Postkoronarni šok septembra 2022. godine: Iznenadni izliv aero-mitinga u mozak

Prošlonedeljni Airpower, BIAS u susedstvu, najavljeni i zbog vremena odloženi Aeros u Sloveniji, uspešno održani SIAF u Slovačkoj, nastupajuća atinska Tangra. Nakon dve godine zabrane okupljanja publika, otkazivanja najavljenih događaja i drugih depresija, pre dve nedelje vazduhoplovna industrija zabave vratila se starom – organizovanom krivljenju vratova hiljadama ljudi na istoj lokaciji pod izgovorom posmatranja letećih sprava koje su već videli jedno 350 puta pre toga.

Aero-mitinzi su se vratili.

Kako se sve ne bi završilo na pukom istresanju gomila fotografija i video-snimaka na Fejsbuk i forume, proslavimo i premotajmo (čitajući ovaj tekst) koliko su se razni potrudili da nakon dve godine gubitaka ponovo prirede vazduhoplovne fešte koje su najbolji mogući izgovor za putovanje i druženje. Avione svejedno gledate na Internetu svaki bogovetni dan.

Ništa bez Srba i Hrvata (tim redosledom)

Dok smo svi zajedno slavili inicijativu i trud godine u formi aero-kluba Galeb i njihovog odlaska u Celtveg sa Galebom G-2A u originalnim „mostarskim“ bojama, samo oni najzadrtiji primetili su da je taj prvi petak trijumfa Galeba „170“ u Austriji bio, u dan, na tačno 10 godina od poslednjeg velikog aero-mitinga na vojnom aerodromu kod Batajnice. Prošla je dakle decenija od kada je, povodom stogodišnjice formiranja srpskog ratnog vazduhoplovstva Batajnica bila mesto okupljanja domaćih i inostranih vojnih sprava koje se kreću po vazduhu.

Tadašnji događaj nije bio ni blizu ovogodišnjem Airpoweru, ali i tadašnji deficit vazduhoplovnog hardvera u domaćim operacijama danas svakako više ne postoji. RV i PVO Vojske Srbije nije htelo Tango Sixu detaljnije da obrazloži zbog čega se i oni nisu zaputili put Austrije. Naknadno smo, između redova, zaključili da su „tenzije oko Kosova“ uzrok i da sve što može da pomogne, u ne znamo čemu, mora ostati u zemlji. Da li je ta vrsta preventive u pitanju ili činjenica da (ne zadugo) imamo samo jedan operativni transportni avion za ove vrste logistike, ko zna. Nisu nam detaljnije pojasnili.

Kako je Tango Six već ranije prvi objavio, Ministarstvo odbrane na čelu tada sa, za RV i PVO objektivno konstruktivnim Aleksandrom Vulinom, planiralo je da 2020. godine napravi „veliki međunarodni avio-miting“ na aerodromu Pukovnik-pilot Milenko Pavlović. Globalna pandemija je tu ideju onemogućila i prošlog vikenda u Austriji (geografskom području sa verovatno najviše Srba i Hrvata van Srbije i Hrvatske) Jugosloveni su ipak dobili svoju feštu.

Dok je hrvatski (ekspedicioni) poduhvat bio standardno profesionalan i atraktivan (Krila Oluje nastupila su sa svih 6 aviona, MiG-21 preletao je oba dana iz Zagreba kao vrhunska egzotika), srpski je (kao i sve srpsko) bio lucidniji, šarmantniji i kreativniji. Grupa privatnika iz aero-kluba Galeb je svojim finansijama, trudom i radom obezbedila podmlađeni G-2A koji možda i nije toliko značio međunarodnoj publici ali je stavio ovaj region na mapu onih koji u vazduhoplovstvu brinu o svom warbird nasleđu i nemilice bacaju pare u isto bez ikakvog rezona, povrata i smisla. Dakle na jedini način kada se nešto radi srcem.

 
Multimedija iz Bukurešta govori da je BIAS prošao odlično, slovenački aero-miting je imao peh lošeg vremena (kako god, vazduhoplovna dešavanja se najsigurnije ipak i dalje organizuju u Septembru), ekskluzivnu reportažu sa SIAF-a čitajte sutra na portalu a za nekih 13-tak dana čekajte Živojinov povratak iz Grčke sa takođe detaljnom foto-bravurom Uroša Mitrovića, čoveka kojeg, da pitate, taksisti ne bi postojali.

I za kraj ovog teksta, umesto da nas zlostavljate svojim komentarima hajde da svi zajedno uradimo nešto konstruktivno.

Ako ste za to da Ministarstvo odbrane i RV i PVO u 2023. godini organizuje najveći aero-miting ikad, napišite „Amin“ u komentarima.