BEG airport status
Milenium protiv Super Herkulesa: turboventilator protiv turbopropa Super Herkules je do sada isporučen u preko 450 primeraka i koriste ga vojske 21 države / Foto: Lokid Martin

Milenium protiv Super Herkulesa: turboventilator protiv turbopropa

Dok čekamo na rasplet budućnosti transportne avijacije RV i PVO Vojske Srbije, pričajmo o nabavci letelica dosta veće nosivosti, kakve Srbija do sada nije posedovala. To su taktički srednji vojni transportni avioni nosivosti od oko 20-25 tona. Baš kao dva Antonova 12 koje je posedovala bivša SFR Jugoslavija od 1972. do 1990. godine.

Jedan od kandidata za najdugovečniji tip vojnog aviona u operativnoj upotrebi u istoriji avijacije koji će najverovatnije doživeti preko 100 godina aktivnog korišćenja, letelica koja je postala sinonim za transportni avion, jeste američki C-130 “Hercules“. Sa 863 primerka u naoružanju vazduhoplovnih snaga 69 država, danas je ubedljivo najzastupljeniji transporter na svetu. Taj broj predstavlja 20 procenata svetske flote vojnih transportnih aviona. Zanimljivo je da postoji podatak da je na samom početku 90-tih godina bivša JNA bila zainteresovana za nabavku ovog tipa.

Jedan od poslednjih naručioca je RV Francuske koje je nabavilo dva C-130J-30 i dva KC-130J / Foto: Lockheed Martin

Avion se i dalje proizvodi (i po tome je rekorder, proizvodnja je započeta 1956. godine) i broj korisnika najverovatnije nije konačan. Decenijama je Herkules dominirao tržištem srednjih taktičkih transportera i nijedan drugi avion te klase, poput sovjetskog An-12 i francusko-nemačkog C-160 nije ni blizu mogao biti ravnopravna konkurencija. Najnoviji “izazivač“ na svetskoj sceni jeste brazilski Embraer C-390 Millenium koji sigurno neće postići slavu Herkulesa ali bi mogao donekle da ugrozi njegovu poziciju na tržištu.

Brazilci su ponudili vojni taktički transporter, visokokrilac sa dva turboventilatorska motora što nije uobičajno rešenje za ovu klasu vazduhoplova (obično su to dvomotorni ili četvoromotorni turboelisni avioni). Prvom korisniku, Ratnom vazduhoplovstvu Brazila, je za vrlo kratko vreme od prvog leta koji je obavljen 3. februara 2015., isporučen prvi ugovoreni avion 4. septembra 2019. godine. Razvoj je trajao relativno brzo – program je pokrenut 14. aprila 2009. godine.

Brazilski KC-390 je vrlo sličan japanskim avionima Kawasaki C-1 i C-2 / Foto: Embraer

Podatke o samom korišćenju C-390 kao i troškovima eksploatacije za sada, osim od proizvođača možemo dobiti samo od jedinog korisnika – RV Brazila. Sa druge strane Super Herkules od 1999. godine koriste vojske 21 države (uključujući i SAD), isporučeno je ili naručeno preko 450 aviona (uključujući i civilne avione sa oznakom LM-100J), ostvaren je nalet od više od dva miliona sati, avion se nudi u 11 vojnih i civilnih verzija, 17 mogućih namena a postignuta su i 54 svetska rekorda u toj kategoriji aviona. Osim transportnih proizvode se i verzije za specijalne snage, za elektronsko ratovanje, prikupljanje obaveštajnih podataka, patroliranje, osmatranje, izviđanje, traganje i spasavanje, tu su leteće topovnjače, cisterne.

Lokid Martin je takođe izneo podatak da je Super Herkules dva puta efikasniji u izvršavanju zadataka od starijih verzija C-130. Međutim ovaj avion nimalo nije jeftin. Na osnovu dosadašnjih ugovora može se zaključiti da samo avion košta 70-100 miliona dolara a sa celim pripadajućim paketom obuke, logistike cena ide od 150 do 200 miliona. Na tržištu se mogu nabaviti i polovni avioni, Bangladeš je od Ujedinjenog Kraljevstva 2018. godine kupio 5 C-130J (britanska oznaka C5 ili C.Mk 5) a Bahrein dva.

HC-130J Combat King II namenjen je za traganje i spasavanje / Foto: Lokid Martin

Osim SAD mnoge druge države nude polovne avione starijih verzija, najsvežiji primer je Urugvaj koji je prošle godine za 21 milion evra nabavio dva KC-130H od Španije. Treba međutim reći da takve nabavke obično realizuju zemlje koje su već imale Herkules u naoružanju.

C-390 su osim Brazila (28 aviona) naručili Portugal (5 aviona, opcija za još jedan) i Mađarska (dva primerka). Pismo o namerama za nabavku potpisale su još 4 države i to Argentina za 6 aviona, Češka za dva, Čile 6 i Kolumbija za 12 a isto je uradila civilna firma za pružanje usluga u avijaciji SkyTech sa sedištem u Lisabonu za 6 C-390. Što se tiče cene aviona, smatra se da se ona kreće u rasponu od oko 50-60 miliona dolara. Međutim, prilikom potpisivanja ugovora za avione koje je nabavio Portugal, saopšteno je da ta država namerava da za čitav program potroši čak 827 miliona evra u šta je uključen i simulator.

C-390 može da ponese 66 padobranaca / Foto: Embraer

Embraer je planirao da kroz strateško partnerstvo sa Boingom dodatno smanji troškove proizvodnje i nabavke komponenata i delova kroz Boingov uticaj kod svetskih snabdevača i proizvođača. Međutim, partnerstvo nazvano „Boeing-Brasil Commercial“ koje je uspostavljeno februara 2019. u kojoj je Boing imao 80 posto udela u komercijalnom delu Embraera, propalo je aprila 2020. zbog, kako je zvanično saopšteno, krize izazvane pandemijom Korona virusa. Iz Embraera su smatrali da je ugovor raskinut zbog problema sa programom B737 MAX.

Ko je bolji?

Poređenje i analiza performansi vazduhoplova na papiru nije isto što i praksa koja često iskustveno može pokazati da neki reklamirani podaci nisu tačni. Stoga je bolje imati informacije koje se dobijaju od dugogodišnjih korisnika. Prema dostupnim reklamnim brošurama proizvođača kao i drugih izvora informacija, C-390 je u odnosu na C-130J u prednosti što se tiče nosivosti i doleta, maksimalna nosivost je 26 tona, 80 vojnika ili 66 padobranaca ili tereta na 7 standardnih vojnih paleta a dimenzije teretne kabine su 18,5 x 3 x 3,4 m (dužina, visina, širina). Takođe dolet je 5820 km sa 14 tona tereta i 2593 km sa 26 tona.

Kod C-130J nosivost je nešto preko 19 tona, 90 vojnika ili 64 padobranaca ili tereta na 6 standardnih vojnih paleta dok su dimenzije teretne kabine (dužina, visina, širina) 12,5 x 3,12 x 2,74 m. Dolet sa 15,4 tona tereta (maksimalna normalna nosivost) je 3300 km. Produženi C-130J-30 ima nosivost od 19,958 tona, 128 vojnika ili 92 padobranaca ili 8 standardnih vojnih paleta dok su dimenzije teretne kabine (dužina, visina, širina) 16,9 x 3,12 x 2,74 m. Dolet sa 16,3 tona tereta (maksimalna normalna nosivost)  je 3147 km.

Protivpožarni LM-100J „FireHerc“ / Foto: Lokid Martin / Marco Riccio. (PRNewsfoto/Lockheed Martin Aeronautics.com)

Vazduhoplovni portal Flightglobal je na Farnborou 2019. godine, kroz intervjue sa predstavnicima proizvođača ali i stručnjaka iz sveta avijacije, pokušao da što realnije predstavi i uporedi C-390 i C-130J. Predstavnici Embraera su tom prilikom izjavili da C-390 ima odličan odnos između svoje cene i troškova sa jedne strane i onoga što nudi kada su u pitanju taktičko-tehničke karakteristike među kojima se ističe pre svega nosivost. Takođe tu je i izuzetna krstareća brzina od 870 km/h i operativni vrhunac leta od 11000 metara.

Iz Embraera navode da se zbog veće brzine i veće nosivosti isti zadatak može izvršiti sa manje aviona nego konkurencija i ističu svoj avion kao najefikasnije rešenje na tržištu. Prema studiji koju je uradila ova firma a u kojoj je poređena brzina prevoza tereta, 6 C-390 sposobno je da na daljinu od 2500 km isporuči 500 tona tereta i 1000 putnika za manje od dva dana što je, kako se, navodi 40 posto brže nego C-130J.

Millenium u ulozi letećeg tankera / Foto: Embraer

Proizvođač reklamira C-390 kao avion sa najmanjim troškovima korišćenja jer većina sistema, tehnologija  i znanja koji su primenjeni dolaze iz komercijalne avijacije. Tu su pre svega motori IAE V2500-E5 koja pripada familiji čije verzije pogone i porodicu putničkih aviona Erbas A319, 320 i 321. Verziju ovog motora koristi i srpska nacionalna avio-kompanija. Osim toga tu je i Kolinsova „Pro Line Fusion“ avionika.

Sa druge strane Lokid Martin ističe robusnost, svestranost, manevarbilnost, agilnost i brzinu reagovanja Super Herkulesa i da većina mušterija želi taktički avion koji može leteti nisko i sporo što su karakteristike koje zahtevaju turboelisnu pogonsku grupu. Ističu da je stari dizajn C-130 upravo snaga ovog koncepta a ne njegova slabost. Ne dovode u pitanje da je C-390 brži i da ima veći vrhunac leta ali da su te karakteristike nevažne.

Novi helikopter CH-53K prima gorivo od KC-130J / Foto: Lokid Martin

Takođe navode prednost turbopropa u odnosu na turboventilator. Na C-130J potisak se povećava promenom ugla krakova propelera bez promene snage motora. Pošto se promena ugla lopatica može menjati veoma brzo, postiže se mnogo brže povećanje potiska koje je dragoceno prilikom penjanja, oštrih zaokreta i održavanja brzine a izuzetno može biti korisno u određenim situacijama, poput potrebe da se što pre napusti područije iznad koga se vrši desantiranje, gasi požar ili se izbegava neprijateljska vatra. Za turbofan iz Lokid Martina tvrde da mu je potrebno više vremena za povećanje broja obrtaja u jedinici vremena tako da avion sporije ubrzava.

Kada je reč o letenju pri malim brzinama Embraer ističe da se C-390 u takvim uslovima odlično ponaša zahvaljujući svojim agilnim električnim komandama leta kao i kontrolnim površinama, poput spojlera. Pri tom se navodi sposobnost pretakanja goriva helikopterima za šta je potrebno leteti veoma sporo, brzinom od oko 220 km/h.

Da li je za sletanje na zemljane i peščane površine bolje imati turboprop? / Foto: Lokid Martin

U američkoj firmi smatraju da turbofan nije dobro rešenje za taktički transportni avion jer se turbina lako može oštetiti ako, prilikom sletanja na “grube“ površine (zemljane, peščane), motor u svoj kompresor usisa strani objekat. Međutim, Embraer napominje da je ta tvrdnja nebitna jer su kod njihovog aviona motori visoko postavljeni a ujedno kritikuju to što je kod C-130J veoma skupo zameniti savremene šestokrake kompozitne elise u slučaju njihovog oštećenja.

Što se pogonske grupe tiče sasvim sigurno je jeftinije održavati dva komercijalna turboventilatorska nego četiri vojna turboelisna motora. Što se tiče izbora vrste pogona, bitno je kako su definisani taktičko-tehnički zahtevi, odnosno da li neki budući korisnik ima potrebu da njegovi transporteri često sleću na različite vrste nepripremljenih ili polupripremljenih površina.

Tango Six je u novembru 2017. godine imao ekskluzivan pristup poslednjem „Džej“ modelu USAF-ovog Herkulesa prilikom njegove posete aerodromu Batajnica. Pogledajte kako ova letelica izgleda iznutra kao i njen opis od strane vođe vazduhoplova:

 
Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.

Komentari

B

Ako se i budemo odlucili za kupovinu, ne trebamo uzeti od zemalja, koje ce nas posle uslovljavati ovim ili onim, i nemati mogucnosti servisiranja i rezervnih delova. Takodje ne bih uzimao ni od zemalja koje nisu blizu, jer opet moze doci do neke zabrane ili sankcija za nabavku opreme ili delova od nekih zemalja, prvenstveno mislim na Englesku koja ima takav obicaj. Ako imamo para, kupiti nov, sto je i najbolje, ako ne, za sada mozda remontovati ili potraziti polovne Antonove od Rusije, koja bi nam verovatno izasla u susret, nesto donirala, nesto bi platili. Mislim da bi svakako trebalo da zadrzimo transportnu avijaciju sa bar 2 aviona.

Odgovori
S

Rusija nam je bas blizu, takoreci granicimo se sa njima.

B

Stojko
Nije nam tako ni daleko, a ako zatreba moze nam prebaciti, sve sto nam treba.

Б

Stvar je u tome što su boeing,airbus,embraer dominantni su u proizvodnji transportnih aviona(c130,c235,c295,a400m,c17) tako da na tržištu nema puno novih aviona a da proizvodjači nisu gore navedeni,rusi proizvode il76 koji je ipak za ogromne države i počinje serijska proizvodnja il 112 ali on ima teret of nekih 5t,mislim da je zamjena za an26,e sad mi vjerovatno nećemo u skorije nabavljat ovaj tip aviona tako da možda il 112 tada uđe uveliko u serijsku proizvodnju.A od zapadnih proizvođača ili c295 ili embraer c390.

S

@Bob
Mpze, cim Rumunija, Moldavija, Ukrajina i Madjarska dozvole. Ili da ovo kopanje beogradskog metroa iskoristimo za tunel do Moskve.

D

C 27 spartan dobre odnose sa italijom imamo a ne bi smarali ili c 295 airbus

B

Stojko
I kod dovozenja MIgova iz Rusije, nisu dozvolili, a znamo kako je to proslo, i oni su kod nas, zar ne?

„Što se pogonske grupe tiče sasvim sigurno je jeftinije održavati dva komercijalna turboventilatorska nego četiri vojna turboelisna motora.“

Meni ovo izgleda kao velika prednost, pogotovo za zemlje sa tanjim budžetima. I mnogo je lakše naći aviomehaničare koji već imaju iskustvo sa takvim motorima.

Odgovori
S

Odlican tekst, ali mislim da o ovome ni govora. Pitanje je da li ce se ista nabaviti zapravo.

Ovi beskonacni remonti, iako korisni, ce dovesti do toga da skoro komplet tehnika RViPVO dodje na zamenu malte ne odjednom. Vojska ce se ili smanjiti za trecinu ili ce vojni budzet morati drasticno da raste, a vec sad nema gde jer je na 2%

Odgovori

Да ли су Немци дошли до 2%? Негде сам прочитао годишње издвајају за војску 40 милијарди али да то још није 2%. Чињеница је да озбињна армија много кошта и ту нема расправе. Све остало је залуђивање самог себе, а не других.

G

Ovo su vec malo ozbiljnije igracke..ali Il-76 je jos uvijek za koplje ispred navedenih.

Odgovori
P

Najveci problem u RV je skolovanje pilota i kasnije odrzavanje trenaze i dalje usavrsavanje. Mislilo se da kad dodje nova tehnika bice sve kako treba.
Pogledajte na sta lice letovi 29ki..mlati se zaokretima iznad ljudi uz generisanje sto vece buke.Nivo upotrebe aviona je na nivou ruskih kadeta .
Tako ce biti i kad stigne novi transporter. Komanda ce verovatno zahtevati da obuka bude bazirana na sopstvenim resursima sto ce biti ponovo lose.
Pre kupovine mora se uloziti u obuku ljudi sto nije posao danas za sutra…za sada to niko ne vidi tako. Ako se kupi nesto da sedi ili da.leti samo po vedrom vremenu dzaba smo krecili

Odgovori
D

C-390, bez puno razmisljanja.
Identicna motorska grupa kao na AirSerbia avionima, 2 vs 4 motora, savremene komande, veca brzina i visi plafon leta, super-moderna instrument tabla i instrumenti…sve je na strani C-390.
Apsolutno najbolji izbor za srpsko RV.
Jos da postoji verzija za gasenje pozara…

Odgovori
A

Kako god lepo bi bilo videti barem nešto na našim pistama, ali i isključivo novo. Od koga god uzeli odmah i zavisimo od njih tako da na to netreba gledati kao problem nego našoj zemlji i za naše pilote odabrati nov i pouzdan generalno prihvatljiv avion. Ja nesumljam u naše pilote i njihovu stručnost čak šta više treba im što više raširiti krila. Pozdrav.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Steppenwolf na: [PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Ministarstvo odbrane i dalje analizira kiparske jurišne helikoptere Mi-35P, ovaj tip helikoptera će sigurno dodatno biti nabavljen do nivoa eskadrile

Naravno bolje i pametnije 4 nova i ista (kao prethodna) nego gomila krsa za ciju samo reaktivaciju (ne modernizaciju) treba 100 miliona...tj kao 4 nova. Ako vec hoce da se kupuje polovna oprema, bolje da su to tenkovi i slicno.

17. Oct 2021.Pogledaj

Fishbed na: [PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Srbija nabavlja još Erbasovih H145M helikoptera, svi se dižu na HForce 3 nivo, potvrđena nabavka transportnih aviona, ulazi se u viši nivo industrijske saradnje

@ Drina Po običaju pišeš nešto što nije istina. Ne mogu se izjednačavati kojekakvi youtuberi i dokoličari koji komentiraju na facebooku s medjima koji izravno utječu na kreiranje javnog mnijenja. Evo recimo ovako nešto na ovoj razini ne možeš vidjet nigdje izvan Srbije: https://www.kurir.rs/vesti/politika/3786655/region-prokljucao-zbog-mocnog-lazanskog Na žalost ovo nije incident kod njih, nego pravilo. I na…

16. Oct 2021.Pogledaj

Živojin Banković na: [PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Ministarstvo odbrane i dalje analizira kiparske jurišne helikoptere Mi-35P, ovaj tip helikoptera će sigurno dodatno biti nabavljen do nivoa eskadrile

VS S4 Како знате да наши хеликоптери Ми-35М неће добити бољу електронску заштиту? Или да то неће имати евентуално додатни примерци? На кипарским хеликоптерима су ти системи застарели. Кипар на својим Ми-35П нема ПОВР Вихр, већ Штурм-В и Атаке.

16. Oct 2021.Pogledaj

VS S4 na: [PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Ministarstvo odbrane i dalje analizira kiparske jurišne helikoptere Mi-35P, ovaj tip helikoptera će sigurno dodatno biti nabavljen do nivoa eskadrile

Naravno da je bolje uzeti nove MI-35 helikoptere ,to uopste nije sporno .Kada je rec o kipariskim MI-24P ne vidim da je neko primetio da imaju bolju elektronsku zastitu helikoptera ,od nasih MI-35M,generalno gledano ukupno bolju zastitu . Takodje pored svojih limita top 30mm ima mnogo bolji ucinak na cilju od topa 23mm na MI-35M.Takodje…

16. Oct 2021.Pogledaj

Send this to a friend