Jedan od najpopularnijih servisa na internetu koji ima veze sa vazduhoplovstvom „Flight Radar“ je putem svog YouTube kanala već posetio u Srbiju. Danas su, u okviru svog serijala o fabrici Erbasa u Mirabelu, Kanada (nekada postrojenje Bombardijea, originalnog projekta C Serije) objavili video obilaska flajt test („flight test“) centra namenjenog isključivo za, sada Erbasov, program putničkog aviona A220. Kroz obilazak ovog dela proizvodnje letelice vodič je bio valjevac Marko Ivanković.
Flajt Radar nije naglasio ali je interesantno na početku pomenuti da je Erbas konzorcijum početkom ove godine zvanično inaugurisao svoj tek drugi razvojni i flajt test centar. Pre akvizicije Bombardijea u oktobru 2017. godine Erbas je posedovao samo jedan u Tuluzu. Centar koji je Flajt Radar obišao (i koji su oni tako prvi javno prikazali) služi za razvojna i sertifikaciona ispitivanja isključivo na A220 modelu i njegovim sadašnjim i eventualnim budućim derivatima.
Tango Six je obišao FTV5 prvi put na sajmu Burže 2015. godine, dok smo obilazak mokapa tada koncepta letelice snimili na Farnborou 2012. godine.
Erbas je preuzeo dva prototipa modela A220, bivše CSerije od Bombardijeovog „Flight Test Centra“ iz Vičite u Kanzasu. FTV2 („Flight Test Vehicle“) je prototip broj dva modela -100 i ujedno najstariji A220 koji leti, a FTV7 je prvi prototip -300 modela i takođe najstariji 300 model. Oba aviona su u potpunosti opremljena (narandžastom) mernom opremom i svojevrsne su leteće laboratorije. Oba i dalje lete i imaju krucijalnu ulogu u daljem i kontinualnom unapređenju A220 tipa.
Svaki proizvodni avion pre isporuke mora proći kroz test centar kako bi se verifikovale performanse i ponašanja sa papira u realnom životu. Drugi deo uloge centra je rad na eventualnim produženjima ili unapređenjima letelice kao i razvoj novih tehnologija koje imaju veze sa letenjem.
Marko Ivanković je „lead flight test engineer“, odnosno glavni opitni inženjer letač koji vodi razvojna i sertifikaciona ispitivanja na dva prototipa A220 u Mirabelu. Trenutno je verovatno najbolji izvor za tehničke podatke o ovom Erbasovom programu.
Ivanković je jedan od naših najsvestranijih vazduhoplovnih inženjera koji se specijalizovao za letna ispitivanja. Vazduhoplovstvom se zarazio u aero-klubu Valjevo, završio je prestižnu „Embry Riddle“ vazduhoplovnu akademiju 2005. godine u Americi i još prestižniju kanadsku školu za opitne („flight test“) posade „International Test Pilots School“.
Zanimljivo je da je Ivanković, nakon 1976. godine kada je SFRJ na školovanje u francusku školu za opitne posade „EPNER“ poslala jednog pilota i jednog inženjera, Mirka Anžela opitnog pilota i Vladu Miloševića opitnog inženjera, prva osoba na prostorima bivše Jugoslavije (verovatno i Jugoistočne Evrope) koja je diplomac ovakve specijalizacije i slične priznate institucije.
Pre Erbasa radio radio je u kompaniji „GROB Aerospace“ u Nemačkoj na projektu SPn poslovnog mlaznjaka i vojnim avionima za osnovnu obuku i u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Srbije. Bio je jedan od glavnih flajt test inženjera u kompaniji Bombardije na, tada njihovoj, C Seriji, što smo na Tango Sixu ispratili 2013. godine. Pre povratka na ovaj model putničkog aviona Ivanković je učestvovao u opitovanju i prvom letu G600 kompanije Galfstrim, kontinualnom unapređenju modela G650, zatim u Bel Helikopteru na svim modelima iz njihove flote, radio je u kompaniji „Icarus“, da bi od pre tri godine postao glavni flajt test inženjer u Mirabelu.
Marko je do sada u 20 godina karijere učestvovao na četiri nova razvojna projekta vazduhoplova i na brojnim derivatima, modernizacijama i modifikacijama civilnih ali i vojnih aviona i helikoptera.
Pogledajte drugi deo serijala ekskluzivnog obilaska Mirabel postrojenja i deo u kojem Marko Ivanković objašnjava način opitovanja modernih putničkih aviona:
Prilazna
RV i PVO znak na rukavu. <3
Nek se zna gde je naučio da leti :)
Albatros
Nije naucio da leti u RV I PVO I nije bio vojni pilot. Pocetnu dozvolu PPL Marko je stekao u Valjevskom aero klubu.
Sva neophodno znanja, vestine I iskustva za ovu vrstu posla inace uopste nije bilo moguce steci u nasoj zemlji niti ce biti moguce u buducnost.
Mozda iskustvo iz vojnog RV moze da pomogne, ali ona svakako nisu ni priblizno kompatibilna sa onim sta posao LFTE zahtev a I po difoltu podrazumeva.
Neophodno je ipak zavrsiti obuku u nekoj od samo tri priznati Skole na zapadu, neizmerna volja I strpljivo skupljanje iskustva na slozenim projektima razvoja aviona razlicitih klasa ili kategorija.
Takode neophodna su financijska sredstva, koja uopste nisu mala…
Dakle, sve ovo jos uvek nije moguce u nasoj zemlji ili njenom bljiznjem okruzenju.
Inace Cena obuke u Kanadi ili Americi meri se u stotinama hiljada dolara, zasta nasa drzava nije spremna da odvoji sredstva, jer to smatra kao nepotreban izdatak I vrlo nesigurnu (nepotrebnu) investiciju.
Domaca projektantska fela radi na nacin kako je sama osmislila I pretvorila u prakticne I povezane logicne aktivnosti bazirane na svom skromnom iskustvu i pracenju onoga sto je dostupno na Internetu.
Na zalost to nije dovoljno I cini nepremostljivu prepreku da se prati ono sto zapad vec godinama radi I skupo naplacuje poceti ima u ovom poslu.
Retki pojedinci, koji se bave ovim poslom, tako su prinudeni na zivot I rad u inostranstvu, jer ih domaci vazduhoplovni milje ne prepoznaje kao kljucni (I nezaobilazni) elemenat I krucijalni faktor u projektovanju I ispitivanju nasih domacih vazduhoplovnih proizvoda.