Pipistrel je juče najavio pokretanje još jednog novog ambicioznog projekta koji će biti spreman za komercijalnu upotrebu, kako najavljuju, u drugoj polovini 2023. godine. Reč je o „clean sheet“ dizajnu familije civilnih komercijalnih bespilotnih kargo letelica sa vertikalnim poletanjem i sletanjem sa „pusher propeler“ pogonom tokom horizontalnog leta.
Pod nazivom Nuuva, planirane su dve veličine letelice. Veća koja će biti u stanju da ponese 460 i manja koja će nositi 20 kilograma korisnog tereta.
(Još jedna) najava predstavlja očigledan plan Pipistrela da veći deo budućnosti svog proizvodnog programa i njegovih pratećih elemenata zasnuje na novom ekosistemu univerzalnog električnog pogona koji je počeo konceptualnim razmišljanjem u sferi rešenja „urbane mobilnosti“ i koji je paralelno rezultirao manjim sertifikovanim letelicama u ultralakoj avijaciji. Plan takođe sadrži komercijalnu upotrebu mreže punjača baterija i kako sada vidimo – evoluira u ozbiljan komercijalni program kojim kompanija počinje novo poglavlje i obogaćivanje svog portfolia na organski, ne preterano riskantan, način.
Kako su saopštili iz slovenačke kompanije, Nuuva eVTOL (Electric Vertical Take-off and Landing) V300 biće deset puta jeftinija kada se razmatraju operativni troškovi od današnjih helikoptera i sa njom planiraju da unesu revoluciju u segment avio-kargo prevoza. Nedostatak helikoptera u domenu veće horizontalne brzine prilikom krstarenja kompanija je rešila, u industriji već poznatim, konceptom rotora na električni pogon koji pružaju vertikalni potisak i odvojenim „pusher“ propelerom sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem koji preuzima pogon letelice u trenutku tranzicije iz vertikalnog u horizontalni let. Vertikalne pogonske grupe biće električne (tečno hlađene) Pipistrelove, oznake E-811, već tip-sertifikovane, što predstavlja (sada već naziremo) planiranu evoluciju i pravac kompanije koji je cementiran njihovom pionirskom najavom u junu.
Nuuva V300 biće u stanju, prema Pipistrelovoj najavi, da u svojoj kargo kabini primi do tri Euro-palete (EPAL) koje se, kako kažu iz kompanije, bez poteškoća mogu utovariti viljuškarem. Letelica će, poput većine bespilotnih letelica u razvoju ili upotrebi, leteti autonomno uz auto-pilot sistem koji će upravljati letelicom na osnovu predefinisanog plana leta uz mogućnost preuzimanja kontrole od strane pilota na zemlji. Digitalne „fly-by-wire“ komande leta i autopilot biće integrisani uz pomoć američke kompanije Hanivel.
Vertikalna pogonska grupa koja je već u upotrebi (i kako smo naveli EASA sertifikovana) biće pogonjena električnim baterijama koje će biti moguće puniti na dosta lokacija jednom kada već pokrenuti projekat Pipistrela i švajcarske kompanije Green Motion u potpunosti bude raširen.
Pipistrel kaže da će Nuuva V300 biti optimizovana za isporuku korisnog tereta prosečne težine 300 kilograma na daljinu do 300 kilometara. Ukoliko je operateru potreban i veći dolet moguće je trgovati sa ukupnim kapacitetom letelice i njenim anti-icing sposobnostima za više upotrebljivog goriva (koje koristi horizontalna pogonska grupa) pri čemu se koristan teret smanjuje na 50 kilograma ali se dolet povećava na 2500 kilometara sa zadržanom sposobnošću vertikalnog sletanja, kako kompanija tvrdi, i sa 8000 fita.
Manji član najavljene Nuuva porodice biće skalirana verzija pod oznakom V20 i moći će da ponese 20 kilograma korisnog tereta. Pipistrel najavljuje da će ova verzija letelice biti spremna za isporuku naručiocima već sledeće godine.
Srbija rob vojne industrije
Kada su novi projekti originalnih vazduhoplova u pitanju, u Srbiji, igrom slučaja, najviše ih je takođe bespilotnih.
Ukoliko zanemarimo estradnu vulgarizaciju (iza koje stoji ozbiljan stručan rad, ali nešto više o tome u nedeljama koje slede) i priče zasnovane na reprojektovanju starih letelica, dolazimo do činjenice da u našoj zemlji najviše originalne vazduhoplovno-inženjerske misli dolazi u vidu projektovanja bespilotnih i bespilotnih VTOL projekata.
Vojna industrija je i dalje, na žalost, u ovom segmentu ključna u Srbiji. Projekti sa civilnom komercijalnom primenom koji bi zaista generisali prihod kako njihovim proizvođačima tako i korisnicima, koji bi stvorili moderniji ekosistem podsistema i naslonjenih proizvoda i disciplina koji se nalazi u 21. a ne 20. veku i koji bi sam od sebe rastao (kao na primeru Pipistrela) u Srbiji ne postoje.
Za sada dominira kuhinja projekata Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane koja uz pomoć Vojnotehničkog instituta i privatnih kompanija radi na nekoliko projekata bespilotnih letelica koje dominantno imaju krajnju odrednicu – borbene. Međutim, pre prve uspešne domaće borbene bespilotne letelice bilo je potrebno početi sa kineskom.
Tu je originalni Stršljen kompanije EDePro, dva nova originalna projekta bazirana na multikopteru kompanije Konelek koji će ispaljivati Zolje i ometati radio komunikacije (trenutno u razvoju koji će trajati, kako je najavljeno, godinu i po dana) i do sada najsmeliji koncept, ponovo kompanije EDePro – bespilotna letelica ALECS – koja ima najavu varijante za civilnu primenu ali budući da je vlasništvo projekta uslovno podeljeno između kompanije Jugoimport SDPR i EDeProa ostaje sumnja u mogućnost agilnije realizacije ove opcije na nivou i obimu Pipistrela.
Ni jedna srpska kompanija do sada nije uspela da komercijalizuje svoj originalan dizajn multikoptera u značajnijoj meri. Pionir u ovim pokušajima je svakako kompanija Konelek koja je razvijala multikopter za poljoprivredne primene. Tu je i kompanija BB Kompozit iz Batajnice (oni su zapravo izradili prvobitnu letelicu Pegaz) koja takođe nije postigla značajniji komercijalni uspeh sa svojim proizvodima.
Da sve ne bi bilo izgubljeno u ovoj (realno nepostojećoj) „trci“ sa Slovenijom pobrinuo se jedan mladi tim koji će uskoro premijerno prikazati svoj projekat bespilotne letelice na električni pogon koja je veoma slična Pipistrelovom rešenju (sa razlikom u vidu „puller prop“ rešenja). Kao i ostale originalne vesti u domaćoj vazduhoplovnoj industriji i ovu ćete, ekskluzivno, videti na Tango Six portalu.
![[CAPA konferencija u Beogradu] Podaci o vazduhoplovnoj industriji u 2024: Složena slika oporavka, izazova i transformacije](https://media.tangosix.rs/2024/11/6C5A2817-1759x-262x130.webp)
![[ANALIZA] Da li su Srbiji zaista potrebni izraelski raketni artiljerijski sistemi PULS i besposadne letelice Hermes?](https://media.tangosix.rs/2024/11/143473_215000086_-puls_fsvdk-2024-artikel-262x130.jpg)
Kupujmo kinesko
Ambiciozan i hrabar koncept. Licno mislim da ce im na razvoj rjesenja trebati bar duplo vise vremena. Djeluje kao dosta kompleksno rjesenje sa cak 9 motora sto moze biti problematicno tokom razvoja. Licno meni djeluje kao slaba tacka koncepta. Dovoljno pouzdan data link je mozda jos veci izazov ali vjerujem da imaju neke ideje na umu.
Sto se tice ALECS-a ja licno mislim da je prednost sto je projekat iz vojne industrije sto znaci vjerovatno stabilan i ravnomjeran razvoj projekta. I odmah bi bio poznat prvi korisnik. Prilagodjavanje za civilnu upotrebu ne bi trebao biti problem.
Licno ovde vidim Sektor odbrane kao pokretaca ovih projekata a ne kao nekog ko je zarobio sve za sebe. Inace ko artikulise potrebe civilnog sektora ili ko nudi neka rjesenja. Nije lako malim kompanijama da krecu u projekte gdje su neizvjesne potrebe trzista.
Zato je sektor vojske ovde vazan pokretac razvoja!
PakleniVuk
Napisao sam i ja jedan komentar na ovu temu ranije ovde na T6 i pomenuo sam „komercijalne teretne dronove“ . To i jeste i izazov i budućnost. Jeftiniji su od klasičnog kargo prevoza avionom ,ali su daleko kompleksniji .A Pipistrel je jednak sa svima koji proizvode nešto tog tipa iz Srbije. Samo imaju koncept (crtež na papiru) ,nemaju ništa opipljivo,tako da to nije baš neka specijalna prednost.
Da bi ovaj koncept zaživeo (sem punjača i elektro motora) mora da postoji izgradjena mreža civilnih operatera na zemlji koji upravljaju tim dronovima ili da dronovi lete uz pomoć veštačke inteligencije -A TO NE POSTOJI NIGDE NA SVETU ne samo kod nas. Onda mora da postoji medjunarodni protokol – inace takvi dronovi nece moci da prelete preko granice -A NI TO NE POSTOJI. Bezbednosno je to vrlo rizično u svakom smislu (i Vojno jer ne znas da li je taj dron pretnja ili nije i civilno jer ne znas da li ce da padne nekome na glavu i ko odgovara u tom slučaju ).
Prvo mora da se sedne za zeleni sto i da se dogovore pravila ,pa tek onda moze sa koncepta da se predje na delo . I Pipistrel će taj „zid“ vrlo brzo da oseti . Mali su oni da bi mogli tako daleko da se „pruže“ ,a da ih drugi i veći ne susretnu na tom putu.
To je razlog zasto se o dronovima jos uvek razmišlja samo u Vojne Svrhe. Uzgred i u Vojnoj oblasti postoji samo 10-20 država u svetu koje imaju dronove sposobne da lete od 150 km pa na više u daljinu . To je još uvek „skupa privilegija“ koja nije dostupna svima. Tek kad postane Vojno dostupna svima ,postaće i civilno.
Ovo sa Pipistrelom je rezon iz bivše Juge . Oni žele da se „upišu na svetsku kartu pionira u razvoju“ nečega. Pa makar to ne razvili nikad nego samo da se priča i u narednih 20-30 godina kako su bili medju prvima koji su to pokušali.
Ni braća Limijer nisu odletela na drugi kontinent sa svojom letilicom nego su leprhnuli par stotina metara ,pa se o njima govori kao o prvim ljudima koji su poleteli . Taj rad ;-)
PakleniVuk
* Braća Rajt (izvinjavam se na grešci – ova greška je bila u stilu naših političara koji slušaju bajke „braće Andersen“ ,tako sam i ja lansirao braću Limijer :-) ) .
Kupujmo kinesko
Slazem se sa svime sto ste rekla, ja sam samo bio blazi u komentaru da ce im trebati godine za razvoj…Ako uspiju za 5 godina da u Sloveniji,znaci lokalno da pokrenu pricu svaka cast, tek onda se moze razmilsjati u nekoj siroj upotrebi. KAo sto smo kosntatovali Erbas i durgio veliki igraci nece dozvoliti da im nei tamo `patuljci ´im kvare posao.
Golub
@PakleniVuk @Kupujmo kinesko
Momci, veću količinu „kiselog grožđa“ ne pamtim kad sam video na jednom mestu! Ako vas mrzi da malo proguglate, dosta vam je samo ono što možete da pročitate na T6 da vidite da Pipistrel i bilo šta sa Srbijom jednostavno ne idu u istu rečenicu. Samo količina iskustva u realnim i veoma uspešnim projektima čini razliku koja je praktično nenadoknadiva (osim ako se ne angažuje neki iskusni kadar iz inostranstva – bili to stranci ili naši ljudi koji su stekli iskustvo na ozbiljnim projektima u inostranstvu). Sve i da je istina da su firme u Srbiji na istom početku u razvoju projekta kao i Pipistrel (a nije), tim sa tolikim iskustvom i resursima može projekat da iznese neuporedivo brže i kvalitetnije od tima sa skromnim iskustvom (a i resursima – grešite ako mislite da naša država kvalitetnije finansira i upravlja projektima od uspešne privatne kompanije iz EU).
Takvo sagledavanje realnosti kao što je vaše se naziva Daning-Krugerov efekat i veoma je zastupljen na našim prostorima.
PakleniVuk
Golube -„Tico“ ,nisi dobro pročitao šta sam napisao (obratio si pažnju na ono što si hteo,a suština ti je izmakla). Nabroj drzave u svetu koje poseduju dronove koji se mogu kontrolisati sa zemlje a da imaju dolet 300+ km .
Onda mi navedi ime medjunarodne organizacije operatera dronova sa zemlje. Onda mi kazi kako je to uređeno zakonski u svetu ,a kako kod nas….Shvatićeš da tek za 10-15 godina će ovo postati realnost i to tek onda kada se velike korporacije odluče za to. Ne postoji ni organizacija operatera,ni zakoni o tome (nigde u svetu ne samo u nasoj regiji) ,broj drzava koje imaju kontrolu nad dronom na daljini od 300+ km je vrlo mali i tu tehnologiju su spremni da prodaju samo za stotine miliona $$$$ . Razumeš?
Golub
@PakleniVuk
OK, da pročitam onda još jednom:
„A Pipistrel je jednak sa svima koji proizvode nešto tog tipa iz Srbije. Samo imaju koncept (crtež na papiru) ,nemaju ništa opipljivo,tako da to nije baš neka specijalna prednost.“
Pipistrel nema veze sa „svima koji proizvode nešto u Srbiji“, daleko od toga da nemaju ništa opipljivo – ako ništa drugo, imaju svoj električni motor, tako da – ne, Pipistrel ima nenadoknadivu prednost u odnosu na bilo koga u Srbiji.
„…suština ti je izmakla“
Suština članka i onoga što sam ja komentarisao je Pipistrelov uspeh i zaostajanje Srbije. Deo tvog komentara koji se tiče infrastrukture i zakonske regulative nisam komentarisao uopšte, mada se u suštini ni sa tim ne slažem, barem ne sa tonom. Regulativa će doći, kao i infrastruktura onda kada to bude potrebno, tj. onda kada se pojavi proizvod. Moja poenta je da taj proizvod ima velike šanse da dođe iz Pipistrela i gotovo nikakve šanse da dođe iz Srbije. Slično je bilo i sa, npr. električnim automobilima – u početku nije bilo ni regulative, ni infrastrukture, a sada u Evropi ima i jedno i drugo. Što me opet podseti da u Srbiji ne postoji ni regulativa ni infrastruktura (ako izuzmemo onih par punjača na auto putu, što je ohrabrujuće ako ništa drugo). Naravno da postoje međunarodne organizacije koje okupljaju operatere, korisnike i proizvođače dronova. Ne postoji međunarodno regulatorno telo (ili makar ja ne znam za njega), ali ne postoji ni regulatorno telo za civilne međuplanetarne letove, i to iz istog razloga – još uvek ne postoji letelica čije operacije bi trebalo uređivati.
„Razumeš?“
Upravo manifestacija DK efekta koji sam pomenuo… Da, ja razumem, ali se plašim da to nije obostrano.
PakleniVuk
Komentarišemo istu stvar sa istog mesta i pravimo se da imamo različito mišljenje, ako treba da citiramo jedan drugog evo šta si i sam napisao „još uvek ne postoji letelica čije operacije bi trebalo uređivati“. To je to . Svaka čast Pipistrelu na do sadašnjem ,ali isto je kao i sa automobilima na električni pogon . Bilo je i „elektromobila“ i pre nego sto su ih Tojota,BMW,VW proizveli,ali nijedan novi proizvođač nije „uleteo“ i zauzeo njihovo tržište i od malog postao veliki i značajan na tržištu. Razvoj i sertifikacija elektromotora jeste prednost ,ali je mala i vrlo brzo nadoknadiva. Uticaj na EU regulativu…e to je nedostžno i za nas i za njih . Mogu da se opkladim da će Erbas da stigne prvi do tog cilja ,a da će Pipistrel još uvek da „tavori“ u trenutku kada Erbas bude komercijalizovao baš ovu ideju. To tako ide i skoro je nemoguće uticati na to.
Srdjan
Jedva cekam nastavak članka ili nesto vise na ovu temu! Slovenci razmisljaju strateski i transport manjeg ili tereta vece tezine ce postati neophodan , kako u proizvodnji, medicini, a i u svakodnevnom zivotu obicnog covek a ! Eto , zasto nam 5G mreza treba , ona resava sve komunikaione problems !To je petlja koja sve objasnjava!
Kupujmo kinesko
Nije tako jednostavno!
Treba uspostaviti vazdusne koridore, regulisati upotrebu u urbanim sredinama, gdje su ‘heliporti’ itd…nedostaje regulativa, ko ce izvrsiti cetifikaciju za bezbjednost transporta, razna osiguranja..itd… i sve to je apsolutno potrebno!
max
Pipistrel je daleko najozbiljniji proizvođač na ovim prostorima, broj prodatih aviona i lista kupaca govori sve o tome. Tehnologije koje koriste pri projektiranju i proizvodnji su i dalje svemirske za ostale lokalne proizvodjace.
A sto se tiče ovih komentara da su najavili nemoguć projekt – jeste li im se tako smijali kad su radili kompozitne, UAV i elektricne avione? Danas imaju ne samo ugovore nego i završene batcheve isporuka USAFu i IAFu. Niti im je to prvi UAV.
Usporediti to s državnim proizvođačima koji po 30 godina najavljuju projekt sa 60 godina starom tehnologijom je zapravo uvreda pipistrelu.