Ovih dana se u Vazduhoplovnom zavodu “Moma Stanojlović“ završava remont aviona TG-4, tegljača vazdušne mete, (23601) koji je dobio novu zanimljivu šemu farbanja.
Avionom je već izvršeno nekoliko probnih letova a ove nedelje bi prvi put trebao da poleti u novoj odori.
Navodno bi zvanično predstavljanje aviona trebalo da se dogodi na Otvorenom danu na Batajnici 24. maja.
Rešenja farbanja aviona u ulozi tegljača u svetu su uglavnom slična a zbog potrebe što lakšeg uočavanja aviona na nebu. U šemi dominira narandžasta boja (RAL2009, Safety orange) za koju se zna da daje najbolji kontrast sa bilo kojom bojom neba. Bela boja sa gornje je tu da bi se ostvario kontrast sa zemljom, gledajući odozgo a crne trake na narandžastoj površini su aplicirane da bi se, gledajući odozdo ostvario kontrast sa nebom.
Interesantno je da avion na repu ima natpis „Vazduhoplovne Snage Srbije“ na engleskom „Serbian Air Force“ što je najverovatnije urađeno sa namerom da se avion u nekom trenutku ponudi i susednim državama zainteresovanim za iznajmljivanje usluge vuče vazdušne mete.
Razlike u karakteristikama G-4 i TG-4
N-62T, konkretno avioni produžene partije prototipova (avioni ev. broja 23601-606), imaju dosta razlika u odnosu na serijske avione G-4. Prva vidljiva i osnovna razlika je fiksni horizontalni stabilizator sa kormilom visine. Hidraulika aviona je drugačije rešena, avion ima desni, spoljni retrovizor za kontakt sa metom prilikom izvlačenja i uvlačenja, sa zadnje desne strane ugrađena je tzv. “puška“ koja ima zadatak da drži metu uvučenom. Tu je zatim drugačije bravljenje kabinskog prostora, drugačiji raspored instrumenata u kabinama, u zadnjoj kabini nema palice za upravljanje (jedan primerak je imao i to 23604), na instrument tabli zadnje kabine nalaze se instrumenti za upravljanje metom, drugačiji oblik mlaznika i kućišta kočećeg padobrana. Takođe, posadu aviona čine pilot u prvoj kabini i letač mehaničar-operater mete u zadnjoj kabini a brzina poletanja i sletanja je drugačija u odnosu na serijske avione.
Sistem vučene mete
Avion nosi vučenu metu tipa UVM-82 čije se kućište montira na podtrupni nosač.
Veoma je zanimljiv opis rada sistema vučne mete: u žutom kućištu ispod trupa se nalazi sva potrebna mehanika i elektronika vezana za izvlačenje i uvlačenje mete. Uređaj dobija pogon od propelera na prednjoj strani koji pokreće strujanje vazduha. U samom kućistu postoji sistem prenosa obrtnog momenta, a krajni cilj je pravilno odmotavanje i namotavanje sajle za čiji je drugi kraj postavljena crvena meta.
U pitanju je približno 2 km specijalne sajle kroz koju prolazi kabal za kontakt sa mikrofonom na meti. Mikrofon se nalazi na samom sastavu mete i sajle. Mikrofon pravi magnetno polje oko mete i beleži svako narušavanje polja. Magnetno polje može narušiti samo nesto što je prošlo blizu mikrofona (negde 3 do 4 metra) u ovom slučaju ispaljeno zrno/granata. Mikrofon koji beleži pogotke nije vidljiv golim okom sa zemlje i upravo zato postoji ta crvena meta tj. da bi onaj ko nišani imao orjentir prilikom gađanja.
Svako narušavanje magnetnog polja mikrofon šalje preko kabla u sajli do posebne radio stanice AS-100 u avionu (koju nemaju serijski avioni), a stanica emituje signal drugoj stanici koja se nalazi na zemlji u jedinici koja gađa. Samim tim je omogućeno direktno kontrolisanje da li je cilj bio pogođen ili ne. Dužina izvlačenja mete tj. daljina od aviona od mete može biti od 800 do 1600 metara. Avion dolazi na poligon iz različitih pravaca, različite brzine i visine. Prvo preko poligona preleće avion a neposredno iza njega proleće meta koja se gađa.
Vazduhoplovstvo i Protivvazduhoplovna odbrana Vojske Srbije raspolaže sa 23 školsko-borbena aviona Soko G-4 “Supergaleb“ (vojna oznaka N-62). Nalaze se u sastavu 252. školsko-trenažne avijacijske eskadrile “Kurjaci sa Ušća“, 204. vazduhoplovne brigade na aerodromu Batajnica. Manji broj aviona ustupljen je kao ispomoć 241. lovačko-bombarderskoj avijacijskoj eskadrili “Tigrovi“, 98. vazduhoplovne brigade na aerodromu Lađevci.
Koriste se za sve segmente obuke pilota na mlaznom avionu, zatim za trenažu a u slučaju rata kao laki jurišnik za neposrednu podršku trupama na zemlji. Dva aviona su u verziji N-62T, tegljača meta koji lete za potrebe obuke i usavršavanja pripadnika Protivvazduhoplovne odbrane. Jedan od njih predstavlja drugi prototip aviona G-4 ev. broja 23005 koji nije operativan a drugi avion je primerak 23601, prvi od 6 aviona produžene partije prototipova aviona G-4 (uzor prvi prototip G-4 23004) koji su kasnije modifikovani u tegljače meta.
Jovica
Hvala na interesantnom tekstu i podacima. Samo, pitanje je koliko su ovakvi sistemi uopšte više interesantni – PVO u svetu sve više čine raketni sistemi a sve manje LPAA. A i oni artiljerijski sitemi koji su ostali mahom su automatizovani sa računarskim navođenjem na metu koju detektuju senzori i velikom gustinom paljbe . Tu se kalibracija sistema vrši na drugačiji način a i bojeva gađanja su različita – mete koje se kreću pravolinijski podzvučnom brzinom nisu toliko ineteresantne s obzirom na namenu tih artiljerijskih sistema .
Insajder
Vicna Meta UVM-82 je bila razvijena u remontnom zavodu Zmaj u Novoj Gorici. U trenutku kada je bila ugragena na G4 vec je bila zastarela, ali se odustalo od novog razvoja jer je postojalo vise meta koje nisu imale na sta da se ugrade, tako da je to bio ondasnji kompromis. Danasnji kompromis je u stvari vezan za pare koje treba investirati u razvoj (nadaj boze kupovinu u inostravstvu). Ja bih ipak pohvalio poentu ovog renoviranja sa uocljivim bojama, jer je uvek prisutna opasnost da artiljerija pobrka aviom i metu.