Aerodrom Morava koji se nalazi na teritoriji Čačka i Kraljeva trebalo bi da bude u funkciji, smatra predsednik Foruma privrednika grada Čačka Aleksandar Petronijević.
Kako je rekao u izjavi za „Glas zapadne Srbije“, ta lokacija idealna je pre svega zato što Srbija „površinski nije pokrivena aerodromima“ i zato što u području kojem gravitira od 100 kilometara ne postoji ni jedan drugi.
– Za puštanje ovog aerodroma u funkciju postoji veliki interes. Sa druge strane kompanije Wizz air i Ryanair su poslale pismo zainteresovanosti gde bi relativno brzo, ako ne i odmah po otvaranju, uspostavile linije ka Istanbulu, Milanu, Berlinu, Minhenu i Parizu. Takođe, aerodrom ima i velike kargo potencijale. – objasnio je Petronijević.
Prema njegovim rečima industrijska zona koja se pravi na području Hipodroma pokazaće pravi potencijal tek prisustvom aerodroma. Takođe, prema evropskim istraživanjima 95% privrednika smatra da je od krucijane važnosti blizina aerodroma njihovim objektima, navodi Petronijević i dodaje:
– Roba bi se daleko brže i jeftinije transportovala i primera radi naša malina ubrana danas, već bi uveče bila u nemačkim marketima i pijacama. Takođe, veoma male investicije su pored postojeće infrastrukture potrebne da bi se aktivirao aerodrom Morava i time postao mnogo bolji od Niškog.
Primera radi Slovenija ima četiri aerodroma na veličinu njihove teritorije, Hrvatska ima sedam međunarodnih, Bosna četiri, Srbija dva, kao Makedonija i Crna Gora. –
Kako je objasnio za „Glas zapadne Srbije“, velika je zainteresovanost ljudi iz zapadne Evrope za zdravstveni turizam i približavanje Kopaonika, Vrnjačke banje, Zlatibora i Atomske banje, jer turiste ne zanimaju destinacije koje su od postojećih aerodroma udaljene po 200 ili 300 kilometara.
Malo toga se promenilo na civilnom delu Morave od kada ga je Tango Six obišao pre pet godina:
![[ANALIZA] Detaljnije o Rafalu F4.1, verziji aviona koju će nabaviti RV i PVO Vojske Srbije](https://media.tangosix.rs/2021/11/20211117_121724-262x130.jpg)
![[POSLEDNJA VEST] Objavljen konkurs za upis na Er Srbijin kadet program za pilote: 10 kandidata besplatno od nule do potencijalnog zaposlenja kao piloti](https://media.tangosix.rs/2024/09/IMG_3415-262x130.jpg)
![[EKSKLUZIVNO] Intervju sa rukovodstvom Er Srbije: Razvoj i nastavak transformacije kompanije, kada dolaze Embraeri i rezultati ovogodišnje letnje sezone](https://media.tangosix.rs/2024/09/D_OSTOJIC_8114ED1600-262x130.jpg)
Petar Čelik
ovo za maline me je lepo nasmejalo
Sava
Postovani Petar Celik zasto vas je nasmejalo? Da li znate da na primer Kenija izvozi preko 2 milijarde dolara svezeg voca, povrca i cveca? Pozdrav
Petar Čelik
teško da se takva roba izvozi avionima u ozbiljnim količinama koje bi opravdale ekonomsko ulaganje
Vladimir
Petre,
Ima dovoljno informacija i podataka o izvozu svezeg voća i povrća avionom, ne samo iz Kenije. Potroši par minuta pa nam reci sta piše.
Kako se kalio čelik
Za Keniju i cveće vidi film „Living in the age of airplanes“, kargo 747 dupke pun ruža za AMS svake noći. Film je inače obavezna video lektira za sve ljubitelje avijacije.
A za ovo da treba srediti ili produžiti pistu, ma kakvi! Samo treba naterati pilote da slete na direktno na stajanku, evo ovako se to radi:
https://www.facebook.com/valdezflyin/videos/10155067657750071/
Petar Čelik
cveće se mora odmah transportovati, jer ga ne možeš zamrznuti. postoje određena poljorivredna dobra za koja postoji tržište i racio da se transportuju avionom, ali malina tu ne spada.
ona se uvek zamrne pa onda transportuje. drugačiji je proizvod.
Alen Šćuric Purger
Gospodin Petronijević ne iznosi točne podatke:
1. Ni Wizz Air ni Ryanari ne mogu otvoriti let za Istanbul, jer su kompanija Europske unije, a Turska nije u Open Sky režimu.
2. Slovenija nema 4 aerodroma nego dva (Ljubljana i Maribor, od kojih ovaj posljednji gotovo da nema prometa), te omanji Portorož na koji lete tek poslovni avioni.
3. Hrvatska nema 7 nego 9 međunarodnih aerodroma (Zagreb, Split, Dubrovnik, Zadar, Pulu, Rijeku, Osijek, Lošinj i Brač).
4. Vrlo je nelogično na svakih 100 km otvarati aerodrome. To ne rade niti daleko bogatije države, pa čak ni one koje žive na turizmu.
Beli
@Alen
Da lije ipak teoretski moguće da Ryanair ili Wizzair otvore liniju ka Istanbulu?
Jovan Munitlak
Malo MORAVA , malo PONIKVE i tako večito . Može im se kao da je neko zaplatio išta za netačne izjave i neispunjena obećanja . Četvrta primedba gospodina Šćurica je potvrdila i moje laičke o opravdanosti aerodroma i stručnosti nekih privrednika rodnog mi Čačka
Jovan Munitlak
moje laičke sumnje – Da malo i sebe ispravim {: /
Markom
Alene,da li će možda Morava,na neki način ugroziti rad Niškog aerodroma,i njegove buduće najavljene nove linije,a i već postojeće.
Miloš
Alene mogli bi ste napisti kolumu o realnim potencijalima aerodroma u Srbiji. Mislim da je ovo čisto bacanje para, a vi me ispravite ako grešim.
Alen Šćuric Purger
Beli:
Nije, ni teoretski. Osim ako otvore kompaniju sa AOC u Turskoj ili Srbiji, a i onda je pitanje bi li im se dozvolilo tako što (to ovisi o reciprocitetu i interesima jedne od dvije države).
Markom:
Prije bi smanjio promet Beograda, obzirom da bi mogao uspjeti jedino kao LCC aerodrom, a obzirom na blizinu Beograda postao bi LCC alternativa Beogradu. Kao što je Hahn Frankfrurtu. Uzela bi ona i nešto putnika Nišu, ali neusporedivo više Beogradu.
No, kao što kažem, aerodom na samo stotinjak km udaljenosti je glupost koju si ne dozvoljavaju daleko bogatije države. Nepotrebna rastrošnost, rasipanje resursa i razvodnjavanje zračnog prometa i potencijala razvoja istog.
Miloš, takav članak sam napisao na Tango 6. Išao je u dva dijela:
1.
https://tangosix.rs/2016/11/07/mali-aerodromi-ex-yu-regije-pobednici-gubitnici-novog-trzista/
i 2.
https://tangosix.rs/2016/18/07/imaju-li-minijaturni-aerodromi-u-regiji-buducnosti/
Vladimir
Moram biti Đavolov advokat.
Girona-Barselona, air distance 85km, road distance 104km
Barselona-Reus, air distance 93km, road distance 113km
Brisel-Charleroi, air distance 49km, road distance 61km
Sevilja-Herez, air distance 80km, road distance 92km
Milano-Torino, air distance 97km, road distance 143km
Milano-Bergamo, air distance 76km, road distance 89km
Trevizo-Venecija, air distance 20km, road distance 32km
Trevizo-Trst, air distance 97km, road distance 116km
Venecija-Trst, air distance 95km, road distance 119km
Glazgov-Prestvik, air distance 43km, road distance 62km
Glazgov-Edinburg, air distance 68km, road distance 78km
Bristol-Kardif, air distance 44km, road distance 98km
Mislim da je dosta. A primera ima još kao drva za zimu.
Golub
@Vladimir
Ako pogledate aerodrome koje ste nabrojali, kao po pravilu, to su sve oblasti sa visoko razvijenim turizmom. Za razliku od toga, broj stranih turista, tj. onih koji bi dolazio avionom, je nedovoljan u centralnoj Srbiji. More nije blizu (vozom ili kolima), pa da neko ko ide na Jadran svrati malo i do Srbije, a turisticka ponuda tog regiona se mora debelo pojacati da bi oblast sama po sebi bila interesantna vecem broju turista. Od tri letnja festivala se ne moze izdrzavati aerodrom.
Budža
Odustati od aerodroma koji je skoro potpuno opremljen je sumanuto. Zašto ne pustimo tržište da kaže svoje? Ako wizz i ryan imaju neku ideju ko smo mi da se pravimo pameni?
Vladimir
Golube,
Ako pogledate komentare videcete da se daljina od sto km pominje kao nesto sto je prepreka za postojanje održivih aerodroma. Moji navodi opovrgavaju tu tvrdnju. Nebitno je da li je turistička, privredna ili kakva druga oblast.
Drzimo se činjenica.
Alen Šćuric Purger
Vladimire, kao što sam rekao „i daleko bogatije“. Mislim da je suludo uspoređivati Veliku Britaniju i Srbiju. Pa ako oni imau 5-6 takvih aerodroma, to ne znači da Srbija treba imati 3. Upravo suprotno. Znači li po istoj logici da ako London ima 6 aerodroma, a Paris 3, da Beograd treba imati bar 2 (Surčin i Batajnicu). Ovo je suludo!
Hahn ima skoro 3 milijuna putnika i na rubu je bankrota, najvjerojatnije će postati shoping centar. Iako je uz Frankfurt koji je skup za LCC i koji je do nedavno demotivirao LCC, te u prebogatoj regiji sa enromnom zonom dohvatljivosti (unutar 100 i 200 km). Svi ostali LCC aerodromi bugare sa financijama, ni jednom ne cvjeta cvjeće, masa ih je bankrotirala ili žive na financijama lokalne zajednice iako imaju preko milijun putnika godišnje. Koja je logika onda da Morava uz Beograd postane LCC koji maksimalno može ostvariri 300.000 putnika i time stvarati godinama milijune EUR gubitka? Pogledajmo primjere:
– Niš nije profitabilan usprkos 350.000 putnika, dva prijevoznika koji nisu LCC, velikom cargo prometu, i financiranju kroz kamionski cargo terminal
– Tuzla sa 450.000 putnika živi od velikih subvencija
– Zadar sa velikim brojem legacy i leisure prijevoznika i 450.000 putnika, 1,5 milijuna EUR godišnjih subvencija i financiranju vojske i vatrogastva (vojni dio i zajednički troškovi) jedva je na nuli
Pa hajmo još jednom, koja je to onda logika? Ili misliš da će baš Morava iznači model profitabilnosti koji nisu uspjeli ni daleko veći u Europi?
Slažem se da je aerodrom već gotovo napravljen, ali treba zatvoriti onog koji je već potrošio desetke milijuna EUR u njega do sada. No, prije nego se otvori treba ustanoviti da će se potrošiti još 10+ milijuna EUR za opremanje i dovršetak radova, te da će se, kada se otvori, godišnje trošiti oko 2 milijuna EUR na funkcioniranje aerodroma i subvencije. Malo li je?
Budža, tržište će reči svoje, biti će letova ako su iole sposobni. Ali samo ako će netko suvencionirati LCC i plačati hladni pogon aerodroma. Tko? Ima li lokalna zajednica i Srbija dodatnih 10 milijuna za opremanje aerodroma i završne radove, te 20 milijuna EUR za idućih 10 godina funkcioniranja. I to ako će se racionalno poslovati, a ne rasipati, trpati u džepove na namještenim natječajima (tenderima), podmičivati i zapošljavati po babi i stričevima. No, sve ovo posljenje nije uobičajno u Srbiji, pa tu nema straha. Zar ne?
Voja
Gospodine Alen Šćuric Purger sve ste svima lepo objasnili daleko ste strucniji od svih njih svaka vam cast.
Alen Šćuric Purger
Hvala Voja na komplimentu, ali iskreno ne smatram da sam daleko stručniji. Stvarno uživam u ovim raspravama i mnogo pritom učim.
A to i je svrha foruma, zar ne?
Vladimir
Alene, mnogo napisanog, a da nema poentu sa mojim komentarom.
Ti i Ja smo puno vremena proveli in live da bi ovde „raspravljali“ nebitno. No samo da pojasnim. Ti si napisao sledeće:
„No, kao što kažem, aerodom na samo stotinjak km udaljenosti je glupost koju si ne dozvoljavaju daleko bogatije države.“
Ja samo samo kao ovlašćeni advokat od Vraga, napisao primer da ima bogatijih Država koju su ovakvu „glupost“ već dozvolile i dozvoljavaju. Neke uspešno, neke ne. Tržište je jedini merodavni sudija. I niko drugi.
Sve ostalo pisano ne sporim.
Budža
Alene, zašto ne primenite isti princip kojim ste se vodili kad ste analizirali opravdanost AirSerbie, tj. cost/benefit na celu privredu, a njeni godišnji gubici daleko prevazilaze ulaganja ne samo u jedan aerodrom van Bg, već u region, a regionalna disproporcija je u Srbiji toliko velik problem da se ljudi ili sele u Bg ili van Srbije, a onda stvarno osim Bg neće ni trebati aerodroma.
Alen Šćuric Purger
Vladimire daleko bogatije (i pametnije) države si to ne dozvoljavaju. Da ima i onih najbogatijih koje si to dozvoljavaju. U Francuskoj su aerodromi na svakih 70-100 km i dobar dio ih je neprofitabilnih. No, daleko bogatije države od Srbije (Češka, Mađarska, Turska…) si to ne dozvoljava. I jasno da ne možemo uspoređivati zemlju od 100 milijuna stanovnika, visokorazvijenu i bogatu sa desecima milijuna turista sa Srbijom.
Budža to je neusporedivo. To je kao da tražite od mene da opravdam osnivanje druge nacionalne kompanije u Srbiji pod nazivom npr. Srbia Air. Da me pitate jel bi branio investiciju u Beogradski aerodrom, naravno da bi (po ovom ključu koji spominjete). I Ponikve imaju nekog smisla, Niš naravno. No, aerodrom na 100 km od Beograda istog vlasnika nema baš, ali baš nikakvog smisla.
Vladimir
Mala greška.
Morava nema istog vlasnika kao ANT. Morava uopšte nema vlasnika, zato što još uvek ne postoji civilni operater. Vojska se ne računa.
Pre no što neko ne uporedi sa Aerodromom Niš, samo da pojasnim da vojni deo Aerodroma Niš je odvojen od civilnog. Samo dele pistu. Tako će jednog dana biti i sa Moravom, ako se odluče da otvore Aerodromsko Preduzeće.
Beduin
Alene, pojam „drzava“ i pojam „u drzavi“ su 2 razlicita pojma.
Na koncesiju….pa tko zna nesto sto drzava ne zna, neka izvoli.
Aleksandar
Pozdrav Alene, ne znam da li ste u nekom od ranijih tekstova obradili.. ali zanima me situacija u Poljskoj.. ogroman broj malih aerodroma.. KTW, KRK, RZE, POZ, WRO itd itd.. da li su to ogromne subvencije drzave ili neki projekat EU.. bio sam na par aerodroma i prosto sam zapanjen, nove aerodromske zgrade, letovi Wizz-a, Ryan-a.. itd itd..
Alen Šćuric Purger
Vladimire, znaš dobro da sam mislio na sadašnje stanje. Država je trenutni vlasnik tog aerodroma, a hoće li ga dati u koncesiju, osnovati javno poduzeće ili na koji drugi način rješiti operiranje aerodroma je irelevantno. Ona u ovom momentu raspolaže ovim aerodromom i radi nonsens, nepotrebnu konkurenciju svom glavnom aerodromu i rasipa novac na potpuno nepotrebnu investiciju samo 100 km od velikog aerodroma.
Beduin, država je ovdje ta koja odlučuje, pa čak i da da koncesiju. Pa što ne bi otvorili još koji aerodrom na 100 km. Evo Batajnicu za LCC, pa Novi Sad, pa Vršac, pa Smederevo, pa Zrenjanin… Na svima odmah napraviti terminal od bar 20 milijuna EUR, te ostale radove za 10. Svi bi oni zasigurno uveliko pomogli lokalnoj zajednici i gospodarstvu, zar ne? I za sve bi se našao „izgovor“. Jednaka glupost kao i Morava, bacanje novaca.
Aleksandar:
U Poljskoj je dobar dio aerodroma financirala Europska unija, ne i ove koje spominjete. Među njima su samo dva aerodroma na stotinjak km (Krakow i Katovice), ostali su udaljeni dvjestotinjak km, i izgrađeni su dok još nije bilo autoputeva, tj. dok je taj put trajao tri i više sati po lošim lokalnim cestama. Ovi aerodormi su uz istinski velike gradove sa prometom od par milijuna putnika.
– Krakow 1,0 milijuna stanovnika, 4,2 milijuna putnika
– Katowice 0,3 milijuna stnaovnika, 3,1 milijun putnika
– Wroclaw 0,6 milijuna stanovnika, 2,6 milijuna putnika
– Poznan 0,6 milijuna stanovnika, 1,5 milijuna putnika.
Metro area oko ovih gradova ima od 1,5 do 4 milijuna stanovnika.
No, izgrađeni su terminali na nekim manjim aerodromima uz fondove EU. Pa onda na nekima nije bilo prometa. Pa je Europska unija zaprijetila sankcijama i traženjem povrata novca, da bi onda lokalna vlast i Poljska odriješila kesu i privukla LCC i drug prijevoznike subvencijama, da ne moraju vračati novac. Upravo je Poljska razlog zašto je Europska unija odlučila prekinuti sve investicije u aerodrome. Nama je najpoznatiji Lodz na kojem je adrija imala bazu, a što je subvencionirano (za 3 linije i neka 2 leta dnevno). Danas tamo leti samo subvencionirani Ryanair sa 3 linije, uz 253.000 putnika. Aerodrom je na samo 128 km od Varšave, što je auroputom nekih sat vremena vožnje. Jedna od većih gluposti u zračnom prometu.
Vladimir
Kad čitam komentare pitam se da li je uopšte celo civilno vazduhoplovstvo sektor javni saobraćaj u Evropi jedna velika glupost? Da li su stotine miliona ljudi koji putuju tim javnim saobraćajem glupi?
Alene, koji od pomenutih aerodroma u Srbiji je napravljen u zadnje vreme ili nakon poboljšanja putne mreže? Da li da te podsetim na tvoju izjavu datu u Oktobru 2016 na Zlatiboru o dužini putovanja kolima od Beograda do Zlatibora? Ili možda jedan aršin za Aerodrome u Poljskoj, a drugo negde drugde?
Da ne bude nesporazuma poredim tvoje pisanje o ANT i Moravi, sa KTW i KRK.
Beograd 1,5 miliona stanovnika-Krakov 1 milion.
Katovice 0,3 miliona stanovnika-Čačak/Kraljevo/Vrnjačka Banja 0,3 miliona.
Ili sam slep ili ne što ne štima u tom argumentu? Mozda nedoslednost?
Alen Šćuric Purger
Stari gle, ti si jedna ekstremno inteligentna osoba, znaš da to mislim. A ja takve komplimente rijetko kada dajem, i svakako nikada ako to iskreno ne mislim.
I upravo zato ne znam što ti treba izbacivanje argumenta za koje ni sam znaš da ne drže vodu, te da će ih se vrlo lako demantirati. Kruške i jabuke se ne može uspoređivati. Ne možeš u slučaju Poljske gledati samo grad, a kod Srbije metro područje (dakle sve okolne gradove koji gravitiraju). U tom slučaju Krakov okrug (Silesija) sa gradovima i gradićima koji gravitiraju aerodromu (po načelu Kraljevo + Čakak + Vrnjačka Banja) ima 2,7 milijuna stanovnika
O turizmu Katovica i Krakova
+ neusporedivo večoj dijaspori
+ neupsoredivo boljem standardu
+ neusporedivo većoj tržišnoj razmjeni i BDP-u
+ činjenici da su ti aerodromi već odavno tamo izgrađeni i nema investicije od nekoliko desetaka milijuna EUR (što u slučaju Morave mora biti).
Dobro znaš da se moj stav o Ponikvama i Moravi enormno razlikuje. Da se razumijemo za Srbiju ima logike Beograd + Niš + Ponikve. Uz Ponikve za Moravu nema mjesta. Ako se napravi Morava (što je krajnje nelogišno) onda za Ponikve nema mjesta. A Ponikve imaju daleko više rezona i istovremeno ne smanjuju promet Beograda, te je potrebna investicija da aerodrom bude operativan daleko manja.
Grebić
Dragi Alene,
koliko je rastojanje od Pule do Dubrovnika, koliko je stanovnika i koliko je Aerodroma?
Morava će da radi i to dobro!
Grebić
Molim Alana da uporedi Tuzlz i Sarajevo, sa Kraljevom / Čačkom i Beogradom po:
Udaljenosti od prestonice,
Broju stanovnika,
Turističkim i privrednim kapacitetima.
Uporedite prilaz Ponikvama i Moravi. Morava je na manje od 1 km od Moravskog koridora, koji se radi od proleća sledeće godine i koji treba da bude gotov za 3 godine, na 90 km od autoputa Bg-Ni, oko 18 km od autoputa Bg-Bar. Koliko ljudi gravitira Moravi, a koliko Ponikvama.
Da li vam je trebalo teretno vozilo, helikopter?
Saves(t)ni Gradjanin
„Sjajni“ komentari, nema sta! Bravo „bizMismeni“!
Znaci, posto to tu nista ne vredi i od toga posla nema (da ne kazem da nema neceg drugoG), ajd’ onda lepo da oglasimo Moravu na prodaju, takva kakva je („as is“), pa da vidimo hoce li se ko javiti da to kupi!?
Jos bolje bi bilo organizovati aukciju (pocetna cena „1 dinar“), pa da vidimo….
Boze me sakloni politicara, a jos vise politikanata, koji na sve strane dzigljaju ovih dana svuda po nasoj nam drzavi.
Alen Šćuric Purger
Niti sam politikant, čak ni ne živim u Srbiji. Nemam baš nikakav interes ovdje.
Kao zrakoplovni mega-entuzijasta volio bih vidjeti ovakav aerodrom u svakom gradiću. No, sa pozicije struke ova investicija nema baš nikakavog smisla, ali baš nikakvog. Ona je promašaj, glupost, i utrpavanje dodatnih 10+ milijuna EUR još veća.
Ako lokalna zajednica vidi svoj interes (turizam posebno u Vrnjačkoj banji, business, dijaspora) onda svakako treba otvoriti aerodrom, ali mora biti svjesna da će ju to koštati 2 milijuna EUR, a na Srpski rastrošan način i 4 milijuna EUR godišnje. Ima li toliko, i vrijedi li to tih para? Ima li se važnijih projekata u toj regiji na koje bi se trošio toliko velik novac? Stvar političke odgovornosti. Koja je još jedna od karakteristika Srbije, zar ne?
Sava
2010. godine uradjena studija 15 strucnih ljudi potpisalo da postoji potreba za aerodrom Morava. Nakon toga se krenulo u radove izgradjena aerodromska zgrada i stabilizovana i uredjena osnovna staza, ograda itd…kako je moguce da Hrvatskoj treba 9 aerodroma, Bosni 4 a nama ne treba treci aerodrom?
Alen Šćuric Purger
Niti Bosni ne trebaju 4 aerodroma, niti Hrvatskoj 9 bez obzira na turizam. Napisao sam i dokazao da u Hrvatskoj imamo bar 3 aerodroma viška. I zato 6 od tih 9 živi na subvencijama i pomoći države i lokalne zajednice. Dva od tih 6 bi mogli postati profitabilni u idućih par godina, a 4 od 9 ih nikada neće biti profitabilno.
Što se ne zapitate zašto bitno bogatija Češka ima samo tri aerodroma, od kojih je jedan minijaturan. Zašto bitno bogatija Mađarska ima samo jedan pravi i dva minijaturna sezonska koji su odavno bankrotirali i Mađari se pitaju što su im trebali? Zašto prebogata Švicarska ima tek 5 aerodroma, od kojih su 3 neprofitabilan i financira ih lokalna zajednica.
Svaki projekt će nači 15 stručnjaka ako želi dokazati ispaltivost. I 30, i 50. Samo ako ih se plati za taj posao.
Александар
И шта ако нема аеродрома у пречнику од 100км? Као отварање аеродрома ће генерисати нове путнике?
Интересантна ми је даље реченица где 95% привредника сматра да је постојање аеродрома од круцијалне важности?
И шта, ВизЕр и Рајанер ће бити главни карго превозници? Шта сада смета да се обавља карго?
Босна има четири аеродрома од којих су једна полумртва Бања Лука и исти такав Мостар. Коју судбину они бирају?
И како то да Турци који су били финансијери аеродрома никако не фигуришу у плановима? Ко треба да вози за Истанбул?
Alen Šćuric Purger
U Bosni je Sarajevo profitabilan, ali ne donost bog zna kakav novac.
Banja Luka je teški minus
Mostar isto tako gubi ogroman novac
Tuzla je u minusu i živi na subvencijama sa skoro pola milijuna putnika.
No, oni bi još dva aerodroma (Bihać i Trebinje). Što da ne? Po istoj logici kao i Morava, na svakih 100 km aerodrom, svaki gradić od 150.000 stanovnika aerodrom.
Po toj logici u Hrvatskoj hitno treba izgraditi aerodrom u Makarskoj ili Pločama (turizam, 100 km od Dubrovnika + granica kod Neuma + nedostatak autoputa i 100 km od Splita + pretrpan splitski aerodrom i prometni kaos oko Splita), u Varaždinu (već postoji aerodrom, samo treba proširit i malo produžiti pistu kao i u Moravi + privredno vrlo razvijen kraj), Slavonskom Brodu i Virovitici. Svi bi oni pronašli razloge za otvaranje (turizam, business), a sigurno i stručnake koji bi to potvrdili, te 95% poslovnjaka koji bi se sa time složili.
Pa i ja se slažem da je aerodrom odlična stvar za lokalnu zajednicu. Ali uz koje troškove nakon što se otvori?
ZZ
@Alen
Pa nemojte tako. U Plocama samo treba presloziti kontejnere sa postojece piste tako da se od njih napravi pristanisna zgrada sa tornjem i odmah ce LCC poceti da slece. Problem Makarske je da se treba izmestiti fabrika na mestu potencijalne piste, pa su odlucili da uvedu brzu brodsku hovercraft liniju sa Hvarom i investiraju u Hvarski aerodrom.
Sto gospodin Alen kaze je ekonomska logika. Logika lokalnih i regionalnih politicara je nesta sasvim drugo i nemojte misliti da je to samo balkanski sindrom. Isto tako ekspertske analize su druga prica u zavisnosti ko ih plati i kako se prezentuju rezultati, da ne pocnemo od globalnog zagrejavanja pa nadalje.
Ovaj aerodrom nema ekonomske logike, radije potrosite te novce na putnu infrastrukturu.
Da li je iko sagledao plateznu moc regiona i potencijalni broj turista. Za cargo imaju Nis.
Alen Šćuric Purger
Pa Ploce su bile otvorene skoro dvije godine. North Adrija je imala redovnu svakodnevnu liniju, koja je vrlo brzo propala zajedno sa kompanijom. I niti je bilo cargo letova, niti turističkih chartera. Pa su od piste napravili kontejnersko odlagalište.
Vidim kako se investiralo u Hvarski aerodrom, eto neki dan baš reko da uzmem kartu za Hvar. :-)
Pa u tekstu o malim aerodromima dao sam primjere španjolskih, njemačkih i drugih aerodroma gdje je uložen novac, deseci milijuna EUR, a nije bilo prometa. I onda je još novca uloženo da se nagovori Ryan da leti. I sad to super izgleda imaju oni čak i 8-9 letova tjedno i milijune gubitaka svake godine.
Da ponovim samo jedan primjer Castellon de la Plana Airport. Bio sam na njemu dok je bio simpatična mala sportska zračna lučica koja se uspjevala samofinancirati. Bilo je tamo sportskih aviona, manjih business, par helikoptera, dva hanara i manja upravna zgradica. Ono cukarek od aerodromčića.
I onda lokalni genijalci upucali 150 milijuna EUR u njega. Nema veze što su od Castellona autoputom bili udaljeni veliki aerodromi:
– 67 km Valencija (5,8 milijuna putnika) – 30 minuta
– 168 km Reus (820.000 putnika) – 1:15 sati
– 278 km Barcelona (44,2 milijuna putnika) – 2:10 sati
Pa 4 godine od otvaranja nije bilo ni jednog jedinog leta. Onda je lokalna politika odlučila upucat novac i „opravdat investiciju“ pa platila Rynairu da leti.
Danas Blue Air leti za Bucharest, a Ryanari za London Stansted, Sofiju i sezonski za Bristol. Svake godine imaju nekoliko milijuna EUR gubitka. Zbog subvencija Ryanairu je Europska unija otvorila formalnu istragu protiv kompanije koja operira aerodrom.
Samo razlika je u tome što je Carlos Fabra, političar odgovoran za ovaj financijski fijasko dobio 4 godine zatvora.
B 777x
Uz duzno postovanje svacijeg misljenja,doduse nekih realnih a nekih ne,otvaranje aerodroma Morava bi i trebao biti svakog normalnog i dobronamernog rukovodioca kojem je stalo do ove zemlje.Geo-strateski polozaj i vec izgradjena infrastruktura Morave daje realnu opciju prosperiteta ovog aerodroma i okoline.Sto se tice avio kompanina pogotovu LCC siguran sam da bi vladalo ogromno intereseovanje.Wizair i Ryanair,Easy jet,Germanwings,Pegasus,Atlasjet su kompanije koje bi sigurno pokazale ogromno interesovanje.Morava je u srcu Srbije,cvoriste svih puteva i turistickih destinacija,tu samo slepac ne vidi prosperitet.Nije mi jasno sto se vise ceka i zasto se ne otvori Morava.
Alen Šćuric Purger
Ogroman interes ovih kompanija nije ni u Zadru, Puli, Rijeci, a kamoli Osijeku koji je dalje od Zagreba, a razvijeniji od Središnje Srbije. Daleko je to od „ogromnog interesa“. Nije čak ni „dobar“ interes, i svi bugare da dovedu nekoga. I svi oni promet koji danas imaju imaju ga samo zahvaljujući subvencijama države i lokalne zajednice. Govorimo o preko 20 milijuna EUR godišnje subvencija. Zašto onda mislite da bi baš u Srbiji bilo drugačije?
Bojan
Ne bih da budem grub, ali ovo baš nema veze sa realnošću. Ryan i Wizz nestrpljivo čekaju da se otvore aerodromi … evo samo što nisu došli… Očigledno da čovek i ne naslućuje o kakvim kompanijama priča, a kamo li o poslu koji treba da se uradi. A pošto je privrednik evo nek izveze on maline i transportuje ih avionom da vidimo gde će da ih proda kad zaračuna cenu prevoza. Ne otvaraju se aerodromi na televiziji, nego zasučete rukave pa radite.. a da .. i spremite dosta para da to platite.. pa šta vam bog da. Od kukanja da vam neko drugi, u ovom slucaju država, napravi aerodrome, nema ništa.
Vladimir
Bojane,
Nema potrebe da budes grub. Samo da se držimo činjenica.
Znaš, kao što znaš i da Ja znam, da je Ryanair direktno izrazio želju da leti sa jednog od Aerodroma na Zapadu Srbije. Sve u skladu sa kompanijskom željom da leti na Srbija Istok (Niš) i Srbija Zapad (ili Morava ili Ponikve).
Srbija Istok smo ostvarili. Radimo na Srbija Zapad. Ko se prvi otvori, Morava ili Ponikve, dobiće od nas letove.
Kao što znaš da je već uspostavljen kontakt sa Aerodromom Ponikve, i to bas na sastanku u Nišu prošle godine. Sa Moravom ide teže jer nema Aerodromskog Preduzeća da se direktno komunicira, ali su uspostavljeni kontakti sa ljudima u lokalnim samoupravama. Slično se desilo i sa Wizzair-om. Postoje kontakti i razgovori u zadnjih skoro godinu dana.
Pozdrav
Alen Šćuric Purger
Ryanair je iskazao interes za letove iz Zagreba, Dubrovnika, Splita, Osijeka, Skopja, Ljubljane, Maribora, Wizz iz Sarajeva, Mostara… sve u pismenom obliku. I ima li ih na tim aerodromima?
Vesko
Stara izreka kaze rodilo se treba ga ninati!Aerodrom Morava je tako reci gotov I sad bi bilo glupo da niko ne mrdne prstom da profukcionise.Treba voditi racuna o svim benifitima na razvoj zapada Srbije koji on moze da I’ma prije svega jer se otvaraju radna mjesta za neke kadrove kojih sada tamo nema a koji mogu pomoci da mlafi ljudi ostaju kod svojih kuca.
Alen Šćuric Purger
pa obzirom da treba upucati još bar 10 milijuna EUR i nije baš takoreči gotov.
A o troškovima nakon otvaranje bolje ni ne govorit.
Naravno da ima benefite. Ali dajte da Vam pokušam objasniti. Zadar ima međunarodnu brodsku luku. I Šibenik je ima. Oba su udaljena od Biograda nekih 30-40 km. Biograd je grad od nekih 10.000 stanovnika sa okolnim gradićima koji mu gravitiraju (Filip Jakov, Pakoštane, Crvena Luka…). Dobro bi mu došla međunarodna brodska luka kao velikom turističkom središtu (152.000 turista, 884.000 noćenja). Odličan benefit za lokalnu zajednicu (turisti, manji kruzeri, uvoz-izvoz, možda i pokoja brzolinijska linija preko mora). No, kada bi se vratila investicija za tako što vrijedna nekoliko milijuna EUR? I koliko bi to koštalo lokalnu zajednicu svake godine?
Nikakve razlike, osim što se luke rade svakih 30-ak km, a aerodromi svakih 200-njak.
Vladimir
Opet interesantan pirimer pisanja Alene. Nadam se da ne postaje navika.
Zašto nema Ryana na tim aerodromima znamo i Ti i Ja. Posebno što ga je bilo na Mariboru i Osijeku. „Slučajno“ znam za ta dva. Kriv sam što je bilo Ryana na njima.
U ovom tvom napisanom nije poenta neopravdanosti poziva jedne kompanije na letove sa određenog aerodroma, već nesposobnost rukovodstva Aerodroma da napravi održiv plan rada i ugovore koji su obostrano korisni.
Niš je do sada uspeo u oba poduhvata. Priznaćeš da je ugovor originalan, ukoliko grešim ispravi me, ali samo je Temišvar, pre Niša imao iole sličnu ponudu aviokompanijama. Koliko ovde u Ryanu znam, Niš je prvi aerodrom od koga Ryan nije uzeo unapred pare da bi obavljao letove. Naprotiv.
Čudi me tvoj prilaz da se inovantnom pristupu u avijaciji traži mana u startu. Tako isto su retki pisali 90-ih o LCC, a danas se svi zajedno njima smejemo kada pročitamo iz današnjeg ugla napisano. Vreme je sudija. Mi svi ostali smo samo posmatrači.
Alen Šćuric Purger
OK način poslovanja Ryanaira ne cijenim ni malo, ucjene, subvencije, podizanje subvencija nakon nekog vremena, ako aerodrom ne prihvati ukidanje linija i odlazak u roku od par dana, bez obzira na otpuštanje radnika… Tipična nasilnička kompanija, bully. I dobro znaš da je to moje mišljenje. I to i je razlog zašto je Ryan otišao iz Maribora i iz Osijeka.
Niš je i sa 350.000 putnika od kojih je jedna leisure, a jedna legacy, te velikim cargom još uvijek daleko od profitabilnosti. Nenormalno. Jer da imaju legacy carriere koji „normalno“ plačaju sa 300.000 putnika bili bi profitabilni ili bar samoodrživi. Dakle ni oni nisu pronašli održiv model, nego ih financira lokalna zajednica, tj. zapravo financira hiper-profitabilne Ryanair i Wizz Air.
Ja ne vidim ništa inovativno u tome da se otvori aerodrom samo 100 km od postojećeg sa kojim je spojen autoputom. Ja tu vidim uzaludno bacanje ogromnih novaca, dalje bacanje novaca u idućih 20-30 i više godina, i to u državi u kojoj ljudi ne žive nimalo dobro i gdje novac fali aposluto za sve, za zdravstvo, za obrazovanje, za policiju, za umirovljenike…
Vladimir
Očito da su se neki Aerodromi bolje snašli sa Ryanom i ostalim LCC od opet nekih drugih koji se nisu snašli. Tržiste i vreme, neumoljivi sudije.
Koliko vidim po najnovijim objavama Pula, Rijeka i Zadar dobijaju sledeće sezone nove letove Ryanair-a. Njima nije bila velika prepreka bully politika Ryanair-a. Snašli su se i pronašli svoj interes, kao što ga je našao Niš. Inače Niš nikoga se finansira, jednostavno zato što nema taj novac da plati. Sve aviokompanije na Aerodromu Niš imaju identične uslove.
Da podvučem još jednom nešto što je promaklo, a to je činjenica da Niš nije platio ni dinar, ni euro Ryanair-u da počne letove sa Aerodroma Niš. Jedinstven slučaj za Ryanaiar. Izgleda da smo postali „mekani“.
Da budem do kraja nepristrasan, nije Niš platio ni ostalim kompanijama. Same su našle interes.
vesko
Prije par godina postojale su ozbiljne price o gasenju aerodroma Tivat upravo iz ovog razloga sto se aerodromi prave na“ 200 km razdaljine“.Danas je taj aerodrom prebukiran i ima vise putnika od Podgorickog sa dobrom perspektivom da se uz dodatna ulaganja povecava broj putnika i obavljenih letova.Nije za Srbiju nista da ulozi 10-tak miliona u aerodrom koji je potreban i civilnom i vojnom sektoru u Srbiji.Nije Hrvatska bas takav Eldorada kao sto se nekima cini pa da mogu da se tako snishodljivo odnose prema Srbiji.Sto Vladimir kaze krenulo se u nesto i treba nastaviti dalje da se dosadasnje investicije ne bi pokazale kao uzalud bacen novac.
Beduin
Vladimire, letovi Rayana za PUY i ZAD su sufinancirani i dogovoreni sa turistickim zajednicama tih zupanija.
Alen Šćuric Purger
Iskreno Vladimire ja ne znam ni jedan primjer aerodroma koji se snašao sa Ryanairom i sa njim pozitivno posluje. Jedini koji uspiju su oni koji uz Ryanair imaju još i legacy i leisure carriere, te cargo, koji nadoknađuju gubitak na Ryanairu.
Pula, Zadar i Rijeka troše do 1,5 milijun EUR godišnje svaki za subvencioniranje Ryanaira. Bez tog novca bili bi u ozbiljnom minusu. Nedavno sam dao intervju za lokalni radio u Zadru koji tvrdi da se iduće godine mijenjaju pravila igre za subvencije. Vidjet ćemo kakva će to pravila biti i hoće li Ryanair ostati nakon toga.
Niš nikoga ne financira, ali je spustio takse ispod svakog ekonomskog rezona. I gubi ozbiljan novac koji mu cargo promet ne uspjeva pokriti. Šlepaju se na novcu grada Niša i novcem zarađenim na kamionskom terminalu. Što kada Niš prestane davati novac?
Veselko, Tivat je aerodrom u koji se nije investiralo gotovo ništa jer je napravljen u vrijeme komunizma, pa ima logike dalje raditi. Konačno Tivat živi na ogromnom turizmu i ektremno je sezonalan. Da je otvorena granica prema Hrvatsksoj (kakva je bila za vrijeme Jugoslavije) Dubrovnik bi ga ubio kao što ga je gušio i u vrijeme Jugoslavije. Iskreno da se prije 50-tak godina pametnije razmišljalo bilo bi logičnije napraviti aerodrom 30-tak km od Podgorice prema moru (negdje sjeverozapadno od Budve, kod Vranjine ili Virpoazara), koji bi danas imao oko 2 milijuna putnika i daleko više zadovoljavao interese crnogorskog turizma (daleko veće mogućnosti za turiste zbog više linija i frekvencija na jednom aerodromu), uz neuporedivo isplativiji način funkcioniranja.
No, gluposti komunističkih lokalnih lidera mi nikad neće biti jasne. O tome sam napisao i članak.
Beduin:
I u Rijeci se subvencioniraju letovi. Na PUY, RJK i ZAD financira se ne samo od lokalne turističke zajednice, nego 50% plačaju lokalne turističke zajednice (županijska, gradova, općina, te hoteli), a 50% Hrvatska turistička zajednica. Dok nije bilo ovih subvencija Zadar je imao ispod 100.000 putnika i Ryanair nije ni pomišljao doći.
Vladimir
Beduin, verovao Ti meni ili ne, znam da su finansirani. Možda znam zbog toga sto sam bio deo tima Ryanair-a koji je te letove osmislio i uspostavio? Možda i zato što sam na oba aerodroma, Zadar i Pulu, prvi sleteo Ryanair-ov avion? A sleteo sam ih pri otvaranju linija i na Rijeku, Osijek, Maribor, Podgoricu i Niš. Kao deo istog tima i iste ideje. Možda zbog svega toga imam argumente kad kažem da nije sve crno i loše kao što se želi predstaviti. Jer svaki evro pametno ulozen u Aerodrom, donosi lokalnoj zajednici dodatnih 3-4 evra indirektno. Pisao je Alen o tome još davno, davno baš ovde na T6.
Alene zabrinut sam. Da li si poceo da zaboravljaš?
Pa ti si u svom tekstu hvalio Niš kao uspešan model! Ti si pisao da su idealni za Kargo saobraćaj zato što imaju kamionski terminal na samom Aerodromu!
A pro po Zadra, zar Ryanair ne objavi nove linije sledeće sezone za Zadar pre neki dan?
Beduin
Vkadimire,
Ajmo iz pocetka.
Turisticke zajednuce tih zupanija su vidjele svoj interes u Ryanovim letovima te su ga financijski potpomogli i omogucili njegovu realizaciju.
S tim aerodromi gotovo da nemaju nista.
Tj., nemaju stete.
U slucaju ovog aerodroma, tko ima ineresa platiti Ryanu da leti i dovede takvu i takvu klijentelu?
Osobno nisam krocio u nijedan zrakoplov LCC predznaka niti cu.
Tako da, imam odredjene predrasude prema njima i nisam im naklonjen.
Bojan
Vladimire,
Ryanair je interes za Niš iskazao još 2006 valjda, pa je trebalo 10 godina i mnogo što šta da se desi da bi došao u Srbiju. Moja primedba na tekst je predstavljanje da je stvar gotova, samo da se otvori aerodrom. I iz tvojih nekih komentara može da se zaključi da deliš mišljenje onoga ko je to izjavio. To jednostavno tako ne ide i to znaš i sam, ništa u ovom poslu nije sigurno niti zagarantovano, pogotovu za aerodrom koji nema rešenu imovinu, urbanističke planove i regulacije, tehničko projektnu dokumentaciju za sve što treba da se gradi. Samo ovo što sam nabrojao je u perfektnim uslovima najmanje dve godine da se završi a da se počelo juče. A da ne pominjem svetlosnu signalizaciju, tendere, žalbe ponudjača i na kraju jedno stotinak ostručenih ljudi sa potrebnim licencama po pozicijama koje su potpuno nepoznate lokalnoj zajednici. Koliko je to onda tačno godina i koliki je to posao koji treba da se uradi, sa potpuno neizvesnim ishodom. I stalno slušam treba da se otvori Morava, u redu treba, ali nijednom nisam čuo KO TO TREBA DA URADI? Zar neko misli da će Vojska da pokloni imovinu, zemljište… ako misli, grdno se vara i sva ova diskusija je potpuno bespredmenta. Kad se nadje neko da plati 20 mil evra Vojsci terminal i još toliko za zemljište onda možemo da pričamo. Mi smo ovo prošli u Nišu i Grad duguje milijarde dinara za zemljište koje je preuzeto od Vojske za aerodrom i moraće da plati, Imaju li snage Kraljevo i Čačak za tako nešto?
Bojan
Dragi Alene,
Naravno da 3 evra po putniku nije dovoljno za održivost aerodroma, ali naš model je završio posao i od nove godine nema subvencija za poslovanje Aerodroma Niš. Pogledaj prezentaciju pa ćeš videti i sam. Tačno je da generišemo prihode koji nisu uobičajeni za aerodrome, ali je to od početka bio naš plan i ne može sada sinergija drumskog i vazdušnog carinskog terminala da bude mana projekta, upravo nam je to bila i namera, baš kao i sinergije vazduhoplovnih i nevazduhoplovnih prihoda. Ako nisi imao prilike da pogledaš prezentaciju rezultata, evo najtransparentnije moguće,
https://www.youtube.com/watch?v=VREL6_U5tVg&feature=share
Vladimir
Bojane,
Sve što si napisao stoji. Niš je počeo 2006. Zato je danas gde jeste. Da su Ponikve ili Morava počeli 2006 bili bi gde je i Nis danas.
Tvoje pitanje ko treba da otvori Moravu je apsolutno na mestu. Odgovor je lokalna samouprava. Grad Čačak i Grad Kraljevo sa okolnim Opštinama. To sa rekao Milunu, gradonačelniku Čačka i Predragu, gradonačelniku Kraljeva, evo ima 9 meseci. Dok se smisle i ako se smisle prođe voz.
Ako je Niš uspeo, odgovori mi zašto Morava ili Ponikve ne bi uspeli ukoliko primene vaš uspešan model i biznis plan?
Vladimir
Beduin,
Ajmo opet ispočetka.
Svaka kompanija, uključujući i Ryanair, plaća Aerodromu Niš cenu po važećem cenovniku.
Turističke zajednice Vrnjačke Banje, Čačka, Kraljeva, Milanovca, Trstenika, a zašto ne i Novog Pazara, Užica, Čajetine, itd. Informiši se koliko noćenja ima Vrnjačka Banja godišnje. Ili neka druga Banja u okolini. Znanje ne škodi, naprotiv.
Pošto si pošteno napisao da nisi naklonjen LCC onda nema potrebe da pišem dalje.
Bojan
Vladimire,
Morava i Ponikve nisu u istom statusu. Aerodromsko preduzeće na Ponikvama postoji, rešili su sa Vojskom i zemlju, ne znam za urbanističke planove i tehničku dokumentaciju ali to je rešivo. Lično mislim da Grad Užice nema finansijski kapacitet da isprati investiciju i privođenje aerodroma nameni, a za neke stvari treba imati i još nešto. Morava je u težoj situaciji, tamo je baš nakrivo nasadjeno od početka, Vojska je napravila čak i putnički terminal, i sve ostalo je vojni aerdrom Lađevci. Čak i da se opštine dogovore oko preuzimanja ili tačnije kupovine imovine, što čisto sumnjam da će ikad da se desi, one mogu samo da preuzmu enormne finansijske obaveze i podele izmedju sebe dug koji će imati prema Vojsci za preuzetu imovinu, a moraju da preuzmu i terminal i zemljište u vlasništvo jer na tuđoj zemlji ne mogu da investiraju. Onda treba da se dogovore i ko će koliko da učestvuje u finansiranju investicije koja bi privela aerodrom nameni. Znaš li koliko je to para? Za sve nabrojano… Moje mišljenje je da predsednici opština koje si pomenuo ustvari i ne mogu da opterete svoje budžete i udju u vlasništvo, kao što je to u Nišu. Oni bi ako mogu da se „ogrebu“ od Beograda, tačnije od države, da to bude državni aerodrom, da država finansira i ima odgovornost za saobraćaj. A to po mom skromnom mišljenju neće da bude. I to sa Moravom meni odavde liči na mnogo buke ni oko čega, jer ljudi tamo misle da će galamom nešto rešiti, zbog toga stalno potenciram, manje price i više rada, ali koliko vidim, niko prstom mrdnuo nije. Zato i ponekad reagujem na neke samouverene izjave tipa „i kosmodrom bi radio ako nam ga neko napravi“.
Vladimir
Bojane, za Ponikve si sve u pravu. Da dodam da su urbanistički planovi i tehnička dokumentacija odavno završeni zahvaljujući Direktoru Aerodroma Saši Saviću. A najveći problem Ponikva je nesposobno i zlonamerno rukovodstvo Grada Užica. Toliko o Ponikvama.
Za Moravu si u pravu što se tiče inertnosti lokalnog rukovodstva Čačka i Kraljeva. Očekuju da im Država otvori Aerodrom, što se nikad nece desiti, jer Država nije uopšte zainteresovana za Moravu. Nju interesuje samo Aerodrom Beograd. I Niš bi zatvorili samo da nađu način kako, a da to ne izazove revoluciju.
Što se vlasničkog pitanja Aerodroma Morava tiče postoji jedno rešenje na kome se uveliko radi. I ako uspe rešiće preko noći sve probleme koje si naveo. Iz objektivnih razloga neću da obrazlažem koje je to rešenje. Postoji previše protivnika i zlonamernih ljudi koji bi to znanje iskoristili da napokoste Moravi.
Za sada je situcaja 51-49 u korist otvaranja Morave, radimo da se odnos uveća u tu korist.
Alen Šćuric Purger
Niš ima i te kako smisla. Iznašao se model kamionski terminal + cargo + LCC koji bi mogao biti pozitivan. Je li trenutno ne znam, znam samo da mi je rečeno da LCC donose gubitak. Ako grad da aerodromu super-isplativ business sa kamionskim terminalom koji donosi profit i time nakanđuje gubitak aerodromskog poslovanja to je isto kao da je sam vodio taj kamionski business sam, uprihodio profit, a onda iz budžeta dao subvenciju aerodoromu. No, da skratimo priću, je ne smatram da je to loše. Sve to donosi Nišu ogromnih benefita i zato smatram da je projekt uspješan za lokalnu zajednicu, a što sam i napisao. Konačno ne troši se novac države nego lokalne zajednice koja u tome ima interes. A i novac koji se troši je bitno manji jer je sinergija kamionski terminal + avionski cargo logična i svakako donosi daleko više nego dva odvojena businessa. Svaka čestitka aerodromu na inovativnosti i vanletačkim prihodima koji omogućuju poslovanje u ovom obujmu.
Ponikve su bitno dalje od Beograda, neće oduzimati promet Beograda, treba im investicija bitno manja od Morave, turistički potencijali su veliki (ne kažem da Vrnjačka banja nije), aerodrom je napravljen bitno skromnije te će imati i manje troškove operiranja, lokalne zajednica (Čajetina i još par općina) žele sudjelovati u troškovima. Aerodrom ima logike.
Morava treba još bar 10 milijuna EUR (ako ne i više). Operacijski troškovi su bitno veći. Potencijali manji (na malo više od sat vremena autoputom su od Beograda), sam bog zna ima li lokalna zajednica pojma koliko će ih koštati kasnije operiranje aerodroma i subvencije kompanijama, te imaju li taj novac.
I jedino pitanje je Ponikve ILI Morava? Zajedno nemaju baš nikakvog smisla i troškovi se multipliciraju, u tom slučaju bi bili i bitno veći nego samo matematički zbrojeni troškovi oba aerodroma. U prvom redu LCC kada će imati opciju tri aerodroma u krugu 200 km će tražiti daleko više subvencije. U drugom redu to znači da će se potencijalni promet razdjeliti na dva aerodroma (Ponikve i Morava) jer je cachment area ova dva aerodroma u dobrom dijelu ista. Oni računaju i na iste kompanije (Ryanair, Wizz Air, Pobeda, Pegasus) a što te kompanije i te kako znaju.
Dakle Morava i Ponikve nemaju baš nikakvog smisla istovremeno. U tom slučaju treba potencirati aerodrom sa više potencijala, manjim operativnim troškovima, manjom potrebom investicija i udaljenijem od Beograda.
Grebić
Dragi Bojane,
grubi ste prema jednom uspešnom porodičnom i poslovnom čoveku! Da li ste vi svesni Više gluposti. Napadate jednog cenjenog privrednika, koga su podržali ljudi koji zapošljavaju više od 10.000 ljudi. Koliko ljudi Vi zapošljavate?
Dragi Alene,
iz vaših komentara zaključujem da vi ne poznajete geografiju i demografiju bivše SFRJ. Koliko ima stanovnika u Trebinju? Koliko je udaljen najbliži aerodrom, koliko najbliži vojni aerodrom, koliko ima civilnih aerodroma u krugu od 100 km, putem, ne vazdušnom linijom?
Da li je Hrvatska vlada trebala da pravi autoput Zagreb Split? Ako gledamo naplatu putarine, verovatno da nije. A ako gledamo šire?
Dragan Dragan
Da bi aerodrome radio i bilo opravdano da postoji, potrebno je da privreda radi. Šta se dešava na prostoru od Čačka do Kruševca preko Kraljeva po privrednim pitanjima. Niko nam ne brani da napravimo čarter kompaniju koja bi dovodila penzionere od Rusije pa do zapadne Evrope i mogla da istovremeno radi kargo, maline, višnje, meso sa Peštera. Let za Istambul nije neophodan, neka njega planiraju sa Sjeničkog aerodrome kad dodje na red. Treba razmisliti o malim avionima tipa DO 328, L410 pa i Yak (kažem tipa jer se osim L 410 ništa od ovih aviona trenutno ne proizvodi) 40 da se drži odredjen saobraćaj koji bi imao smisla da vezuje iz Beograda dalje. Pa u Nemačkoj živi linija Frankfurt-Nirberg-Frankfurt sa B737. Pa nekad se letelo i Beograd-Trstenik-Beograd, dvomotorna cesna, ali tada je radila PPT. Evropske niskobudžetlije sigurno su željne i spremne da smanje premet preko aerodroma u Beogradu,
Alen Šćuric Purger
Let za 100 km udaljenosti (Beograd-Morava) bi bio presedan i krajnje neisplativa avantura bez putnika.
Svi avioni koje ste napisali (20-40 mjesta) nigdje nisu isplativi. Ni oni od 50 mjesta više nisu isplativi za letenje po Europi, osim uz jake PSO ili subvencije. To je razlog zašto su ih se svi rješili, osim par regionalnih firmica koje žive na PSO, kao što je Trade Air u Hrvatskoj, i da se PSO prekine iste sekunde bi prestali letjeti jer nema poslovne logike i računice. Imali su svoj L410, letjeli u top sezoni iz Osijeka za Pulu i Zadar, uz prihvatljive cijene i 100% popunjenosti nisu dostigli break even i prekinuli su letove.
126LAE-Delta
„(…)prema evropskim istraživanjima 95% privrednika smatra da je od krucijane važnosti blizina aerodroma njihovim objektima,(…)“
Voleo bih da znam koje je to istrazivanje, jer generalno vazdusni saobracaj je po mom misljenju najmanje pogodan za teretni saobracaj.
Sava
Strana 43. Primer iz Rumunije 75 %
http://www.intervistas.com/downloads/reports/Economic%20Impact%20of%20European%20Airports%20-%20January%202015.pdf
Vladimir
Delta,
Slažem se da po tvom mišljenju nije pogodan. No milioni drugih imaju suprotno mišljenje od tvog.
Nije pogodan za masovni transport kukuruza u zrnu, voz je pogodniji. Ali za sveže voće i povrće, lekove, živu stoku, smrznuto meso, itd itekako je pogodan. Ima jos toga no ne bih da zatrpavam ovde komentare.
ISO
Milioni drugih, a gde to samo u Cacku i okolini ? Verovatno tako racunate potencijalni profit.Nije problem sto ne uvedemo zakon o poreklu imovine, tacnije zaplenu bespravno stecene imovine.A prilikom ovakvih poslovnih predloga i kazne zatvora ako dodje do minimalne zlouptrebe od milijarde dinara.
Pa onda da vidimo ko je sposoban za kapitalne investicije.
126LAE-Delta
Savo, kao prvo, primer nije iz Rumunije vec iz Norveske(Kristijansand) na strani 43 tog dokumenta. Kao drugo, 75% njih je reklo da blizina aerodroma utice na njihovo poslovanje, a ako pazljivo procitas videces da su samo 3 preduzeca(dva u naftnoj industriju i jedna logisticka) navela da je blizina aerodroma kljucna zbog prevoza dobara, dok su svi ostali rekli da im je vazno zbog drugih razloga.
Vladimire, ma nije nikakav problem da se zatrpavaju komentari, kamo lepe srece da ne moramo da pisemo ovoliko dugacke komentare. Inace, za prevoz zive stoke i odredjenih specijalnih tereta mogu da kazem da je relativno pogodan, za ostalo sto si naveo mozda malo manje. Najveci problem je taj sto uvek zahteva pretovar jer uopste nije pogodan za intermodalni transport kao drugi vidovi saobracaja. Sve zavisi od zahteva narucioca transporta, kolicine tereta i postojece saobracajne infrastrukture…
Vladimir
Interesantno Delta,
Kad 75% preduzeća kaze da blizina aerodroma utiče na njihovo poslovanje ti sad seckaš tu informaciju na sitna crevca.
O količini prevoza tereta avionom i pogodnosti istog suludo je ovde pisati. Skoro svaka ozbiljna aviokompanija ima ili svoju Cargo kompaniju ili odelenje unutar glavne kompanije. Zar su oni budale?
Da podsetim, Lufthansa Cargo, Martinair Cargo, Asiana Cargo, Qatar Cargo, Singapore Cargo, …..
Da ne pominjem strogo specijalizovane Cargo kompanije kao DHL, FEDEX, UPS, Volga-Dnieper, …..
ISO
Vladimire
Koja je tacno poenta vaseg pisanja ? Kargo prevoz je izuzetno skup, poenta u logistici nije brzina vec konstanta.Svaka ozbiljna firma ima lager, centar za podrsku za odredjeni region.Nema pogodnosti u avionskom kargo prevozu ako nema unapred potpisanih povoljnih ugovora na odredjeno vreme, pogotovo kad su prisutni duplo jeftiniji vidovi transporta iste robe.
Spominjete poljoprivredu i lako kvarljive proizvode, tacnije pravdate avionskim prevozom kvalitet robe.Medjutim zaboravljate npr tona svezih malina moze se prodati instant bez potraznje ? Ako nema potraznje brzina transporta pada u vodu.Imate primer poslovanja poljoprivrednim proizvodima na Ruskom trzistu.Oni nisu hteli male kolicine, a velike nismo mogli obezbediti zbog kvaliteta.I tu je zakazala nasa logistika, nepovoljne cene za sve u procesu su glavni uzrok nesuglasica.Roba i usluge nisu konstantne,transparentne, tako da nema poverenja u tom procesu.
Nije eticki raspravljati o buducnosti ako nemate poznate, nepoznate u vasem proracunu.Alen vam napomene poznate, dok vi pravdate nepoznatim.Stvarno amatersko razmisljanje u kapitalnim investicijama.
Predpostavljam niste svesni koju stetu mozete prouzrokovati takvim potezom.Tacnije koliko mozete unazaditi region na vise godina, posebna je prica sto vi urgirate na preusmeravanje budzetskih sredstava regionu koji ne moze proizvodnjom u najboljim uslovima nadoknaditi utroseno za najmanje 15 godina.
Cak ovaj predlog naginje decentralizaciji sto je verovatno popularno za spomenuti region, medjutim podseca na trule primere poslovanja tacnije instant bogacenje malih privrednika na racun budzeta vece drzave.Medjutim kad se takva drzava raspadne, male drzavice vrlo brzo postaju lak plen stranih multinacionalnih kompanija iz vecih drzava.Sluze se modernijim, inovativnijim metodama, dok je velika drzava aparat koji moze skriveno podrzavati njihovo poslovanje i damping cena dok ne postanu monopolisti u odredjenom regionu.
Mesetarenjem se nista ne postize u danasnja vremena.
ISO
I takodje sporno predstavljate se kao deo Ryanair-ovog tima, kompanije koja je u stanju da posalje avion na odredjenu destinaciju bez minimalne rezerve goriva za vanredne slucajeve u slucaju zagusenja saobracaja, svoje pilote cedi do maksimuma, poseban slag na tortu je cena prtljaga, a ovde pricamo o kargo prevozu.
Sa takvom cenom prtljaga, sletanjem na sporedne aerodrome, nikakvom uslugom, tretiranjem aviona, pilota, zemaljske posade, krsenjem bezbednosnih procedura gde god je moguce za sto povoljniji damping cena bivsi JAT bio bi broj 1 avioprevoznik u Evropi.
Sto Ryanair ne investira u aerodrom Morava ? Uspostavi neki povoljni dugorocni kredit ? Ne dovede uspesne privrednike sa potpisanim visegodisnjim ugovorima, investira u mid size kargo avione za pijace vecih gradova Italije, Nemacke ? Pa nema profita, vec vrlo dobro znate cemu vodi ova prica.Najlakse se postize damping cena karata i usluga na aerodromima koji nemaju pravno regulisane sve obaveze i imaju velikih problema sa egzistencijom.
126LAE-Delta
Procitajte ponovo, Vladimire, tu informaciju. „75% preduzeća kaze da blizina aerodroma utiče na njihovo poslovanje“. Je li Vam ta informacija govori u kom delu preduzeca ta blizina utice? Ili vam je svejedno da li je robni prevoz, commuting ili poslovni kontakti?
Drugo, kazete da je suludo govoriti o kolicini prevoza tereta avionom i pogodnosti istog. Sta biste onda rekli da ovo nije vazduhoplovni portal? Jel biste slicno rekli za kamione, teretne vozove, recne i pomorske brodove?
A to da li su ozbiljne kompanije budale ili ne, pokazace trziste…
Vladimir
ISO,
Mnogo negativne energije u Vašem pisanju.
Da li sam deo tima ili nisam, nemam potrebe Vama da objašnjavam.
Da li ima mogućnosti za transport robe avionom je bespredmetno raspravljati.
Ideje koje ste pisali kao predloge su ispod svakog ozbiljnog komentara. Investicije se ne rade na način na koji Vi nudite.
Uvek sa bio za ideju da se dozvoli tržistu da pokaže da li je nešto opravdano ili ne.
Alen Šćuric Purger
Vladimire, apsolutno se slažem da je tržište glavni pokazatelj. No, u ovom slučaju se ne očekuje od tržišta da isto pokaže, nego se očekuje da:
– država investira još 10 milijuna EUR na postojeću enormnu investiciju
– da kasnije lokalna zajednica pokriva trošak operiranja puno prevelikog terminala i piste za ovaj majušan i siromašan region u beogradskom komšiluku
– da istovremeno aerodrom oduzima putnike Beogradu, jer je to jedini način da dobije promet
– da kasnije lokalna zajednica subvencionira ULCC i to u iznosu za koji ni oni sami pojma nemaju kolik je ni odakle bi ga platili
Sve ovo sa Moravom je po načelu, huraaaa, ajmo… a da nitko, ali baš nitko, nije razmislio koliko ta svadba košta i koliko će još koštati, te tko će to sve platiti. A kum para nema.
Vladimir
Ne znam odakle podatak o neophodnih deset miliona evra ulaganja. Zaista ne znam.
Ima studija koja pokazuje precizno šta je neophodno uložiti. I ta suma je ispod milion evra.
Ajmo se držati činjenica. Pista nije kratke, nije uska. Veći problem je izrada tehničke dokumentacije nego ulaganje u infrastrukturu. No i na tome se radi.
Ipak se kreće.
Alen Šćuric Purger
Vladimire ja govorim o brojakama koje je iznjela država. Oni tvrde da pistu treba širiti i produžavati. Oni tvrde da toliko stoji opremanje puste zgrade. Oni tvrde da treba napraviti kontrolni toranj. Rečeno mi je da na zgradu nije spojena još ni komunalna infrastruktura, a kamoli što drugo.
Vladimir
Očito slušaš pogrešne izvore.
Pista je dovoljno dugačka i dovoljno široka. Duža je od mnogih na koje sleću i dan danas A320 i B737 avioni. Široka je koliko i pista u Memingemu. Ne treba je menjati za sada.
Zgrada nije pusta, ali neke opreme treba. Red veličine oko 200000 evra.
Kontrolni toranj postoji i u upotrebi je. Aman pogledaj google map. A ne da slušaš diletante. Ne radi se tako istarživanje.
Zgrada nije samo spojena na komunalnu infrastrukturu,, koja,postoji, zbog nemanja pravnog lica koje bi bilo titularni nosilac. Na koga da se navede račun ilk faktura. To znas iz svog privatnog biznisa.
Ili ne vidiš da ti iz određenih krugova serviraju laži ili ih ne proveravaš kad ti daju te informacije.
Ono što ti takođe ne kažu da postoje privredni subjekti u lokalu koji su spremni da doniraju sredstva za opremanje Aerodroma skoro u potpunosti. Samo da se osnuje Aerodromsko Preduzeće, a to se minira i obstruiše i na lokalnom i na drzavnom nivou zbog licne zainteresovanosti i koristi u vezi sa Kooncesijom AB.
Skaj
Obnovite privredu gos. Petronijeviću pustite aerodrom Čačak umire mladi odlaze.
Sava
@126 greska listao sam na telefonu pa…greska Meni je drago da ste Vi pazljivo procitali :) i sve lepo napisali. Sve sto potvrdjuje navode.
Veliki pozdrav za sve ucesnike u diskusiji iz Cacka i sa Morave
Grebić
Dragi Alene,
ugledni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Čačanin, Đorđe Đukić, misli da je aerodrom itekako isplativ. Ko je blesav, on koji je do detalja pregledao sve troškove, od investicije, operativnih troškova ili oni koji nemaju pojma gde je Morava na mapi? U krugu od 30 km od Morave je ukupno oko 500.000 ljudi! Kraljevo, Krajgujevac, Čačak, Guča, Knić!
Dragi Skaj,
na Moravu je pre neki dan sleteo privatni mlaznjak! Razlog posete je poslovne prirode! Nije doşao da pojede kilo pečenja, već da otvori fabriku u blizini!
Dragi ISO,
da li je porast broja turista, broja intervencija stomatologa, posledica boljeg rada aerodroma?
Da li je Slobodi lakše da izvozi municiju sa aerodroma u Beogradu ili u Čačku?
Efekti aerodroma se ne mere brojem i količimom novca naplaćenom od taksi, već uvećanim prihodima koji se ne bi ostvarili da aerodrom nije u funkciji. Ako Englez, koji je doleteo u Niš, potroši 200€ na provod u Nišu i to je prihod aerodroma, jer bi te pare potrošio u na primer Rigi, da nije doleteo u Niš.
Ja sam bio veliki skeptik po pitanju Morave. Drugovi su mi pomogli da shvatim!
ISO
I kad ste tako vec raspolozeni za pricu, koliko placate aerodromu Konstantin Veliki tax-e, imaju mozda 3 do 6 eur po putniku od vaseg transporta.Predpostavljam vec im je skocio budzet za kraj 2017 po projekcijama i statistikama.Zgrada je trosna, zaposleni na aerodromu ce primati mozda 13 platu, ili nece imati smanjenje plate u naredne dve godine.Dajte te projekcije, statisticke podatke posto otvrate koliko vidim jos jedan aerodrom idealan za poslovanje.Samo pitanje je cije poslovanje i na koliko godina tacno ?
Vladimir
ISO,
Pošto vidim da Vam jedan komentar nije dovoljan, da Vam preporučim čitanje komentara o Nišu koje pisao Bojan. Čovek zaslužan za uspeh Aerodroma Niš!
Manje jeda i egativne energije. Više osmeha i pozitivnih ideja. Ne morate da poslušate savet.
Grebić
Dragi ISO,
pojedini Alenovi komentari su za smeh! Porediti Trebinje i Arilje je umesno, ali gotovo nemoguće, Kragujevac, Kraljevo i Čačak, sa Trebinjem! Rekao bih svašta.
Koliko ste para investirali u bilo koji posao? Šta Vas je brinulo? Da li ste videli i razumeli sve rizike? Da li je posao isplativ?
Petronijević nije lud, već raspolaže sa podacima koje većina ne zna! Privrednici su spremni ličnim ulaganjem da podrže aerodrom, da bi za 10, 15 godina aerodromsko preduzeće počelo pozitivno da radi. Do tada sliku gledamo globalno, da saberemo sve efekte koji su se pojavili.
Mi smo ludi i odlučni da Morava pomogne privrednom preporodu centralne Srbije!
ISO
Vladimire
U ozbiljnom poslovanju sukob interesa nesto znaci, rezultuje odredjenim statistickim podacima.
Predstavljate se pojedinim komentarima kao strucno lice, a dajete povrsne statisticke podatke ? Kad vec komentarisete dajte neki ozbiljniji komentar poput Alena.
Kad se spomenu relevantni podaci poslovanja vase kompanije, onda to predstavljate kao zlurade komentare.Stvarno vrlina sa vase strane.Za imidz kompanije zasluzni su relevantni podatci, zasluzan je jedino menadzment firme.
Sve aviokompanije posluju ali nesto cudno u regionu se spominjete posle pokusaja damping usluga za aerodrom Budimpesta.
Bespredmetno je nesto kad u necemu nema cinjenica.
Samo toliko o vrlinama u poslovanju.
Kad nesto dokumentujete sa cenama kargo usluga onda je relevantna teorija profitabilnosti kompanija koje koriste vazdusni transport.Zato upucena blaga kritika kredibiliteta osobe koja upucuje predlog, sugerise kapitalne investicije za odredjeni region.
Zato sam inace spomenuo, srediti zakon o poreklu imovine, povecati kazne, nece biti spornih ugovora izmedju pravnih lica.
ISO
Sto se tice izlaganja g-din Bojana u prezentaciji, subvencije se izgleda ne racunaju, to je samo drzavna pomoc u novcu koja se nikad ne vraca, a pravda se komfornijim zivotom zaposlenih, gradjana ili regiona.Samo interesantno kako nema grafikona, projekcije povecanja plata sektorima koji na ledjima iznose posao osim menadzmenta.Takodje nije mi bas jasno kako neko vise investira u odnosu na subvencije, a ima dugovanja, kredite ?
Kao sto je napomenuo ako se poveca broj putnika sadasnja infrakstutura, osoblje mora se osavremeniti.Videcemo koliko ce to proci bez subvencija.
Trziste ce pokazati ono najvaznije u poslovanju dostupnost,brzinu,kvalitet usluga.
Zanimljivo je videti razlike u tax-ama za pojedine stvari izmedju dva aerodroma u drzavi.I to je dobar znak protiv monopolista na trzistu, ali videcemo koliko drzava utice na cenu naftnih derivata, tacnije koliko poreza ce ubrati od ovih kapitalnih investicija u odnosu na uracunate visegodisnje subvencije.
Ipak ima dosta razlika izmedju poslovnih ljudi, sezonskih turista.LCC ima svoje prednosti, takodje ima dosta mana.
Vladimir
ISO,
Da li Bi zaista ozbiljno mislite da ću ovde na komentarima da iznosim podatke koji su kompanijske analize i planovi? Ako to mislite onda ste ili amater ili zlonamerni.
Alen piše iz hobija, to mu je pasija. Skidam mu kapu za trud, vreme, napisano. Ne moramo nas dvojica da se uvek složimo, ali smo dovoljno piva zajedno popili da se ne prepiremo kad se ne slažemo.
Ryanair nije Kolo Milosrdnih Sestara. On je money making mashine. I ako makar mali deo toga može da pomogne Srbiji veoma rado učestvujem u tome. Kao što sam učestvovao kad je pomoglo Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori.
Za Zakon o poreklu imovine imate moj glas podrške.
I slazem se sa Vama da je bespredmetno bez činjenica. Prevezli smo prošle godine preko 120 miliona putnika. Zajedno sa ostalim LCC skoro 350 miliona. Eto Vam činjenica. Nisu ti putnici niti budale, niti zaslepljeni.
Ukoliko želite ozbiljan razgovor za početak potpišite se svojim imenom. Kao Alen, Bojan, Sava, Ja,……
Za kraj samo da pojasnim, nije ni Ryanair svemoguć, tako da će i njemu jednog dana isteći „rok trajanja“. No do tada o tom, po tom!
ISO
Vladimir,
Nema potrebe da iznosite kompanijske analize i planove, ali s obzirom na funkciju, vase sposobnosti, mozete bez problema izneti realnu pribliznu uokvirenu procenu cene kargo prevoza.
Money making mashine – tako se deklarisete, ali tako se i pozicionirate na trzistu.Pa cekajte malo svi vole profit, ali svi ne prelaze bas uvek granicu ukusa samo zarad profita.Kako vi pomazete Srbiji onda ? Dobro ste procenili trziste, prosecnom putniku ovde nije bitan komfor, vec sto jeftiniji prevoz od tacke A do tacke B.Samo u uslugama, polutacnim informacijama treba par godina da isplivaju na videlo.Pocnu guzve, nervoza, promena cena, a onda matematika kod prosecnog putnika proradi, pa 30% njih nece bas isti tretman.A onda ce svi da pljuju prvo na drzavu, sto ste dozvolili ? Sto niste uradili drugacije ? Samo to drugacije je sposobnost menadzmenta, mogucnost postavljanja direktnih pitanja u ishitrenim situacijama.
Podatak o popularnosti LCC nije stran, kad se zna prosecna platezna moc korisnika aviotransporta, samo ipak drzavi tipa Srbije rupe u zakonu mogu mnogo vise stete naneti poslovanja koja su u tom segmentu vrlo prisutna.To prosecan gradjanin Srbije ne zna, ali zato prvi se oglasava kad oseti jedino na svojoj grbaci.
Nema potrebe za imenima, ovo racunam kao striktno formalan razgovor, koji nece promeniti bitne stvari, naravno da se vremena menjaju.Sasvim je normalna evolucija u svim segmentima naseg drustva.
Vladimir
ISO,
Ima potrebe za imenima. Ja se svog ne stidim. A vi vašeg?
Cenu Cargo prevoza mogu da diskutujem samo sa osobom sa kojom imam ravnopravan nivo razgovora. Sa Vama ga nemam. Ne znam ko ste. Ne znam Vašu stručnost. Ne znam Važe namere u ovom razgovoru. Samo budala ulazi u takav razgovor sa ovakve poziciji. Ukoliko ste ozbiljan i stručan sagovornik ne vidim razlog da to od nas svih ovde skrivate. Elementarna kultura razgovora.
Bojan
Iso,
Ne znam odakle to da se državna pomoć ne računa, u jednom od prethodnih odgovora Alenu sam postavio link sa celom prezentacijom, ako ste to pogledali onda očigledno niste razumeli o čemu je reč a i očigledno ste niste susreli sa ovakvim poslovnim problemom kao što je bio Aerodrom Niš. Kratko ću da pojasnim, bez namere da polemišem jer su cifre neumoljive, I one lose a I one dobre.
Ukupna finansijska pomoć na koju smo mogli da računamo za tri godine je bila oko 2 miliona evra, s obzirom da je sam zatečeni dug aerodroma na kraju 2014 godine bio oko 1 million evra, da nije bilo zainteresovanih kompanija i redovnog saobraćaja, da je strukturno osnovni biznis na aerodromu ustvari bio javni gradski prevoz u Nišu i da je takvo poslovanje generisalo gubitke koji su rapidno rasli i do 50.000 evra mesečno u 2014. apsolutno je sigurno da bi i u 2015 godini mesečni gubici rasli još više i JP Aerodrom Niš bi bankrotirao i bio zatvoren, sa najmanje 2 miliona evra dugovanja. Upravo to se desilo zavisnom aerodromskom preduzeću Aerodromturs, gde je stečaj pokrenut januara 2014 i jedva smo spasili pola i ove male terminalne zgrade od prodaje u stečaju, jer je bila upisana kao aerodroma osnivački ulog te ćerke firme. Loše se brzo zaboravlja, ali nama koji smo te probleme rešavali je malo teže da zaboravimo. Ne znam zašto je čudno što se pojavljuju investicije kad aerodrom prima pomoć, pa naravno da je novac korišćen delimično za finansijsku konsolidaciju dugova, servisiranje tekućeg poslovanja i investiranje u pripremu i realizaciju intenzivnog vazdušnog saobraćaja. Sve to uporedo. Naravno da i kada je aerodrom počeo da pokazuje već u 2016 godini bolje rezultate od planiranih, da su ta sredstva reinvestirana, baš kao i u 2017 godini. Ali sve ovo i nemora da bude bitno, ono što nas interesuje je da je naš poslovni model obezbedio potpunu realizaciju planiranog programa, tačnije da posle tri godine i 2 miliona evra uloženih para, Aerodrom Niš neće imati potrebe za bilo kakvim subvencijama. Zato su i date uporedne tabele operativnih prihoda i rashoda bez pomoći i investicija, da bi se videlo tačno u dinar stanje tekućeg finansijskog poslovanja. Realno, mi nismo imali šta da izgubimo, osnivač bi morao svejedno da pokrije dugovanja svog javnog preduzeća, Primedba za plate radnika vam je čista demagogija, što to neko nije pitao pre tri godine kada nisu 4 meseca ljudi na aerodromu primili plate, kad su štrajkovali… ne brinite vi za njih, plate se sada isplaćuju u minut tačno, više su nego što su bile, zapošljavaju se novi ljudi, Niš je prepun stranih turista, avioni su puni i aerodrom je samoodrživ.
Bojan
Dragi Iso,
nema poreza na naftnim derivatima, gorivo avio kompanije ne kupuju u Srbiji, već u medjunarodnom prostoru na medjunarodnim aerodromima, svo gorivo je ustvari izveženo gorivo. Hajde pripremite se malo bolje pa da razgovaramo, ovako nema smisla.
Vladimir
Bojane,
Hvala što si detaljno pojasnio situaciju oko Aerodroma Niš. O stručnosti sagovornika bespotrebno je pisati. Sam je sebe deplasirao polučinjenicama koje je navodio i katastrofalnim neznanjem osnovnih modela poslovanja, ulaganja i trgovine na Aerodromu.
Džaba krečiš. Ko god piše, a skriva se iza pseudonima ima negativan nastup i nešto skriva. Ko se stidi sopstvenog imena ima ozbiljan problem.
Alen Šćuric Purger
P.S.
Bojane, zar stvarno misliš da nisam prezentaciju pročitao isti dan kad je bila dostupna? Prika, počinješ me vrijeđati! ;-)
Nakon toliko cigara i cuge zajedno?!?!?!?! ti još sumnjaš u mene :-)
Alen Šćuric Purger
P.P.S.
Vlado, stari, nema boga da se ti i ja zakrvimo zato što se ne slažemo. Pa pobogu civilizirani smo ljudi, rijetko kada se ne slažemo, a i normalno je da se uvijek ne slažemo. No, zdrava i civilizirana rasprava ne može biti razlog za svađu.
Kao što kažeš puno smo piva zajedno popili, i ne samo piva… Nego, računaj da mi još uvijek duguješ dolazak u Zagreb sa suprugom da spremim svoj poznati Zagrebački buncek, za prste polizat i onda ih još dva dana lizat i ne prat. Jasno?
A mogo bi i Bojan više pozvat u Niš! :-)
Jordan
Aerodrom u Lađevcima je od Niša, Beograda i Šabca udaljen po oko 150 km, od Užica 80, Novog Pazara 100. Ne spominjem Čačak, Kraljevo i Kragujevac koji su oko aerodroma. Ima bolji položaj od Niša, može da bude alternativa i Nišu i Beogradu. Demografski i ekonomski to područje je veće od Niša. Za razliku od niškog aerodroma, ovde se nalaze vojni avioni koji lete. Da li jke sve to dovoljno da ovaj aerodrom uspe – ne znam. Ali mislim da vredi probati.
Vladimir
Jordane,
Radi se na tome da se Moravi pruži šansa. Pa da vidimo ko je bio u pravu.
Alen Šćuric Purger
Lako je s tuđim k…. po glogovini tući.
Upravo tako, on je udaljen 150 km od Niša i Beograda. Zbog toga nema nikakvog smisla da bude konkurencija ova dva postojeća aerodroma. Odgovorna država bi povezala kraj sa Beogradom autoputom (pri kraju) i to je to.
20 milijuna već utučeno, 10 milijuna još treba + 20 milijuna za 10 godina operiranja i subvencija LCC. Zato da se proba? Majko mila! Pa tko to nešto „proba“ za 50 milijuna EUR. Hej, 50 milijuna. i 500.000 je puno, a 50 milijuna!?!?!?! Bilo gdje u svijetu to je ogroman novac! A u Srbiji?!?!?!?!
Vladimir
Ne treba još deset miliona evra. Ne znam odakle ta brojka.
Pista se ne mora produžiti, niti proširiti. PCN je sasvim zadovoljavajući da nosi do A320 i B737 težine aviona na pisti. Jedino je neoohodna vertikalna i horizontalna signalizacija. Red veličine oko 500 hiljada do 800 hiljada evra. Ima studija urađena gde je jako dobro sagledana situacija i navedeno šta je neophodno uraditi za Moravu da bude operativna.
Ponikve su u boljoj situaciji kao Aerodrom, ali su u mnogo lošijoj zbog nesposobnog gradskog rukovodstva u Užicu. Tako da je to ogromna prepreka razboju Ponikva kao aerodroma. Mada Saša Savić polako probija tu nesposobnost. Uskoro će biti objavljen tender za izgradu ograde oko Aerodroma po ICAO standardu.
Ipak se kreće.
Alen Šćuric Purger
Vladimire ti osporavaš brojke koje je iznjela država?
Treba li kontrolni toranj?
Treba li oprema sada praznog aerodroma? A to nije samo bodiček, check-in, kompjuteri, displeji, nadzor… dobro znaš što je to sve i koliko to košta.
Treba li vozila i oprema za stajanku?
Je li aerodrom ograđen?
Ima li komunalne priključke?
Zašto država tvrd da treba produžiti i proširiti stazu?
Na koncu irelevantna rasprava. Eto, ako je to zanemariv novac neka se uloži taj sitni iznos, pa neka aeorodrom proradi. Pa neka se i zanemari glupost od 20 milijuna EUR investicije u državi u kojoj svega nedostaje. Pa da vidimo tko će letjeti tamo? I koliko će novaca tražiti za to od lokalne zajednice. Za aerodrom koji je malo više od sat vremena vožnje od Beograda. Majko mila!
Vladimir
Da Alene!
Osporavam svaku laž i svaku neistinu napisanu ili izrečenu.
Da si pogledao ovaj osnovni tekst video bi sliku veoma modernog tornja. No nisi ili nisi želeo. Savetujem google ili yahoo search „Aerdodrom Morava toranj“.
Opreme treba, naveo sam i red veličine novca koji je potreban i da postoje privrednici koji bi opremu nabavili i donirali. Šta je tu sporno?
Vozila i oprema se mogu nabaviti kao i oprema. Ima spremnih donatora.
Glupo pitanje! Naravno da je ograđen, pa vojni je aerodrom u punoj upotrebi, opet nisi pogledao slike i video snimak u originalnim tekstu.
Zgrada nema komunalne priključke, ali Aerodrom ima. Samo se treba zgrada povezati na infrastrukturu koja postoji. Nije urađeno jer zgrada nije pravno predata na upotrebu Civilno Operateru.
Ako je rasprava irelevantna zašto ulaziš u nju sa netačnim informacijama?
Rekao sam ti ko će među prvima leteti tamo. Wizzair je javno rekao da je zainteresovan, Ryanair je isto rekao. Swiss se javljao da se raspita kada mogu početi letovi.
Čitaš li ti uopste šta se piše ili samo odgovaras kao po check listi?
Grebić
Ljudi iz Valjeva lete sa aerodroma Tuzla. Valjevo Morava, oko 1,5 sat!
ISO
Bojane,
Po vasem pisanju t.j. iznesenim cinjenicama ispada da tri godine subvencija su vracene drzavi, poreskim obaveznicima, gradu Nisu tacno za sta i u cemu ?
Drzava mora pokriti dugovanja javnih preduzeca samo stranim poveriocima, za domace ima gomila drugih resenja, jedno od resenja je mozda i Vas model.
Pa od tolikog prihoda mogli ste gradskom autobuskom prevozniku za ove tri godine barem kupiti 6 autobusa, to je investicija koja odgovara aerodromu Konstantin Veliki i gradskom prevozniku za nadolazeci period.Zar ne vidite cemu vodi ulaganje u vecu infrastrukturu Konstantin Veliki ? Vama je svejedno na koji nacin dolazite do 60% profita od putnicke baze, posto jedino gledate na profit aerodroma Konstantin Veliki, a zaboravljate da je vas model poceo zarad viseg dobra ?
Za plate zaposlenih nije demagogija, jer bez tih obezbedjenih plata vas model nije mogao dobiti zeleno svetlo iskljucivo na politickom nivou.
Posto vlast u regionu odgovoara gradjanima, nasuprot sposobnim privatnim ili drzavnim preduzetnicima koji su uvek bili manjina.Bez podrske vlasti, subvencija vas model nije mogao biti primenjen.Ta gladna usta su iznela vas model, koji ce uskoro shodno povecanju putnika postati breme na njihovim ledjima zarad viseg dobra.A podseticu vas shodno rastu profita, zdrav model radi i na poboljsanju kvaliteta usluga, jedan deo tih usluga su zadovoljni radnici sa odgovarajucim platama.Da se razumemo cisto finansijski kako cete povecati broj zadovoljnih putnika na aerodromu ako trenutno osoblje fizicki, mentalno nije sposobno za takav poduhvat.Postoje tehnoloska resenja ali ostaje pitanje isplativosti modela.Izmedju ostalog tu je i tajna zanata.Strajkovi, demonstracije su najveci bol za finansije.
Za takse mozda sam neobavesten ali takse su uglavnom univerzalne, ali pitanje je po kojoj ceni aerodrom Konstantin Veliki nabavlja naftne derivate, iskreno se nadam bez subvencija.Idemo dalje nema avioprevoznika koji moze spustiti potrosnju goriva okvirno ispod 3l na 100km po putnickom sedistu, znaci morali ste spustiti neke aerodromske takse za odredjeni period kako bi bilo konkurentnosti za privlacenje LCC kompanija.
Ali podseticu vas nesto iz stranih studija posto racunate visegodisnji porast u prometu putnika.Tendencija kod nas je da obnavljamo sva javna komunalna preduzeca, za par godina doci ce na red i mucenici iz zeleznickog transporta.A strane studije kazu gde postoji zeleznicki transport na ruti od manje od 4 sata duzine putovanja u 50% slucajeva putnici se opredeljuju za zeleznicki transport.To vam napominjem posto se ne mozete samo osloniti na sezonska putovanja.
Tako da postoje neke potencijalne pretnje za vas model tendencije rasta o prometu putnika u vasem regionu, ne bih duzio oko poslovne politike malih sezonzskih aerodroma koji imaju aspiracije za velike poduhvate.
Da se razumemo vas sam potkacio posto ovde pricamo oko rentabilnosti aerodroma Morava, nije mi cilj pljuvanje vaseg modela ali alarmantno je kad u kapitalnim investicijama pojavljuju se predlozi za stihijska poslovanja, zato sto subvencije nekom oduzimaju dok drugome dodaju, kamo srece da imamo uspesne privatnike u Srbiji koji donacijama mogu pokrenuti visa dobra.A mislim da sam rekao kako je interesanto imati rivalitet, smanjuje se monopolisticko ponasanje srodnih kompanija.
Vladimire,
Ovo je blog, ako ne mozete ravnopravan razgovor voditi ovim putem cemu uopste interesovanje za isti.Kao predstavnik firme ovo mozete iskoristi za pozitivnu reklamu, Tangosix cak moze pribliziti vasu ponudu, uslugu posto vidim te opcije prisutne.Stalno pricamo o transparentnosti evo prilike.Zato kazem cisto poslovno kad pricamo o cinjenicama, bez imena – stvarno nisu potrebna, prosla su ta vremena internet je inovacija u uslugama, striktno ponuda ili u ovom slucaju zdravi statisticki podaci.Ovako prica se svodi samo na puka nagadjanja.
Vladimir
ISO,
Demagogija Vam je na zaista zavidnom nivou. Stil pisanja veoma poznat. Insistiranje na anonimnosti nedostatak kulture.
Ništa ovde nije puko nagađanje. Kao što rekoste ovo je blog, neozbiljni deo komunikacije, zato „shvatam“ Vašu potrebu da budete anonimni. Potrebu da budete neozbiljni.
Inače opet puno nepreciznosti i nepoznavanja materije koja mi liči na namernu. Kažem namernu, zato što mi je Vaš stil pisanja veoma poznat. Može se promeniti ime, ne i rečenica ili način pisanja. Toliko do mene. Više ne zaslužujete dok se ne predstavite.
Vladimir
Evo komentara i ovde, nije dupliran na dve teme, već namerno objavljen i ovde i na drugoj temi.
Alene,
Večito se osvrćeš na kilometre udaljenosti Morave od Beograda i državnu vlasničku strukturu, pa shodno tome i na konkurenciju Beogradu. Zar samo to ulazi u obzir? Ne mogu se oteti utisku da bi ti najrađe da taj aerodrom, Morava, uopšte ne postoji. Slab bi ti meni bio manager aerodroma.
Ajmo se držati činjenica:
– aerodrom postoji i na dobroj je lokaciji za Cargo i LCC saobraćaj
– geopolitičko stanje u okruženju upućuje na to da će neke zemlje u okruženju profitirati gdje druge gube, što se već i dešava – primer – Turska beleži pad poseta Istanbulu, ukida linije, dok se istovremeno vazdušni saobraćaj u Europi povećava i aerodromi u Hrvatskoj (reče li ti ono da ne postoji interes za aerodrome u Hrvatskoj?) Grčkoj, Portugalu i Španiji beleže porast prometa – o tome piše i The Economist, a i otvaraju se nove linije (ne samo Ryanair)
– vazdušni saobraćaj se iz godine u godinu povećava – postoji kontinuitet rasta
– oni nes(p)retni aerodromi po Poljskoj koje si spominjao još uvek rade, a najjači kritičari tih aerodroma u svojim studijama i izveštajima procjenjuju da će se neki od njih zatvoriti u roku 10 godina! (Što se sve može dogoditi za 10 godina?)
– trendovi u turizmu i brojke vezane uz isti su neoborive – kompletna bivša Juga sadrži ono što se po svim svetskim procenama i razvojnim strategijama spominje kao ne samo aktualno već i održivo kao model ponude, uz vrlo mala ulaganja, da ne spominjem opet sigurnosne prilike u Europi i svetu koje nam samo mogu ići u prilog – btw, broj turističkih poseta je također u stalnom rastu
– aerodrom kao aerodrom, sredini u kojoj se nalazi predstavlja generator razvoja – bitan je rast BDP-a, zar ne? Bez ulaganja nema ni daljnjeg razvoja. O tome govori i ACI Report za 2016., gdje je istaknuto da se najveći povrat investicija u aerodrome događa u zemljama s ekonomijama u razvoju
– Kad smo kod ACI-ja, spomenuo si kako tako šta ne dozvoljavaju ni daleko veće i bogatije države, a eno smo svjedoci da to ipak sebi „dozvoljavaju“. Mnogo je aerodroma po USA, Francuskoj, Španiji, Švajcarskoj u vlasništvu lokalnih i okružnih vlasti. Sve u svemu, ne postoji samo jedan model vlasništva, niti je svaki aerodrom orijentisan na zgrtanje profita već na generisanje koristi lokalnom stanovništvu (opet ACI)
– pisane su studije o pozitivnom uticaju prisustva aerodroma na stanovništvo regije koja je izvukla deblji kraj u svojevrsnoj centralizaciji
– Bez obzira na vlasništvo, postoje i neke direktive koje se moraju poštovati. Nije li EU i krenula u širenje vazdušnog saobraćaja na manje aerodrome kako bi rasteretila velike jer su zagađivači i jer stvaraju buku? Na stranu Open sky policy.
Sve u svemu, puno je tu faktora koji utiču na ovaj business i po meni je vrlo nespretno s tvoje strane što ističeš samo neke od njih kao relevantne. Negirati sve to, pa i socio-ekonomske i sigurnosne i geo-političke faktore je vrlo površno u najmanju ruku. Promene se događaju, trendovi također. Pametno bi bilo da budemo spremni odgovoriti svim tim trendovima i shodno tome pronaći najbolji model i vlasništva i poslovanja. I sam znaš da se u priči oko jednog aerodroma ne radi samo o aerodromu, a uporno se ograničavaš na priču o tome u vrlo vrlo uskom kontekstu. Dajmo im da rade je moja policy. Pa ako ne ide, onda nek’ se stavi pod ključ.
Alen Šćuric Purger
Odgovor dat na drugom mjestu koje spominješ (uz moj članak).
Sava
@Alen Scuric Purger
Postovani, savremeni kontrolni toranj na Moravi postoji od 2011. godine.
Sava
Zasto nam treba aerodrom Morava?
Predstavnik Turisticke Organizacije Cacak danas je organizovao sastanak vlasnika turističke agencije iz Švajcarske i direktora Atomske banje Gornja Trepca. Da je aerodrom Morava u funkciji vec sutra bi 150 stranih turista bilo u ovoj Banji tvrde prisutni na sastanku.