Uskoro ćemo ispratiti 2015. godinu koja je, što se tiče sveta vojnog vazduhoplovstva, itekako bila interesantna. Ekonomski i politički interesi su kao i uvek najviše uticali na stanje tržišta vojnih vazduhoplova, njihove nabavke kao i na ratne sukobe u svetu.
U ovom tekstu napravićemo rekapitulaciju najznačajnih dešavanja o kojima je Tango Six u ovoj godini izveštavao a mnogi događaji bili su povod naših detaljnijih analiza.
Svet
Tržište borbenih aviona je ove godine živnulo, neki tipovi borbenih aviona dobili su prve strane korisnike i narudžbine.
Francuski Rafale su naručili Egipat i Katar, obe države po 24 aviona a Egiptu su i isporučena prva tri. I dok su oko ovog tipa aviona teški pregovori sa Indijom još uvek u toku, ova zemlja je posle velikih odlaganja napokon zvanično uvela u naoružanje domaći laki višenamenski borbeni avion Tejas. Na međunarodnom avio salonu u Dubaiju očekivalo se da će UAE takođe naručiti Rafal ali do toga ipak nije došlo. Iznenađenje je stiglo iz Kuvajta koji bi umesto očekivanih Super Horneta trebalo da nabavi 28 aviona EF-2000. Postoje informacije da Kuvajt ipak neće odustati ni od američkih aviona i da će i oni biti naručeni.
Prvi strani vojni korisnik češkog lakog višenamenskog borbenog aviona L-159 ALCA postao je Irak kome su isporučena dva od 12 naručenih aviona. Nakon tri godine pregovora NR Kina je naručila 24 ruska Su-35S a za ovaj tip odlučila se i Indonezija koja još uvek nije potpisala ugovor. Navodno je u igri 12 aviona koji bi zamenili flotu aviona F-5. Ugovor za dodatne avione nije potpisan ni za ruske Vazdušno-kosmičke snage a narudžbina za još 48 aviona se očekivala na ovogodišnjem MAKS-u. Malezija je za sada odložila odluku o nabavci novih aviona i odlučila se za modernizaciju flote ruskih lovaca MiG-29.
Novi korisnik aviona Su-30 je Kazahstan čijem ratnom vazduhoplovstvu su ove godine isporučena 4 Su-30SM a poslednje informacije govore o tome da je naručeno još sedam aviona. Neki izvori govore o tome da bi do 2020. trebalo da bude nabavljeno ukupno 36 aviona.
Na ovogodišnjem Le Buržeu zvanično je objavljeno da je i kinesko-pakistanski borbeni avion FC-1/JF-17 dobio prvu narudžbinu ali detalji još nisu saopšteni. Kasnije su se u medijima pojavile infromacije da je to Mjanmar i da je ova zemlja naručila 6 aviona za 145 miliona dolara. Zatim se spominjala i Šri Lanka ali do danas nemamo nijedan dokaz da je ovaj avion zaista nekome prodat.
Svoj prvi let obavio je srednji transportni avion KC-390 u koji Brazilci polažu velike nade. U programu razvoja i proizvodnje učestvuju i druge inostrane kompanije kao što su ENAER iz Čilea, FAdeA iz Argentine, OGMA iz Portugala, Aero Vodochody iz Češke a takođe učestvuje i vlada Kolumbije. Avion bi na tržištu trebalo da bude konkurencija američkom C-130J a osim vojne planirana je i civilna komercijalna verzija. Osim brazilskog RV za avion su zainteresovani Kolumbija, Argentina, Čile, Portugal, Češka kao i veliki broj drugih država.
Južna Koreja se definitivno dogovorila sa Indonezijom o razvoju višenamenskog borbenog aviona a na tome radi i Turska. Uspešan pohod na tržište nastavlja i južnokorejski trenažno-borbeni avion T-50 “Golden Eagle“ kao i njegova borbena varijanta FA-50. Prve avione dobili su Irak i Filipini dok ih je Tajland naručio. Interesantno, Uzbekistan je bio zainteresovan za kupovinu 12 T-50 ali su SAD osujetile ovaj posao.
Sukobi
Kada je reč o sukobima u svetu krajem marta arapska koalicija na čelu sa Saudijskom Arabijom započela je prvo vazdušne udare na snage šiitskih pobunjenika Huta u Jemenu a zatim i kopnenu akciju. Operacija je nazvana ‘’Decisive Storm’’ – logistički je podržavaju SAD a koaliciju čine još Bahrein, Egipat, Jordan, Katar, Kuvajt, Maroko, Sudan i UAE.
Već treću godinu u Libiji traje tzv. Drugi građanski rat u kojoj ratuju četiri glavne rivalske organizacije od kojih dve imaju pod kontrolom određene vazduhoplovne efektive. Zvaničnu međunarodno priznatu Vladu podržavaju Egipat i UAE dok Islamska vlada uživa podršku Katara, Sudana i Turske. Obe strane trude se da koliko toliko osposobe vazduhoplovnu tehniku koju kontrolišu pa su se tako na nebu Libije mogli videti školsko-borbeni avioni L-39 i G-2, lovci MiG-21, MiG-23, jurišnici Jastreb, Su-22 i Mirage F1AD pa čak i lovci-presretači MiG-25. Egipat je počeo da Vladi Libije isporučuje lovce MiG-21 i helikoptere Mi-8.
Najveću pažnju sveta svakako je privukla ruska vazdušna intervencija u Siriji koja je započela 30. septembra. Njoj je prethodilo stacioniranje borbenih vazduhoplova Su-24, Su-25, Su-30, Su-34, Mi-8 i Mi-24 u bazu Basel Al Asad blzu Latakije. Rusi su vremenom u borbenim dejstvima upotrebili i krstareće rakete koje su lansirali sa brodova iz Kaspijskog mora kao i iz podmornice koja se nalazila u istočnom Mediteranu. Vazdušni udari dali su dobre rezultate, sirijska vojska napreduje sporo ali sigurno, ruski vazduhoplovi imali su u proseku više naleta nego avioni zapadne koalicije a napravili su i mnogo više štete islamistima.
Nakon rušenja ruskog putničkog aviona iznad Sinaja za koju je odgovornost preuzela tzv. Islamska država, Rusija je počela i sa upotrebom srednjih bombardera Tu-22M kao i strategijskih bombardera-raketonosaca Tu-95 i Tu-160. Napeta situacija u vazduhu na tursko-sirijskoj granici kulminirala je 24. novembra kada je turski lovac F-16 oborio ruski taktički bombarder Su-24. Nakon ovog incidenta ruski borbeni avioni počeli su da lete samo u pratnji lovaca Su-30SM a Rusija je u bazu Hmejmim postavila i raketni sistem S-400.
Region
Najinteresantija dešavanja ove godine u regionu dogodila su se u Hrvatskoj i Bugarskoj.
Naši zapadni susedi su nakon višemesečnog kašnjenja uveli u operativnu upotrebu i poslednji od 12 u Ukrajni remontovanih i nabavljenih lovaca-presretača MiG-21 i tako borbenoj komponenti svog RV-a, kako-tako, omogućili da preživi do nekih boljih vremena. Paralelno sa tim državni vrh radi na procesu nabavke višenamenskih borbenih aviona. Na adrese više svetskih proizvođača hrvatsko Ministarstvo odbrane poslalo je tzv. Zahtev za informacijama i neki od njih su već poslali neobavezujuće ponude. Navodno bi do kraja 2016. trebalo biti donesena odluka šta i kako dalje što se tiče borbene avijacije.
Akro-grupa hrvatskog RV ostala je u prvoj polovini godine gotovo bez cele postave jer su petorica pilota odlučila da napuste Hrvatsku i dalju karijeru nastave u Kataru leteći u njihovoj akro grupi na avionima PC-21 za mesečnu platu od 30-35 hiljada dolara. Nova postava imala je premijeru već u julu mesecu na ovogodišnjem aeromitingu CIAV u Varaždinu.
HRZ i PZO bi sledeće godine, ukoliko sve prođe po planu, trebalo da dobije 16 lakih izviđačko-borbenih helikoptera OH-58D “Kiowa Warrior“. Ovi helikopteri bi stigli kao donacija SAD a hrvatska vojna delegacija je u novembru, prilikom posete američkim bazama imala zadatak da izabere najbolje primerke koje su SAD proglasile viškom.
Početkom godine u Bugarskoj je najavljeno da bi ova država u budućnosti mogla svoje lovce MiG-29 umesto u Rusiji da remontuje u Poljskoj. Kako je Bugarska članica EU i NATO i pošto su zbog krize u Ukrajni odnosi sa Rusijom pogoršani ovakav potez je bio očekivan. U oktobru je konačno potpisan ugovor o remontu 6 motora RD-33 u poljskim zavodima a bugarski avioni će takođe u naredne dve godine koristiti dva motora sa poljskih MiG-ova 29. Ruski proizvođač aviona RSK MiG upozorio je na moguće loše posledice ovakvog posla na dalju upotrebu aviona i bezbednost pilota i zapretila da će uskratiti logističku podršku bugarskim lovcima.
Komandant RV Bugarske general Rumen Radev je zbog veoma lošeg stanja ovog vida bugarske vojske početkom oktobra podneo ostavku koju je na intervenciju premijera ubrzo povukao. Njegovi vapaji i kritike upućene državnom vrhu povodom nezavidne situacije RV-a ostale su gotovo neprimećene a nakon ovog poteza premijer Borisov je obećao izdvajanje dodatnih sredstava kako bi se stanje popravilo. To ipak do danas nije učinjeno a general Radev je uputio još jedno pismo u kome govori da je bugarska vojna avijacija pred kolapsom.
Ne samo da je operativnost tehnike mala, nalet pilota minimalan već je država pokazala da nema ozbiljan plan i volju za rešavanje problema borbene komponente RV Bugarske koje će na samom kraju godine ostati i bez lovaca-presretača MiG-21. Preostali lovci MiG-29 zbog njihove malobrojnosti i slabe aktivnosti neće biti dovoljni za efikasnu kontrolu vazdušnog prostora naših istočnih komšija.
Kratkotrajni sukob sa terorističkom grupom ubačenom sa teritorije Kosova i Metohije koji je vođen početkom maja pokazao je nespremnost vojnih vazduhoplovnih snaga Makedonije za vatrena dejstva. Nijedan vazduhoplov koji bi mogao da bude upotrebljen u borbi nije bio operativan. Makedonsko ratno vazduhoplovstvo se godinama zapostavljalo što je dovelo i do toga da specijalne snage nisu imale neposrednu vatrenu podršku.
Jedna pozitivna vest stigla je iz Rumunije čija će fabrika aviona u gradu Brašov ponovo proizvoditi francuske helikoptere. Reč je o modelu H215 koja predstavlja pojednostavljenu varijantu helikoptera Super Puma. Udeo delova proizvedenih u Rumuniji trebalo bi na kraju da dostigne 30-35%, zaposliće se još 300 ljudi, površina proizvodnih hala biće 10000 m² a evropska kompanija Airbus Helicopters, koja će biti i vlasnik fabrike, uložiće 50 miliona evra. Pretpostavlja se da će ovo biti i dobra prilika da RV Rumunije u budućnosti helikopterima H215 zameni postojeću flotu Puma a Super Pume iz rumunske fabrike trebalo bi da na tržištu budu konkurencija ruskom helikopteru Mi-17.
Iz Slovenije je početkom oktobra stigla još jedna više nego dobra vest o tome da je proizvođač aviona “Pipistrel“ pobedio na indijskom tenderu za kupovinu 194 ultralaka aviona koji će biti namenjeni RV, RM Indije kao i njihovom Nacionalnom programu kadeta. Ugovor podrazumeva i isporuku još 100 aviona nakon tri godine ako ih kupac bude tražio. Pipistrelova kompozitna letelica Virus SW80 u verziji za Indiju nosiće naziv Garud a na tenderu koji je trajao od 2011. učestvovalo je 11 svetski poznatih proizvođača ove klase aviona.
Srbija
RV i PVO Vojske Srbije je preživelo još jednu tešku godinu, možda i najtežu u proteklih 15 godina.
2015. obeležio je udes transportnog helikoptera Mi-17 u kome nije bilo preživelih. Iako su istrage sprovedene, pojedini generali kažnjeni, javnost i dalje zvanično nije upoznata sa svim okolnostima i činiocima koji su uticali da se ova tragedija dogodi.
Kao jedna od posledica ove katastrofe državni vrh je odlučio i obećao kupovinu novih helikoptera. Najavljena su dva ruska helikoptera Mi-17 a u postupku nabavke zatražene su ponude koje su stizale iz Rusije, Francuske i zapadne Evrope. Pored ruskih helikoptera najavljivani su i helikopteri koji su označeni kao ’’nemački’’ ali zvanično nije saopšteno o kom tipu se radi.
Pretpostavka je da bi to bili francuski srednji transporteri iz familije Super Puma. Oni bi u različitim kombinacijama mogli da stignu u vidu polovnih ili novih helikoptera a kao deo paketa takođe najavljene saradnje za kompanijom Airbus.
U raznim izjavama i intervjuima premijer i ministar odbrane više puta su rekli da će ruski helikopteri doleteti u decembru a ’’nemački’’ u ovoj ali i u 2016. godini. Potpisivanje ugovora za dva ruska helikoptera zvanično je najavljeno pre posete visoke srpske delegacije Moskvi krajem oktobra ali do toga nije došlo.
Ispostavilo se da je ugovor ipak potpisan i to još početkom septembra pa će tako Srbija prvi put posle 25 godina dobiti novoproizvedeni helikopter. Po poslednjim najavama premijera helikopteri stižu krajem januara. Od ’’nemačkih’’ helikoptera nismo naravno videli ništa ali su oni prilikom najave dolaska ruskih Mi-17 ipak pomenuti tako što je rečeno da će stići krajem 2016.
Nakon posete Moskvi predsednik vlade rekao je i da je razgovarano o tome da srpski remonti zavodi postanu jedan od centara za remont ruskih helikoptera Mi-17. Nakon toga u prvoj polovini decembra usledila je poseta delegacije kompanije ’’Ruski helikopteri’’ Ministarstvu odbrane Srbije.
Saopšteno je da će se uskoro definisati oblici i modaliteti uspostavljanja saradnje na konkretnim projektima. Ruska delegаcija je izrazila uverenje dа je posetа doprinelа uspostаvljаnju širih sаznаnjа o аktuelnim kаpаcitetimа i tehnološkoj opremljenosti srpskih vаzduhoplovnih preduzećа i da je stvorenа pretpostаvkа zа dаlje rаzmаtrаnje mogućnosti sаrаdnje.
Skoro istovremeno ministar odbrane daje informaciju da su u toku pregovori o mogućoj saradnji sa Erbasom koja uključuje, pored nabavke helikoptera i ulaganje u remonte kapacitete kako bi se oni osposobili za radove na helikopterima koji bi se nabavili a ujedno i napravio regionalni remontni centar.
Pored helikoptera u raznim konfuznim izjavama premijera najavljena je i nabavka lovaca kao i osposobljavanje postojećih neaktivnih aviona. Vlada Srbije je donela odluku o izdvajanju dodatnih 600 miliona dinara za održavanje i remont lovaca MiG-21 i MiG-29 a ruski mediji su nezvanično potvrdili da je za rezervne delove i remont jednog aviona MiG-29 planirano izdvajanje 4,1 milion dolara.
Ugovor o tome je sklopljen a srpska vojna delegacija se sa predstavnicima kompanije RSK MiG susrela i na ovogodišnjem avio-salonu u Le Buržeu. Krajem avgusta, sada odlazeći, ministar odbrane saopštio je da je Srbija trenutno bliža opciji remonta MiG-ova 21 nego kupovini novih borbenih aviona. Radovi na jednosedim lovcima MiG-21bis najavljeni su za 2016.
Pre nego što će srpska dečegacija posetiti Moskvu pojavile su se špekualcije o tome da bi Rusija mogla da donira Srbiji polovne lovačke avione MiG-29 pa čak i desantno-jurišne helikoptere Mi-24. Borbene helikoptere spomenuo je čak i premijer a u vezi njegovih saznanja da su naši zapadni susedi (Hrvatska) radili na dobijanju donacije američkih izviđačko-borbenih helikoptera ’’Kajova’’.
Transportna avijacija RV i PVO ostala je ove godine bez operativnih aviona An-26. Krajem novembra izabran je ruski remontni zavod za obavljanje radova na jednoj od dve preostale letelice. Međutim, po svemu sudeći remont tog aviona će biti obavljen najverovatnije početkom sledeće godine. Potencijalna saradnja sa Erbasom, koju je najavio ministar odbrane mogla bi da obuhvati i nabavku španskog lakog transportnnog aviona C-295 koji bi za nekoliko godina zamenio An-26.
Modernizacija školsko-bobrenog aviona G-4 na standard G-4MD nije počela ni u ovoj godini, za posao je takođe zainteresovana kompanija Airbus, a za 2016. godinu je u vojnom budžetu za ovaj posao planirano izdvajanje 4,5 miliona evra. Da li će i ovo, kao i u proteklih nekoliko godina, ostati samo mrtvo slovo na papiru ili će napokon, posle kašnjenja od skoro 10 godina, započeti radovi na prvom avionu, videćemo do kraja sledeće godine.
Artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva obeležile su značajan jubilej, 100 godina postojanja. Na taktičko-terhničkom zboru priređenom ovom prilikom u kasarni Banjica prikazan je između ostalog i modernizovani osmatrački radar tipa P-12.
Pored negativnih vesti i bezbroj najava i obećanja, u 2015. godini ipak je bilo i pozitivnih događaja koji bi sledeće godine ipak simbolično mogli da poprave stanje u RV i PVO.
Na samom kraju meseca oktobra na aerodromu Batajnica je uručivanjem uverenja o završenom pohađanju programa ’’Tehnička učionica za avion V-54 Lasta’’ RV i PVO došlo jedan korak bliže uvođenju Laste u operativnu upotrebu. Posebna vrednost ove tehničke učionice je izrada metodičkih priručnika za preobuku na avion V-54. Tako bi školski avion Lasta već u prvoj polovini 2016. mogao biti uveden u naoružanje a tako bi se omogućilo i povlačenje iz upotrebe aviona Utva-75.
Sledeće godine jedinice Vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja mogle bi dobiti dva polovna američka osmatračka radara AN/TPS-70 koji bi stigli iz Slovenije. Jugoimport SDPR učestvovao je u septembru na tenderu slovenačkog ministarstva odbrane za prodaju dva radara sa pripadajućim rezervnim delovima, gde je dao najbolju ponudu i izabran za dalje pregovore o nabavci koji su u toku.
RV i PVO realizovale su u 2015. nekoliko međunarodnih vazduhoplovnih i drugih vežbi koje su itekako dobro došle u ovi teškim vremenima.
Krajem juna održana je šesta po redu zajednička vežba sa Rumunima ’’Air Solution-2015’’ koja se nije mnogo razlikovala od prethodnih. Pored uvežbavanja lovačke avijacije, vežbao se prelet na međunarodni aerodrom kao i dejstva u PVO i vazduhoplovnoj podršci. Helikopteri oba vazduhoplovstva zajedno su vežbali procedure (vojnog) traganja i spasavanja.
Najveća i najznačajnija vežba održana je u Rusiji pod nazivom BARS -2015 (Братство Авиаторов России и Сербии-2015). BARS-2015 je bila prva vežba srpskih i ruskih pilota u kojoj u vazduhoplovima lete mešovite posade a tema vežbe bila je – Odbijanje vazdušnog napada neprijatelja i zaštita snaga i objekata.
Piloti lovačkih aviona MiG-29 uvežbavali su složene elemente letačke obuke među kojima su najznačajnije bile simulacija vazdušnih borbi u lovačkim parovima, raketiranje ciljeva u vazduhu infracrveno samonavođenim raketama vazduh-vazduh R-73, zatim je realizovano gađanje zemaljskih ciljeva topom GŠ-30/1 30 mm i nevođenim raketnim zrnima S-8 kalibra 80 mm. Posade helikoptera Mi-8 su takođe realizovale složene elemente letenja među kojima bile i simulacije traganja i spasavanja a imali su i gađanja zemaljskih ciljeva nevođenim raketnim zrnima S-8.
Pripadnici 98. vazduhoplovne brigade, tačnije 241. lovačko-bombarderske avijacijske eskadrile ”Tigrovi” sa aerodroma Lađevci i 119. mešovite helikopterske eskadrile ”Zmajevi” sa aerodroma Niš imali su početkom novembra bojevo gađanje, raketiranje i bombardovanje (GRB) po ciljevima na zemlji, na poligonu Pasuljanske livade.
Po poligonu je dejstvovano iz školskih uslova a piloti aviona Orao izvršili su gađanje topovima GŠ-23LY kalibra 23 mm kao i dejstvo fugasnim bombama FAB-250 M79, piloti školsko-borbenih aviona G-4 ”Super Galeb” fugasnim bombama FAB-100 M80 a posade transportnih helikoptera Mi-8T nevođenim raketnim zrnima BR-1/2 kalibra 57 mm.
Antiteroristička vežba ’’Štit-2015’’ održana 21. novembra bila je još jedna prilika da vidimo pripadnike RV i PVO u akciji. Vežba je izvedena na više lokacija u Beogradu uz učešće oko 700 pripadnika Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije. Pored ostalih jedinica Vojske Srbije u vežbi su angažovani i helikopteri Mi-8 i Gazele iz sastava 204. i 98. vazduhoplovne brigade.
Nikola
Cuo sam negde skoro (ili procitao) da iako su zvanicno prizemnjeni, migovi 21 su i dalje na dezurstvu u Batajnici. Je l zna neko nesto vise o tome?
Stevo
Dvosedi Mig21UM su na dezurstvu. Iako je to smesno jer nemaju radara. Nadam se da ce vrate u uporabu jednosede MiG21 uskoro, ako vec necemo da dokupujemo nove MiG29.
Darko
Mig21 jeste puno bolji za Srbiju trenutno ako nam treba vazduhoplov samo za dežurnu paru. Treba mu 3 puta manje vremena da se nađe u vazduhu a i puno je jeftiniji po satu leta i svemu. Mig 29 jeste lepši ali imamo problema sa održavanjem istih.
gile
Nazalost, odrzavati Mig21 postaje jos teze… Rusi su poslednji deo zvanicno proizveli jos 1994, proizvodilo se jos neko vreme u ex Warsavskim zemljama, ali do 2003-4, sada Ukrajinci rade delove, ali bukvalno u kucnoj radinosti.
Vecina zemalja je Mig21 koristila kanibalisuci prizemljene avione – Rumunija, Bugarska, cak i Hrvatska. Ali i njima je doslo do kraja, sto svedoce povlacenja datih aviona iz upotreba, cak i Hrvati ubrzano rade na nabavci aviona, gde su F16 i Gripen u finalu izbora.
Drugi po svetu koji koriste Mig21 imaju 99% kineske kopije, koje su novije, modernizovanije i drugacije i koje nemaju ni 30% istog sa Ruskim…
Evo ti slikovitog primera – na pitanje zasto Kirgistan kupuje nove avione ako ima najvece skladiste povucenih aviona zemalja ex SSSRa, njihov general odgovori, citiram – Imamo vise od 200 aparata Mig21, ali od svih njih ne mozemo napraviti 1 operativan…
Drago
Osim najava i najava najavi jel ima nesto konkretno u nasem RV i PVO-u ???
Gde su ona dva helikoptera sto samo sto nisu do n. god a da odlozeni su za januar (hmmm opet najava).
Sveli smo se na vezbe koje se izvode sa maximalnim naporom – nekad bila rutina i ovaj deo texta » ’’Tehnička učionica za avion V-54 Lasta’’ RV i PVO došlo jedan korak bliže uvođenju Laste u operativnu upotrebu. « Koji je predstavljen kao pozitivan deo 2015 dosta skromno i ne uliva nadu u brzu realizaciju projekta Lasta .
U svakom slucaju najgora godina u zadnjih 20-tak .
gile
Sve receno sa 4 reci -„Pretpostavka za razmatranje mogucnosti“…
To je najveci uspeh… Ni za izmaglicu nade!
radovanović željko
Pa kad Rumunija povlači svoje Lancere iz upotrebe a u pitanju je avion sa itekakvom elektronikom i naoružanjem a komšije Hrvati rade na odabiru novih aviona koji bi zamenili njihove 21ce mi smo i dalje izgleda u 80im godinama prošlog veka ne samo po pitanju tehnike već i po pitanju razmišljanja u glavama pojedinaca iz MO tako da džabe mi komentarišemo ovakvo stanje našeg RV kada oni koji bi trebalo nešto da preduzimaju izgleda neznaju da smo u 21om veku čim razmatraju remont nečega čemu je odavno mesto u muzeju
NikolaO
Izvinize da li mozete molim vas da procitate ovaj komentar ako vam nije tesko . Zanima me sta ce biti sa onim sporazumom sa emiratima jos iz 2012 – 2013 nisam siguran kada smo potpisali sa njima sporazum o tome da nas oni finansiraju oko proizvodnje rakete velikog dometa alas , aviona kobac i supersonicnog aviona . Ja vidim da su se neke stvari vec konstruisale i da se pripremaju za proizvodnju ali sta je sa ovim “ Belim orlom “ tj sa szpersonicnim avionom . Ako neko zna nesto o tome molim vas neka odgovori na ovaj komentar . Hvala vam unapred .
Milos
Mislim da su njihove pare otisle za fabriku u Velikoj Plani. Lazar3, Nore, itd, uglavnom izvozni program za SDPR
gile
Analizom postupaka MO i VS u proteklih 3-4 godine u delu nabavke novih sredstava ratne tehnike, mozete uvideti srz svih problema – MO i VS jos od SFRJ nisu sproveli ijedan postupak nabavke ili modernizacije SRT, najvecim delom jer nikada realno i nisu imali ni strucan kadar, iako je, mozda, i postojala politicka volja.
Sta vise, cak su i u JNA od 1984-5 nabavke SRT vodile osobe iz sada zapadnih drzava / republika ex SFRJ… Od tada, sve su bile donacije ili sa strane ili MUP RS.
Prosto – koliko god imali uprava, komisija, grupa i slicnih koji samo trose pare, MO i VS jos nisu izgubili nevinost…
Istovremeno, drzava potencira domace razvojne projekte i domaca preduzeca, koja su se iskoristivsi tu uslovnu nevinost zakacili kao pijavice i cede zivotnu i finansijsku osnovu MO i VS. Pojedine organizacije postoje i zive samo od datih para, bez realnih rezultata!
Npr- potroseno je vise od 20 miliona Usd na razvoj G4M, 1.7 miliona Eur samo na projekte inz.vozila Munja, min 7 miliona Usd na kupolu Vidra (razvojna faza), pare oko Nore i Laste idu preko 50 miliona Usd… I to bez subvencija drzave za rad namenske…
Naravno, svaka osoba koja je stajala na put i pokusala da raskine ovaj odnos, bila je sklonjena, ili bolje reci – proterana (sto sam i sam iskusio), sa ciljem nastavka pijavicne price.
Primer: iako vec 10+ godina postoji potreba za POVR novije generacije dometa preko 5km, pobedila je struja za modernizaciju Maljutki a pre ponuda Rusije i Izraela… Ili, za korekciju vatre za Nore potrebno je izvidjanje u teritoriji neprijatelja, sto se radi BPL ili vazduhoplovima (npr Kiowe), ali pitanje je sta ce tu biti jer nase BPL nemaju potrebne senzore, dok je vozilo za akusticnu detekciju vatre dobro samo do 10 NM…