[RAT U UKRAJINI] NATO najavljuje značajno pojačanje ukrajinske PVO, prvi borbeni avioni F-16 uskoro iznad Ukrajine, nema mesta za švedske borbene avione

12. jul 2024

Mađarska sertifikovala transportni avion KC-390, njihova vojna flota Erbasovih helikoptera naletela 15 hiljada sati

10. jul 2024

[NAJAVA] Aeromiting CIAV 2024: Još jedna prilika da se vidi hrvatski Rafal, ali i privatni Galeb G-2, MiG-15, B-25 „Mitchell“

9. jul 2024

[RAT U UKRAJINI] Rusi otvaraju novi front, pojačavaju udare po ukrajinskim vazduhoplovnim bazama, Ukrajinci dobijaju prve F-16 ovog meseca

6. jul 2024

Slovenija nabavlja nove osmatračke radare za sisteme PVO, u Crnoj Gori izvršena primopredaja slovenačkih besposadnih letelica

5. jul 2024

[REPORTAŽA] „Vatreni udar 2024“: Premijera SM kamikaza dronova i novog izraelskog 4D radara

5. jul 2024

Kako je ofarban Orao 001 u Muzeju vazduhoplovstva

4. jul 2024

Nove fotografije i detalji o dronu-kamikazi SM2 kompanije Edž: Srbija i Maroko među prvim mušterijama

3. jul 2024

[POSLEDNJA VEST] RV i PVO Vojske Srbije sada raspolaže i sa mobilnom verzijom Talesovog osmatračkog radara GM400 Alfa

3. jul 2024

[POSLEDNJA VEST] Ministarstvo odbrane Srbije danas predstavilo do sada nepoznat bespilotni vazduhoplovni sistem

2. jul 2024

[FOTO-REPORTAŽA] Memorijalna izložba “Vojni objektiv Nela Mirkovića“

2. jul 2024

[POSLEDNJA VEST] Poleteo prvi bivši kiparski Mi-35P namenjen RV i PVO Vojske Srbije

1. jul 2024

Erbasova taktička borbena bespilotna letelica SIRTAP dostigla CDR fazu projekta

1. jul 2024

[ANALIZA] Novi detalji o sposobnostima kineskog raketnog PVO sistema kratkog dometa HQ-17A(E)

28. jun 2024

[RAT U UKRAJINI] Na Krimu pogođen ruski komunikacioni centar, Rusi tvrde da je iznad Crnog mora posada MiG-a 31 “oterala“ američku besposadnu letelicu RQ-4 Global Hawk

28. jun 2024

[EKSKLUZIVNO] Prva fotografija kineskog PVO sistema HQ-17AE Vojske Srbije

27. jun 2024

[ANALIZA] Sve o grčkim Miražima koji bi mogli da budu prethodnica Rafalima u RV i PVO Vojske Srbije

26. jun 2024

Vučić pričao sa F-22 pilotom, zatim se telefonom čuo sa Makronom

21. jun 2024

[RAT U UKRAJINI] Poteškoće u obuci ukrajinskih pilota na borbenim avionima F-16

21. jun 2024

Balkanska Bezbednosna Mreža: Grčki mediji prenose da se Srbija navodno interesuje za grčke Miraže 2000

21. jun 2024
Fotoreportaža: U poseti muzeju Turskog ratnog vazduhoplovstva u Istanbulu
Za ceo obilazak muzeja bilo je potrebno nešto više od 2 sata i to prilično sporim tempom tako da mogu slobodno da preporučim posetu svakom ljubitelju avijacije

Fotoreportaža: U poseti muzeju Turskog ratnog vazduhoplovstva u Istanbulu

Kompleks muzeja turskog vazduhoplovstva nalazi se u Istanbulu, na oko 20km od centra grada, u oblasti „Bakırköyna“ na evropskoj strani grada, u predgrađu (tur. mahala) „Yeşilköy“.

U neposrednoj blizini muzeja nalazi se i međunarodni aerodrom Ataturk  i Turska vazduhoplovna akademija. Sama lokacija muzeja dobro je povezana sa direktnim linijama gradskog prevoza i dosta ga je lako pronaći u inače vrlo konfuznom Istanbulu.

Tursko ratno vazhuplovstvo (tur. Türk Hava Kuvvetleri – THK) osnovalo je 1966. godine Asocijaciju muzeja vazduhoplovstava. Muzej je prvi put otvoren za posetioce 1971. godine, u okviru civilnog aerodroma „Cumaovasi“ u Izmiru gde je bio operativan sve do 1978. godine.

U svojih prvih 7 godina postojanja, muzej nije uspeo da privuče željeni broj posetilaca, pre svega zbog udaljenosti od centra grada i teško dostupne lokacije. Takođe, u istom periodu doneta je odluka da se renovira aerodrom „Cumaovasi“ i uključi u regionalni avio-saobraćaj, što je dodatno otežalo opstanak muzeja. Nakon detaljne analize, odlučeno je da se muzej premesti na današnju lokaciju, pre svega zbog mnogo većeg turističkog potencijala, blizine vojnog i civilnog aerodroma kao i činjenice da je na tom mestu bila stacionirana prva vazduhoplovna jedinica Otomanskog carstva još davne 1912.godine.

Od 1985. godine muzej je ponovo otvoren za posetioce.

Kapija i glavna zgrada
Kapija i glavna zgrada

Prema zvaničnom sajtu muzeja, za individualne posete nije potrebna bilo kakva najava ili posebna dozvola. Muzej je zatvoren za posete ponedeljkom. Od utorka do petka radno vreme je od 09:00-16:00h a vikendom od 09:00-17:00h. Ulaznica se naplaćuje 7 turskih lira (oko 2 evra), a obavezna je doplata od 14 ili 28 lira (oko 4 ili 8 evra) za korišćenje profesionalnih fotoaparata ili kamera. Mene je ulaznica koštala 10 turskih lira uz usmeno odobrenje za fotografisanje tako da očigledno ni u ovom muzeju ne važe uvek stroga pravila, što može da se vidi i kod nekih drugih turističkih atrakcija u Istanbulu. Takođe, iako muzejom upravlja direktno THK ipak mi je bilo zanimljivo za videti da skoro kompletno osoblje muzeja čine uniformisani aktivni pripadnici samog vazduhoplovstva.

Kompleks Muzeja se sastoji od jednog hangara srednje veličine, pored koga je izgrađena centralna zgrada, još jedne manje zgrade gde je smešten jako skroman kafe-restoran i prodavnica suvenira i otvorenog dela na kome se, prema mojoj proceni, nalazi oko 90% svih eksponata.

Nakon prolaska kroz kućicu sa blagajnom i, u Istanbulu svuda prisutnim, metal detektor na ulazu, na prvi pogled, ceo kompleks uopšte ne deluje posebno impresivno. Međutim taj prvi utisak brzo prolazi pošto vas na ulazu dočeka prvi eksponat, „Lockheed (Canadair) F-104G Starfighter“, ponosno postavljen u dinamičnoj poziciji, pod uglom od 30-ak stepeni.

Lockheed (Canadair) F-104G Starfighter
Lockheed (Canadair) F-104G Starfighter

U pitanju je dobro poznati nadzvućni presretač, najpoznatiji pripadnik američke tzv. „Century“ serije aviona iz 50-ih godina prošlog veka i prvi borbeni avion na svetu koji je bio sposoban da dostigne brzinu od 2 maha. F-104 je bio prepoznatljiv po svom radikalnom dizajnu i tokom godina je razvijen u više varijanti: lovac-presretač, lovac- bombarder.

Turska je posle SAD i Zapadne Nemačke bila najveći korisnik ovog aviona. Pored izuzetne stabilnosti pri brzinama od preko 0.9 Maha u niskom i uglavnom pravolinijskom letu, avion je u rukama najiskusnijih pri niskim brzinama mogao da izvede i neke neobične manevre poput “touch-roll-touch“ manevra. F-104 bio je poznat i po izuzetno visokom procentu nesreća usled raznih uzroka, posebno u RV Zapadne Nemačke (izgubljeno je oko 25% flote od oko 900 aviona) i Kanadskom RV-u (izgubljeno preko 45% flote od 239 aviona). U tom periodu avion je dobio nemačke nadimke „Witwenmacher“ (eng. „The Widowmaker“), „Fliegender Sarg“ (eng.“The Flying Coffin“), „Erdnagel“ (eng.“Ground Nail“), a tada je nastao i čuveni vic “Ukoliko želiš F-104, samo kupi komad zemlje i čekaj.”

THK je u periodu 1963-1979. godine nabavilo 275 primeraka F-104G kao i 56 primeraka TF-104G. Tokom 1986.  godine nabavljeno je još 6 „Canadair“ CF-104A i 44 CF-104D. Za razliku od Zapadne Nemačke, THK je izgubilo “svega” oko 10% svoje flote, ali treba naglasiti da dosta nabavljenih aviona nikada nije ni poletelo već su bili korišćeni za delove. F-104G je intenzivno korišćen u Turskoj invaziji na Kipar 1974.godine.

slika-03a-20160213_132511_lucid
Aeritalia F-104 S Starfighter

U nastavku, izložen je i jedan „Aeritalia F-104 S Starfighter“. U pitanju je varijanta Lockheed F-104 Starfighter koji se proizvedio po licenci u italijanskoj kompaniji Aeronautica Militare Italiana. Nakon invazije na Kipar 1974.godine i uvedenog embarga Turskoj od strane SAD, Turska je ugovorila nabavku sa AMI i tako postala jedini korisnik verzije S van Italije. Verzija F-104S je proizvedena na osnovu studije kompanije „Lockheed“ po nazivom „Super Starfighter“ i predstavlja najsavremeniju verziju ovog aviona (leteo u italijanskom RV do 2004.godine). U periodu od 1974-1994. godine THK je koristilo 40 primeraka F-104S.

Poslednji F-104 u THK povučen je iz upotrebe 1996. godine.

General Dynamics F-16C Fighting Falcon
General Dynamics F-16C Fighting Falcon

U daljem prvom delu nalaze se dva aviona. Prvi je „General Dynamics F-16C Fighting Falcon“, u svojoj verziji Block 40A. Ovo je jedan od preko 230 primeraka F-16C i D u verzijama Block 30/40/50 proizvedenih od 1984. godine do danas po licenci u kompaniji „Turskish Aerospace Industries“ (TAI) za potrebe THK.

Prvi F-16C uveden je u upotrebu 1987. godine i prema zvaničnim podacima THK, trenutno u upotrebi postoji 196 F-16C i 44 F-16D i ovaj avion je već decenijama glavna komponenta borbene avijacije THK. Nema sumnje da će im ovaj poznati višenamenski avion još dugo biti oslonac sve dok se ne završi razvoj turskog borbenog aviona pete generacije TAI TFX ili realizuje nabavka novog „Lockheed Martin F-35A“, obzirom da je Turska jedan od „level 3“ partnera u F-35 razvojnom programu uz planiranu porudžbinu od 120 aviona.

Northrop NF-5A Freedom Fighter
Northrop NF-5A Freedom Fighter

Drugi avion koji je izložen je „Northrop NF-5A Freedom Fighter„, u bojama akro grupe „Turkish Stars“. Izloženi primerak je nakon proizvodnje od 1966. godine služio u Kraljevskom vazduhoplovstvu Holandije, da bi kasnije u sklopu međudržavnog sporazuma bio isporučen THK u junu 1989.godine

Northrop NF-5A
Northrop NF-5A

Na početku sledeće sekcije nalazi se još jedan „Northrop NF-5A“. Avion je ušao u upotrebu 1965.godine. Tokom narednih decenija, kupljeno je od drugih država preko 200 F-5A/B i NF-5A/B. Posle 2000. godine urađena je modernizacija oko 45 primeraka NF-5A na standard F-5/2000. Danas je u upotrebi 10 aviona F-5/2000, 22 F-5B, 16 NF-5/2000 i 16 NF-5B, od čega se ukupno 12 aviona nalazi u okviru akro grupe „Turkish Stars“.

McDonnell Douglas F-4E Phantom II
McDonnell Douglas F-4E Phantom II

U zasebnom delu, nalazi se, meni možda i najdraži ovde izložen avion, „McDonnell Douglas F-4E Phantom II“ (F-4E-36-MC). Osnovna verzija aviona u upotrebi je u THK od 1974.godine kada je isporučeno prvih 40 primeraka F-4E. Do kraja sedamdesetih godina prošlog veka isporučeno je još 32 F-4E i 8 RF-4e. Kasnijih godina isporučeno je još 80 aviona koji su prethodno bili u upotrebi u SAD i 32 primerka iz nemačkog Luftwaffe-a. 1995 godine, Turska vlada potpisala je ugovor sa kompanijom Israel Aerospace Industries za modernizaciju 54 primeraka F-4E, koja je uključivala ojačavanje strukture aviona kao i paket avionske elektronike sličan izraelskom paketu avionike „Kurnass 2000“, ali sa određenim izmenama prema specifikaciji THK što je dovelo i do oznake „Phantom 2020“ kasnije preimenovane u „Terminator 2020“.

Jedna od specifičnih karakteristika modifikacije je (slično izraelskom Phantom 2000) mogućnost Terminatora da ponese izraelske „Popeye ASM“ vazduh-zemlja projektile, koje poseduju u svom inventaru. Usled određenih političkih nesuglasica između dve države, prvi Terminator poleteo je tek 1999. godine, a iste godine poručena je modernizacija i RF-4E primeraka. Prema zvaničnim podacima THK danas se u aktivnoj službi nalazi 49 Terminatora 2020 kao i 14 primeraka RF-4E.

Bell UH-1H Iroquois
Bell UH-1H Iroquois

Iza „Phantoma“, nalazi se jedan helikopter i to ni manje ni više nego legendarni „Bell UH-1H Iroquois“, mnogo poznatiji kao „Hjui“ (eng. Huey) i koji, po mom skromnom mišljenju, predstavlja najpoznatiji i najprepoznatljiviji model vojnog helikoptera na svetu i legendu Vijetnamskog rata. Helikopter je u službi u SAD od 1959. godine. U periodu od 1956-1987. godine proizveden je u preko 16.000 primeraka, u različitim varijantama. Danas se nalazi u ograničenoj upotrebi u više zemalja širom sveta.

U THK uveden je 1970. godine i u aktivnoj službi se još uvek nalazi 15 helikoptera.

Robinson R 22 Beta
Robinson R 22 Beta

Pored legendarnog „Hjuia“, nalazi se omanji „Robinson R 22 Beta“, jedan od najmanjih i najjeftinijih helikoptera na svetu. Izloženi model koristio se između 1993-2000. godine od strane „Turkish Aeronautical Association“.

Lockheed RT-33A Shooting Star
Lockheed RT-33A Shooting Star

Sledeći izloženi avion je „Lockheed RT-33A Shooting Star“, popularni „T-Bird“ i u pitanju je izviđačka varijanta inače trenažnog aviona proizvedenog na osnovi poznatijeg P-80/F-80 Shooting Star, koji je ušao u upotrebu u THK 1951. godine. Tokom godina službe korišćena su ukupno 24 primerka. Poslednji let izloženog primerka je bio 1997.  godine, kada je avion i zvanično povučen iz upotrebe.

Republic F-84G Thunderstreak
Republic F-84G Thunderstreak

Naredna dva izložena aviona su „Republic F-84G Thunderstreak“ i njegova izviđačka verzija „RF-84F Thunderflash“. U THK je bilo u upotrebi ukupno 107 primeraka F-84F od 1959-1980. godine odnosno 69 primeraka RF-84F od 1956-1980. godine.

North American F-86E Sabre
North American F-86E Sabre

Nakon prethodna tri aviona koji su pripadali prvoj posleratnoj generaciji mlaznih borbenih aviona, dolazimo do mnogo poznatijeg „North American F-86E Sabre“. Izloženi primerak je u stvari North American (Canadair) CL-13 Sabre 2, u veoma zanimljivoj šemi. Nije potrebno posebno opisivati jedan od najpoznatijih borbenih aviona svih vremena koji je ujedno i mlazni borbeni avion sa Zapada proizveden u najviše primeraka, tačno 9.860 primeraka u svim varijantama.

THK letelo je od 1954-1968.godine na ukupno 107 primeraka CL-13 Sabre 2

Convair F-102A Delta Dagger
Convair F-102A Delta Dagger

Na početku treće sekcije nalazi se izložen „Convair F-102A Delta Dagger“, još jedan pripadnik američke „Century“ serije aviona i prvi američki nadzvučni presretač. Početkom 1968. godine kupljeno je iz rezervi USAF-a 40 primeraka F102A kao i 9 trenažnih TF-102A. koji su u THK zamenili flotu aviona F-84F. Avion je bio u upotrebi do 1979. godine.

North American F-100C Super Sabre
North American F-100C Super Sabre

Pored “bodeža” nalazi se izloženi „North American F-100C Super Sabre“ i „F-100D Super Sabre“. THK kupilo je 1972. godine, takođe iz rezervi USAF, 206 primeraka F-100 C/D/F, od čega 111 primeraka F-100C dok je još 23 primerka verzije D i F nabavljeno iz Danske. Avion je u nekim jedinicama zamenio flotu starijih F-102A. Super Sabre je intenzivno korišćen tokom Turske invazije na Kipar 1974.godine kada je zajedno sa F-104G korišćen za blisku podršku kopnenim snagama turske vojske kao i ulozi bombardera. Do 1988. godine u upotrebi je bilo ukupno 270 primeraka u sve tri verzije.

Cessna T-37 C Twettybird
Cessna T-37 C Twettybird

U nastavku izložen je „Cessna T-37 C Twettybird“. U pitanju je trenažni avion, uveden u upotrebu u THK 1963.  godine. Poslednji od 25 primeraka T-37B i 50 primeraka T-37C povučen je iz upotrebe 2011. godine, posle 48 godina u službi THK.

Douglas C-47 B Dakota Skytrain
Douglas C-47 B Dakota Skytrain

U odvojenom segmentu stoji ponosno jedan prelepi „Douglas C-47 B Dakota Skytrain“, transportna vojna varijanta mnogo poznatijeg civilnog aviona Douglas DC-3. Dobro poznat avion svim ljubiteljima uveden je u THK od 1946.godine i letelo se na 110 primeraka u A i B varijanti. Poslednji primerak je prizemljen 1998. godine, tako da je legendarni C-47 (DC-3) proveo čak 52 godine u aktivnoj službi.

Douglas C-54 Skymaster
Douglas C-54 Skymaster

Pored C-47, nalazi se nešto veći i noviji „Douglas C-54 Skymaster, transportni avion nastao 1948. godine kao vojna varijanta civilnog aviona Douglas DC-4, U THK koristila su se 2 primerka u periodu od 1959-1973. godine.

Grumman S-2 E Tracker
Grumman S-2 E Tracker

Preko puta „Skymastera“ postavljen je „Grumman S-2 E Tracker“, protiv-podmornički avion, korišćen od 1963. do 1994.godine, kada je cela flota povučena nakon serija nesreća prouzrokovanih pre svega usled dotrajalosti primeraka u upotrebi. Zanimljivo je da je prvi S-2 uveden u USAF davne 1954.godine a da se 62 godine kasnije i dalje aktivno koristi u RV Argentine.

Sud-Sogerma Caravelle SE-210
Sud-Sogerma Caravelle SE-210

Nakon ulaska u sledeću zonu otvorene postavke dočekalame je jedna „Sud-Sogerma Caravelle SE-210“, poznatija kao Karavela, koja je letela u kompaniji „Istanbul Airlines“, od 1988-1992. godine. Moram da dodam da je na žalost primerak u mnogo boljem stanju nego primerak izložen pored našeg muzeja u Beogradu.

VHW-Almanya Transall C-160 D
VHW-Almanya Transall C-160 D

Preko puta Karavele, nalazi se ogromni „VHW-Almanya Transall C-160 D“, transportni avion napravljen u kooperaciji 3 kompanije iz Francuske i tadašnje Zapadne Nemačke. Turska je 1971. godine od Zapadne Nemačke kupila 20 primeraka verzije D koji je uveden 1971. godine u službu u THK.

Danas se 11 aviona i dalje nalazi u upotrebi.

Prilikom organizovanih poseta muzeju, može se obaviti i razgledanje unutrašnjosti C-160.

Beechcraft AT-11 Kansan
Beechcraft AT-11 Kansan

Iza velikog C-160 D, krije se znatno manji „Beechcraft AT-11 Kansan„, jedan od pripadnika serije aviona „Beechcraft Model 18“ (C-45 Expeditor, AT-7 Navigator, AT-11 Kansan, UC-45J Navigator, SNB-1 Kansa). proizvedenih u različitim varijantama od 1937-1970. godine u preko 9.000 primeraka i koji su korišćeni u raznimulogama: od laganog bombardera ili transportera do izviđačkog i trenažnog aviona. Zanimljiva je činjenica je za celo vreme Drugog svetskog rata preko 90% USAF pilota bombardera i navigatora obučavano na ovim avionima.

U THK uvedeni su 1948. godine i tokom godina je korišćeno 128 primeraka. Poslednji primerak je povučen iz službe 1983. godine.

Vickers VC-7 Type 794D Viscount
Vickers VC-7 Type 794D Viscount

Prekoputa „AT-11“ nalazi se britanski „Vickers VC-7 Type 794D Viscount“, putnički avion srednjeg dometa, koji je bio u u službi u okviru kompanije „Turkish Airlines“ od 1956-1971. godine nakon čega prelazi u THK gde je leteo do 1993. godine.

Sikorsky H-19 Chickasaw
Sikorsky H-19 Chickasaw

Pored „Viscounta“ nalazi se jedan helikopter, „Sikorsky H-19 Chickasaw„, višenamenski helikopter. 18 primeraka bilo je u upotrebi u THK od 1958-1980. godine

Dornier Do 27H-2
Dornier Do 27H-2

Poslednji izloženi modeli u ovoj zoni su „Dornier Do 27H-2“ i „Dornier Do 28D-2“, primerci korišćeni u turskoj kopnenoj vojsci.

Boeing KC-135R Stratotanker
Boeing KC-135R Stratotanker

Nakon obilaska postavke na otvorenom, prešao sam u zatvoreni deomuzeja. U malom holu nalazi se maketa aviona „Boeing KC-135R Stratotanker“, koji se od 1995. godine nalazi u službi THK. U službi se nalazi 7 aviona.

Boeing 737 AEW&C E-7 Wedgetail
Boeing 737 AEW&C E-7 Wedgetail

Takođe, u holu se nalazi još jedna maketa, aviona „Boeing 737 AEW&C E-7 Wedgetail“, koji se koristi za rano upozenje i kontrolu (Turski AWACS, prim.aut.). Trenutno je u službi prvi primerak od poručenih 4.

U prvoj prostoriji nalazi se galerija fotografija, tekstova i maketa posvećenih istoriji ratnog vazduhoplovstva Otomanskog carstva od osnivanja 1911. godine. U nastavku nalazi se prostorija sa spomen bistama osnivača THK kao i svih dosadašnjih komandanata.

Iz te prostorije se ulazi dalje u ranije spomenuti manji hangar gde se nalazi kompletna zatvorena postavka aviona.

Miles Magister Mk.I
Miles Magister Mk.I

„Miles Magister Mk.1“, britanski trenažni avion iz 1936. godine. 96 primeraka nalazilo u službi THK od 1941-1960. godine.

Grigorovich M-5
Grigorovich M-5

„Grigorovich M-5“, ruski dvokrilac-izviđač, tzv. “leteći čamac“, model proizveden 1914. godine koji je bio u službi Otomanskog RV tokom 1916. godine.

PZL P.24 G Pezetel
PZL P.24 G Pezetel

„PZL P.24G Pezetel“ poljski lovac iz 1936. godine. Koristio se do 1960. godine. Muzej u Istanbulu poseduje navodno jedini očuvani primerak ovog lovca u svetu.

"MKE-44 Ugur" – trenažni avion turske proizvodnje.
„MKE-44 Ugur“ – trenažni avion turske proizvodnje
"Curtis Falcon CW 22B" – trenažni avion. Bio je u upotrebi od 1939-1949. godine
„Curtis Falcon CW 22B“ – trenažni avion. Bio je u upotrebi od 1939-1949. godine
De Havilland D.H. 89A Dragon Rapide
De Havilland D.H. 89A Dragon Rapide

„De Havilland D.H. 89A Dragon Rapide“ – dvokrilni putnički avion iz 30-ih godina prošlog veka. Ovaj model korišćen je i u Aeroputu, zvaničnom avio-prevozniku Kraljevine Jugoslavije čiji je jedini primerak zarobljen u aprilskom ratu 1941. godine.

Piper L-18 – lagani
Piper L-18 – lagani

„Piper L-18 – lagani“ višenamenski avion. Bio je u upotrebi od 1949-1974. godine.

Iz Hangara se ulazi u manju prostoriju gde je izložen turbo mlazni motor „General Electric J79″, motor korišćen u jednom od turskih F-104. Isti model motora koristio se kroz istoriju i na modelima „F-4 Phantom“, „B-58 Hustler“ i „A-5 Vigilante“. Svi navedeni avioni su zahvaljujući motoru „J79“ imali mogućnost dostizanja maksimalne brzine od 2 maha. Motor je proizvodio 52,89 kN tzv. suvog potiska odnosno 83,4 kN sa uključenim dodatnim sagorevanjem (eng. afterburner).

General Electric J79
General Electric J79

Pored motora „GE J79“, nalazi se znatno manji motor Continental J69, korišćen u modelu „Cessna T-37“.

U ostatku prostorije nalaze se i sledeća ubojita sredstva:

Durandal bombe francuske proizvodnje namenjenim onesposobljavanju poletno-sletnih pisti
Durandal bombe francuske proizvodnje namenjenim onesposobljavanju poletno-sletnih pisti
Projektili vazduh-vazduhAIM-7E-3 Sparrow i AIM 9P-3 Sidewinder
Projektili vazduh-vazduhAIM-7E-3 Sparrow i AIM 9P-3 Sidewinder
Projektili vazduh-zemlja AGM-65/A Maverick
Projektili vazduh-zemlja AGM-65/A Maverick

U narednoj prostoriji nalazi se velika kolekcija maketa u razmeri 1:72. U staklenom ormanu nalazi se preko 200 maketa različitih modela aviona i kolekcija nije ograničena samo na avione koji su bili u upotrebi u THK. Meni su posebno bile zanimljive police gde je na jednoj oko B-52 a na drugoj oko B-36 poređana gomila aviona iz različith epoha što daje odličnu priliku za međusobno uporedjivanje dimenzija izloženih maketa.

U poslednjoj prostoriji izložene su sve uniforme, kombinezoni i tipovi kaciga u upotrebi od Otomanskog carstva do danas, uključujući i opremu akro grupe „Turkish Stars“ i demonstracionog tima „Solo Turk“.

Takođe, u istoj prostoriji nalazi se i posebno odvojen i osvetljen zid na kome je postavljen mini-memorijal nastradalim pilotima u toku celokupne istorije Turskog vazduhoplovstva, odvojen po decenijama i godinama sa navedenim imenima, činovima, datumima i mestima nesreća. Nisam mogao da odolim i morao sam da proverim podatke za 1999. godinu ali nisam pronašao ništa neuobičajeno.

U svakom slučaju, jako lep detalj i mislim da bi se uz malo ulaganja sličan memorijal mogao postaviti i u našem muzeju
U svakom slučaju, jako lep detalj i mislim da bi se uz malo ulaganja sličan memorijal mogao postaviti i u našem muzeju

Nakon te prostorije završava se krug po unutrašnjosti muzeja i ponovo sam se vratio u glavni hol. Po izlasku iz glavne zgrade, uputio sam se u pomoćnu zgradu gde je smešten krajnje skroman kafe-restoran, doduše i sa veoma skromnim cenama, u kome se možete osvežiti uz osnovne vrste kafe, sokova i voda kao i uz sendviče sumnjivog izgleda.

Prodavnica suvenira nalazi se praktično u sklopu restorana. U ponudi se može pronaći manji izbor maketa aviona sa bojama, četkicama i ostalim priborom i materijalom potrebnim za njihovo sklapanje. Pored maketa, u prodavnici se nalazi i veliki izbor odeće (jakne, duksevi, polo i obične majice kratkih rukava) ali je većina sa motivima akro grupe „Turskish Stars“ i „Solo Turk“ tima. Tu su i standardni privesci, upaljači i ostale sitnice, sve naravno sa raznim avio-motivima.

Obzirom na stanje aviona na otvorenom koji su u odličnom ili vrlo dobrom stanju kao i činjenicom da sam za vreme posete video bar desetak uniformisanih zaposlenih u muzeju kako čiste spoljni i unutrašnji, prenose manje eksponate, itd. rekao bih da muzej gotovo sigurno ima dobro rešeno finansiranje svojih redovnih potreba. Sumnjam da se muzej izdržava od prodaje ulaznica i sigurno se njegovo održavanje nalazi u nekoj stavci vojnog budžeta. Nakon što sam uputio još jedan pogled ka F-4E i F-104G uputio sam se prema ulazno/izlaznoj kućici razmišljajući koliko bi dobro naš muzej vazduhoplovstva izgledao, kada bi pored zgrade jedinstvenog dizajna i bogatog sadržaja u zatvorenom imao i ovako uređenu postavku aviona na otvorenom.

Sama poseta muzeju ostavila mi je veoma jak utisak pošto sam prvi put imao priliku da vidim uživo F-4, F-5, F-100, F102, F-104 kao i još neke druge modele. Takođe, u jednom polu-odvojenom delu iza dve kapije video sam prednji deo izloženog aviona za koji bih rekao da je „P-47 Thunderbolt“, a ranije se na sajtu muzeja pominjao i čuveni „P-51D Mustang“ na koji nisam naišao pa verujem da se i on nalazi u toj zoni. Pretpostavljam da je taj deo bio samo privremeno nedostupan pošto se iz daljine nazire crvena podloga i tabla kao za ostale eksponate ali u pokušaju komunikacije sa dva vojnika koji su čuvali taj deo nisam uspeo da dobijem objašnjenje.

Za ceo obilazak muzeja bilo je potrebno nešto više od 2 sata i to prilično sporim tempom tako da mogu slobodno da preporučim posetu svakom ljubitelju avijacije koji se nađe nekim povodom u Istanbulu.

Sve fotografije: Nenad Petronijević 

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters=1 counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

So

Turska je bila neutralna tokom WWII a nakon rata ubrala je sve plodove američke avio-industrije i Hladnog rata.

Odgovori
No

I Srbija bi imala samo najbolje da nas nisu komunisti upropaštavali decenjama.

We

Daj boze da nas ponovo neko tako „unistava“ kao komunisti.
Jedino smo u tih 50 godina unistavanja imali ozbiljjljno vojsku i aviaciju..

So

@Northrop Grumman pa Mig 21 je tokom 1960-ih i 1970-ih bio jedan od najboljih lovac tog doba. Amerika je samo zbog opasnosti od tog lovca krenula u razvoj pa su nastali F 15 i F 16. Tehnologija jedne zemlje se ne razvija bez rivaliteta i suparnistva sa drugom zemljom. Pored toga, naši piloti su leteli i na F-86 sajberu. Ustvari, tokom svake decenije u 20. veku, držali smo karak sa svetom po pitanju lovačke avijacije. Korak gubimo tek pred raspad zemlje, 1980-ih.

12

@Sotir

F-15 i F-16 nisu nastali samo zbog opasnosti od „balalajke“, vec i zbog drugih sovjetskih aviona(MiG-23, MiG-25).

Sa ostalim se uglavnom slazem…

ro

kod komunista smo imali i vlastitu industriju a šta sad imamo, jedno veliko NULA

be

@sotir…pa nije bas da su se F15 i F16 razvijali kao posljedica superiornosti MIGa 21. A i sama superiornost MIG21 je podosta diskutabilna. F15 je direktna posljedica MIG25….tj. posljedica precjenjivanja sposobnosti MIG25….a MIG25 je nastao kao posljedica nikad realiziranog XB70……..

re

Pogledajte samo te brojeve, i po tome se vidi ekonomska moć neke zemlje, a onda to usporedite sa nama koji smo bez realne šanse da skupimo za koliko ima prstiju na jednoj ruci.

Odgovori
М

Све честитке аутору текста. Сјајне фотографије и одличан текст. Надајмо се да једнога дана и наш лепи, али оронули музеј може да буде уређен попут музеја описаног у тексту.

Odgovori
Ne

Hvala Vam puno!

Mi

Ovi imaju bolje avione i više komada na muzejskom displeju nego mi aktivne.

Odgovori
Ne

Tužno ali istinito

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor