Prva zgrada Vazduhoplovne akademije na Dorćolu u kojoj će se nalaziti Full Flight Level D simulator dobija svoj konačni izgled

19. maj 2022

Rostec završio ispitivanje prvog prototipa motora PD-8

13. maj 2022

Posao odmah nakon završetka srednje škole: Jat Tehnika predstavila novi program prakse za studente Vazduhoplovne akademije

10. maj 2022

Vazduhoplovna akademija održala svoj tradicionalni Dan otvorenih vrata: Predstavljanje srednjeg i visokog vazduhoplovnog obrazovanja budućim đacima

9. maj 2022

Prince Aviation stipendira nove pilote u svojoj školi letenja

6. maj 2022

Najveća narudžbina putničkih letelica Erbas u istoriji australijske avijacije za avio-kompaniju Kvantas: „Konačno ispravljanje tiranije udaljenosti“

3. maj 2022

Prvo javno pominjanje problema sa Suhojem SSJ100 u Rusiji, nastavak „rusifikacije“ novog MS-21

25. apr 2022

[POSAO] Prince Aviation zapošljava nove instruktore

19. apr 2022

Aerodrom „Nikola Tesla“ predstavio mogućnosti za zapošljavanje učenicima Vazduhoplovne akademije

15. apr 2022

[FOTO REPORTAŽA] Novi izgled beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“: Obišli smo novoizgrađene C gejtove

12. apr 2022

KLM dobio prvu ženu direktorku

1. apr 2022

[POSLEDNJA VEST] Er Montenegro objavio gubitak od 4,96 miliona evra u 2021. godini

31. mar 2022

[EKSKLUZIVNO] Jat Tehnika odmrzla evropski EASA sertifikat za održavanje aviona: Spremni smo da nastavimo sa investiranjem u ljude i opremu, učestvovaćemo u programu „Moja prva plata“

30. mar 2022

Irkut obavio uspešno opitovanje centralne sekcije krila putničkog aviona MS-21

30. mar 2022

[EKSKLUZIVNO] Iza scene brendiranja nacionalne avio-kompanije Crne Gore: Kako je izgledalo kreiranje imidža Er Montenegra

25. mar 2022

[POSAO] SKY Partner, najveći domaći hendler na beogradskom aerodromu, zapošljava radnike sa ili bez iskustva

24. mar 2022

[POSAO] Crnogorska nacionalna avio-kompanija Er Montenegro objavila konkurs za zapošljavanje novog direktora kompanije

18. mar 2022

IATA izveštaj o bezbednosti avio-kompanija u 2021. godini: Da biste doživeli nesreću u putničkom avionu morali bi da letite svaki dan sledećih 10.078 godina

9. mar 2022

Vazduhoplovna akademija upisuje novu klasu studenata za pilotsku obuku u Trening centru Vršac

23. feb 2022

Iskoristite priliku da postanete vlasnik avio-istorije: Erbas prodaje delove ikone vazdušnog saobraćaja Superdžamba A380!

22. feb 2022
Prvo javno pominjanje problema sa Suhojem SSJ100 u Rusiji, nastavak „rusifikacije“ novog MS-21
VVIP verzija SSJ-a 100. Saradnja UAC-a i ruske kompanije za kastomizaciju luksuznih vozila Aurus predstavljena je u Dubaiju / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Prvo javno pominjanje problema sa Suhojem SSJ100 u Rusiji, nastavak „rusifikacije“ novog MS-21

Nakon početka ruske agresije na Ukrajinu i uvođenje sankcija zapadnih zemalja prema gotovo svim sektorima ruske ekonomije, pojavio se prvi praktični dokaz njihovog negativnog uticaja na vazduhoplovnu industriju ove zemlje.

Ruska avio-kompanija IrAero upozorila je državu da uskoro neće moći da koristi Superjet 100 zbog udela inostranih proizvođača u kompentama njegovih motora. Proizvođač letelice (nekada italijansko-ruski konzorcijum, sada u potpunosti kompanija ruskog UAC-a) bio je u višegodišnjoj kampanji da je proda kako sprskoj nacionalnoj avio-kompaniji, tako i Avio-službi Vlade Srbije.

Kako je prvi javio ruski medij RBC, direktor avio-kompanije IrAero Jurij Lapin upozorio je guvernera irkutskog regiona (rodnog mesta SSJ-a) da zbog zapadnih sankcija uskoro više neće moći da obezbede adekvatno održavanje i tehničku pouzdanost SSJ-a 100, pre svega njegovih motora. RBC takođe navodi da je video dokaze iz izvora bliskih nekoliko avio-kompanija koje koriste ovaj tip letelice koji su potvrdili da će imati problem sa njenom  eksploatacijom.

Jedini Suhoj koji je bio blizu da bude prodat Srbiji / Foto: Žarko Skoko, Tango Six

Problem, kako se može zaključiti iz izveštavanja RBC-a, za SSJ operatere je dvostruk. Budući da je proizvođač motora ove letelice francusko-ruski konzorcijum, tehnički je došlo do problema sa motorima koji su već na održavanju. Pogonskim grupama koje se nalaze u Rusiji zabranjena je zamena komponenti sa onim proizvedenim u Francuskoj. Drugi deo problema je verovatno u regulatornom delu koji je baziran na Zapadnih standardima. Rešenje „papirnog“ dela problema koji predlažu baš iz IrAera je da UAC preuzme regulatornu odgovornost za buduće održavanje PowerJet pogonskih grupa (saradnja francuskog Safrana i ruskog Saturna).

Dok ne poleti prvi Superjet sa kompletno ruskim motorom, što je direktor UAC-a najavio za prvi kvartal sledeće godine, najmoderniji ruski putnički avion trenutno u upotrebi svakako će imati više problema nego Boingova i Erbasova flota u Rusiji. Očekuje se da će ova zemlja svakako naći način kako da uvozi rezervne delove za letelice dva dominantna proizvođača putničkih aviona preko trećih zemalja i posrednika.

Podsetimo, još od 2015. godine kako je Tango Six ekskluzivno izveštavao, SuperJet International i Rusija bili su prilično aktivni u prodaji SSJ100 u VIP verziji Avio-službi Vlade Srbije i putničke verzije Er Srbiji. Pogodnosti ovog izbora u vidu mogućnosti da SSJ i Erbas imaju „common type rating“ ili činjenica da je Jat Tehnika među prvima u Evropi osvojila održavanje nove letelice, očigledno nisu bili dovoljni da se preseku odluke u korist novog, ruskog, igrača. Lažna uzbuna novembra 2018. godine kada je, sada počivša slovenačka Adrija bila potencijalna mušterija, stvorila je, na žalost Superjeta samo medijsku kontroverzu.

MS-21 na putu potpune „rusifikacije“

Sa druge strane, UAC i dalje nastavlja da pronalazi rešenja, kako za SSJ, tako i za svoj najnoviji proizvod kojim planira da dopuni Erbasov i Boingov duopol – putnički avion MS-21. Tango Six i dalje nastavlja da dobija saopštenja za medije prilično agilnog PR tima ruskog vazduhoplovnog konglomerata i pre mesec dana smo preneli primer njihovih inženjerskih rešenja koji bi trebalo da osiguraju nezavisnost od inostranih komponenti.

Sada je kompanija poslala još jedno saopštenje medijima u kojem se prvi put eksplicitno govori o zapadnim sankcijama i njihovoj nameri da MS-21 i SSJ budu dugoročna rešenja za zamenu ruske flote putničkih aviona zapadnog porekla.

MS-21 je predstavljen 2016. godine, baš u Irkutsku. Prvi let sa američkim PW1400 motorima bio je maja 2017. dok je letelica sa ruskom PD-14 pogonskom grupom poletela u decembru 2020. godine. Tango Six je u novembru 2021. godine obišao letelicu na njenom prvom bliskoistočnom javnom nastupu u Dubaiju / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

– UAC planira da proizvede 36 MS-21 aviona do 2025. godine od koje potom planira da serijski proizvodi 72 aviona godišnje. Potražnja za MS-21 i SSJ 100 kao zamenama za ekvivalentne letelice je porasla nakon sankcija koje su uvedene od strane Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije. – kazao je direktor UAC-a Jurij Slisar.

Kompanija je saopštila da je u okviru ovog cilja Rostek uspeo da razvije „opremu za komunikacije“ za MS-21 u kratkotalasnom i dugotalasnom radio spektru. Očekuju da će 20 radio-stanica biti isporučeno do kraja ove godine i da će sertifikacija interkoma u MS-21 letelicama domaće proizvodnje biti gotova do septembra.

Komentari

T

Cena onoga kad vam je lakše da kupite gotovo a ne da razvijate svoje. Mislim da ste se opametili

Odgovori
P

I kad sve razvijaš sam, i to često ima cenu. U novcu i u zaostajanju.

V

Razvoj kosta enormno puno.
Cijenu razvoja moze opravdati samo kolicina prodanih sklopova.

Mogu li se ovi zrakoplovi prodati u kolicinama da bi opravdali troskove razvoja?

Y

@ V-K-O-K

Isplatiće im se – samo je pitanje vremena…
Malo će duže čekati nego u normalnim uslovima, ali će napraviti posao – verovatno čak i izvozni – a ni Rusija nema male potrebe za avionima svake vrste…
Zatvaraju profitabilni ekonomski krug proizvođač-kupac-korisnik usluga.
Možda je malo preambiciozno očekivati da će uspeti da prošvercuju delove za Boinge i Erbasove avione, ali to postaje pitanje od drugorazrednog značaja kada krenu da zanavljaju flotu avionima koji su 100% domaće proizvodnje – a krenuće jer znaju da nemaju izbora. To će im biti top prioritet i u celoj ostaloj industriji – slično su uradili sa proizvodnjom hrane pa od jednog od najvećih uvoznika na svetu postali su najveći izvoznik sa prihodima koji su nadmašivali izvoz energenata (bar dok im cene nisu izdivljale) i oružja.
Avio i autoindustrija su zamajac čitave industrije, pa ako oligarsi ne podivljaju ili se spreče u tome – Rusija će od sankcija imati svojevrsnu tehnološku revoluciju…
Što nekog uneredi – drugog može da ojača.
Potpuno naopak pristup Zapada demokratizaciji i integraciji Rusije u savremeni svet – neupitno nije slučajan…

M

@V-K-O-K
Naravno da ne. Nema ni teorijske šanse da proizvedu i prodaju dovoljno aviona za tako nešto, pošto ih niko izvan Rusije neće ni kupiti.

M

@Yoda
Da, da, općepoznato je da međunarodne sankcije imaju blagotvorno i razvojno djelovanje.

V

Yoda, ne pricam o demokraciji vec o trzisnim potrebama i trzisnom natjecanju.

Nikad ne brkati ta 2 sasvim razlicita pojma.

Da se razumijemo i ne lazemo previse, ja ne poistovjecujem Rusiju i Putina.
No, pod Putinom, Rusiji se ne pise svijetla buducnost.

P

@Yoda Mora da se salite?I da nije bilo agresije na Ukrajinu, MC-21 nije imao bas nikakve sanse da „razbije monopol Airbuss i Boeinga“ koji zajedno proizvode oko 1000 aviona godisnje, koji su svi unapred rasprodani.
A sa najtezim sankcijama koje su sada uvedene, to je zavrsena prica.
Realnije je da Rusija zakupi kineske avione, mada ne znam tacno sta Kina nudi.

a

>> Rusija će od sankcija imati svojevrsnu tehnološku revoluciju…

Da, da, „podgojice se pod sankcijama“. Obratite paznju da je i bez rata i sankcija vojna avijacija izgubila trzista a recimo komercijalna lansiranja u LEO od najjaceg igraca do pre 10 godina postala beznacajna kategorija…

>> ne pricam o demokraciji vec o trzisnim potrebama i trzisnom natjecanju.

Ma kakvo trziste, bice kao za vreme SSSR-a, dakle politika odluci sta da se razvija i onda drzavni novac ide u te industrije, dakle prihodi od energenata i ostalih sirovina trosice se delom za ovakve projekte…

V

Kao sto rekoh, Rusiji se pod Putinom ne pise dobro

L

@Yoda

BDP Rusije 2014.g. je iznosio 2.2 biliona dolara. Godine 2019. sto je zadnja godina prije korone BDP Rusije je pao na 1.66 biliona. Ekonomija se smanjila za 1/4. Sunovrat, malo cudan pojam za opisivanje ekonomske revolucije. Ne zaboravimo jos i da su tadasnje sankcije bile smijesne za danasnje!

Y

@all

Već sam jednom pisao, ali je iz nekog razloga komentar cenzurisan ili mi je zbog varljivog wifi-a pogrešno notifikovano – nebitno…
Da se najpre razumemo da mi komentari nisu navijački, štaviše – rađe bih živeo u uređenom društvu kao što je npr. švedsko, dansko i sl., sa zagarantovanim pravima i slobodama, nego u npr. čečenskom ili beloruskom ili kineskom (sa sistemom socijalnog kredita) ili sl., računajući i rusko – makar zbog cenzure informacija itd.
Posledice sankcija po Rusiju su te da beleži najveći suficit u savremenoj istoriji, da je rublja stabilna, da raspolaže stabilnim/predvidivim ekonomskim okolnostima što uz postojeće ljudske, materijalne i finansijske resurse obezbeđuje samo pozitivni ishod – ako oligarsi i korumpirani političari budu držani na uzdi – a jednom već jesu…
Ne mora se biti ekonomski expert za ovakvo predviđanje – komentarisao sam isto baš na ovom portalu na samom početku rata u Ukrajini – kada je rublja beležila rekordan pad, a inflacija rekordan rast.
Rusija će polako izlaziti iz ekonomskih problema, dok će npr. EU sve više ulaziti u njih i to do te mere da im narastajući inputi troškova za energente mogu učiniti nekonkurentnom robu na svetskom tržištu, pad industrijske proizvodnje, pad zaposlenosti, pad evra, porast cena hrane i svih drugih troškova – ekonomsku i socijalnu krizu koja može izazvati čak i kolaps EU.
Nažalost, EU je svesno pristala na ovakvu svoju poziciju – kako bi po cenu kolapsa evra – spasila takođe besprizorno preštampani dolar kao svetsku valutu…
Međutim, kogod može – polako se sklanja od inflatornog uticaja dolara i evra – i prateće posledice rata u Ukrajini su onaj pravi rat koji je EU i NATO već doveo u poziciju nekadašnje Kominterne i SSSR-a.
EU iz toga može da se izvuče, ali ne želi iz „solidarnosti“ sa Ukrajinom, tj. SAD-om.
Čitava ujdurma je posledica nerešavanja uzroka finansijske krize iz 2007., veće se iz alavosti nastavilo sa štancanjem dolara i evra bez ikakvog pokrića i stvaranja novih i još većih finansijskih mehura – koji će pući – ali za to treba optužiti ruski vojni intervencionizam i pandemiju…
Priča o Putinu kao odlučujućoj figuri za početak i razvoj krize je propaganda – Rusija timski igra – što se vidi i po ekonomskim i dr. sistemskim i konkretnim merama kojima su dočekali krizu i sankcije, a u kojoj meri je imperator, a u kojoj požrtvovani i disciplinovani oficir KGB-a na dužnosti u izvršnoj vlasti – možemo samo nagađati…

L

Yoda

Ne znam sta ti u cinjenici pada BDP a sa 2.2 biliona na 1.66 biliona u samo 5 g. nije bilo jasno?

a

>> Da se najpre razumemo da mi komentari nisu navijački, štaviše

>> Rusija će polako izlaziti iz ekonomskih problema, dok će npr. EU sve više ulaziti u njih

>> pad industrijske proizvodnje, pad zaposlenosti, pad evra, porast cena hrane i svih drugih troškova – ekonomsku i socijalnu krizu koja može izazvati čak i kolaps EU.

Dakle jos jedan prorok propasti zapada. Pa kako vas vise nije blam? Jedino sto zaista propada kao sto vidimo do sada ste vi, dakle Srbija, SSSR, sada i RF itd. Ti vasi „Rusi“ su od supersile stigli do toga da delovi raspadnutog carstva ratuju jedan sa drugim…

>> EU iz toga može da se izvuče, ali ne želi iz „solidarnosti“ sa Ukrajinom, tj. SAD-om.

TI to ne razumes, radi se o izboru izmedju dobra i zla i u takvoj situaciji mi biramo dobro (bez obzira koliko ce da kosta), jer se kao zlocinac ne moze ziveti!

Tasto bi Rusija izasla sada pod sankcijama i u poluizolaciji iz ekonomskih problema kada to nije uspela uraditi u zadnjih 300 godina? Vi ste potpuno ostrasceni ali to izgleda

Y

@Leni

Meni je jasna priča o bdp-u, ali mnogima nije…
Najpre izražavanje u dolarima/evrima ga čini irelevantnim. Ono što se zvanično zna je da su naštancani bez pokrića bar po 30 biliona (triliona kako bi Ameri rekli) – koliko li je tek što se ne zna – i sve je to ovako ili onako ulazilo u bdp USA i EU…
A Rusija npr. nakon izražene volje Švedske i Finske da uđu u NATO, a uz podršku ostalih članica EU, odluči da potpuno obustavi izvoz gasa u EU – što dovede do enormnog skoka cena – izvoziće drugima isto ili manje, a zaradiće više.
EU će štancati evre do iznemoglosti i izvoziti ih za gas (kojeg nema, ali recimo da ima i podmire 40% potreba koje im Rusija podmiruje) – a iz upotrebe tih energenata izlaziće proizvodi i usluge (skuplji naravno) i prikazivaće ekonomski bum, džidipi do Meseca i nazad – a onda se samo odjednom sruši sve kada npr. Katar poželi da diverzifikuje svoje devizne rezerve i delom ih konvertuje u zlato – jer se ispostavi da mu treba tanker evra za tonu zlata.
Malo sam se šalio, ali otprilike to je to.
Rus za pun rezervoar npr. odvoji 10 € u rubljama, a u EU za te pare ne mogu da napune upaljač.
Slično je i sa hranom itd.

@about:blank

Zašto bi Rusija pod sankcijama i poluizolaciji napravila ekonomski bum?
Zato što može i što nema izbora.
Bez uvrede, na ostatak komentara me mrzi da gubim vreme – naročito o borbi između dobra i zla…
Sačuvaj bože od dobrotvora poput Zelenskog…

a

>> Bez uvrede, na ostatak komentara me mrzi da gubim vreme

Pokusavam da ti objasnim sta misli vecina od 350 miliona stanovnika EU + 320 miliona gradjana USA da bi prestao da piskaras budalastine i toboze se brines se za EU. Vecina gradjana smatra da se mora platiti vise za hranu i grejanje, da nema alternative i da je to bolje nego cutati kao pizda (kako vi to kazetee, sakriti se pod kamen, jel tako bese?) i ignorisati cinjenicu da ti je liferant energije napao komsiju i mrcvari ga vec dva mesca na pravdi boga…

Buducnost slavne Rusije je da bude kineski rudnik uglja i naftna busotina. Sve ovo oko aviona, kamiona, sertifikata i tehnologije pusta je kremaljska fantazmorgana.

P

@Yoda Mozda bi moglo malo o ekonomiji da procitate: najjaca valuta na svetu je americki dolar jer je istorijski najduze stabilna valuta (poslednji kolaps dolara je bio 1929) , a Amerika je zemlja sa najvecom godisnjom zaradom u svetu negde od 1930-ih.
Kako ste zakljucili da je dolar „bez pokrica“ nije bas jasno.Evro je uveden 2001, ali EU zajedno zaradjuje jos vise od Amerike.Dakle, nije“bez pokrica“.
Da bi neka druga valuta zamenila dolar, morala bi tokom vise desetina godina da bude stabilna, i to ne 20-30 a recimo 60-70 godina, i da ta zemlja zaradjuje vise od Amerike.
U teoriju, Kina moze prestici Ameriku negde 2050, pa ako bude imala stabilan Jen do 2140 godina,….to su dva „ako“…

S

@about:blank
Mozes imati neko svoje misljenje ali reci da Srbija „propada“ je teska glupost!

Ne propadamo i necemo propasti, za ostale ne znam.

F

@Mehaničar
Da li se uzima u obzir fenomen Embraer? Brazil je tehnoloski veoma daleko od Rusije, ali nije dozvolio da mu preuzmu trziste Boing i ostali, nije dozvolio da mu trzistem zavlada Boing, pa je na kraju poceo i izvoz Embraera… Ako moze Embraer zasto ne i Irkut?

Y

@ Petrovic Dusan

Pročitao sam ja svojevremeno malo više ekonomskih knjiga i udžbenika…
€ i $ su „na respiratoru“ još od explozije švajcarskog franka i krize sa kreditima sa njihovom valutnom klauzulom, a poseban fijasko je usledio i sa zabranom štednje u švajcarcima koja je konvertovana u evre, dok se za dugove to radilo samo ako je pritisak toliki da se nema kud…
„Aparati“ održavaju € i $ tako što centralne banke rade praktično kao menjačnice emitujući nacionalne valute onoliko koliko imaju priliv evra ili dolara.
Svajcarci prvobitno nisu tako radili, ali nakon tog skoka tj. pada evra i dolara u odnosu na franak – krenuli su i oni jer bi u suprotnom imali pad izvoza zbog veće količine evra koju inostrani kupci moraju da izdvoje za npr. istu kol. čokolade koja u švajcarskim francima decenijama ne menja cenu.
Tako je praktično čitav svet uključen u uvoz inflacije koju sobom nose dolar i evro.
Sa druge strane, Rusija rublju teži da veže za zlato, a svoje energente za rublje – a štancači bez energenata ne mogu – i biće ono što biti mora…

M

@Feline
Embraer je u potpuno drugom ringu u odnosu na B737/A320 koji su najmanji modeli Boeing-a i Airbus-a. Doduše Airbus je kupio A220 program i bori se sa Embraer-om za tržište. A Embraer ćuti i radi.
Irkut je sa druge strane glasno najavio Airbus A320 „Killer“ avion, kao da nisu videli fijasko SSJ-a van granica Rusije. Može Irkut, ali u Rusiji, dalje neće moći.

M

@Feline, @Mehaničar
„Airbus je kupio A220 program“ od CanadAir, jer ovi potonji nisu imali kapitala da ga stave u proizvodnju, Airbus je ostvario kooperciju s njima s idejom da ih uklopi u svoje poslovanje.
„Embraer ćuti i radi“ jer ga je Boing odkantao. Imali su istu situaciju kao i CanadAir i Airbus, ali se Boing povukao, a Embraer sada pokušava preživjeti.

M

@Yoda
„Najpre izražavanje u dolarima/evrima ga čini irelevantnim.“
A u čime bi se izrazio, u devama ili volovima?
„Ono što se zvanično zna je da su naštancani bez pokrića bar po “
Baš sam jučer to sinu objašnjavao, dijete lijepo pitalo nešto što ne zna.
Novac nije izdan bez pokrića, centralne banke su izdavale bankarske zapise koje su poslovne banke otkupljivale, u nekom trenutku će taj novac biti vraćen poslovnim bankama po otkupu bankarskih zapisa od strana centralnih banaka.
„sa zabranom štednje u švajcarcima“
Daj, molim te, koja je to banka omogućavala štednju u francima, kako ti to opisuješ? To je jednostavno izvedivo, normalna štednja u drugoj valuti, ali imaš apsolutno istu situaciju kao i da štediš u EUR ili USD, tj. promjena vrijednosti valute ne šteti banci.

a

>> Pročitao sam ja svojevremeno malo više ekonomskih knjiga i udžbenika…

Verovatno celokupna sabrana dela V. Seselja :-)

T

Medo sa mora
Ekonomija jedne drzave se pre svega gleda po paritetu kupovne moci, a ne u stranoj valuti.

Pogotovo ne ekonomija drzave koja poseduje ogromne kolicine energenata, hrane i sirovina.

P

@TT Nije bas tako, paritet kupovne moci samo odrzava odnos cena i zarada u toj zemlji, a ne sveukupni uspeh zemlje u poslovanju.
Grubo receno, to sto je u Bugarskoj jeftiniji benzin i Macdonalds nego u Francuskoj ne cini Bugarsku jacom ekonomijom od Fracnuske.
A cak i po kupovnoj moci-Rusija je daleko iza zapada,sa prosecnom godisnjom platom svega nesto malo visoj nego u Srbiji, a srednjom penzijom 80-100$ mesecno…

r

Nije Rusima cilj da ubiju monopol zapadnih aviona,nego da osiguraju sebe da imaju rezervu,a oni sami imaju solidnu godisnju potrebu za letelicama,a to da njihov avion nice niko kupovati su gluposti ciste,pola Azije,Afrike,Bliski istok su otvoreni za ruske avione kojima ce glavni adut biti cena.Kina je ta koja svojim kapacitetima moze uzdrmati Zapadni monopol,jer samo za sebe da proizvodi na stotine aviona godisnje ce znacajno smanjiti znacaj zapadnih aviona.A to sto Erbus ili Boing proizvode hiljade aviona je normalno kada se uzme cinjenica da ih proizvode malte ne za ceo svet,da proizvode za sebe,pravili bi par stotina aviona,kao Kina recimo sto planira.Globalizacija se blizi kraju,tako i monopol Zapadnih kompanija.Kina kad zavrsi razvoj svog uskotrupca i sirokotrupca i krene serijska proizvodnja,stanje ce se menjati drasticno

A

@Leni Kazes mali bdp Rusije u odnosu na Amere,a kako onda uspevaju da im pariraju?Po tebi Rusija ne bi mogla ni Nemackoj da parira,a kamoli velikoj Americi?Logican odgovor je da bdp nema mnogo veze sa vojnim i tehnoloskim razvojem.Rusi imaju jaku Sovjetsku naucnu bazu i mogu biti nezavisniji nego sto mnogi misle.Sve to sto gledas je iz perspektive obicnog zapadnjaka koji kad pogleda brojeve misli da je Rusija na izdisaju,ali ko kaze da se sve mora gledati kroz zapadne naocare,nije sve crno,kao sto prikazuju.Najvaznija stvar je da Rusi dodju do Odese,onda su 500km od nas,to je nas glavni prioritet.

G

Neki ovde (znate koji ste) ne zele i ne mogu da skontaju pojam Purchasing Power Parity.
BDP izrazen u dolarima ili evrima po trzisnom kursu nije pravi odraz stanja. Tako neki papagaji non-stop spominju kako je ruska ekonomija velicine Italije, itd. Spomenu neki pametan 350 miliona EU + 320 miliona USA

Americka imperija = 1.1 milijardi ljudi (i broj opada)
Ostatak sveta = 6.8 milijardi ljudi ( i broj raste)

N

Najveci problem sa ovi avioni dobiju sertifikaciju da slete na vecinu stranih aerodroma na koje mogu sada da slecu, pogotovo MC-21. Za intraruske letove, bice sasvim dovoljno cerupanih Boeinga i Airbuseva za narednih godinu dve + raznorazne nabavke preko trecih zemalja.

Odgovori
M

Dojmim se da osim politike, filozofiranja oko toga ko koga (ne)voli i niske početne cene samog aviona (a to nisu faktori koje aviokompanije razmatraju kada kupuju aviona), neki treći proizvođači nemaju više nikakve šanse da značajnije ugroze Boing ili Aribus.

Leteo sam dosta, i u poslednje vreme po aerodromima ne viđam više ni Embraere ni Bombardiere u broju kao ranije a kamo li nekog trećeg. Čak ni Boingov 737MAX fijasko nije dugoročno ugrozio Boingovu tržišnu poziciju.

Dojmim se da današnje tehnologije ne omogućavaju pravljenje osetno boljih aviona od onog što rade Boing i Aribus. Samim tim, neki treći mogu u najboljem slučaju napraviti priblično sličan avion. A onda dalje B&A wolrd-wide podrška, obučenost kadrova i zastupljenost na tržištu čini kupovinu bilo čega drugog mačkom u džaku. Kada tu još dodamo nadmene i ponekad (ne)suptilne pritiske USA na kupce, verovatnoća da neko kupi NE B ili A teži gotovo nuli.

BTW, jako neobično da jedan moderan putnički avion nema vinglete na krajevima krila?!?

Odgovori
G

Slažem se u načelu sa napisanim, ali ne sme se zaboraviti Kina. Ako Kina napravi avion koji je u rangu B737/A320, dovoljno je da izdaju direktivu i kineske kompanije će preći na taj avion. Ako Rusija ostane pod sankcijama, Rusi su drugi sigurni kupci. Posle toga slede sve one zemlje u Africi koje su Kinezi zarobili kreditima, plus jos neka siromašna zemlja tu i tamo u slučaju da je cena primetno niža. Sve to zajedno je tržište koje je dovoljno da finansira dalji razvoj i unapređenje takvog aviona sve dok ne postane zaista konkurentan. I, eto trećeg igrača na sceni. Ako se uzme u obzir da bi time i Boing i Erbas izgubili tržište Kine, stvari bi se dodatno komplikovale.

M

@Golub
Boeing I Airbus neće izgubiti tržište Kine, čak ni zbog Kineskih aviona. I jedni i drugi imaju proizvodne linije u Kini koje rade skoro isključivo na Kinesko tržište.

G

@Mehaničar

Kada Kina bude bila spremna (njihov avion gotov, sve tehnologije iz tih fabrika budu „pozajmljene“, ljudi koji rade u tim fabrikama usvoje znanje…), apsolutno ništa ih neće sprečiti da kažu „hvala na pažnji i prijatno veče“. Videli smo da je jedini interes Kine sama Kina (što je istina za manje više sve države, ali kod Kine je to apsolutno jasno) i nema mnogo stvari koje bi ih sprečile da to urade.

Neće čak morati ni da igraju grubo – npr. da iz „sigurnosnih razloga“ ukinu sertifikate njihovim avionima – dovoljno je samo da se daju instrukcije da sve kineske aviokompanije moraju da kupuju samo kineske avione, što je u nekoj manjoj meri vec pocelo. C919 vec ima preko 100 čvrstih porudžbina (po nekim izvorima i preko 300), a avion još nije isporučen ni prvom kupcu. Kada bude bio gotov C929, neće im još mnogo trebati Erbas i Boing. Ljude koji su radili u tim fabrikama rado će zaposliti u svojim i to je to.

M

@Golub
Kinezi nisu toliko glupi da potpuno blokiraju korišćenje Boeing i Airbus aviona. Tačno je da će njihove kompanije koristiti C919 i C929 ali fizički oni ne mogu da proizvedu aviona koliko njima treba da bi potpuno izolovali Boeing i Airbus.
Druga stvar je, Kineski MRO market je ogroman, ako bi potpuno izbacili zapadne avione, šta da rade sa desetinama MRO kompanija i hiljadama mehaničara?
Kineski avioni imaju šansu za mnogo bolji uspeh od Rusa, ali Boeing – Airbus duopol će biti razbijen samo ako se jedan ili drugi ugase.

D

@Mehaničar
Da li se možda sećate kako je nastalo Lenovo? I kako se IBM ugasio u Kini? Isto će se desiti sa B i A konglomeratima u Kini kada Kineski C919 i C929 budu potpuno spremni za komercijalnu upotrebu. Neće ih Kinezi oterati – sami će otići. Naravno taj proces se neće odvijati za godinu, dve ili pet biće dugotrajan ali će B i A biti polako ali sigurno biti potisnuti sa unutrašnjeg kineskog tržišta. Oni koji su radili u B i A fabrikama počeće da rade u fabrikama koje proizvode C919 i C929 (uz odgovarajuću doobuku) a isto će se desiti i sa kineskim MRO kompanijama i njihovim tehničarima.

a

>> I kako se IBM ugasio u Kini?

Postaje zamorno citati infantilne komentare i odgovarati na njih, IBM se nikada nije „ugasio“ u Kini, to je firma koja postoji preko 130 godina i koja je uvek nalazila nacin da prezivi tehnoloske promene i pozicionira se na trzistu ali ti to ne razumes jer verovatno imas 16 godina. IBM nema razloga da se u danasnje vreme bavi niskoprofitabilnim delatnostima i zato se resio tog dela biznisa, da li ti uopste znas cime se IBM danas bavi? 60 milijardi revenue, 400K zaposlenih, cccc…

M

@Dejan
Priča se o milijardama dolara samo od MRO-a. Stotine miliona dolara udju godišnje u Kinu samo od Lufthansa B747 I United B777 check-ova u Kini. A oni nisu jedini stranci koji dolaze tamo.
Boeing ima nekoliko linija za konverzije B737, B757 i B767 aviona u cargo iz pax. Airbus traži partnera za A320/A321 konverzije.
Zašto bi Kina izgubila takav priliv deviza? Zbog hiljadu svojih aviona?
Trenutne porudžbine za C919 i C929 su smešne u poređenju sa potrebama Kineskih aviokompanija. Uostalom lista porudžbina za C919 izgleda tako što je 90% aviona naručeno od državnih lizing kompanija i to uglavnom manjih. BOC kao najveća kineska lizing kompanija ima maltene najmanju porudžbinu C919.

M

Kako da bude ugrozen Boing kad dobije 60 milijardi od Americke drzave kao „pomoc“ zbog korone,a u stvari da se prebrodi propast zbog 737 max-a.

P

@asda Pa Rusija i ne „parira“ Americi.
Vidite kako stoje u ratu sa ukrajinskom vojskom, jedna ozbiljnija drzava bi ih pocistila za tili cas, kakva Amerika.SSSR jeste imao nekada naucnu bazu, ali je to pre 40 godina.
Od tad Rusi nisu maltene nista uradili, i vojska im kasni decenijama za savremenim snagama.Kako brojcano tako i u kvalitetu obuke, i taktici, uvezbanosti.
A van toga, srednja godisnja zarada u Rusiji je za 250hiljada dinara veca nego u Srbiji.A cene su vise.Dok je penzija ispod 12000dinara.Eto tako“pariraju“Americi..
Sad kazu da ce pod sankcijama da proizvode 72 putnicka aviona godisnje, a od 1991-2022 je ukupno Rusija proizvela 250 putnickih aviona…i to sa zapadnim delovima i motorima…

D

@about blank; @ Mehaničar
Poenta je shvatiti suštinu napisanog. Radili smo sa vama, naučili smo vaš proces proizvodnje, stekli domaće stručnjake zahvaljujući tome, unapredili način rada, uveli inovacije, samostalno pratimo vrhunske trendove u tehnologiji, niste nam potrebni više, sad ćemo mi sami. A IBM nek radi to što radi, mi smo uzeli šta nam je trebalo i sada to mi prodajemo vama, tj prodajemo ga globalno – otprilike je to ono što sam hteo da kažem.
Kao što pomenuh i ranije nije to proces koji će trajati par godina, trajaće dugo, ali će krajnji rezultat biti onaj koji sam naveo u prvom postu.
Mislim da je vreme da shvatite da je Kina tek treća zemlja u svetu koja je samostalno napravila svoj kosmički program, zemlja koja u orbiti ima svoju svemirsku stanicu, zemlja koja posle Amerike ima najviše satelita. A za sve to trebate da imate odgovarajuću tehnologiju. Jasno je da se Kina opredelila sa totalno sopstvenu proizvodnju u vojnoj industriji, a polako to prenosi i na civilni sektor. Automobili i brzi vozovi (bullet trains) su već realnost, sad je došao red i na civilno vazduhoplovstvo.

a

@Dejan

Smirite malo vas dozivljaj Kine, lozite se na svoju zemlju, ne morate uvek obozavati nekog tudjina koji bi trebao da dodje i resava vase probleme. Srpska posla. Uostalom ako vam je Kina toliko prirasla srcu zasto se ne preselite tamo?

IBM nista kinezima nije dao, oni prosto kada iz odredjene tehnologije iscede koliko im treba prepustaju je strvinaru kao Kina koji ide iza i skuplja sazvakane proizvode. IBM se okrenuo IT konsaltingu, superkompjuterima, open source proizvodima (kupio je recimo Red Hat), vestackoj inteligenciji, cyber security tehnikama itd. Dakle svemu onome sto danas donosi za red velicine vise prihoda od lemljenja ruznih, crnih, kockastih Lenovo (ex ThinkPad) Notebookova :-).

Kina nije samostalno razvila svoj svemirski program nego je kupila od RF sve sto je bilo na prodaju, isto je sa recimo nuklearnom tehnologijom, sa zapada su takodje stigle druge stvari.

F

Svrbi ruske firme da preuzmu patente i intelektualnu svojinu onih koji napuštaju Rusiju, da bi mogle da se (u Rusiji) pozicioniraju kao monopolisti u onim sektorima u kojima su sarađivale sa zapadnim firmama koje se povlače iz RF.

Inače, za Boing i Airbus ovo može da znači i prvi susret sa hardverskim “piratskim kopijama”: Rusi nameravaju da reše problem sa rezervnim delovima 3D štampom, tako da je pojava crnog tržšta 3D modela (STL fajlova) za često potrebne rezervne delove popularnijih modela aviona skoro neizbežna. Dovoljno je da neki nezadovoljni službenik aploaduje negde 3D model za skidanje, pa da se dosta brzo posle pojave razni “preprodavci viškova rezervnih delova”, isto kao sa softverom…

Odgovori
M

Zar zaista veruješ da je sam 3D oblik nekog složenog dela dovoljan da neko pravi kopiju?!?

Dovoljan je kvalitetan 3D skener, šubler, mikrometar i dobar tehnički crtač pa da se uradi savršen 3D model na osnovu dela pred očima.

Ali sam 3D model nije dovoljan za izradu kompleksnih sklopova. Metalurgija iza njih, procesi izrade i materijali, kao i softversko elektronske komponente su oni što čini tehnologiju takvih delova, a ne njihov oblik.

Takođe, niko iole normalan neće ugraditi piratizovani deo u vitalne delove letelice. Niti će dugo zadržati sertifikate za servisiranje i letenje ako se to provali.

a

Mislim da rusiju ne zanima kradja/kopiranje nekakvih patenata/ intelektualne svojine, oni nemaju ni firme za to niti imaju ljudstvo ili interes, prosto zato jer je njihov primitivni biznis sa sirovinama dovoljno unosan a ne zahteva nikakav poseban trud, krediti i znanje za eksploataciju sirovina uzimali su se do sada na zapadu, sad ce u Kini i eto…

F

@ Miki

3D stampa je daleko najbolji trenutno dostupni tehnoloski postupak za proizvodnju delova sa tacno specificiranim (ili i boljim) mehanickim osobinama.
Kad su u pitanju delovi koji moraju da trpe ogromna opterecenja, rade pod enormnim uslovima – temperatura i sl, nista boljeg od 3D stampe.
U US se planira da se vojska osposobi da sama proizvodi rezervne delove 3D stampom da ih ne bi kontraktori i „kooperanti“ drali za proizvode sumnjivog kvaliteta, a u Australiji se ceo scramjet motor proizvodi 3D stampom.
3D stampom se bez problema dobijaju npr i tako heterogene legure koje je klasicnim postupcima moguce dobiti jedino u uslovima nulte gravitacije, da ne pominjem proizvodnju delova od kombinacija npr celika legiranog sa hromom, vanadijumom i tungstenom (tvrdjeg od bilo kog alatnog celika, notorno teskog za obradu) i kompozita od raznih ugljenicnih vlakana, i to tako da procenat celika i kao i promesa vanadijuma i tungstena (u samoj leguri) u raznim delovima produkta zavisi od geometrije proizvoda/dela. Time se dobija npr deo za motor koj je veoma tvrd gde treba, veom zilav i tvrd na drugom mestu i veoma otporan na toplotu na nekom trecem. Kako to dobiti bez 3D stampe?
Najkompleksniji oblici, koji ne mogu da se uopste naprave bez sastavljanja iz delova i sl (ili bez lepljenja) se naprave 3D stampom.

Model za 3D stampu se ili projektuje, ili se proizvodi 3D skeniranjem, a ako je potrebno da se imaju odredjena mehanicka svojstva onda i skenerom, X zracima i sl. Nikakav siber i sl se ne koriste osim za amaterske primene….

Ko vec ume da 3D stampom proizvodi delove za motor za MiG-31, moze bez problema to isto da uradi i kad je civilna avijacija u pitanju…

https://3dprintingindustry.com/news/how-3d-printing-enhanced-mig-31s-permit-russia-to-threaten-deployment-of-hypersonic-weapons-over-ukraine-conflict-and-how-to-stop-them-204776/

P

@Feline Beskonacno me zabavlja kako lako Vi gutate rusku propadandu.Slusaj, 3D stampa za motor iz 1970-ih za MiG-31, i sve to u Rusiji.
Realnost ruske tehnologije je sasvim druga, a videli smo je pri potapanju“Moskve“ koja je 2019 izasla za potpune modernizacije.Pola pokradeno, ostalo beznadezno zastarelo…

a

>> 3D stampa za motor iz 1970-ih za MiG-31, i sve to u Rusiji.

Pre par godina se moglo procitati kao je digitalizovanje projekta Angara „skoro pa zavrseno“, sto otprilike znaci da ga za sada rade na papiru. Rusija je nesto kao oversized BiH sa Sibirom i atomskim bombama :-).

P

@about:blank Rat u Ukrajini je svima dokazao ono, sto su znali samo ljudi koji su ziveli i radili u Rusiji.
Cak 2022 pre rata su neki ljudi ozbiljno pisali o „razvoju MiG-41“ , koliko radi ruska propaganda.
Zapravo, iako u Rusiji ima jako sposobnih ljudi, ceo sistem je strasno korumpiran, grupica na vlasti izvlaci novac iz vojnih projekata – sto se i pokazalo na delu u Ukrajini.Putin ocigledno nije sve znao, ili je korupcija bila veca nego sto bi bilo ko pretpostavio.

B

Citam ove Kommentare, neki su tacni a neki ne. Airbus sam mora da nabavlja delove ( repro material kako st je Titan) iz Rusije. I Airbus sam je zavisam o delovima Koje dobija iz celog sveta. Vise od polovine deliva( kompjuteri, delovi kabine …..). su stvati sa kojima bi USA mogla u svakom trenutku da zatvori Airbus. Tacno je da Rusija ima poteskoca, i da joj uopste nece biti lako izboriti svoje mesto na trzistu aviona. Ali sada je momentalon skoro 800 aviona u Rusiji koji su na lizingu. Samo da se ti svi avioni zamene ima dovoljno posla. Tacno je doduse da sa plitickim sankcijama, moze da se desi da ti avioni ne mogu da napuste Rusiju. Niti da slete ni u biducnosti na neki evropski aerodrom. Mnoge zemlje bi bile spremne da kupe i euske vojne avione, ali zbog sankcija sa kojima kojima im se preri odustaju od toga. To je zapadna “ demokratija“ .

Odgovori
a

>> sa kojima bi USA mogla u svakom trenutku da zatvori Airbus.

Retko besmislen komentar, zasto bi USA „zatvarala“ Airbus u kome radi hiljade americkih drzavljana i koji placa poreze i u USA i cije letelice u stotinama primeraka lete za americka firme. Cak i sama ideja da bi americka federalna vlada moga zatvoriti neku firmu koja posluje po zakonu u USA bizarna je i pokazuje azijsko-tursko shvatanje biznisa u kome neki lokalni politicki mocnici odredjuju ko moze raditi a ko ne moze…

>> Tacno je da Rusija ima poteskoca, i da joj uopste nece biti lako izboriti svoje mesto na trzistu aviona.

Kako nece, samo prestanu izvoziti titanijum Airbusu i ovi su nacisto propali. Onda dogovore sa drugom Sijom da Kinezi prestanu prodavati delove Boeing-u (to mogu preko vas da vide da se zavrsi jer ste vi dobri sa Kinezima) i ameri tu takodje puknu! E onda nastupaju Rusi bato moj – u naletu MC-21 osvaja svetsko trziste aviJona…

В

„Cak i sama ideja da bi americka federalna vlada moga zatvoriti neku firmu koja posluje po zakonu u USA bizarna je i pokazuje azijsko-tursko shvatanje biznisa“

Видели смо то на примеру хуавеиа и тиктока.

В

Ниједна држава не може самостално да направи цео авион. И Аирбус и Боинг имају развојне тимове и добављаче по целом свету.
Што се тиче војне индустрије, она се наслања на цивилну. То значи да мора постојати ауто, IT па и индустрија играчака одакле ће се узимати инжењери и искуства.

Odgovori
M

Opa, nakon samo 60 dana…

Odgovori
Д

Штета велика за авион као што је RRJ95 (SSJ100).
Да оставимо по страни монопол/уцене од стране Boeinga и Airbusa, као и гаф са after-sale support, Сухој је баш добар авион, говорим из искуства, радио сам на истом скоро 3 године.

Odgovori
F

@Milo

RF ume da napravi i ozbiljniji turbofan nego sto je PowerJet SaM146 , ali Francuska bas nikako bilo sta jace od Snecma-88… a u to da Snecmi sleduje ruska nacionalizacija intelektualne svojine, i proizvodnja PowerJet SaM146 sa ili bez Makronovog blagoslova niko racionalan i ne sumnja.

Jos kad se uzme u obzir da ce Pariz morati da se ovako ili onako pomiri sa cinjenicom da je SaM146 100% moguc i bez Snecme i Francuske ili da putuje 30% duze do Istocne Azije sve dok je ne bude nekako svario ili to sporazumno prihvatio…

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Send this to a friend