Helikopter Gazela: 50 godina francuske elegancije iznad naših prostora

Nakon sovjetskog lovca-presretača MiG-21 i takođe sovjetskog srednjeg transportnog helikoptera Mi-8, još jedan tip vazduhoplova se već pola veka koristi u vojnoj avijaciji na našim prostorima. U pitanju je francuski laki višenamenski helikopter Gazela koji se koristio, i još uvek se koristi za izvršavanje velikog broja zadataka: kao helikopter za vezu, transport i prevoz, za sanitet, potom za traganje i spasavanje, izviđanje i protivoklopnu borbu.

Gazela je ujedno i prva zapadna letelica koja će kod nas služiti preko 50 godina. Međutim, ovaj helikopter je bio i prva letelica sa zapada koja je doživela i 40 godina u našem naoružanju, postoje još samo par zapadnih vazduhoplova koji su bili nešto više od 30 godina u upotrebi.

Trenutno su u Evropi vojne Gazele aktivne još u BiH, Francuskoj, Kipru i Srbiji, Ujedinjeno Kraljevstvo je ovaj tip helikoptera povuklo iz naoružanja prošle nedelje, nakon 49 godina upotrebe.

Konstruisan u francuskoj firmi Sud Aviation, od 1970. godine deo Aerospatiale, Gazela predstavlja prvi helikopter na svetu sa fenestronom umesto repnog rotora. Nastao je kao potreba francuske armije za lakim osmatračkim helikopterom radi zamene helikoptera tipa Alouette III, a kako novi helikopter bio interesantniji i privlačniji na tržištu, vremenom je dobio više namena.

Prvi prototip sa oznakom SA-340 imao je repni rotor preuzet sa helikoptera Alouette II i poleteo je 7. aprila 1967. Iste godine prototip je leteo brzinom 307 km/h na zatvorenom kursu od 3 km i tako postavio svetski rekord. Drugi prototip je dobio fenestron i poleteo početkom 1968., dok je prvi serijski helikopter poleteo 1971. Još u ranoj fazi projektovanja Velika Britanija je izrazila interes za ovaj helikopter, pa je potpisan ugovor o proizvodnji velikog broja helikoptera u kompaniji Westland.

Britanci su proizvodili 65 posto delova trupa i bili zajednički partner u daljem razvoju i unapređenju helikoptera. U francuskim i britanskim vojnim snagama helikopteri sa oznakama SA-341 i SA-342 koristili su se za školovanje pilota, kao helikopter za vezu, za prevoz VIP, za pratnju jedinica Kopnene vojske, kao lovac helikoptera, za protivoklopnu borbu i kao izviđač.

Licencna proizvodnja je bila organizovana u jugoslovenskom preduzeću SOKO – Mostar i u egipatskoj firmi Arab British Helicopter Company-Helwan. Ukupno su helikopter koristile vojske 43 države u vojnim i civilnim varijantama.

SFRJ je početkom 70-tih godina pokazala interesovanje za nabavku ovog helikoptera, a 1. oktobra 1971. potpisala ugovor za licencnu proizvodnju, u pitanju je bila delimična licenca sa kooperacijom kako bi se ubrzala proizvodnja i uvođenje u naoružanje. Prvi od 21 helikoptera je nabavljen u Francuskoj, a stigli su u periodu 1973-1976. Dobili su vojne evidencijske brojeve 12001-12021, ali je kasnije izvršena zamena brojeva (12601-614, 12631-636, a 12637 je kasnije postao prototip HN-42M 12801).

Helikopteri ev. broja 12609-614 su sklopljeni u Jugoslaviji i dobili su domaće fabričke brojeve. Licencna proizvodnja 1978. godine počinje u fabrici SOKO-Mostar dok su motori ’’Astazou IIIB’’ proizvođeni u fabrici ’’21. maj’’ u Rakovici (uglavnom samo hladni delovi motora). Prvi jugoslovenski primerak sa ev. brojem 12615 predat je na ispitivanje krajem decembra 1978. Gazela je prvobitno u Jugoslaviji proizvođena u varijanti SA-341H, proizvedeno je 94 helikoptera, a remont je osvojen u Vazduhoplovnom zavodu ’’Moma Stanojlović’’ iz Batajnice.

Jugoslovenske varijante, od kojih su neke posebno razvijane, su nosile oznake HO-42 (helikopter-opšti, 29 helikoptera, ev. brojevi 12615-622, 651-672), izviđači Hi-42 HERA (helikopter-izviđač, 21 helikopter, ev. broj 12701-721), sanitetski Hs-42 (helikopter-specijalni, 6 helikoptera, ev. broj 12751-756), naoružani, laki borbeni HN-42M GAMA (helikopter-naoružani, 36 helikoptera, ev. broj 12802-12837).

Od 1986. do 1991. SOKO je proizveo 63 dodatna helikoptera varijante SA-342L sa jačim motorom ’’Astazou XIVM’’, licenca je prethodno dogovorena 1981. 20 Gazela je bilo u varijanti HO-45 (helikopter-osnovni, ev. brojevi 12870-882 i 12890-896) i 43 HN-45M GAMA (helikopter-naoružani, ev. brojevi 12901-943).

Izviđački Hi-42 HERA namenjeni su bili za korekturu artiljerijske vatre, od opreme imaju ugrađen jugoslovenski sistem ’’Hera’’ napravljen na bazi francuske žirostabilisane platforme-nišana APX-334-25 sa laserskim daljinomerom, radio visinomerom, i Dopler navigacijskim sistemom Doppler 80/RNS 252. Ovim sistemom omogućen je precizan let do predviđenih tačaka osmatranja, tačno utvrđivanje pozicije objekata dejstva i predaja podataka artiljerijskim jedinicama. Pored pomenutih sistema ugrađeni su i sistem za radiološko izviđanje RDIV-2, i sistem za kontrolu vatre PUV.

Sve varijante Gazele mogu imati dizalice ’’Breeze’’ ili ’’Air Equipment’’ nosivosti 136 kg. Tu je takođe i uređaj za nošenje spoljašnjeg tereta gde se na helikopter ugrađuje podvesna brava nosivosti 700 kg. Na sve nenaoružane Gazele mogu se ugraditi i plovci za slučaj nužde prilikom sletanja na vodene površine.

Posebno razvijena varijanta GAMA (Gazela-Maljutka) namenjena je za protivoklopnu borbu i za dejstvo po niskoletećim i sporoletećim avionima i helikopterima u vazduhu. Sistem oružja čine žirostabilisani nišan APX-334, kolimatorski nišan, obrtne cevi sa nosačima naoružanja, i sistemi za dejstvo sa protivoklopnim raketama 9M14M ’’Maljutka’’ i sa protivavionskim raketama 9M32 Strela-2M. Pilot GAME upravlja letom rakete Strela-2M dok letač-strelac upravlja žično vođenim protivoklopnim raketama ’’Maljutka’’ dometa do 3 km probojnosti 400 mm homogenog čeličnog oklopa.

Početkom devedesetih godina na Gazeli je ispitivan i nosač sa mitraljezom Browning Mk II 7,7 mm i sedmocevni lanserom NRZ LLU-007, ali modifikacije nije zaživela. Takođe ispitivani su i lanseri mamaca sa mamcima IC-3 i IC-4 zatim naočare za noćno letenje i prijemnik satelitske navigacije, ali ništa od toga nije uvedeno u upotrebu, kao ni zaštita posade pancirima.

Prve jedinice opremljene Gazelom bile su 782. i 783. helikopterske eskadrile, 107. helikopterskog puka na aerodromu Ortiješ kod Mostara u kome su se obučavali pitomci Vazduhoplovne vojne akademije (VVA), a prva Gazela je upisana u evidenciju marta 1973. godine. 1980. godine oprema se 891. helikoptersko odeljenje (ho) 3. armije na Skopskom Petrovcu, a ta jedinica kasnije postaje helikopterska eskadrila za izviđanje i vezu (heiv, u pitanju je smanjena ekadrila je r je pripada ‘‘B‘‘ jedinicama). Istovremeno Gazele dobija i 892. ho 7. armije u Rajlovcu, 893. ho 2. armije u Nišu, i 896. ho 1. armije na Batajnici. Sva tri ho kasnije takođe postaju eskadrile za vezu (heiv).

Tokom 1981. helikoptere GAMA su dobili 712. protivoklopna helikopterska eskadrila (pohe), 119. avijacijske brigade (abr) na aerodromu Niš, 894. ho (kasnije heiv) 5. armije na Plesu, 897. ho-heiv 9. armije na Brniku, 895. eiv-ho vojno-pomorske oblasti na Divuljama i 898. eiv-ho 2. samostalnog korpusa na Golubovcima. Sledeće 1982. godine helikoptere je dobila i 711. pohe, 111. abr na Plesu.

Helikoptere novije proizvodnje 1987. dobili su 722. pohe, 107. hp na Ortiješu i 786. helikopterska eskadrila za vezu (hev) pod komandom RV i PVO takođe na Ortiješu. 1988. godine Gazele ulaze u sastav 714. pohe 119. abr na Lađevcima 675. mešovite transportne eskadrile 138. transportne brigade na Batajnici, a 1990. godinu i u 713. pohe 111. abr na Plesu. Ratne 1991. helikopteri su bili i u sastavu 97. puka u Mostaru i u štabnom odelenju 1. korpusa RV i PVO.

U toku građanskog rata prilikom raspada SFR Jugoslavije Gazele su korišćene za gotovo sve zadatke koje je mogla da obavi. JNA je u tim dejstvima izgubila 4 helikoptera (od toga samo jedna infracrveno samonavođenom raketom, ostali streljačkom vatrom sa zemlje), jedan helikopter su piloti slovenačke nacionalnosti zarobili, a letelica je kasnije korišćena u sastavu slovenačke avijacije. Nakon povlačenja JNA sa teritorija Hrvatske i BiH u Republici Srpskoj ostalo je 25-27 Gazela (od toga 17 GAMA), a Republici Srpskoj Krajini je prvo dodeljeno 6.

Gazele u V i PVO Republike Srpske su na helidromu Zalužani bile u sastavu 711. protivoklopne helikopterske eskadrile (pohe) formirane od delova jedinica RV i PVO JNA i to: 711. protivoklopne helikopterske eskadrile, 713. protivoklopne helikopterske eskadrile (obe u sastavu 111. avijacijske brigade sa heliodroma Lučko) i od delova 896. helikopterske eskadrile za izviđanje i vezu iz Rajlovca.

711. pohe V i PVO RS bila je, zajedno sa 780. transportnom helikopterskom eskadrilom, prvo u sastavu 11. helikopterskog puka, a kasnije će ove dve eskadrile biti objedinjene u 89. mešovitu helikoptersku eskadrilu u okviru 92. mešovite avijacijske brigade V i PVO VRS. U ratnim dejstvima VRS je neprijateljskom vatrom i u udesima izgubila 9 Gazela.

U Republici Srpskoj Krajini je na aerodromu Udbina u sastavu 56. mešovite helikopterske eskadrile, 105. vazduhoplovne brigade bilo, prvobitno 6, a potom je taj broj narastao i do 14 Gazela. Helikopteri ali i avioni 105. vbr vazduhoplovnih snaga RSK su se rotirali sa vazduhoplovima V i PVO Republike Srpske, a mnogi smatraju da je ova jedinica upravo i bila deo Vojske Republike Srpske tj. njen detašman. Vremenom su helikopteri rotirali i između VRS i Vojske Jugoslavije.

U sastavu novoformiranog RV i PVO Vojske Jugoslavije 1993. se našlo skoro 100 Gazela. Sredinom 90-tih ulazile su u sastav 712. pohe ‘‘Škorpioni‘‘ i 714. pohe ‘‘Senke‘‘, obe u sastavu niškog 119. helikopterskog puka, zatim 897. pohe ‘‘Stršljenovi‘‘ 172. avijacijske brigade na Golubovcima, 890. mešovite helikopterske eskadrile ‘‘Pegazi‘‘ i 315. helikopterske eskadrile za izviđanje i vezu. 1997. godine piloti podgodičke 897. eskadrile osnovali su helikoptersku akro-grupu ’’Stršljenovi’’ na 4 helikoptera. Prvi javni nastup imali su na međunarodnom aeromitingu Batajnica 1997. i tom prilikom prikazali su izvanredan dvanaestominutni program. Sledeći još bolji nastup imali su na aeromitingu Batajnica 1998.

Marta 1998. godine izbio je ratni sukob na Kosovu i Metohiji. Gazele su korišćene za održavanje veze, i dopremanje potrepština vojnim jedinicama koje su pre svega bile stacionirane na granici sa Albanijom. Pred početak rata sa NATO 1999. u inventaru VJ je bilo nešto preko 80 Gazela, tokom bombardovanja na zemlji je uništena samo jedna Gazela i to na aerodromu Golubovci. Gazele su prilikom bombardovanja SRJ bile angažovane pre svega za izviđanje i vezu ali i u akcijama traganja i spasavanja pilota oborenih jugoslovenskih lovaca.

U poslednjih 30 godina na inostranom civilnom tržištu prodat je veliki broj Gazela, najviše u Mađarsku i zapadnu Evropu. Nekoliko helikoptera završilo je i kod naših privatnih vlasnika, a određeni broj letelica je predat MUP-u. U Oružanim snagama Bosne i Hercegovine 2006. se našlo 7 Gazela dok je MUP-u i Vladi Republike Srpske predato tri od toga se jedna koristila za prevoz VIP. Nakon osamostaljenja Crne Gore 2006. na aerodromu Golubovci ostalo je 15 helikoptera Gazela, danas ih nema više aktivnih.

Pre par godina u literaturi se pojavio nezvaničan podatak da RV i PVO Vojske Srbije danas raspolaže sa 44 Gazele svih verzija, ali je u proteklih nekoliko godina obično bilo aktivno samo 12-17 letelica. Mnogim helikopterima je promenjena namena pa je tako sa HERA skinuta izviđačka oprema, a pojedinim helikopterima GAMA su skinuti nosači naoružanja, tako da su sada one opšte namene. Formacijski, Gazele u RV i PVO Vojske Srbije pripadaju 890. mešovitoj helikopterskoj eskadrili ’’Pegazi’’ 204. vazduhoplovne brigade na batajničkom aerodromu i 714. protivoklopnoj eskadrili ’’Senke’’ 98. vazduhoplovne brigade na Lađevcima.

Gazele je vremenom zbog davno prekinute proizvodnje, nedostatka rezervnih delova i njihove visoke cene, bilo sve teže održavati i remontovati. Potpisivanje ugovora sa Erbasom 2016. godine o nabavci 9 helikoptera H145M podrazumevao je i rešavanje problema održavanja Gazela, ali se operativnost letelica nije značajno poboljšala.

Životni vek Gazele je u međuvremenu produžen na 40 godina što znači da bi deo najmlađih helikoptera mogao da služi do oko 2030. godine. Modernizacija, kako helikoptera GAMA, tako i Gazela opšte namene, do sada nije realizovana.

Ukoliko bi se nastavila dalja saradnja sa Erbasom, što bi bilo sasvim logično, u skorijoj budućnosti bi se moglo očekivati da Gazelu zameni njen Erbasov naslednik – laki višenamenski helikopter H125M.