Prvi dan anemičnog štrajka SMATSA-e: Od tabloidnog vređanja do promocije kontrolorskog esnafa kao dobro plaćenog

Deo zaposlenih kontrolora letenja koji su članovi jednog od dva sindikata u Kontroli letenja Srbije i Crne Gore započeo je pre dva dana štrajk koji, do jutros, uprkos bizarno primitivnim natpisima treš medija, nije imao gotovo nikakav efekat na redovnost avio-saobraćaja ka, iz i iznad Srbije.

Kako je pre nekoliko dana i najavljeno putem NOTAM-a, štrajk „pojedinih kontrolora“ (kako je karakterizovano u NOTAM-u), zapravo je po uticaju na smanjenje ukupnog kapaciteta SMATSA-e zanemarljiv uprkos najavi da će trajati 40 dana – od 19. avgusta do 30. septembra.

Ono što je takođe bizarno, pre svega za štrajkače, je administrativno ograničenje prema kojem im nije dozvoljen prekid rada veći od 10% ukupnog kapaciteta opsluživanja avio-saobraća (do 11 otvorenih sektora).

Ovo ograničenje, protiv kojeg se sindikat takođe buni, bilo kakav štrajk kontrolora letenja čini neefikasnim kao sredstvo pritiska, što pokazuje i rezultat prvog dana štrajka.

Prema jučerašnjim zvaničnim podacima EUROCONTROL-a jedan jedini zabeleženi štrajk kontrolora letenja u Evropi bio je srpski i tek je na šestom mestu razloga u okviru ukupnih kašnjenja ili odlaganja letova (izraženo u zbiru minuta kašnjenja).

„ATC industrial action“ (jedino u Srbiji) je tako juče, kao razlog, doprineo sa samo 5% u okviru zbirnih minuta kašnjenja svih evropskih komercijalnih letova avionom. Ukupno 7624 minuta kašnjenja.

Juče su nepovoljni meteo uslovi imali najveći udeo u svim zabeleženim kašnjenjima ili odlaganjima letova od 44%, druga i treća negativna pojava bili su nedovoljni kapacitet i nedostatak ATC osoblja  (28% i 11%), zatim otkazivanje ATC opreme (5%), kašnjenja za koje su krivi nedovoljni kapaciteti aerodroma (5%) i tek na petom mestu srpski štrajk koji je prouzrokovao 7624 minuta ili 5% od svih drugih razloga zabeleženih kašnjenja u Evropi.

Pomenuti nivo kašnjenja u jednom danu, u sred najopterećenijeg meseca za avio-saobraćaj, ne dovodi do značajnog pada saobraćaja u nadležnosti SMATSA-e koji, u velikoj većini, čine preleti.

Kako Tango Six saznaje, ukoliko se menadžemt SMATSA-e i sindikat koji štrajkuje ne dogovore i obustava rada zaista potraje 40 dana, planira se ukupno kašnjenje zbog smanjenog kapaciteta od oko 500.000 minuta.

Poređenja radi, oblasna kontrola letenja (koja sada dominantno štrajkuje) je u prošloj godini kada nije bilo štrajkova zabeležila oko 700.000 minuta ukupnog kašnjenja.

Razlozi štrajka i prozivke zbog velikog iznosa plate

Sindikat kontrole letenja u štrajku od menadžmenta traži da započnu pregovori radi zaključenja novog Kolektivnog ugovora, traže određene primena jedne od tačaka Finansijskog plana za 2025. godinu, kao i stavljanje van snage Odluke o izmeni odluke o minimumu procesa rada koja im dozvoljava da obustave rad u obimu od samo 10% od ukupnog kapaciteta.

Sindikat koji štrajkuje, iako reprezentativan, jedan je od dva sindikata u SMATSA-i i jedini je koji štrajkuje. Iako verovatno imaju kredibilne zahteve u isto vreme su prokleti vođstvom sindikata koje je jedno od agresivnijih po stilu opšte kulture komunikacije u modernoj istoriji sindikalnog aktivizma kompanije.

Iritacija pomenutim sindikatom nekako je prošlog oktobra došla i do državnog vrha koji ih je stigmatizovao kao „preplaćene“ u odnosu na ostatak kolega koji nije pokušao da štrajkuje krajem prošle godine. Tada su najavljivali jednodnevni štrajk upozorenja do kojeg na kraju nije došlo.

Sa druge strane, (najnoviji) menadžment SMATSA-e bio je podjednako neoprezan prilikom upravljanja svoje komunikacije, dozvolivši da, zbog bilo kog razloga, medijsko smeće ponižava njihove kolege na retko groteskan način.

Zvanično saopštenje kabineta direktora SMATSA-e ističe na svom početku da „prosečna zarada kontrolora letenja u SMATSA-i iznosi oko 7.000 evra, što je neupоredivo više od prosečne zarade u Republici Srbiji“. Što može u isto vreme biti (populistička) kritika ali i prilično kvalitetna esnafska reklama.

– Ova jednostrana odluka direktno šteti poslovanju avio-kompanija, otežava odvijanje saobraćaja i avio-kompanijama generiše dodatne troškove, dok putnicima i drugim korisnicima vazdušnog saobraćaja ozbiljno narušava mogućnost da realizuju svoje planove. – stoji u saopštenju iako prvog dana (videćemo situaciju za vikend koji je obično dinamičniji) nije bilo većih kašnjenja.

Menadžemt je takođe naveo da zbog štrajka „SMATSA i institucije države kao osnivača trpe veliku materijalnu i reputacionu štetu“. Prilično dobar opis direktne posledice teksta u ALO-u koji je potpisan imenom i prezimenom izvođača.

– Rukovodstvo SMATSA-e smatra da je štrajk neracionalan, neutemeljen i štetan po sve učesnike u vazdušnom saobraćaju, pa i za sve zaposlene u kompaniji. Ostajemo posvećeni dijalogu, zaštiti javnog interesa i očuvanju bezbednosti i stabilnosti vazdušnog saobraćaja.

Ukazujemo na to da štrajk u organizacionim jedinicama na teritoriji Crne Gore nije počeo. Odluka Skupštine sindikata kontrole letenaj o stupanju u štrajk u organizacionim jedinicama na teritoriji Crne Gore je nezakonita jer je doneta od strane sindikata koji nije registrovan na teritoriji Crne Gore. Skupština sindikata je donošenjem navedene odluke dovela u opasnost zaposlene u Terminalnoj i Aerodromskoj kontroli letenja Podgorica i Aerodromskoj kontroli letenja Tivat od mogućih posledica sprovođenja aktivnosti koje su suprotne propisima Crne Gore.

Rukovodstvo SMATSA-e, kao poslodavac čija je delatnost od javnog interesa, preduzima sve neophodne mere da bi se očuvala bezbednost i efikasnost vazdušnog saobraćaja. U skladu sa zakonom, primenjuje se Odluka o minimumu procesa rada, kako bi se posledice štrajka svele na najmanju moguću meru. – drugim rečima, prilično slab štrajk i kao u svakom sukobu menadžemta i pobunjenih zaposlenih ključno je da se svi što manje javno blamiraju jer su posledice po reputaciju mnogo drastičnije nego što to neki PR u duboko bolesnom medijskom pejzažu Srbije može da iskontroliše.