[ISTRAŽUJEMO] Farbanje JAT-ove Karavele kroz improvizaciju

Poliranje prednjeg desnog trupa JAT-ove Karavele YU-AHB je u toku, a radovi na farbanju ovog aviona počeli su 9. novembra u spoljašnjem delu Muzeja vazduhoplovstva.

Kako je Tango Six izveštavao, predviđeni rok za završetak radova je tri meseca, a njihovo sprovođenje biće finansirano iz prihoda Muzeja. Prema rečima direktora Muzeja Čede Milivojevića, ponude izvođača bile su neadekvatne s obzirom na mali budžet Muzeja pa su zato zapošljeni radnici na određeno vreme.

Na početku radova bilo je upošljeno tri radnika, a sada posao obavlja njih petoro, od kojih su tri radnika u penziji i dva radnika JAT Tehnike. Angažovani su tako da trojica rade pod Ugovorom na određeno dok radnici JAT Tehnike posluju pod Ugovorom o privremenim i povremenim poslovima.

Među penzionisanim radnicima je i Đorđe Ivanov, modelar koji je pravio čuvene „ratne“ makete MiG-a 29 tokom bombardovanja 1999. godine.

Pre početka farbanja, avion je opran, kiselinom očišćen od lišaja i sada je u procesu poliranja, a kako nam je direktor Muzeja rekao u procesu farbanja biće korišćene akrilne boje.

Tim povodom Milivojević ističe da je namera bila da se avion sredi pre posete francuskog predsednika Emanuela Makrona s obzirom na to da je Karavela proizvedena u Francuskoj:

– Karavela je francuske proizvodnje, najmarkantniji je avion u Muzeju. Ona je bila u vrlo lošem stanju, a dolazak Makrona ukazao mi je da ne bi valjalo da je vidi u ovom stanju.

Onda smo rekli da idemo u rad te Karavele jer nije lepo da je vide onako prljavu. Svesni smo da će zateći radove na njoj jer vremenski ne možemo stići da je sredimo kompletno. –

Naš portal je izveštavao i o nameri direktora da se avion sredi i iznutra, kako bi se kasnije koristio za potrebe snimanja filmova i da bi posetioci mogli da vide i unutrašnjost ovog aviona, a enterijer će se sređivati uporedo sa eksterijerom.

Ipak, proces sređivanja i farbanja JAT-ove Karavele naišao je na različite kritike među vazduhoplovnim entuzijastima i ljudima koji su deo Muzeja vazduhoplovstva, a ekipa Tango Sixa je dala priliku svakom od njih da govori o toj temi.

Inicijativa farbanja Karavele

Kako Tango Six saznaje, ideja o farbanju Karavele je došla do Muzeja zahvaljujući pismu penzionisanog vazduhoplovnog inspektora Miroslava Isakovića. On je u tekstu pisma napisao plan za farbanje aviona i uputio ga predstavnicima vlasti i organizacijama vazdušnog saobraćaja.

Prema rečima osnivača Zbirke jeroplana i dugogodišnjeg prijatelja Muzeja Maria Hrelje, vlasti su ovo pismo prosledile Muzeju vazduhoplovstva i na taj način je Milivojević došao na ideju restauracije tog muzejskog eksponata:

– Predstavnici vlasti su svoj pozitivan, ali neobavezujući stav, uputili Muzeju vazduhoplovstva. Taj stav je V.D. Direktoru Muzeja vazduhoplovstva dao ideju da debakl sa restauracijom Fijata G-50bis, „popravi“ simulacijom restauracije Karavele. Kažem simulacijom jer o pravoj restauraciji tu nema govora. –

Hrelja ističe da vremenski period, meteorološki uslovi, angažovano ljudstvo, ali i opredeljena sredstva ne govore u prilog ovakvom načinu farbanja i sređivanja JAT-ovog aviona.

Medijsku pažnju privuklo je i pismo pod nazivom „Karavela za kraj“ upućeno direktoru Muzeja, koje je napisao dokumentalista Muzeja vazduhoplovtsva Aleksandar Kolo. U njemu Kolo kritikuje način farbanja aviona, ljude koji su odabrani za obavljanje ovog posla, ali i neadekvatan odnos direktora prema ovom eksponatu.

Prema njegovim rečima ponuđena suma novca za obavljanje radova bila je visoka da bi se avion farbao na adekvatan način, zbog čega je direktor u traganju za rešenjem došao na ideju da uposli radnike na određeno:

– Pošto je ta suma bila visoka za adekvatno farbanje aviona, direktor je našao tri čoveka sa Ugovorom o delu, koja sa njim rade pod Ugovorom na neodređeno i to pod najlošijim vremenskim uslovima.

Postoji osnovni tehnološki minimum pod kojim sme nešto da se radi na avionu, a on upravo radi suprotno i farbanje aviona želi da obavi na neki svoj način. –

Međutim, Kolove tvrdnje za Tango Six demantuje Direktor Muzeja Čedo Milivojević i napominje da se farbanje Karavele odvija po propisanim uslovima, kao i da će ovakav način sređivanja biti i bolji od predloženih:

– Prvo sam ispitao tržište, međutim shvatio sam da mi to nikako nije bilo povoljno, onda sam došao na ideju da uposlimo ljude koji su to nekada radili i koje ću platiti i nabaviti im svu potrebnu opremu za rad na Karaveli.

Znam ja po kojim se propisima farba avion, ali ja ću ga srediti još bolje sa manje novca i kavlitetnijom opremom. Sklopio sam mozaik i što se tiče novčanih sredstava i tehničkih i evo ide nam lepo. –

Tango Six je dobio na uvid dokument, koji je dobijen prema Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, gde je formulisano Mišljenje Stručnog saveta Muzeja vazduhoplovstva, koje je bilo nužno da bi se počelo sa radom.

Ipak, činjenica je da su radovi započeti još pre donošenja mišljenja i predloga Stručnog saveta. U ovom dokumentu piše da je Karavela kulturno dobro Muzeja, kao i da sa njome treba postupati u skladu sa zakonom, a vremenske prilike nisu povoljne za radove na njoj.

Prema mišljenju Stručnog saveta predviđen rok od tri meseca za radove nije dovljan, ali traži se i garancija na ovakve poslove i lica koja su dovoljno obučena za ovu vrstu posla.

Akrilne boje i vremenske prilike

Podsetićemo da su radovi na Karaveli započeti 9. novembra, kad su vremenski uslovi bili drugačiji nego sad.

Vedro vreme praćeno suncem i višim temperaturama nego što je predviđeno za to doba godine, išli su na ruku radnicima. Sada su vremenske prilike drugačije, a niske tempetrature otežavaju radove na Karaveli. Međutim, to ne sprečava radnike da i dalje sređuju ovaj avion.

Ova činjenica nas dovodi do prve stavke mišljenja Stručnog saveta u kojoj piše da su radovi na avionu potrebni, ali da nisu više adekavtni zbog nepovoljnih vremenskih uslova.

Isto mišljenje ima Kolo, koji u svom pismu upućenom direktoru Muzeja ističe da nije saglasan sa dobom godine u kojem se obavljaju radovi na avionu jer ni tehnički uslovi za početak radova nisu zadovoljeni:

– Pod pojmom vreme mislim na doba godine i meteorološke uslove u kojim se obavlja farbanje aviona na otvorenom prostoru. Temperature se uveliko približavaju nultom podeoku, a vlažnost ne zadovoljava ni jedan od propisanih tehničkih kriterijuma. U takvim uslovima plaćanje ljudstva i utrošak materijala će biti ravni bacanju teško stečenih sredstava u vetar. –

Nakon dobijenih informacija, direktora Muzeja smo pitali da li su vremenski uslovi u skladu sa uslovima predviđenim za farbanje aviona, a on je odgovorio da su uslovi pogodni za realizaciju rada na Karaveli:

– Nije tačno da su niske temperature, Rusi betoniraju i na -25 stepeni, a ne vidim zašto bi bio problem da se avioni farbaju. Jedini problem je što kad se bude farbalo mora da bude preko 8 stepeni. –

Kada je naša ekipa prošle subote posetila radove na Karaveli, primetili smo da je desna strana prednjeg dela trupa aviona ispolirana i da su oznake sa skinute. U toku razgovora sa jedim od radnika, saznali smo da je kiselinom skinut lišaj i prljavština koja je bila na avionu.

Sa ovakvim načinom sređivanja nije saglasan Aleksandar Kolo, koji objašnjava da su kiseline opasne za eksterijer aviona ukoliko se koriste u velikim količinama:

– Postoje posebna sredstva za skidanje lišajeva, a ne kiseline koje prodiru u aluminijum. On je zahvalan i postojan materijal, ali ga kiseline mogu razoriti ako uđu dubinski u njega pogotovo u količinama u kojim ih oni koriste. To je veliki tehnološki zahvat, nije šala. –

Kolo napominje da su svi Jatovi avioni do 1970. godine sa donje strane trupa ofarbani svetlo sivom bojom, a da su radnici ovu boju oljuštili i nastavili da farbaju drugim bojama, kao i da nije napravljena defektacija i primenjen laborat oko tehnološke upotrebe.

Skidanje lišaja na ovakav način za direktora Muzeja ne predstavlja problem, on ističe da se donji deo aviona ne farba, da je on za poliranje, kao i da su radnici svesni koja su sredstva najbolja za sređivanje aviona:

– Donji deo aviona se polira, donji deo se ne farba, a gornji deo gde su krila skinuta je mahovina i lišaj.

Ja imam čoveka koji ima licencu za poliranje i imam čoveka koji ima licencu za farbanje, kako oni kažu tako se rade avioni sa najkvalitetnijim sredstvima. –

Skinute oznake

Oznake sa aviona su skinute tokom sređivanja, a pre toga su fotografisana mesta na kojima su se one nalazile kako bi znali koje će boje koristiti prilikom njihovog obnavljanja, rečeno nam je iz Muzeja.

Iako je ova delatnost podržana od strane direktora Muzeja, dokumentalista Muzeja vazduhoplovstva je ne podržava i smatra da je obnavljanje natpisa i oznaka moglo da se izvrši na drugačiji način:

– Skinuli su originalne šablone, a kad sam ih pitao kako planirate da stavite nove, Ivanov mi je rekao da su ih slikali. Odšlajfovali su sve natpise, sve ono što je decenijama stajalo na avionima.

U današnje vreme kad se svaka greška može izbeći, kad je tehnologija napredovala i kad možemo dati svoju potporu oni su skinuli natpise i oznake. Ovim gestom su nas vratili sto godina unazad. –

U vezi sa tim Milivojević potvrđuje da su oznake skinute, kao i da će njihova mesta biti obnovljena, ali ovoga puta ofarbana akrilnim bojama:

– Sve oznake su skinute, stavićemo sve isto kao pre dakle i one će biti ofarbane akrilnim bojama. –

On napominje da avion nije oštećen od čišćenja već od vremena, a pošto je ulegao zbog svoje težine u planu je i njegovo podizanje od strane Vatrogasne brigade.

Ipak, Mario Hrelja ne podržava ovakav način farbanja i obnjavljanja oznaka. On ističe da je za ovaj posao nužna konsultacija sa stručnim ljudima iz kompanija predviđenih za ovu vrstu posla:

– Prilikom dokumentovanja oznaka do nivoa servisnih natpisa i pripreme šablona za natpise i oznake, potrebno je angažovati stručne ljude iz kompanija kao što su Jat tehnika, Jat poljoprivredna avijacija, Gas servis i slični. –

Ko farba Karavelu?

Na samom početku radova učestvovala su tri penzionisana radnika, među kojima je i Ivanov. Sada na avionu radi pet radnika, trojica istih i još dvoje iz JAT tehnike. Kako za Tango Six kaže direktor Muzeja radnici iz JAT Tehnike imaju funkciju nadzornika, jer su stručni za ovu oblast:

– Dvojica radnika nemaju iskustva, rade kako im ovi iz Tehnike kažu, ali rade ispravno sve kako treba i sve je po procedruri.

Planiramo da farbamo kroz improvizaciju, dakle imamo šator od 6 metara i skelu koju pomeramo dok radimo. Ostali su tražili nešto što ne možemo da ostvarimo i zato nam je ovako najviše odgovaralo i smatram da radimo ispravno. –

U vezi sa ljudima koji učestvuju u farbanju JAT-ovog aviona, druga stavka Mišljenja Stručnog saveta Muzeja vazduhoplovstva govori da Đorđe Ivanov ne poseduje adekvatno iskustvo za vođenje radova ovakve vrste i obima.

Ivanov nije želeo da komentariše farbanja Karavele jer kako kaže ne želi da se izjašnjava dok radovi ne budu gotovi.

U „Karaveli za kraj“, Kolo kritikuje i nestručnost lica koja farbaju ovaj avion i napominje da je nedopustivo da se jedan ovakav eksponat shvati kao „krečenje stana“. Ipak, Kolo kritikuje i ostale radnike Muzeja jer prema njegovim rečima, osoblje ove ustanove ćuti pred ovakvim načinom farbanja JAT-ove Karavele.

Za naš portal dokumentalista Muzeja takođe potvrđuje svoje mišljenje u pismu i naglašava nestručnost radnika koji obavljaju posao koji bi trebalo da bude u rukama stručnijih lica:

–  Ljudi su došli pa zašli uhlebljenje našli. Ja razumem da angažujete penzionere kad je neko od njih stručan i kad nemate nikog drugog. Dakle, ovde je strašno što on angažuje ljude koji se nikada nisu bavili tim poslom. –

Upravni odbor ćuti

Da bi počeli radovi na jednom Muzejskom eksponatu trebalo bi da bude obavešten Upravni odbror Muzeja, ali isto tako da se sazove Stručni savet koji bi trebalo da iskaže svoje mišljenje pre početka rada na određenom prmerku.

Prema rečima Kola, Upravni odbor nije konsultovan, što nam je kasnije i sam direktor Muzeja potvrdio. Milivojević je za naš portal rekao da Upravni odbor nije konsultovao pre početka radova jer je smatrao da je dužan samo da ih obavesti ukoliko se radi o nekom ugovoru:

– Nema potrebe da se obraćam Upravnom odboru jer kad pogledate Zakon o kulturi videćete u Članu 38,  direktor je nadležan za zakonitost, materijalno i finansijsko poslovanje. Kad su u pitanju neke druge veće stvari, na primer oko potpisivanja nekih ugovora i slično, dužan sam da obavestim predsednika Upravnog odbora. –

U Članu 38 Zakona o kulturi stoji da direktor ima određenu slobodu upravljanja, ali treba napomenuti da je ona ograničena Zakonom i Statutom kao i drugim pravnim aktima.

Kao što smo napomenuli, Kolo ne podržava ovakav postupak i smatra da je nužno bilo raspisivanje tendera pre početka radova:

– Upravni odbor nije konsultovan, vi biste za veća ulaganja morali da imate tender, ovde nije bilo tendera. Direktor se ne usuđuje da ih bilo šta pita, a ni Upravni odbor se ne usuđuje da bilo šta pita direktora. –

On takođe smatra smatra da nije problem u Upravnom odboru već u tome što nije donet Osnivački akt kojim bi se definisao rad Muzeja i njegovo funkcionisanje, a kaže da je glavni problem u prenosu vlasništva nad Muzejem:

– Sve ovo vuče korene od prenosa vlasništva nad Muzejem, dakle od tada je sve počelo dok se status vlasništva ne reši ne možemo očekivati poboljšanje. –

Podsećamo da je Muzej vazduhoplovstva od 2017. godine u državnom vlasništvu, a Ministarstvo odbrane preuzelo je upravljanje nad ovom institucijom kulture po odluci Vlade Republike Srbije 2015. godine. Prema rečima tadašnjeg ministra odbrane, Bratislava Gašića osnivačka prava su preneta na državu. Međutim, zahvaljujući dokumentaciji do koje je došla naša redakcija saznali smo da država nije bila vlasnik Muzeja vazduhoplovstva.

U prilog tome nam govori to da je Upravni akt trebalo da bude donet još pre dve godine, a prema rečima dokumentaliste Muzeja ovaj akt bi mogao da reši problem finansiranja ovog kulturnog objekta:

– Neshvatljivo je da smo i nakon dve godine na statusu samofinansiranja, ne može vojska da bude ta koja koči čitav proces jer je imala plan da Muzej vazduhoplovstva pretvori u vojnu jedinicu. –

Kako o radovima na JAT-ovoj Karaveli Upravni odbor nije obavešten, redakcija Tango Sixa je pokušala da stupi u kontakt sa članovima Upravnog odbora, ali se do objavljivanja ovog teksta kontaktirani članovi o temi farbanja Karavele i dalje nisu oglasili.

Napominjemo da ovo nije prva inicijativa za sređivanje JAT-ovog aviona. Kako je Tango Six izveštavao u aprilu 2015. godine ekipa entuzijazista je pokrenula akciju „Četke i metle“ i uspela da očisti spoljašnji izgled aviona. Ipak, nakon sređivanja letelica nije bila adekvatno zaštićena pa je vremenom njen spoljašnji izgled možda bio i gori pre te, prve, improvizacije.

Koje je vaše mišljenje?