Vučić i Vesić u Nišu prozvali SMATSA-u: Zbog čega ponovo konflikt političara i Kontrole letenja?

Tokom obilaska novoizgrađene zgrade putničkog terminala mešovitog civilno-vojnog aerodroma u Nišu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar Građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić kritikovali su, prilično oštro, Kontrolu letenja Srbije i Crne Gore.

Na početku obilaska ministar Vesić pomenuo je SMATSA-u u kontekstu buduće izgradnje i finansiranja infrastrukture gde spada i novi kontrolni toranj:

– …novi toranj, što bi SMATSA trebalo da uradi od svojih para, to ćemo s njima da vidimo, jer imaju pare za to. –

Vučić je na to odgovorio da SMATSA „ima pare ali ih baš briga to da urade“:

– Bolje da podele pare između sebe na svoje ogromne plate umesto da urade nešto za državu, šta ih briga. I još će ti reći, ne finansirate nas vi nego nas finansira evropska (institucija). –

Na kraju obilaska, prilikom obraćanja povodom otvaranja nove zgrade, Vučić je još jednom pomenuo SMATSA-u, ponovo u kontekstu izgradnje novog kontrolornog tornja na „Konstantinu Velikom“:

– …ako blagoizvole ova gospoda sa velikim platama da ulože deo para u toranj. Ako ne, kao i uvek, država Srbija će to finansirati. – kazao je on, naizgled rezignirano.

Prvobitni plan vs. Kovid

Istorija principa finansiranja Kontrole letenja Srbije i Crne Gore od strane „Eurocontrola“ i tumačenja političara kako to ili nije fer ili je moguće uraditi drugačije za određene potrebe, bila je prilično burna u prethodnih osam godina. Najinteresantniji događaj (bilo ih je više) svakako je bilo navodno lomljenje kvake i posledična buka koja je motivisala novinara Blica da istraži više, u decembru 2013. godine.

Poremećaj finansiranja većine evropskih ANSP-ova (Air Navigation Service Provider) usled Kovida i prethodna praksa da SMATSA može finansirati celokupne ili delimične troškove izgradnje novih tornjeva na aerodromima (Kraljevo, Batajnica) i pod striktnim pravilima „Eurocontrola“ (budući da su tornevi ključni segment usluge ANS usluge koju nude), očigledno su, ponovo, kao principi, došli u koliziju između političara i menadžmenta SMATSA-e. Menadžmeta koji ti isti političari postavljaju.

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore potpisala je u aprilu 2018. godine Ugovor o kreditu sa Evropskom Investicionom Bankom o kreditu u vrednosti do 45 miliona evra. Tada je saopšteno da će taj kredit biti iskorišćen za više kapitalnih investicija, između ostalog i za „izgradnju centra kontrole letenja i tornja aerodromske kontrole letenja Niš“. Nabavka za radare realizovana je i dva nova radara puštena su u operativni rad 21. marta ove godine.

Izgrađen je i novi kontrolni toranj na „Nikoli Tesli“. Nakon potpisivanja ugovora za realizaciju tog dela „SUSAN“ projekta, u decembru 2019. godine, tadašnja ministarka Zorana Mihajlović, najavila je da će „početi i izgradnja tornja u Nišu“ koji je, kao plan, bio deo Ugovora potpisanog 2018. godine.

Kao što je već poznato, Kontrola letenja Srbije i Crne Gore budžetirana je na gotovo savršen način kada je neka državna institucija (koja gazduje nacionalnim dobrom – u ovom slučaju navigacijom kroz vazdušni prostor države) u pitanju. Njen način finansiranja i budžetiranje (kroz rutne naknade, avio-kompanije koje koriste njene usluge) u teoriji i praksi nezavisni su od uticaja politike. Takođe, ANSP-ovi nisu bili te sreće da, poput avio-kompanija, dobiju novčanu pomoć na uporedivom nivou.

Poremećaj u stabilnom finansiranju i prethodno dogovoreni planovi (rastu niškog aerodroma zaista treba novi toranj) očigledno su sada došli u koliziju.

Podsetimo, država je često od SMATSA-e dobijala značajna finansijska sredstva kao ispomoć za izdatke koji nisu uvek imali veze sa kor biznisom kontrole letenja. Do zanavljanja vojne i policijske helikopterske flote 2016. godine došlo je prevashodno zahvaljujući SMATSA-i (po osnovu upotrebe prvih vojnih Mi-17 i kao deklarisanih civilnih SAR kapaciteta).