Sve o Kamovu Ka-32: Ruski nebeski vatrogasac uskoro u Srbiji

Manje od godinu dana od kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zvanično objavio da će Srbija kupiti dva ruska helikoptera Kamov Ka-32, u Rusiji je krajem jula ove godine, kako je Tango Six prvi javio, počela obuka osoblja Helikopterske jedinice MUP-a na ovom tipu letelice.

Kupovinom specijalizovanih protivpožarnih letelica, Srbija će još bolje biti opremljena i sposobnija za gađenje požara iz helikoptera. Ostaje međutim da se vidi kako će ove letelice biti dostavljene zbog političkih izazova uslovljenih ratom u Ukrajini. Predsednik Srbije je pre nekoliko dana promenio prethodne izjave na ovu temu i kazao da ne očekuje probleme oko ispurke ovih helikoptera, sa prvom koja bi, kako je rekao, trebalo da se dogodi krajem ovog meseca.

Tango Six bio je prvi medij koji je potvrdio da Srbija zaista kupuje dva helikoptera ovog tipa.

Dobijanjem Ka-32 HJ MUP će, barem privremeno imati flotu od čak 22 helikoptera sa čak sedam tipova, od kojih 5 lakih višenamenskih jednomotornih Gazela i 4 Bell 206, 4 laka višenamenska dvomotorna H145M, jednog dvomotornog helikoptera za prevoz veoma važnih osoba S-76B, tri srednja višenamenska dvomotorna AB-212AM, tri srednja višenamenska dvomotorna H215 Super Puma i dva dvomotorna vatrogasna Ka-32A11BC.

Svakako je za očekivati je da će se broj tipova helikoptera smanjiti, Super Puma će verovatno zameniti AB-212 i S-76, dok bi tokom ove decenije novi tip lakog jednomotornog višenamenskog helikoptera (to bi mogao biti na primer Erbasov H125) zamenio Gazele i Bell-206.

Pored činjenice da trenutno požare mogu da gase H145M i AB-212, a to će moći i Super Pume, Srbija se odlučila i za Ka-32 čija je primarna namena protivpožarna borba. Tako će, prvi put od kako su 2000. godine, nakon samo 13 godina upotrebe povučeni protivpodmornički helikopteri Ka-28 (SFRJ ih je nabavila dva) iz sastava RV i PVO tadašnje Vojske Jugoslavije, iznad ovih prostora ponovo leteti helikopteri sa koaksijalnim nosećim rotorima.

Razvoj

Kamov Ka-32, jedini ruski helikopter koji je posedovao civilni EASA tip sertifikat (svi EASA sertifikati ukinuti su Rusiji zbog rata u Ukrajini), pripada porodici helikoptera nastalih razvojem mornaričkog palubnog Ka-27 (zapadna oznaka ‘’Helix’’) čiji je prototip (označen kao Ka-252) poleteo 8. avgusta 1973. Razvijeni su protivpodmornička verzija Ka-27PL, spasilački Ka-27PS, potom Ka-28 (izvozni Ka-27PL), desantno-jurišni Ka-29, leteći radarski sistemi Ka-31 (za otkrivanje ciljeva u vazduhu) i Ka-35 (za otkrivanje ciljeva na zemlji, moguće da je oznaka Ka-35 ipak Ka-31SV), kao i višenamenski, prvenstveno civilni Ka-32.

Ka-32 nastao je daljim razvojem spasilačkog helikoptera Ka-27PS, prvi let opitnog Ka-32 izvršen je još 24. decembra 1973. dok je prvi let serijskog Ka-32T izvršen 8. oktobra 1980. godine, državna isptivanja su trajala do 1983. godine, a eksploataciona ispitivanja do 1987. Paralelno sa Ka-32T rađeno je i na spasilačkoj varijanti Ka-32S, a na osnovu Ka-32T je razvijena i specijalna varijanta za prevoz spoljašnjeg terea (tzv. leteći kran) Ka-32K koji je svoj prvi let imala 28. decembra 1991.

Taktičko-tehnički zahtevi za Ka-32 su bili definisali tako da je prilikom izvođenja leta helikopter morao imati mogućnost maksimalnog trajanja leta od 4,5 časa i nosivost od 4 tone unutrašnjeg ili 5 tona spoljašnjeg tereta, dolet sa 3 tone unutranjeg tereta od bar 300 km i krstareću brzinu od 220-230 km/h. Podrazumevao se takođe sistem protiv zaleđivanja, letno-navigaciona oprema sa pripadajućim računarom, osmatrački radar. Zbog toga što letelica nije morala da ima specijalnu opremu i naoružanje kao protivpodmornički Ka-27PL, to je omogućilo da Ka-32 ima više goriva, da se na helikopter montira oprema za civilnu namenu, kao i da letelica ima veću nosivost.

Interesantno je da je na ovom helikopteru između 1983. i 1985. postavljeno nekoliko svetskih rekorda. Neki od njih koje treba istaći su maksimalna vrhunac leta od 8.520 m, maksimalna vrhunac leta u horizontalnom letu 8.215 m, visina leta od 7.305 m sa teretom od 1.000 kg i 6.400 m sa 2.000 kg, vreme potrebno za penjanje na visinu od 6.000 m 4 minuta 46,5 sekundi, vreme potrebno za penjanje na visinu od 3.000 m 2 minute i 11,1 sekundu.

Verzija Ka-32A je poletela 1990. godine a sertifikacija letelice je trajala do 1995. Prvobitno je planirano da to bude samo civilni helikopter za dnevno-noćno izviđanje ledenih površina (uključujući sante) u ekstremnim arktičkim uslovima. U takvim uslovima su i ispitivani opitni primerci počevši od 1978. godine. Kasnije je međutim odlučeno da helikopter bude višenamenski, da se koristi za traganje i spasavanje, patroliranje, transport robe i putnika, za transport specijalnog spoljašnjeg tereta odnosno opreme kao i za medicinski prevoz i gađenje požara. Ka-32A je prvi put predstavljen javnosti 1981. u Minsku, a prvo međunarodno prikazivanje imao je na Le Buržeu juna 1985.

Prva protivpožarna varijanta bila je Ka-32A1 razvijena je 1993., ova verzija je osim protivpožarnog vedra dobila mogućnost da nosi i modularni podvesni sistem za gašenje kapaciteta 5.000 litara vode kao i horizontalni hidraulični vodeni top sa teleskopskom cevi a montirana je i dizalica za spasavanje. Za potrebe policije je 1994. godine razvijen Ka-32A2 koji je poleteo 21. marta 1995. Varijanta A2 je imala nešto manje goriva, ali sa mogućnošću prevoza i desantiranje do 16 policajaca, na helikopter su postavljena dva reflektora, dizalica kao i nosači za pešadijsko naoružanje. Ka-32A2 međutim nije zainteresovo rusku policiju niti Federalnu službu bezbednosti. Projekti spasilačkog Ka-32A3, putničkog Ka-32A6 sa produženim trupom, varijante Ka-32AM sa nosivošću od 7.000 kg, nisu zaživeli.

Za ratno vazduhoplovstvo Južne Koreje je na bazi Ka-32S, zajedno sa izraelskom firmom IAI Lahav, razvijen Ka-32A4 (korejska oznaka HH-34A) namenjen traganju i spasavanju. Obimna modernizacija izraelskom opremom uključivala je meteo radar, centralni računar, višenamenske prikazivače na instrument tabli, sistem bliže navigacije i sistem za instrumentalno sletanje, kao i novi sistem za komunikaciju. Prvi helikopteri isporučeni su jula 2004. godine.

Nova protivpožarna verzija Ka-32A11BC pojavila se nakon procesa sertifikacije Ka-32 u Kanadi koji je trajao tokom 1997-1998 (prvi korisnik ove verzije je bio kanadski VIH Aviation Group). Otuda i zanimljiva oznaka helikoptera, BC u oznaci ove varijante je skraćenica za British Columbia, jednu od deset kanadskih pokrajina. Sertifikat evropske agencije za bezbednost EASA dobijen je oktobra 2009. godine što je omogućilo da helikopter leti u zemljama Evropske Unije. Uz to helikopter zadovoljava zahteve FAR-29 i AP-29. Na bazi ove varijante je, u saradnji sa švajcarskom kompanijom Heliswiss razvijen Ka-32A12 kome je promenjen raspored opreme, a na zahtev korisnika. Najnoviji Ka-32A11M sa novim motorima VK-2500, ‘‘staklenim‘‘ kokpitom i novim sistemom za gašenje požara, je predlog za modernizaciju helikoptera familije Ka-32 koji se koriste širom sveta.

Koaksijalni rotori

Koaksijalni helikopteri imaju niz prednosti u odnosu na klasične helikoptere zbog karakteristika dizajna – odsustva repnog rotora. Odsustvo repnog rotora dovodi do značajnog smanjenja ukupnih dimenzija helikoptera (nema npr. repne grede), do smanjenja njegove mase, a pojednostavljuje i konstrukciju kormila pravca. Osim toga, zna se da repni rotor koristi 10-12% snage motora, kod helikoptera sa koaksijalnim rotorom ova snaga se koristi za stvaranje uzgona, odnosno odnos snage i težine koaksijalnog helikoptera je 10-12% veći od helikoptera iste kategorije koji ima klasičnu konstrukciju. Upravljačke sile i momenti koaksijalnih helikoptera stvoreni su sistemom koaksijalnih propelera, što određuje njihovu visoku upravljivost i upravljivost, a odsustvo repnog rotora znači mala ograničenja, posebno pri malim brzinama. Na primer ugaona brzina rotacije pri lebdenju helikoptera Mi-8 iznosi 12 sekundi, Mi -24 – 30 sekundi, a helikopteri Ka-32 nemaju takvo ograničenje.

Konstrukcija helikoptera familije helikoptera Ka-27/28/29/31/32 je uglavnom od titanijuma i kompozita, i zbog toga je veoma otporna na koroziju i pogodna za korišćenje na moru. Lopatice rotora su potpuno kompozitne i mogu se preklapati što je korisno kada je helikopter baziran na brodskoj palubi gde nema mnogo mesta. Koaksijalni kontrarotirajući rotori omogućavaju veoma kontrolisan, stabilan i precizan let, omogućavajući helikopteru da nosi teret sa minimalnim odstupanjem od naznačene lokacije, na primer u uskim kanjonima, i omogućava precizno postavljanje teških tereta za konstrukciju. Odsustvo repnog rotora doprinosi bezbednosti helikoptera pri manevrisanju u blizini prepreka i smanjenoj osetljivosti na promene sile i smera vetra.

Koja verzija?

Srbija će najverovatnije dobiti varijantu Ka-32A11BC pošto Ka-32A11M teško da je bio dostupan u vreme pregovaranja i potpisivanja ugovora. Međutim, ostaje da vidimo kako će biti opremljeni srpski helikopteri jer se i za A11BC nudi nadogradnja nekim sistemima sa A11M. Za Ka-32A11BC se zna da transportna kabina, koja je pregradom odvojena od kokpita, ima dimenzije 4,52 x 1,3 x 1,3 m, ima zapreminu od 7,3 m³, površinu 5,9 m² i u nju se, u slučaju potrebe može smestiti 13 ljudi, ili dva nosila ili sedišta za 6 povređenih lica ili se može poneti do 3.700 kg tereta ili rezervoar sa vodom kapaciteta 2.978 litara vode i rezervoar za pravljenje pene kapaciteta 151 litar.

Maksimalna poletna masa je 11.000 kg, maksimalna poletna masa sa spoljašnjim teretom je 12.700 kg, masa goriva je oko 2.450 kg, a maksimalna nosivost spoljašnjeg tereta je 5.000 kg. Maksimalna brzina je 260 km/h, maksimalna krstareća brzina pri maksimalnom konstantnom radu motora je 245 km/h, može krstariti na brzini od 200 km/h kako bi postigao maksimalni dolet od 650 km, maksimalna brzina sa spoljašnjim teretom je 190 km/h, početna brzina penjanja je 15 m/s. Vrhunac leta je 5.000 m, a životni vek iznosi neverovatnih 32.000 sati. Pogonsku grupu Ka-32A11BC čine dva turbovratilna motora Klimov TV3-117VMA maksimalne poletne snage od po 2.200 KS, i  maksimalne moguće snage od po 2.400 KS. Motori su povezani sa reduktorom VR-252.

Instalacija horizontalnog, vertikalnog i bočnog gašenja požara na helikoptera KA-32A11BC sastoji se od teleskopskog horizontalnog vodenog topa (ili mešavinu vode i pene), bočnog topa za mešavinu vode i pene, pumpe HE64PR HERCULES sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem ROTEKS 582 UL99 i protivpožarnog sistema Model 328 kompanije Simplek koji se sastoji od glavnog rezervoara kapaciteta 2.978 litara vode, potopne pumpe, rezervoara koncentrata pene kapaciteta 151 litra, ojačanog usisnog creva i upravljačkog sistema.

Vreme potrebno za punjenje glavnog rezervoara iznosi 65 sekundi što znači da je brzina punjenja skoro 46 litara u sekundi. Zanimljiv podatak je da se vodenim topom može gasiti požar na udaljenosti do 42 m od rotora helikoptera, a radi se na tome da se to produži na 100 m. Takođe, brzina izbacivanja vode ili mešavine je 63 litre u sekundi. U varijanti za medicinski prevoz i evakuaciju može se ugraditi medicinski modul, koji se sastoji od savremene opreme za intenzivnu negu za pružanje reanimacije tokom leta i održavanja života bolesnih i povređenih. Na helikopter se može postaviti i bočna dizalica SLG-300 nosivosti do 300 kg.

Za Ka-32A11BC proizvođač navodi da je, zbog primene koaksijalnog rotora i odsustva repnog rotora kompaktna letelica, sa motorima velike snage, da je veoma upravljiv i lak za letenje, ekonomičan, uz niske operativne troškove. Kada je reč o primeni, može efikasno da se koristi, kako u gusto naseljenim urbanim sredinama, tako i u teško dostupnim planinskim i šumovitim predelima, a takođe može da sleće na mala plovila, platforme za bušenje i na nepripremljene, teško dostupna lokacije. Helikopter može da leti jedan pilot, kabina može biti opremljena dodatnom opremom za specifične zadatke. Vatrogasna varijanta ima preko 40 različitih opcija za vatrogasnu opremu – uključujući protivpožarna vedra (Bambi-Bucket) i sistem za vertikalno gašenje požara Simplex, kao i vodene topove za horizontalno gašenje požara. Može da gasi požare u uslovima velike količine dima, na gornjim spratovima visokih zgrada i na objektima industrije nafte i gasa.

Do danas je korisnicima u preko 30 zemalja isporučeno skoro 250 helikoptera, osim privatnih kompanija pretežno specijalizovanim za gašenje požara, Kamovi 32 su isporučivani i različitim državnim službama, ministarstvima. Vojni korisnici Ka-32 su Alžir, Azerbejdžan, Južna Koreja, Laos i Vijetnam dok su civilni i policijski helikopteri isporučivani između ostalog i u Austriju, Azerbejdžan, Belorusiju, Brazil, Indoneziju, Japan, Južnu Koreju, Kanadu, Kazahstan, Kinu, Mjanmar, Nemačku, Papua Nova Gvineju, Portugal, Španiju, Švajcarsku, Tajland, Tajvan, Tursku. Jedan od najnovijih korisnika Ka-32A11BC je agencija DDPM (Odeljenje za prevenciju i ublažavanje katastrofa) Ministarstva unutrašnjih poslova Tajlanda koja je kupila dva helikoptera za oko 60 miliona dolara, a koriste se u saradnji sa tajlandskom armijom koja obezbeđuje posade.