Pojavili su se novi podaci, znatno detaljniji i precizniji o sastavu, tehničkim karakteristikama i mogućnostima novog raketnog sistema PVO, koji upravo ulazi u naoružanje Ruske vojske, a o kome je nedavno pisano na našem portalu. Reč je o samohodnom raketnom sistemu PVO S-350 Vitez, odnosno o najverovatnije njegovoj izvoznoj verziji S-350E.
Namenjen je za uništavanje vazdušnih aerodinamičkih i balističkih ciljeva na daljinama do maksimalno 120 km. Raketni divizion može jednovremeno da dejstvuje na 16 aerodinamičkih ili 12 balističkih ciljeva i da na njih navodi maksimalno 32 rakete. Dejstvo na balističke projektile efikasno je na daljinama od 1,5 – 30 km po daljini i na visinama od 2 – 25 km. Koristi 2 osnovne vrste projektila zemlja-vazduh i to:
– 9M96E2 dometa do 120 km
– 9M100E dometa do 15 km
Sastav raketnog sistema PVO S-350E Vitez:
– komandna stanica (PBU) 50K6E
– radar za navođenje raketa 50N6E – 2 komada
– transportno-lansirno oruđe 50P6E i 50P6TE – 8 komada
– sredstva elektro-napajanja
– borbeni komplet raketa 9M96E2 i 9M100E
– komplet sredstava za tehničku kontrolu raketa 82C6ME2
– komplet rezervnih delova, alata i pribora ZIP-OB
– komplet tehničkog obezbeđenja 50C6E
U sastav sistema mogu se dodati:
– komplet rezervnih delova, alata i pribora ZIP-G
– radarska osmatračka stanica 97L6E
U sastavu sistema mogu biti i:
– gabaritno-težinski modeli raketa 9M96E2-1.GBM; 9M100E-1.GBM
– školsko-vežbovne rakete 9M96E2-1.UDR; 9M100E-1.UDR
– školsko-vežbovni kompleks “Vitez-UTK”
Kod sastava raketnog sistema, vidimo da je došlo do nekih promena koje su značajne i koje treba podvući. U tom smislu, neće se koristiti raketa 9M96E dometa do 60 km, dok ostale 2 rakete 9M96E2 i 9M100E ostaju u sastavu sistema. Dok za raketu 9M96E2 nije sporno da ima aktivno radarsko samonavođenje u završnici, ne treba se iznenaditi ako i raketa 9M100E ima takođe aktivno radarsko samonavođenje (umesto ranije proklamovanog IC samonavođenja). Taj detalj još nije potpuno razjašnjen, ali je sve izvesniji. U sastav sistema ne ulazi radarski sistem 96L6AP, već samo osmatračka radarska stanica koja se ranije označavala kao 96L6CP, a sada kao 97L6E i to kao dodatna opciona mogućnost.
Ostaje pitanje da li ovo važi samo za izvozne verzije (E- Eksport) ili je došlo do nekih izmena u poslednjem trenutku. Lično mislim da se radi o izvoznim verzijama, što je nama u stvari i najzanimljivije ako bi sistem kupovali za Vojsku Srbije u budućnosti, ali da se u ruskoj vojsci ovaj radar koristi kao osnovni osmatrački radar ranog otkrivanja, a ne kao opcioni dodatak. U tom smislu je moguće i da se sistem tri pasivna radio pelengatora, ranije označavan kao 96L6VP (deo kompleksa 96L6AP) i dalje upotrebljava u ruskim oružanim snagama i to kao sastavni deo jedinstvenog radarskog kompleksa uz osmatračku radarsku stanicu. Ostaje da to još vidimo u budućnosti.
Mogućnosti sistema S-350E:
Daljina uništenja aerodinamičkih ciljeva sa raketom 9M96E2 – do 120 km / 2,5 km (maks/min)
Daljina uništenja aerodinamičkih ciljeva sa raketom 9M100E – do 15 km /1,5 km (maks/min)
Daljina uništenja balističkih ciljeva sa raketom 9M96E2 – do 25 km / 5 km (maks/min)
Visina uništenja aerodinamičkih ciljeva sa raketom 9M96E2 – do 25 km / 0,01 km (maks/min)
Visina uništenja aerodinamičkih ciljeva sa raketom 9M100E – do 8 km / 0,01 km (maks/min)
Visina uništenja balističkih ciljeva sa raketom 9M96E2 – do 20 km / 2 km (maks/min)
Rakete 9M96E2 i 9M100E mogu dejstvovati na aerodinamičke ciljeve koji se kreću brzinama do 1000 m/s, odnosno na balističke ciljeve raketom 9M96E2, koji se kreću brzinama do 2000 m/s. Minimalna brzina uništenja ciljeva – do 50 m/s.
Ovde imamo prilike da vidimo da će i sistem S-350E Vitez možda imati iste izazove sa bespilotnim letelicama i kamikaza dronovima koji lete brzinama ispod 50 m/s, usled nemogućnosti kvalitetnog praćenja ciljeva na tim malim brzinama. Sistem ima mogućnost jednovremenog dejstva na 16 aerodinamičkih ciljeva ili 12 balističkih ciljeva, na koje može navoditi 32, odnosno 24 projektila zemlja-vazduh.
Borbeni komplet na jednom samohodnom lansirnom oruđu iznosi 12 raketa 9M96E2, kako su i raniji podaci govorili, ali sada imamo i tačne podatke o količini raketa 9M100E na lansirnom oruđu, koji su ranije iznosili “od 24 – 48” raketa, a sada se zna da su u pitanju 32 rakete.
Maksimalni borbeni komplet S-350E Vitez, kada se koriste samo rakete 9M96E iznosi 96 raketa, a kada se koriste samo 9M100E iznosi 256 raketa. Naravno, moguće je više kombinacija korišćenja i jednih i drugih raketa.
Borbena sredstva S-350E ojačana su aparaturom telekodne i operativno-komandne veze, koja se može obezbediti radio-putem ( u uslovima linije vida) ili žičnim/optičkim putem. Opremljena su sa topovescima, sredstvima za navigaciju I orijentaciju u sistemu kosmičke navigacije GLONAS, GPS ili autonomno.
Taktičko-tehničke karakteristike i mogućnosti komandnog mesta:
Komandna stanica 50K6E PBU može se uvezati sa:
– 2 višenamenska radara 50N6E, udaljena od stanice do 2 km
– samohodna lansirna oruđa 50P6E i 50P6TE, udaljene od stanice do 2 km
– radarska osmatračka stanica 97L6E, udaljena od stanice do 1 km
– susednim kompleksom S-350E i to radio vezom na daljinama do 15 km, žičnom vezom do 30 km
– komandnim stanicama 30K6E i komandnim mestima 83M6E2 sistema S-300PMU-2 i S-400 na daljinama do 15 km radio vezom, odnosno do 30 km žičnom vezom.
Vreme pripreme za rad:
– iz marševanja – 5 minuta
– sa zauzetog položaja – 3 minuta
Sastav i taktičko-tehničke karakteristike višenamenskog radara 50N6E:
– antenski post
– kabina za upravljanje
– noseća točkaška šasija
– aparatura radio veze sa Komandnom stanicom PBU
Radne frekvencije radara su u X dijapazonu. Radar kružno osmatra vazdušni prostor okretanjem antene brzinom od 40 okretaja/minut, uz opciju sektorskog rada. Dakle, brzina je ipak nešto niža od ranije navedenih 60 obrtaja/minut.
Režimi rada radara kod otkrivanja ciljeva su:
– kružni režim za aerodinamičke ciljeve: 360 stepeni po azimutu i -3 do +45 stepeni po mesnom uglu. U ovom režimu daljina otkrivanja ciljeva je do 150 km
– kružni režim za niskoleteće ciljeve: 360 stepeni po azimutu i “donja linija” po mesnom uglu. U ovom režimu daljina otkrivanja ciljeva je do 150 km
– sektorski režim za aerodinamičke ciljeve: +/- 45 stepeni po azimutu I -3 do +45 stepeni po mesnom uglu. U ovom režimu daljina otkrivanja ciljeva je do 150 km.
– sektorski režim za balističke ciljeve: +/- 15 stepeni po azimutu I 25 do 75 stepeni po mesnom uglu. U ovom režimu daljina otkrivanja ciljeva je do 230 km
Napomena: zona otkrivanja po visini ograničena je do 30 km. Sektor otkrivanja po navođenju sa izdvojenog komandnog mesta 30K6 ili 83M6E2: 2 x 2 stepena
Režimi rada radara kod praćenja ciljeva su:
– kružni režim praćenja trasa i tačnog automatskog praćenja aerodinamičkih ciljeva: 360 stepeni po azimutu i od -3 do +85 stepeni po mesnom uglu
– sektorski režim praćenja trasa i tačnog automatskog praćenja aerodinamičkih ciljeva: +/- 60 stepeni po azimutu i od -3 do +85 stepeni po mesnom uglu
– sektorski režim tačnog automatskog praćenja balističkih ciljeva: +/- 45 stepeni po azimutu i do 85 stepeni po mesnom uglu
Maksimalna brzina praćenih ciljeva:
– aerodinamički ciljevi do 1200 m/s
– balistički ciljevi do 2000 m/s
Minimalna brzina praćenih ciljeva: do 40 m/s
Količina praćenih ciljeva:
– u režimu praćenja trasa – do 100 ciljeva
– u režimu tačnog automatskog praćenja: do 8 aerodinamičkih ciljeva i do 6 balističkih ciljeva
Količina praćenih raketa:
– do 16 kom
Radar ima mogućnost formiranja više vrsta signala:
– impulsni signal sa linijskom frekventnom modulacijom
– impulsni signal sa kodiranom faznom manipulacijom
– kvazi-neprekidni signal
Daljina otkrivanja trasa ciljeva:
– helikopter sa odraznom površinom 13 m2 na visini od 10 km – do 145 km u sektorskom i do 140 km u kružnom režimu
– bespilotna letelica sa odraznom površinom 0,4 m2 na visini od 5 km – do 90 km u sektorskom I do 80 km u kružnom režimu
– krilata raketa sa odraznom površinom 0,1 m2 na visini od 100 metara – do 45 km u sektorskom i režimu za niskoleteće ciljeve
– balistička raketa sa odraznom površinom 0,4 m2 i sa upadnim uglom od 45 stepeni – do 45 km u sektorskom režimu otkrivanja balističkih ciljeva
Vreme pripreme za rad:
– iz marševanja – 5 minuta
– sa zauzetog položaja – 3 minuta
Sastav i taktičko-tehničke karakteristike osmatračke radarske stanice 97L6E:
Radne frekvencije radara su u S dijapazonu. Radar kružno osmatra vazdušni prostor okretanjem antene brzinom od 10 okretaja/minut.
Režimi rada radara 97L6E:
– kružni svevisinski režim otkrivanja aerodinamičkih ciljeva: 360 stepeni po azimutu i 0-20 stepeni po mesnom uglu (praćenje ciljeva do 60 stepeni po mesnom uglu). U ovom režimu daljina otkrivanja ciljeva je 15- 400 km, a visina do 30 km.
– kružni niskovisinski režim otkrivanja aerodinamičkih ciljeva: 360 stepeni po azimutu i 0-3 stepena po mesnom uglu. U ovom režimu daljina otkrivanja ciljeva je 5- 240 km, a visina 1 km.
– sektorski režim otkrivanja aerodinamičkih i balističkih ciljeva: +/- 30 stepeni po azimutu I 10-70 stepeni po mesnom uglu. U ovom režimu daljina otkrivanja ciljeva je 15-400 km, a visina do 100 km.
Maksimalna brzina praćenih ciljeva:
– kružni svevisinski režim – do 1200 m/s
– kružni niskovisinski režim – do 500 m/s
– sektorski režim- do 2000 m/s
Minimalna brzina praćenih ciljeva: 30 m/s
Količina trasa ciljeva koje predaju na Komandnu stanicu 50K6E PBU: do 100
Vrsta signala: impulsni signal sa linijskom frekventnom modulacijom
Daljina otkrivanja ciljeva:
– odrazna površina aerodinamičkog cilja 15 m2 na visini od 10 km: do 240 km
– odrazna površina aerodinamičkog cilja 4 m2 na visini od10 km: do 180 km
– odrazna površina niskoletećeg cilja 0,7 m2 na visini od 100 m: 30 km
– odrazna površina balističke rakete 0,05 m2 ( u centru sektora osmatranja): 80 km
Vreme pripreme za rad:
– iz marševanja – 5 minuta
– sa zauzetog položaja – 3 minuta
Zaključak o sistemu S-350E Vitez ostaje sličan onom koji sam napisao i ranije. Avangarda u razvoju sistema PVO, sa mogućnošću jednovremenog dejstva na više ciljeva i više tipova ciljeva, koji dolaze iz različitih pravaca, na različitim visinama, u značajnoj meri koristeći sistem “ispali i zaboravi” uz aktivnost višenamenskog radara u srednjem delu leta radi postizanja odgovarajućeg (maksimalnog) dometa.
Sinhroni rad 2 višenamenska radara tako da jedan vrši funkciju osmatranja i otkrivanja ciljeva, a drugi vrši praćenje ciljeva i formiranje i slanje komandi upravljanja na srednjem delu leta raketa biće svakako, iako samo jedna od opcija, najzastupljeniji način rada, jer omogućava praćenje i dejstvo na ciljeve, uz zadržavanje potpune svesnosti o situaciji u vazdušnom prostoru. Postojanje raketa kratkog dometa i to čak 32 rakete u jednom lansirnom oruđu, omogućavaju brzo dejstvo u samoodbrani i to na veliki broj ciljeva, u zavisnosti od veštine operatora, možda i veće nego propisane.
Na kraju, smatram da bi, u cilju iskorištenja punog kapaciteta sistema, svakako trebalo koristiti radar 97L6E kao osmatračku radarsku stanicu (ranog otkrivanja) jer ona značajno pomaže u pravovremenom otkrivanju ciljeva, trasa ciljeva i predaju podataka ka Komandnoj stanici 50K6E, pogotovo kada se ima u vidu borba protiv balističkih ciljeva koji se moraju uočiti na većim visinama da bi reakcija sistema bila pravovremena.
Zamena radara “običnim” osmatračkim radarom je moguća, kao što vidimo, ali bi smanjila mogućnosti sistema.
Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista. Zoran je koautor knjige „Nebeski štit sa zemlje – Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat“ i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku. Njegovu knjigu možete naručiti putem mejla: zoran_vukosavljevic@yahoo.com
Nidza
Da li bi ovaj sistem bio bolje rešenje za Vojsku Srbije od kineskog FK3, ukoliko izuzmemo političku konotaciju vezanu za nabavku ovih sistema?
Kako vidim, sistemi imaju slične karakteristike.
ns posmatrac
FK3 nije ni do kolena po mogucnostima S350.
S-350 objedinjuje nekoliko RS u jedno. Sistem malog dometa (15/8km) i velikog dometa (120/25km) protivbalistickog RS.
Tu je mogucnost jednovremenog gadjanja 32 cilja.
Velika brzina gadjanja jer cim rakete zahvate ciljeve svojim glavama za samonavodjenje moguce je zapoceti novi ciklus gadjanja.
Rakete imaju aktivno radarsko samonavodjenje u korekciju.
Automatizacija procesa gadjanja.
Naravno i cena prati te mogucnosti S350
Boban
Ns posmatrac
S350 je svakako bolji sistem, ali za cenu jedne baterije, uzimas ceo divizion FK3. I jedna po meni bitna stvar. osmatracki radar na FK3 ima domet 250 km, nisanski , ako se ne varam 180 km, i moze pratiti sporoletece i lebdece ciljeve kao sto su BL i dronovi, sto ipak S350 ne moze. Zakljucak S350 je bolji sistem, skuplji, ali za nas za pocetak i FK3 je dobar.
TT
Ukoliko se uzme u obzir koliko sistema fk-3 moze da se nabavi za jedan S-350 onda je fk-3 bolji sistem. Ako zanemarimo cenu onda je S-350 naravno bolji ..
Zoran Vukosavljević
@boban
@TT
Znate kako…ne znaju se tačni podaci, ali prema podacima iz „uobičajenih“ izvora koje većina kolumnista i autora vojne tematike koristi, jedna vatrena jedinica FK-3 bi mogla biti duplo jeftinija (ili malko više) od jedne vatrene jedinice S-350E.
Ipak, ako znamo da S-350E ima 2 višenamenska radara u svom sastavu i da dejstvuje na 16 aerodinamičkih ciljeva jednovremeno, a jedna vatrena jedinica FK-3 na 6 ciljeva, cenovno su praktično gotovo izjednačeni.
Dragan Peric
Jedina zvanicna informacija za FK3 je dosla od predsednika drzave prosle godine, da FK3 nije kupljen ali da se razmisljalo. Tako da su ovo oko FK3 sve naklapanja.
Radivoje Jovićević
Nemaju. Ovo je sistem za zaštitu FK3 i S 300, 400 i 500.
Aleksa
@Dragan Perić
Druga (i daleko značajnija) zvanična informacija je godišnji izveštaj o poslovanju Jugoimporta, među kojima stoji da je ugovorena nabavka sistema FK-3
aleksandar
Pa normalno da nismo u mogućnosti da kupimo baš ovaj sistem ili nove avione zato što smo bacili pare na šest sezona premijer lige. 600 miliona ojra. Srbija se brani sa arena sportom.
Yoda
@Boban
Ako S-350E ne može otkriti i pratiti/napadati sporoleteće i lebdeće dronove i sl. – onda je poprilično obesmišljen jer baš BPL i sl. predstavljaju sredstva koja će se u budućnosti – počev od N. Karabaha – maximalno koristiti…
Ne znam koliko je izvodljivo, ali sigurno jeste i samo je pitanje para i vremena, kombinovati segmente različitih pvo sistema (radari, lanseri, kom. vozila itd.) i napakovati sistem koji bi detektovao sve pretnje i reagovao na njih različitim sredstvima.
S-350 je pokušaj u tom pravcu, ali oko je slep za BPL i sl…
Ako treba za svaku pojedinu vrstu pretnji praviti/nabaviti za to specijalizovan sistem, pa i sisteme koji će štititi druge sisteme – mnogo to poskupljuje već paprenu priču sa upitnom efikasnošću…
Bob
Yoda
Ovaj sistem i nije namenjen za otkrivanje i gadjanje BL i Dronova. Zato postoje drugi manji sistemi. Neisplativo je da sa raketom od 500000 dolara gadjati dron od nekoliko desetina hiljada dolara.
Yoda
@Bob
Pa da, idealno je to za ogromnu zemlju poput Rusije koja je razvila proizvodnju niza specijalizovanih sredstava, a naročito za njihovu prodaju…
Koliko raketa za dejstvo protiv ciljeva na zemlji (pa i pvo) može poneti 1 savremeni avion i sa koje daljine ih može tući, a koliko 1 lanser BUK-a, S-300/350/400/500…
Nije li funkcionalnije (i jeftinije) imati sistem koji detektuje, prati i napada sve vrste meta preko različitih lansera u svom sastavu – a usput sposoban i da štiti samog sebe…
Čemu S-350 ako mu npr. Bajraktar ili sl. skine zaštitu Pancira, a razotkrije ih prethodnim raketnim napadom ili šta i kako već, pa se nadovežu i avioni sa još raketa…
Laički, naizgled je mnogo više mogućih opcija na strani spremnog napadača nego jednako spremnog višeslojnog branioca – ne računajući Ruse koji imaju toga ko pleve sa neredukovanom exportnom verzijom…
МилеНС
Питање за све рачунџије типа „колико се може узети фк-3 за један с-350е па им је фк-3 због тога бољи (???)“ јел знате ви да један СЛО система с-350 на камиону БАЗ има 12 (словима: дванаест!!!) ракета уперених у небо за чега су бројчано потребна три СЛО система фк-3 ?!? То нисте урачунали зар не ?!
Nebitan Lik
Znači za borbu sa dronovima topovi i drugi raketni sistemi.
Mene interesuje zašto niko nije probao da od ak 230 (mornaričkog pvo topa) napravi kopneni pvo top. rheinmetall poprilično agresivno reklamira svoje 35mm pvo topove .
Boža M
Kažu neki, da na brod staje mnogo više municije nego na kopnena sredstva. I da je to razlog što se ti mornarički topovi sa ogromnom kadencom gađanja ne koriste na kopnenim sredstvima.
Ja lično mislim da u veliki kamion može da stane dosta municije, tako da možda ima još neki razlog.
Moje mišljenje je da gomila zrna koja pada po zemlji povećava opseg kolateralne štete. Na moru to nije problem, ali iznad grada jeste. Mada, možda i nisam u pravu.
Stojko
Hladjen vodom, veliki i tezak,prevazidjen i zamenjen sa ak-630.
Verovatno su neki od razloga.
Nebitan Lik
@Boža M
Kadenca je 1000 metaka ne znam koliko je na Panciru ali ne vjerujem da je mnogo manje. Postoji neki odnos između kadence i šanse da pogodiš cilj u vazduhu, što se tiče kolateralne štete to se rješava mehanizmom za samouništenje granate.
@stojko
top skupa sa postoljem za brod nije teži od 2 tone. KO je stajao pored njega zna da je postolje dosta veliko,
Rheinmetall 35mm
https://www.youtube.com/watch?v=BgdWNryUhr0
Yrraf
Šteta je što su u eksportnoj verziji izbacili ona tri pelengatora za pasivnu detekciju i što nema rakete 9M96E.
Čini mi se da bi se sa 9M96E sistem rentabilnije koristio (da se ne troši 9M96E2 za ciljeve koji su u dometu do 60km). E sad, možda je u pitanju trgovačka taktika, da se ne uleti u tržišnu nišu BUK-M3. Svakako je i ovako popriličan multi-praktik i po pitanju dometa i vrste cilja i praktično sam sistem već daje obrise slojevitog PVO, a u kombinaciji sa nekim od sistema nižeg i višeg ranga pravi stvarno ozbiljan A2AD štit. Definitivno dobro rešenje.
Vladimir
Cena?
Feline the Cat
Borbu sa dronovima najefikasnije vode sistemi za ometanje (EW/EC) – sadašnji prosti (navođeni radio ili satelitskim linkom) bez ozbiljne navigacione opreme se najlakše uništavaju ometanjem satelitske navigacije i radio veze do komandne stanice). 1RL257 – Krasuha (Beladona kod nas) se kupuje baš za prevenciju jeftinih trikova ;)
Za ozbiljnije i veće dronove je nužan ozbiljan uvezan višeslojni PVO sistem kao i radari velikog dometa.
U ratovima do sada su dronovi uspešno korišćeni samo u otsustvu ozbiljne PVO.
Uspeh Bajraktar TB2 u blizini ruskih avio-baza je oko nule, a gubici oko 100%: u ratu u Karabahu Azerbejdžan je izgubio više izraelskih i turskih dronova prilikom špijunskih letova oko ruske avio-baze u Jermeniji nego od kompletno dezorganizovanog PVO Karabaha:
Prava pravcata seoska straža pojačana rezervistima – operatori na kojem PVO sistemu iz doba SSSR “rukuje” Pancirom dobijenim iz Jermenije (poklonjen Jermeniji pre toga). Pošto im je dežurstvo izgleda dosadilo Pancir se stražarno sprovodi u garažu – posada ide okolo pešice, šofer je dosta, radar ne radi, kog to i zanima, i naravno, verovatno Turci na radu u Azerbejdžanu – operatori Bajraktara, ne propuštaju priliku…. Stvar je lepo dokumentovana i propraćena i videom finog kvaliteta.
Dakle, za borbu sa dronovima (avijaciju i krstareće rakete da ne pominjem, treba i video nadzor nad operaterima, da se ne bi išlo u šetnju, skoknulo do kuće, i sl, naročito u slučaju podužeg sukoba niskog intenziteta…
igor®
Ne uklapaju se baš podaci o dometima otkrivanja. Ako 13m² otkriva na 140km 0.4m² bi trebalo da otkriva na 58km. Bespilotnu letelicu otkriva na 80km a glavu rakete istog odraza na 45km?
Feline the Cat
Ne bih se kladio uopšte da je išta što se da naći na internetu, a u jednoj istoj rečenici sadrži jedinicu za površinu (kvadratni metar) i radar tačno: niti se navodi talasna dužina na kojoj radar radi, niti brzina cilja, niti pozadina, niti koliko ta pozadina reflektuje radio talase, da li ima ogromnih razlika u koeficijentu refleksije pozadine i sl:
Savremeni Dopler radar bitno bolje detektuje veće promene u frekvenciji i fazi nastale odbijanjem od relativno brzog malog objekta koji se kreće visoko (nebo je pozadina) nego neo uporedivo većeg objekta koji prosto mili a pozadina je neravna i ima mase reflektovanih radio talasa – pa još ako je površina i neravna i relativno brzo promenjiva (uzburkano more npr). U prvom slučaju filtriranje je veoma jednostavno, a detekcija (pa i odteđivanje svih parametara potrebnih za dejstvo PVO relativno laka).
Ono što čini stelt avione opasnim nije samo slab radarski odraz, nego što je radarski odraz dovoljno slab da pristojno elektronsko ometanje omogućava da se lako izgubi u pravom moru lažnih odraza i šumova…
Radivoje Jovićević
Nemaju. Ovo je sistem za zaštitu FK3 i S 300, 400 i 500.