103 „Osvetnik Vukovara“, oboren je 14. septembra 1993. iznad Vrginmosta.

Krajem 1993. i početkom 1994. Hrvatska i pored embarga na isporuke naoružanja uspeva da preko Ukrajne iz Kirgizije, nabavi 40 aviona MiG-21 proizvedenih u periodu 1972 i 1980. Avioni su do riječkog aerodroma na ostrvu Krk dovezeni transportnim avionima, nakon čega su odvezeni u Vazduhoplovno-tehnički zavod „Zmaj“ Velika Gorica gde su sklopljeni.

U naoružanje je ušlo 23 jednoseda MiG-21bis (ev. brojevi 104-126), tri dvoseda MiG-21UM (ev. brojevi 160, 162 i 163) a ostalih 14 aviona je kanibalizovano za rezervne delove. Borbeno su upotrebljavani sve do kraja ratnih sukoba septembra 1995. U tim akcijama oboren je još jedan MiG-21bis (ev. broj 119), 2. maja 1995. iznad zapadne Slavonije u akciji „Bljesak“.

Šest aviona izgubljeno je u miru. Prvi 16. aprila 1995. (avion br. 104), drugi 14. avgusta 1996. (avion 109), dva aviona jednoseda (avioni br. 108 i 120) izgubljena su 23. septembra 2010. kada su se na vežbi gadjanja ciljeva na zemlji, kod Slunja, sudarila u vazduhu, piloti su se spasili katapultiranjem. 5. avgusta 2014. se usled tehničkog kvara srušio jednosed ‘‘121‘‘, a poslednji udes dogodio se 22. decembra 2022. godine kada je izgubljen dvosed ‘‘164‘‘ čiji piloti su se uspešno katapultirali.

Hrvatska se 2003. godine odlučuje za remont i modifikaciju osam svojih jednoseda (108, 110, 115, 116, 117, 120, 121, 122), a iste godine su nabavljena i četiri dodatna dvoseda (ev. brojevi 164-167). Po nekim podacima nabavljeni su iz Poljske mada ima i indicija da su to u stvari rumunski avioni. Ugovor od 8,2 miliona dolara sa rumunskom kompanijom „Aerostar“ obuhvatao je remont tih 12 aviona kao i ugradnju zapadnih sistema za komunikaciju, identifikaciju i navigaciju. Nakon remonta avioni su označeni kao MiG-21bisD i MiG-21UMD (D – Dorađeni).

Još jedan remont i doradu hrvatski MiG-ovi 21 prošli su u Ukrajini, u periodu od 2013-2015. Na remont čija je ukupna vrednost bila 17,7 miliona evra poslato je samo 7 postojećih aviona (jednosedi 116, 117, 118 i dvosedi 164-167), dok je 5 jednoseda MiG-21bis dokupljeno (ev. brojevi 131-135). Vrlo brzo će se ispostaviti da su nabavljeni avioni problematični, i da su 2016. godine čak 4 prizemljena (svi osim 133).

Pre Hrvatske, MiG-ove 21 je prethodno iz naoružanja maja 2023. godine povukla Rumunija, u Srbiji su prestali da lete nakon tragedije koja se dogodila 25. septembra 2020. Skromna svečanost ‘‘ispraćaja u penziju‘‘ organizovana je na batajničkom aerodromu maja 2021.

Hrvatska je oproštaj svojih MiG-ova za javnost održala maja ove godine na Plesu, odakle je Tango Six izveštavao.

Tango Six je 2015. godine objavio detaljan članak o istoriji upotrebe MiG-a 21 u periodu od 1962.- 2015., a nakon povlačenja iz upotrebe u Srbiji i izuzetno interesantni autorski tekst Saše Olujića, penzionisanog pilota koji je leteo na ovom tipu aviona.