Italijanski Leonardo objavio je prošle nedelje na vazduhopovnom sajmu u Singapuru da je sa ministarstvom odbrane Indonezije i indonežanskom kompanijom „PT ESystem Solutions Indonesia“ potpisao Pismo o nameri (LoI – „Letter of Intent“) u pogledu moguće isporuke aviona M-346 i njegove logističke podrške .
Leonardo dalje navodi da je sporazum potpisan nakon što je indonežansko ministarstvo odbrane odabralo ovaj tip aviona kako bi se zadovoljile potrebe za novim školsko- borbenim avionom. Takođe je saopšteno da bi M-346 u RV Indonezije zamenio zastarele tipove avione, među kojima je i britanski „Hawk“.
Vest je posebno interesantna iz ugla Srbije, budući da Indonezija takođe kupuje Rafale i povlači iz upotrebe stariju generaciju mlaznih aviona za obuku.
Borbeniji školski mlaznjak
Indonezija bi M-346 nabavila u novoj konfiguraciji lakog borbenog aviona koji nosi oznaku M-346F „Block 20“, čiji razvoj je bio pokrenut 2024. godine.
Pismo o namerama obuhvata lokalizaciju logističke podrške, održavanja, remonta, kapaciteta za obuku, kao i „razvoj kadrovskih resursa“. Takođe je saopšteno da sledi nova faza razgovora, sa ciljem da se konkretan ugovor o nabavci uskoro potpiše.
Proizvođač za ovu varijantu navodi da je opremljen kokpitima u kojima se na instrument tablama nalaze prikazivači velikih dimenzija (LAD – Large Area Display), zatim novi radar sa aktivnim elektronski skeniranjem (AESA), sistem Link 16 za prenos podataka, sistem za protivelektronska dejstva i novi sistemi naoružanja.
Istovremeno se nudi kompletan, integrisan napredni sistem za letačku obuku – uključujući sistem za obuku na zemlji GBTS (Ground Based Training System), koji kombinuje simulirane elemente obuke i scenarija u stvarnim letovima, prema logici „Live, Virtual and Constructive“ (LVC). Dodatno su tu i borbene spososbnosti za misije vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, koje su omogućene naprednim sistemima misije, opremom i senzorima, uključujući i mogućnost dopunjavanja gorivom u vazduhu.
Iz Leonarda napominju da je globalna flota aviona M-346 do sada imala preko 150 hiljada sati naleta, zatim da je avion prodat u preko 160 primeraka, kao i da se na ovom tipu obučavaju piloti iz 20 zemalja, uključujuči i korisnike M-346. Leonardo ističe da su njegove visoke performanse i manevarbilnost uticale na odluku italijanskog nacionalnog akrobatskog tima „Frecce Tricolori“ da se kao njihova nova letelica izabere upravo ovaj tip.
Počevši od 2010. godine do danas, 8 stranih država je naručilo M-346.
Iako osnovna varijanta koja je prvenstveno namenjena obuci, može da ima određene skromne borbene sposobnosti, postoji samo jedan korisnik školsko-borbene verzije M-346FA (Fighter Attack) – Turkmenistan.
M-346FA je naručila i Nigerija, a poslednja država koja je u decembru prošle godine potpisala ugovor vredan 1,5 milijardi evra za 12 M-346F „Block 20“ (sa opcijom za još 12) jeste Austrija. Pored aviona, austrijski paket sadrži i naoružanje (uključuući i intergraciju raketa vazduh-vazduh IRIS-T), sisteme samozaštite (interesantno Elbitove) i simulator.
Pored još nekoliko zainteresovanih zemalja, M-346 je i jedan od kandidata za zamenu flote aviona T-45 „Goshawk“ američke mornaričke avijacije (USN) koja je još 2020. godine pokrenula proces izbora novog aviona poznat kao „Undergraduate Jet Training System (UJTS)“. Industrijski partner Leonarda u ovom programu je američka kompanija „Beechcarft“. Demonstrator u varijanti M-346FA koji je leteo u SAD dobio je oznaku M-346N, a predviđeno je da naknadno bude dorađen na nivo „Block 20“.
Paralela sa Srbijom
Interesantno je da za obuku svojih pilota M-346 trenutno koriste još dve države koje u svom naoružanju imaju borbene avione Rafal – Grčka i Katar.
Ukoliko nabavi M-346, Indonezija (kojoj su 23. januara ove godine isporučena prva tri Rafala) će biti treća država koja ima takvu kombinaciju letelica u inventaru svog ratnog vazduhoplovstva.
Kao što je navedeno, M-346 bi u Indoneziji zamenili avion „Hawk“, za koje je skoro objavljeno da su povučeni iz naoružanja. U pitanju je sedam školsko-borbenih „Hawk“ Mk 109, kao i 21 laki višenamenski borbeni avion „Hawk“ Mk 209. Nezvanično, Indonezija bi nabavila 24 M-346F.
Jedna od država koja je trenutno takođe u aktivnoj potrazi za novim avionima za obuku vojnih pilota je Srbija. Flota školskih i školsko-borbenih letelica u RV i PVO VS je stara i neperspektivna za dalju modernizaciju, i hitno je potrebno zameniti klipne Utve-75 i mlazne G-4 Super Galeb.
I dok bi M-346 u nekoj kombinaciji sa drugim tipovima aviona, možda mogao biti zamena ili delimična zamena za G-4, razumnije bi bilo da Super Galeba u potpunosti zameni neki turboelisni ili mlazni jednomotorni tip aviona.
U tom slučaju, M-346 u varijanti F (koja je najverovatnije trenutni proizvodni standard), može doći u obzir za zamenu Orlova.
Mečka
FA varijanta kao nacrtan za zamenu Orlova. Ko se zanosi Kinezima ili Jak-ovima trebalo bi da uradi reality check. Srbija mora doneti odluku brzo jer se red za M346 svakim danom produžava a Orlovi su sve stariji.
TT
Brko Srbija se odlucila za zapadne avione.
Никола
имају Италијани и М-345, који је можда боља замена за Галеба
V
I osjetno jeftiniji u eksploataciji, zbog čega su ga i radili.
Brko
Jak 130 izuzetan avion.
dado
Školski avion top, jedino „1,5 milijardi evra za 12 M-346F“,sad 1.5 milijarda, da li postoji nešto optimalnije. Za tu cifru je Hrv uzela rafale i ako se gledaju cene upgradea na 4, nije baš za usporedit. Bila bi zanimljiva usporedba sa konkurencijom u tom rangu školsko / borbenih te njihova mogućnost nabave uzevši u obzir sve aspekte
Živojin Banković
dado
https://tangosix.rs/2025/20/05/analiza-super-galebovi-g-4-su-na-izdisaju-cime-ih-zameniti/
slavke
Ako se vidi da su narucili i naoruzanje za te pare (da citiram – pored aviona, austrijski paket sadrži i naoružanje (uključuući i intergraciju raketa vazduh-vazduh IRIS-T), sisteme samozaštite (interesantno Elbitove) i simulator), onda cena i nije velika.
Npr, samo je cena IRIS-T rakete 350-400.000Eur, a kako je neki minimalni standard 8 komada po avionu, tj 96 raketa na 12 aviona, suma je oko 38 miliona Eur samo za IRIS-T rakete kraceg dometa. Za srednji domet cena po nekim ugovorima ide i preko 650.000Eur po raketi.
Borbeni sistemi, a posebno AESA radar, znacajno doprinose ceni …
Ivan
Neka se piloti za Rafala pripremaju na turboelisnom avionu. Dok za borbene zadatke treba nešto ozbiljnije od M346.
NS posmatrac
M-345 je najbolji izbor za zamenu Orla osim ako se netrazi sposobniji avion
U svakom slucaju nesto tipa PC-21 je najbolja zamena za G-4 pogotovu sto potreba srpskog RV-a nisu za vise od 8-10 skolskih aviona pogotovu ako se nabavi M-345 ili nesto slicno.
Branko
Pa mi ako kupimo skolsko–borbene avione za po 125 miliona po komadu i ukupno 1.5milijarde za samo 12 komada, onda nesto definitivno nije u redu… Jer stvari su se otrgle kontroli. Dve milijarde za Namensku, 3.5 za Rafale, 1.6 za Izrael, a izgleda da ce biti jos barem dve, plus francuski radari, naruceno 22 komada i kineski PVO, do sada isporuceno preko 20 lansera FK-3 i HQ17 i ostalo…
Sve ovo zajedno je oko 12 milijardi!?
A to nije ni sve, kupujemo i od Rusa, Nemaca, Madjara, Spanaca…
Potonucemo kao Grcka svojevremeno, ali nemamo ostrva da damo, niti turizam da se vratimo brzo u zivot.
dejanera
Mislis? Recimo to ovako: U NATO-u je dogovoreno da se za vojne potrebe izdvaja 5% BDP-a. Nas BDP ce uskoro, ako vec nije, dostici 100 milijardi godisnje. To znaci da bi, da smo u NATO, morali godisnje da izdvajamo oko 5 milijardi. A ovo sto ste nabrojali su nabavke uradjene u poslednjih 5-6 godina i koje ce se placati i u narednim godinama. Ako ne propadnu ovi iz NATO necemo ni mi. I jos jedna bitna stvar. Srbija nema more pa nema potrebe ni da izdvaja bilo sta za mornaricu (onu recnu ne racunam), nema potrebeni za nabavku tenkova, sama pravi dosta oruzija i municije a i broj helikoptera (jurisnih) se primice broju koji nam je odobren po ugovorima iz Dejtona i Firence. Uz nabavku Rafala, za koje je vec placen lep deo ugovora, ostaje samo nabavka te druge eskadrile i onda se, neko vreme, nece imati ovako velikih nabavki.
TT
dejanera Nominalni BDP Srbije je 112.11 milijardi dolara.
TT
dejanera Dejtonski limit za jursine helikoptre je 53 za Srbiju. Ti limiti su generalno toliko visoko da ih nikada necemo dostici.
dejanera
TT Limit za jurisne helikoptere je BIO 53 za SRJ. Posle raspada te drzave Crna Gora je dobila svoj deo od svake od 5 stavki iz tog ugovora (tenkovi, oklopni transporteri, avioni, helikopteri i artiljerija). Srbiji je ostalo na raspolaganju 46 „slotova“ za jurisne helikoptere.
A definicija sta je jurisni helikopter, iz samog ugovora, je:
Pod stavkom „jurišni helikopter“ podrazumeva se rotokopter opremljen za upotrebu protivoklopnog, vazduh-zemlja ili vazduh-vazduh vođenog naoružanja i opremljen integrisanim sistemom za nišanjenje i upravljanje vatrom. Postoje dve podkategorije:
Specijalizovani jurišni helikopteri: Projektovani primarno za jurišna dejstva (npr. Mi-24/35).
Multifunkcionalni jurišni helikopteri: Koji se mogu koristiti i u druge svrhe, ali su opremljeni gorenavedenim naoružanjem (npr. naoružane Gazele).
Dakle sve sto ima integrisani nisanski kontejner i moze nositi vodjene proektile ulazi u tu kvotu od 46. A Srbija ima 15 Mi 35M ili P, 10-ak (od 15 narucenih) H145M sa HForce kontejnerima i ima ukupno 31 HN-42M ili HN-45M Gazela GAMA na brojnom stanju ali se sa nekih od tih helikoptera ili skidaju nisanski kontejneri pa prelaze u osnovnu varijantu Gazele ili se povlace iz upotrebe obzirom na godine. Sve i da su najispravniji ne bi mogli svi da ostanu jer bi premasili dozvoljeni broj od 46. Dakle ozbiljno smo blizu limita.
Perica
@ Dajanera…taj ugovor is Beca po regionalnoj kontroli naoruzanja vise ne vazi, jer Hrvatska je formirala vojni savez. Nije bitno da li je ozbiljan ili nije ali onda taj sporazum postaje irelevantan i zastario. Takodje da li se sprovode mehanizmi za kontrolu naoruzanja kao u tom sporazumu i na kraju krajeva svijet nije isti…
Grga
@dejanera
Ptilikom razlaza sa Crnom Gorom kvota za jurišne helikoptere nije menjana jer oni tada nisu imai niti jedan operativan.
A što se nas tiče:
Mi 35P je rečeno da će 6 biti u upotrebi, a ostali će služiti za kanibalizovanje. Dakle sa M, 10 ukupno.
H145 je 10 naoružano.
GAMA hajde da kažemo da ima 10ak sa tendencijom smanjivanja tog broja.
I 5 Mi17 koji imaju saćaste lansere pa i oni podpadaju pod ovo.
Znači nekih 40 komada u vrh glave.
Nismo mi tu ni blizu limita ove kvote..
dejanera
Perica Inspekcije se redovno vrse i redovno se prave izvestaji.
U Hrvatskoj su se tokom 2025. godine kontrole naoružanja sprovodile kao deo redovnih međunarodnih obaveza prema Sporazumu iz Firence, ali se precizni podaci o svakoj pojedinačnoj lokaciji obično objavljuju sa zadrškom u godišnjim izveštajima.
Na osnovu dostupnih informacija o aktivnostima u 2025. godini, izdvajaju se sledeći podaci:
Sprovođenje inspekcija: Hrvatska je tokom 2025. godine primala inspekcijske timove iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, kao i gostujuće posmatrače iz zemalja članica OEBS-a (poput Nemačke ili Italije). Ove kontrole obuhvataju lokacije na kojima su stacionirani tenkovi, oklopna vozila i artiljerija.
Ključne lokacije (Objekti od značaja): Iako se konkretna kasarna bira pre samog polaska tima, inspekcije u Hrvatskoj su se tokom 2025. najčešće fokusirale na:
Vinkovci i Gašinci: Glavna mesta za oklopno-mehanizovane jedinice.
Zemunik (kod Zadra): Kontrola borbenih aviona i jurišnih helikoptera (naročito relevantno zbog uvođenja novih aviona Rafale u operativnu upotrebu tokom 2024/2025).
Petrinja i Slunj: Lokacije sa značajnim artiljerijskim i oklopnim kapacitetima.
Regionalna saradnja: U novembru 2025. godine u Rakitju (kod Zagreba), u centru RACVIAC (Središte za sigurnosnu suradnju), održan je godišnji „Simpozijum o kontroli naoružanja“ gde su analizirani rezultati inspekcija sprovedenih tokom 2025. godine. Na ovom skupu je potvrđeno da su sve strane u potpunosti ispunile svoje kvote i obaveze transparentnosti.
Godišnji izveštaji: Ministarstvo odbrane RH (MORH) u svojim dokumentima za 2025. godinu navodi da je kontrola naoružanja integrisana u nacionalni sistem odbrambenog planiranja i da se sprovodi kontinuirano.
Takodje taj sporazum nema nikakve veze sa vojnim savezima i ne postoje nikakva ogranicenja u pogledu ulaska ili formiranja istih. A ne postoje ni obaveze za sve ostale vrste naoruzanja osim za 5 popisanih i potpisanih u sporazumu. Tako ne postoji zabrana za nabavljanje npr. milion dronova ako se nekome prohte. Pa makar to bili i oni najveci ili oni buduci koji ce se baviti i misijama koje sada izvrsavaju lovacki avioni.
dejanera
Grga, To sto Crna Gora nije imala ni jedan jurisni helikopter ne znaci nista. Oni imaju svoj deo u kvoti od 53 za SRJ. To je tacno 7 jurisnih helikoptera. Imamo i mi pravo na 1000 tenkova pa ih nema toliko. Sto se tice naseg broja od 46 komada u njega ne ulaze letelice naoruzane sacastim lanserima i/ili one koje mogu da nose kontejner sa topom/mitraljezom na svojim gondolama. Jurisni helikopter je samo onaj koji poseduje INTEGRISANI nisanski uredjaj koji omogucava upotrebu VODJENIH UBOJNIH SREDSTAVA. Sacasti lanser nije vodjeno oruzije.
Branko
Trebalo je da se povucemo iz tog dogovora, jos od kada su oni prvi prekrsili medjunarodno pravo i bombardovali nas. Dodatni razlog za neprihvatanje dogovora je i borbeni savez protiv nas, uz amin NATO, a u koji je ukljucen i deo nase teritorije pod okupacijom.
Jordan
Verovali ili ne – jedini helikopteri koji su prijavljeni kao jurišni („attack helicopter“) su srpski Mi-35 i oni u potpunosti ispunjavaju definiciju.
Hrvatska ne smatra svoje Kiowa Warrior jurišnim helikopterima. Obrazloženje je da oni, iako imaju integrisane nišanske sisteme i mogu da nose Hellfire vođene rakete, u Hrvatskoj imaju kao osnovnu funkciju izviđanje, osmatranje i laku borbenu podršku (topovi i nevođene rakete) – a da se rutinski ne naoružavaju vođenim raketama.
Srbija takođe nije prijavila H145M. Obrazloženje je da oni, bez obzira na integrisane nišanske sisteme i sposobnost upotrebe vođenih raketa, u Srbiji služe primarno kao višenamenski, uključujući transport.
Za Gazele je obrazloženje da im nedostaje moderan sistem upravljanja vatrom.
Praktično, jedine platforme koje bezuslovno ispunjavaju kriterije za jurišne helikoptere su Apache, Tigar, Mi-35, Mi-28 i slični.
Limiti SRJ su podeljeni tako da Crna Gora ima oko 8% od onoga što je pripadalo SRJ. Imaju pravo na 7 jurišnih helikoptera i 12 borbenih aviona. Srbija ima pravo na 46 jurišnih helikoptera i 143 borbena aviona. Dronovi nisu obuhvaćeni ovim ograničenjima.
Srpsko ograničenje na 46 jurišnih helikoptera, ovako kako su definisani, uopšte nije malo. Grčka ima 29, Izrael 48, Nemačka 49. Međutim, naoružavanje Kosova i Albanije obesmišljava taj sporazum, koji je trebao da osigura balans vojnih snaga na Zapadnom Balkanu.
dejanera
Jordan Nema ko sta da prijavljuje ili ne prijavljuje. U ugovoru tacno pise sta sse smatra jurisnim helikopterom. Napisao sam to vec u jednom od predhodnih postova ali da ponovim:
Jurisni helikopter se dele na dve podvrste:
1: Specijalizovani jurisni helikopteri. To su oni koji su primarno napravljeni za jurisna dejstva.
2: Multifunkcionalni jurisni helikopteri. A to su oni koji mogu da vrse i neku drugu ulogu (izvidjacku, spasilacku…) ali moraju da imaju integrisane nisanske naprave i da imaju mogucnost vodjenog protivoklopnog naoruzanja ili vazduh-vazduh raketa.
Nase Gazele (GAME) imaju mogucnost nosenja Maljutki (koje su vodjeno protivoklopno oruzije) i Strela 2M kao rakete za vazduh – vazduh borbu.
Nasi H 145M sa Spike raketama takodje su multifunkcionalni ali HForce 3 kaze da spadaju u jurisne.
A po logici koju pominjete, da Hrvati nesto nisu prijavili, i mi bi mogli da kazemo da je primarna uloga nasih Mi35M ili P prevoz vojnika a da je tek sekundarno to sto nose Ataka rakete. Ne ide to tako.
Jordan
@dejanera
Svake godine, najkasnije do 15. decembra, sve države podnose izveštaje. Oni obuhvataju brojno stanje i lokacije oružja koje je obuhvaćeno tim sporazumom. Izveštaj obuhvata i brojno stanje, orgnizacionu strukturu, promene (formiranje i rasformiranje jedinica), itd. Ove obaveze proističu iz člana 8 Sporzuma. Postoje posebni protokoli po kojima se ovo vrši, a oni se takođe spominju u Sporazumu.
Hrvatska prijavljuje brojno stanje jurišnih helikoptera kao 0, a Srbija prijavljuje samo Mi-35. Postoje mehanizmi kontrole i prigovora, ni jedna država potpisnica se nije bunila što Hrvatska i Srbija prijavljuju na ovakav način.
Možda vredi napomenuti da definicije „attack helicopter“ i „combat helicopter“ koje se koriste u sporazumu nisu napravljene posebno za ovaj sporazum, nego su direktno kopirane is CFE sporazuma o konvenconalnim snagama u Evropi iz 1990 (Treaty on Conventional Armed Forces in Europe). Sve države prijavljuju svoje brojno stanje. Ni jedan H145M u Evropi nije prijavljen kao attack helicopter. Što se tiče OH-58D (Kiowa Warrior), Grčka je nabavila 70 odmah nakon Hrvatske i sada su već svi povučeni. Ni jedan nije bio prijavljen kao attack helicopter. Francuska je koristila Gazele kao protivoklopni helikopter, ali ih nije prijavljivala kao attack helicopter.
Perica
Lijep avion!
Jordan
M-346 u borbenoj varijanti bi mogao biti zamena za Orla i jednim delom G-4. U tom smislu bi mogao biti veoma interesantan za Srbiju. Međutim, bilo bi potrebno pilote pripremiti za ovaj avion, u tom smislu neki laki mlazni ili turboprop avion apsolutno ima smisla.
M-346 bi znatno pojeftinio obuku, jer u kombinaciji sa naprednim in-flight simulatorima može da minimizuje upotrebu Rafala u obuci, ali i da pomogne u održavanju borbenih sposobnosti pilota.
Po meni, ne bi trebalo izmišljati toplu vodu nego gledati šta na tom planu rade Grci i Izraelci. I jedni i drugi koriste M-346 pre prelaska na borbene avione, a pre toga lete na drugim školskim avionima (Grci na Texan T-6). Za nas bi moglo biti interesentno da Elbit za potrebe grčke vojske ima u Grčkoj centar za obuku sa avionima M-346, a instruktori su vetrani izraelske vojske. Ja bih rado poslao naše pilote u taj centar. Alternativno, ako bi nabavili M-346, angažovao bi Elbit da nam pomogne da obučimo vrhunske pilote u Srbiji.
Ono što ne treba raditi je primeniti francuski model, gde se sa pilatusa PC-21 uskače u rafale. Taj sistem možda ima smisla za Francusku, koja ima veliki broj rafala i miraža i može da žrtvuje neke od njih za obuku. Srbija nema taj luksuz.
TT
Orla treba zameniti sa jos jednom eskadrilom visenameskih aviona. Ako je moguce Rafal, ako ne onda polovni Miraz.
Tomix
Treba pratiti trendove u svetu, nacini ratovanja se menjaju, aviacija je vise faktor odvracanja, nego oruzije uspeha na terenu, primer Rusija angazovanje napredne i skupe aviacije kosta i rizici su preveliki pogotovo kada neprijatelj ima slojeviti pvo, pa se pribegava upotreba starijih srestava na manjoj visini. U sustini posedovanje ogromnog i slojevitog aparata pvo uz dalekodometne udarne rakete i dronove mogu znaciti da neka zemlja ima kapacitet za napad i odbranu. Ali kao sto rekoh aviacija je faktor odvracanja, i jedna eskadrila od 12 letelica nije nista. Rafal je mozda najbolje a pre svega i najskuplje sto smo mogli uzeti, struka je kazala i samim tim nema nam nazad nego dalja nabavka pomenutog vazduhoplova. Srbiji bi bile potrebne najmanje 2 visenamenske eskadrile po 16 letelica, e sad ova druga bi trebala da zameni Orlove, da li bi ta eskadrila bila opremljena rafalom pitanje je opet za struku. a dosadasnju ulogu orlova bi trebalo da preuzme jedna eskadrila skolsko borbenih aviona. sto se tice utve 75, valjda smo sposobni za klipne avione da proizvedemo eto nam lasti . Super galeb delimicna zamena pc 21 i pomenuta eskadrila skolsko borbenih aviona.
KK
Bas meracim ovaj Snajper ATP pod na slici. Sladak ko’ bombona.
Macak
Najgore od svega vojska Srbije je narodna vojska a ne privatno vlasnistvo I svojina,ali kod nas se moze sve.Niko iz vojske nista ne kritikuje vlast,nego samo klimaju glavom
Rotor
preskupo 1,5 milijardi za 12 trenaznih aviona. za Srbiju je bolja opcija kineski L-15 iz razloga cene, a druga stvar je sto Srbiji trebaju 3 eskadrile, ili 36 aviona, da bi zamenili orlove i galebove, a m346 je preskup za taj broj. 36 kineskih l-15, koji su veliki korak napred za orlove i galebove, bi kostalo oko milijardu dolara sa naoruzanjem.