[PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Ministarstvo odbrane i dalje analizira kiparske jurišne helikoptere Mi-35P, ovaj tip helikoptera će sigurno dodatno biti nabavljen do nivoa eskadrile

15. okt 2021

[PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Srbija nabavlja još Erbasovih H145M helikoptera, svi se dižu na HForce 3 nivo, potvrđena nabavka transportnih aviona, ulazi se u viši nivo industrijske saradnje

15. okt 2021

U Srbiji u toku srpsko-ruska PVO vežbe “Slovenski štit 2021“

13. okt 2021

Počela zajednička srpsko-ruska letno-taktička vežba BARS-2021: Prvo učestvovanje za helikoptere Mi-35M

12. okt 2021

[PARTNER 2021] Rosoboroneksport: Evo nas konačno u Beogradu. Hajde da kupite i nešto novo?

12. okt 2021

[PARTNER 2021] Leonardo: Došli smo prvi put da ponudimo Spartan; Stefanović: Uzimamo C-295

12. okt 2021

Makedonija u plamenu: kako su Srbija, Rumunija i Crna Gora pomogle u spasavanju male balkanske države

11. okt 2021

Sajam naoružanja ASDA 2021: Francuzi tajnoviti o Rafaleu, Amerikanci pripremili Black Hawk

8. okt 2021

Erbas: Na Partneru 2021 promovisaćemo H145M, Karakal, C295 i putnički A220

8. okt 2021

[EKSKLUZIVNO] Federacija Bosne i Hercegovine kupuje 2 protivpožarna aviona AT-802A Fire Boss i dva Belova helikoptera

7. okt 2021

[NAJAVA] Sajam naoružanja i vojne opreme Partner 2021 počinje u ponedeljak

6. okt 2021

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo dobija Helikoptersku jedinicu

4. okt 2021

Češka nabavila izraelske raketne sisteme PVO Spyder

1. okt 2021

RV i PVO nastavlja sa remontom tehnike u “Orlu“ i “Kosmosu“ iz Republike Srpske

30. sep 2021

Indija postaje najveći korisnik Erbasovog vojnog transportera: Potpisan ugovor za nabavku 56 aviona C295

29. sep 2021

Viking – izvozna verzija PVO sistema Buk-M3

24. sep 2021

Ekapija: Na vojnom aerodromu u Batajnici gradiće se hangari za smeštaj aviona MiG-29

22. sep 2021

Aleksandar Radić za Air Forces Monthly o RV i PVO Vojske Srbije: Najzanimljiviji detalji o trenutnom stanju, mogućim nabavkama i modernizaciji

20. sep 2021

CH-95: Još jedna izviđačko-borbena bespilotna letelica za Vojsku Srbije

17. sep 2021

[ANALIZA] Ako Srbija zaista kupi Pancir S1M: Sva unapređenja u odnosu na verziju sistema koju već imamo

16. sep 2021
[INTERVJU] Istraživač Branimir Gajić: Tito nije imao moć da naruči strateško bombardovanje Beograda, to je izmišljotina antikomunističke propagande
"Ne znam zašto bi neko pisao ćirilicom “Srećan Uskrs” na bombi koja treba da padne na rumunski grad." / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six

[INTERVJU] Istraživač Branimir Gajić: Tito nije imao moć da naruči strateško bombardovanje Beograda, to je izmišljotina antikomunističke propagande

– Vratio sam se kući pored Narodne biblioteke i cela zgrada bila je već u moru od plamena, a on je počeo da hvata uveliko i susednu zgradu, zadužbinu Nićifora Dučića, na Kosančićevom vencu br. 14. Video sam da Narodnoj biblioteci nema spasa, ali sam se nadao da su stvari od vrednosti odnete na sigurno mesto. Sutradan, dakle 7. aprila, gorela je Narodna biblioteka celog dana, ali se požar dalje širio. Izgorela je zgrada na Kosančićevom vencu br. 14, a požar je zahvatio i zgradu br. 16, kao i susednu zgradu u Srebreničkoj ulici. Gar od hartije, kao i pojedine polusagorele listove nosio je vetar daleko i cela okolina bila je preplavljena pepelom.

U ponedeljak popodne vetar se polako stišavao. Pomogao sam sa svojim sinom jednom starom učitelju i njegovoj gospođi da spasu svoje stvari iz partera zgrade br. 16 i video sam da je u Narodnoj biblioteci još uvek besneo jak požar i ogromna vatra, koja se sva sručila u podrum, pošto su međusobne konstrukcije pregorele. Narodna biblioteka je gorela još u utorak i sredu. Vetar je potpuno prestao i vatra se dalje nije širila, ali Narodne biblioteke više nije bilo. – rekao je tadašnji stanovnik Kosančićevog venca inženjer Sava Veličković u svedočenju objavljenom u Godišnjaku grada Beograda 2004. godine.

Ostaci Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu; maj 2017. / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six

Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu pogođena je jednim zapaljivim punjenjem (štapićem) 6. aprila 1941. godine. Kako je zgrada bila zaključana, a osoblja nije bilo, zapaljivi štapić tinjao je na krovu od tri časa popodne dok se nije razbuktao u požar oko osam časova uveče. Građane koji su primetili dim, a kasnije i vatru, na ulazu u biblioteku zadržale su rešetke, te je svaki pokušaj da lično ugase požar bio onemogućen. Ipak, nekoliko zapaljivih projektila koji su pali po Kosančićevom vencu na okolne zgrade, ulicu i u dvorište Patrijaršije i muzeja Srpske pravoslavne crkve, građani su brzo ugasili i sprečili dalje nanošenje štete.

Međutim, uništenje u godinama rata nije bilo samo materijalno, priča istraživač Branimir Gajić. Rezultat tih bombardovanja jeste i jedna velika žrtva srpske istorije koja je već tada pogrešno pisana, a danas se u istom maniru i tumači. Tog aprilskog dana na Kosančićevom vencu istinita priča ostala je zajedno sa bibliotečkom građom zabravljena rešetkama i u pepelu. Iako se uzroci i namere uništenja biblioteke danas tumače kroz prizmu prošlosti, Branimir Gajić priča nam jednu sasvim drugačiju priču:

– Mete tih zapaljivih bombi 6. aprila bile su vojne barake na donjem gradu Kalemegdana. Ono što se danas ne zna jeste da je cela donja polovina Kalemegdana pre Drugog svetskog rata bila vojna zona gde civilima nije bio dopušten pristup. Crkve Ružica i Sveta Petka bile su poslednje tačke do koje su civili mogli da dođu. Taj deo je kao vojna zona čuvao magacine artiljerijskog i protivavionskog oružja, kasarne, vojsku, municiju i rezervne delove, a samim tim smatrao se metom broj jedan u nemačkim ratnim planovima za bombardovanje Beograda. –

“Jedina civilna oblast koja je sa svesnom namerom gađana da izazove civilne žrtve jeste jevrejska četvrt na donjem Dorćolu.” / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six

Međutim, nisu gađane samo vojne mete. Šta je još bilo na nišanu prema nemačkim ratnim planovima?

To bombardovanje jeste bilo terorističko i jeste imalo za cilj da kazni Beograd, ali su Nemci i u tom kažnjavanju imali vrlo precizan plan koje mete će tog dana gađati i koje su to oblasti Beograda koje treba da budu uništene. To su bili vojni efektivi jugoslovenske vojske, kao i tadašnji politički ciljevi. Jedina civilna oblast koja je sa svesnom namerom gađana da izazove civilne žrtve jeste jevrejska četvrt na donjem Dorćolu. Pre nekoliko godina je iz jedne ruševine u tom delu grada izvađena avionska bomba, najveća koju je Luftvafe imala tada u svom arsenalu, što pokazuje da su oni taj kvart gađali i zapaljivim i razornim bombama.

Ipak, smatra se da postoji i drugi deo grada koji je gađan sa namerom. Da li je Kosančićev venac zaista bio ciljana meta?

Kosančićev venac nije bio meta bombarderskog napada. Onaj ko iole poznaje tehnologiju bombardovanja u Drugom svetskom ratu, posebno kasetnim projektilima, zna da su to kontejneri koji se otvore na velikoj visini iz kojih se zatim izbace zapaljiva punjenja. Njih su u kontejnerima nosili bombarderi Junkers 88, a svaka letelica mogla je da ponese po dva kontejnera u koji je pojedinačno pakovano do 600 projektila brentbombe B10 i dužine oko 50 santimetara. Punjenja su nakon izbacivanja sa izvesne visine padala na zemlju. Vetar, strujanje vazduha ili turbulencije od drugih aviona tog dana razbacali su jedan deo tih projektila i na Kosančićev venac. U svakom slučaju, primarni cilj bio je donji Kalemegdan. S obzirom na to da je iz jednog aviona izručeno 1200 zapaljivih štapića, od kojih je jedan pao na biblioteku, a sedam ili osam po Kosančićevom vencu, jasno je da tu nije bilo nikakve namere. Takođe, tu se nije nalazio nijedan vojni ili politički cilj, a da su hteli da ga unište bacili bi razorne bombe od 600 kilograma pri čemu bi četiri takve bile dovoljne da nestane čitav Kosančićev venac.

Narodna biblioteka Srbije (levo) na Kosančićevom vencu, nekoliko meseci pre bombardovanja 6. aprila 1941. godine / Izvor: Branimir Gajić

Stoga, ni Narodna biblioteka nije bila namerno gađana?

Da je ta biblioteka bila cilj ona ne bi bila pogođena tako da jedan štapić padne u tri sata popodne i onda tinja uveče do osam, dok se ne razbukta u veliki požar, a da građani ne mogu da uđu jer su vrata zaključana. Ona je pogođena sasvim slučajno i stradala je kao rezultat tragičnih okolnosti, a ukoliko izuzmemo ljudske žrtve, uništenje njene građe najveća je šteta koju je Beograd pretrpeo tog dana. Dakle, da je zaista bila na meti bila bi pogođena velikom zapaljivom bombom od 250 kilograma koju je Luftvafe imala u svom arsenalu. Bombarderi Junkers 88, odnosno zloglasne Štuke, bili su dovoljno precizni i mogli su da je spuste u sred biblioteke da su hteli da je razore.

Ima li onda istine u mišljenju da iza bombadovanja biblioteke stoji želja da se uništi srpsko kulturno nasleđe?

Moj utisak je da se tom pričom održava u životu jedan mit o nama kao narodu nad kojima su svi drugi vršili razne vrste genocida, a da smo mi u čitavoj toj priči bili samo žrtve i ništa drugo. Sa posebnim žaljenjem i ogorčenjem pratim ponovno rađanje mita o uništenom DNK srpske kulture i o tome da je Hitler lično naredio da se ta biblioteka uništi, što apsolutno nije tačno. Razni se pseudoistoričari pozivaju na saslušanja generala Luftvafe Aleksandra Lera koji je komandovao bombardovanjem Beograda, gde on navodno govori da je biblioteka bila primarni cilj gađanja. Takva rečenica u zapisniku ne postoji. Požar je bio splet loših okolnosti, zle sreće i potpune neorganizovanosti ključnih aktera jugoslovenskog društva pre rata – ministra koji je trebalo da izvrši  evakuaciju, direktora biblioteke, onih čija je obaveza bila da sprovedu sve to pre bombardovanja i jednog opšteg nemara i nojevskog zabijanja glave u pesak pred činjenicom da smo mi akcijom 27. marta izazvali gnev najvećeg zločinca 20. veka Adolfa Hitlera.

Ulazak Nemaca u Beograd, Terazije, 13. april 1941. / Izvor: Branimir Gajić

Spomenuli ste da su nakon tih događaja nacistički okupatori osnovali Komisiju za utvrđivanje uzroka sudbine Narodne biblitoteke. Kakva su bila njena konačna saznanja?

Mi uvek možemo i treba da imamo rezervu prema nacističkim motivima, ali oni su osnovali Komisiju čak i pre formiranja Nedićeve vlade. To je bila previše značajna tema, jer su uništenjem biblioteke i oni izgubili mnogo. Postojala je gomila arhivske građe u Srbiji koja je Nemce zanimala, što se i vidi po njihovom dolasku u Beograd kada su ušli u Vojni muzej na Kalemegdanu i tražili sve što je u vezi za sarajevskim atentatom. Komisiju su osnovali kako bi utvrdili šta se zaista dogodilo, jer su znali da njihovi avioni nisu namerno bombardovali biblioteku. Sproveli su istragu i došli su do apsolutno istog zaključka – da je to bila jedna tragična slučajnost i da nije bilo namere. Mi možemo da kažemo da su želeli sa sebe da skinu odgovornost i umanje krivicu, ali ja mislim da iako su tu komisiju sačinjavali kvislinzi i nemački okupatori, ne treba je apriori odbaciti. Takođe, ne treba odbaciti ni njene zaključke zato što se uklapaju u ono što je moguće već zdravorazumski i poznavanjem nekoliko faktora zaključiti.

Postojeći video snimak šestoaprilskog bombardovanja ipak ne daje doprinos tome.

Da, zato što pravi snimak tog bombardovanja ne postoji. Postoje nemačke fotografije koje su oni fotografisali iz aviona. Ja sam imao priliku da vidim u privatnim arhivama nekih ljudi ovde u Beogradu lične fotografije koje su snimljene 6. aprila, što je vrlo vredan istorijski materijal. Nažalost on nije dostupan javnosti. Video snimak koji se stalno prikazuje mešavina je nekoliko nemačkih filmova i snimaka savezničkog bombardovanja 1944. godine koje su Nemci snimali sa zemlje. To ne mora da znači da film šestoaprilskog bombardovanja ne postoji, ali on do sada nije nađen.

„Ti životi su bili unapred otpisani zato što je jedini cilj bio poraziti neprijatelja. Mi nismo bili ekskluzivni u tome, gađali su sve gradove i sve mete koje su nalazili u sastavu Trećeg rajha.“ / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six

A kada je reč o savezničkom bombardovanju 1944. godine mišljenja su često sukobljena upravo zbog nedovoljne upućenosti. Da li je moguće doći do dokumenata koji bi pomogli u rasvetljavanju tih događaja?  

Apsolutno. Sve je digitalizovano. Poslednjih godina, celokupnu arhivu u vezi sa delovanjem američke 15. vazduhoplovne armije, čiji su avioni jedini izvodili strateška bombardovanja Beograda i Srbije, danas je moguće naći. To zahteva dosta truda i rada, ali je moguće doći do nje, kao i sintetizovati te podatke u toj meri da se stvori celovita slika. Može se saznati i koliko je bombardera učestvovalo i koliko je tona bombi bačeno, kada i na koje ciljeve. Ukoliko govorimo o domaćim izvorima, njih nema zato što je domaća istoriografija ostala lenja i slepa po tom pitanju, ali ako pričamo o drugim izvorima koji su dostupni, digitalizovani i na jedan klik miša mogu biti ispred nas, njih svakako ima. Samo treba znati gde ih tražiti, kako ih razumeti i prikazati, odnosno kako izgovoriti ono što ti dokumenti govore.

Bombarder B-24 Liberator iz sastava 15. vazduhoplovne armije USAAF izručuje smrtonosni tovar nad Beogradom / Izvor: Branimir Gajić

Ratne godine koje su usledile ostavile su za sobom jedno od najkontroverznijih pitanja koje se postavlja i danas. Da li je neeksplodirana bomba sa ćiriličnim natpisom “Srećan Uskrs” samo još jedan od mitova?

Ta priča je kompletna laž Nedićeve vlade, odnosno nemačke propagande, što dokazuje vrlo jednostavna činjenica – bombarderi koji su poleteli tog jutra iz Italije nisu poleteli da gađaju Beograd. Njihova meta je bio grad Ploešti u Rumuniji, velika rafinerija nafte. Ne znam zašto bi neko pisao ćirilicom “Srećan Uskrs” na bombi koja treba da padne na rumunski grad. Ta priča je tipičan primer toga kako je funkcionisala nemačka i kvislinška propaganda, a ta propaganda ostala je u ovom narodu i dan danas. Na internetu postoji gomila originalnih dokumenata gde se vidi šta je bila primarna meta i gde su se ti bombarderi zaputili. Iako su poleteli na Ploešti tamo je bila toliko gusta oblačnost da se na zemlji ništa nije videlo, te nisu hteli da više od sto aviona baca bombe nasumično. Prilikom svake misije uvek se planiraju primarna i sekundarna meta. Dakle, mete su ucrtane po prioritetima – ukoliko glavna meta ne može da se gađa, gađaju se po nekoj hijerarhiji sekundarne mete.

Što je tada bio Beograd?

Da, on je bio važna sekundarna meta. U Beogradu se nalazilo dosta strateški bitnih stvari za vođenje rata 1944. godine. To su pre svega bile komunikacije, zatim mostovi i železnica, kao i dve veoma značajne nemačke fabrike u samom centru grada koje su pravile delove za nemačke avione, što je bio ratni proizvod najvišeg stepena. Takođe, beogradski aerodrom je bio veoma važan za ceo strateški napor na jugoistočnom frontu Evrope, koji je uključivao Grčku, Jugoslaviju i Albaniju. Nemci su imali i veliko skladište nafte na Čukarici i tu je iz vizure američkih ratnih planova svakako imalo šta da se bombarduje. Ono što je danas najbolnije u čitavoj toj priči jesu ogromne žrtve koje je to bombardovanje izazvalo.

Ipak, kažete da se očima rata na te žrtve drugačije gleda.

Veoma je važno razumeti da je u ratu potpuno nebitno koliko će biti civilnih žrtava. Ti životi su bili unapred otpisani zato što je jedini cilj bio poraziti neprijatelja. Mi nismo bili ekskluzivni u tome, gađali su sve gradove i sve mete koje su nalazili u sastavu Trećeg rajha. Prema tadašnjoj ratnoj logici dole na zemlji nisu živeli obični građani, već Nemci i nacistička ratna mašinerija koja je morala da bude uništena. Međutim, tehnika bombardovanja u to vreme bila je takva da ništa nije moglo da bude precizno pogođeno. Ne govorimo o 1999. godini kada se GPS-om i optikom bomba navodi u prozor zgrade. Stoga, izvođeni su razni zaključci, između ostalog i da je Gradsko porodilište namerno gađano, što nije tačno. Oni su u tom napadu gađali fabriku u Knez Danilovoj ulici. Međutim, kada neko na visini od 8.000 metara promaši metu dva santimetra, na zemlji je to kilometar ili dva. Dakle, onda je jasno zašto te bombe ne padaju na Knez Danilovu nego po Krunskoj, po Pašinom brdu ili po Vračaru.

Bombe napuštaju avion padajući ka Savskom mostu koji je već pogođen. Ovde se vidi i jedan mali detalj: na pisti aerodroma uočava se silueta nemačkog teškog transportnog aviona Me323 „Gigant“. Tim avionima transportovale su se trupe i ratni materijal za Grčku i iz nje, zbog čega je beogradski aerodrom imao strateško značenje za logističke napore Trećeg rajha u južnoj Evropi, jer su se tu dopunjavali gorivom zbog doleta. Aerodrom će zbog toga biti meta nekoliko narednih bombardovanja. / Izvor: Branimir Gajić

Postoji još jedno problematično mesto kada je reč o bombardovanju 1944. godine. Ko stoji iza njega?

Tu je na delu još jedna antikomunistička propaganda prema kojoj je Tito lično naređivao američkim generalima u Italiji kako će i gde njihovi bombarderi da lete i šta da gađaju. To je prema mom mišljenju najbesmislenija konstrukcija koja postoji u savremenoj istoriji. Partizani jesu imali saradnju sa savezničkim taktičkim bombarderskim snagama, ali to nisu strateška razaranja i bombardovanja o kojima sada pričamo. Bombardersku stratešku američku avijaciju, dakle četvoromotorne bombardere B-17 i B-24, nijedan partizanski komandant nije mogao da navede ni na jedan grad, osim slučaja iz Leskovca, gde je dojavljeno da se u gradu nalazi velika nemačka oklopna jedinica. Britanski oficiri za vezu sa partizanima su to odmah javili američkom štabu 15. vazduhoplovne armije. To je bio jedini primer strateškog bombardovanja, a da su partizani sa tim imali neke, doduše indirektne, veze. Međutim, ta informacija je bila pogrešna. U gradu se nije nalazila nemačka oklopna jedinica, već samo nemački vojnici.

Druga strana tog propagandnog novčića jeste stav da su bombardovanja bila simbol podrške anglo-američke strane upravo partizanskom pokretu i Titu.

To nije tačno. Partizanski pokret je odlukom konferencije u Teheranu bio priznat za savezničku silu, pa su  saveznici nekim svojim dejstvima i pomagali borbene napore na terenu. Ipak, to su radile manje snage, manji avioni sa manje bombi koji su gađali manje ciljeve. S druge strane, strateška američka avijacija se nije bavila stanjem na terenu, već je imala svoje unapred zacrtane mete i krupan strateški interes koji se ogledao u uništenju svih materijalnih vrednosti nemačke vojske. To nije imalo veze sa time ko na zemlji ratuje protiv koga, pri čemu je jedina veza sa terenom bio Leskovac, koji je dao progrešnu sliku o svemu. Ni u slučaju Leskovca partizani nisu imali moć da pozovu bombardere. Oni su samo preneli šta se nalazi u gradu, a američki generali i planeri, kojima je informacija dostavljena, u tom trenutku odlučili su da takav cilj vredi bombardovati. Da su rekli da to nije vredno bombardovanja, Leskovac ne bi bio gađan.

Možemo li onda zaključiti ko je krivac za to bombardovanje?

Niko nije kriv, jer tu ne postoji krivac. Žrtve koje su podnete, kako kod nas, tako i u regionu, jesu doprinos oslobođenju od nacizma. Ukoliko se ipak može pričati o bilo kakvim krivcima onda su to zasigurno Hitler, nacisti, Vermaht, SS, Gestapo i Nedić. Da oni nisu okupirali Beograd i Srbiju mi ne bismo bili bombardovani, jer onda za to ne bi ni postojao razlog.

Komentari

M

Аууу…запаљиве бомбе запалиле су библиотеку, а овај текст прети да запали форум! За овај податак да је запаљива бомба (и то само један штап!) тињала цело поподне на крову зграде први пут чујем и стварно је поражавајући!!!
За савезнике и Тита, мени је довољан случај Лесковац…довољно је што су сугерисали…

Odgovori
Đ

Tito nikad nije tražio od saveznika da bombarduju Srbiju, ali Draža jeste. Pročitajte. http://www.znaci.net/00002/324.htm

M

Ђокара,
и НОВЈ је слала које циљеве које би било пожељно да се бомбардују.
Као и у случају телеграма који су ишли преко Владе у Лондону, неспорно се радило о војним циљевима, који су касније проверавани.

F

…pa takva prica bas lici na Srbe…meni je ovo blize istini nego da je to uradjeno namerno. Uvek mislimo da smo vazniji nego sto jesmo a u stvari ni ono sto je ispred nosa ne mozemo da zastitimo

V

Zaista kontraverzan tekst. Posebno što je Nemački napad na Beograd bio kaznena ekspedicija. I ja prvi put čujem da jedan štapić zapalio biblioteku.

O strateškom bombardovanju 1944 se slažem i tačno je da skoro celokupna dokumentacija o dejstvima USAF postoji i da je dostupna.

Skrenuo bih pažnju na snimak iznad gde se vide odbačene bombe i avion na bežanijskom aerodromu. Pravac nailaska aviona je skoro paralelan sa rekom Savom. Ovo može biti snimak 301-e BG od 17 aprila.

Odgovori
M

Снимак није од 17. априла јер тад нису гађани мостови.

M

све, све…али Ме-323 Гигант код нас! толка птичурина…то мора да је на снимку онај црни објекат у горњем левом углу слике у близини ПСС!? чуди ме како га млади скојевци Прле и Тихи нису саботирали….

M

”Млади скојевци” су током рата имали неких 15-ак успешних диверзија po ЗНДХ/Луфтвафе аеродромима. У мају 43-е у Самобору, затим најпознатији напад на аеродром у Рајловцу августа 43е, па даље преко Куриловца, Боронгаја, Плеса, Залужана…

У Србији су партизани већ јула 41-е уништили 5 заплењених авиона у Јагодини, а затим уништили 8 авиона Ме-109 који су фебруара 44-те принудно слетели на слетиште Равне, а затим јуна 44-те у Лесковцу су уништили још 3 авиона (вероватно прикупљени оштећени авиони). Због свега тога су битнији аеродроми као Земун били добро чувани.

Није да није било диверзија, а неке су биле и по резултатима и по извођењу спектакуларне.

I

A ko kaze da nisu? Prema nekim podacima, sipali su secer u gorivo i jedan je prilikom poletanja pao kod Borce. drugi izvori tvrde da su ga zaskocili Lajtninzi i oborili.

M

Није Ме-323 Гигант, облик крила неодговара.

V

Milose imas snimak plota palih bombi 301-e grupe 17 aprila. Možda i nisu gađali mostove, ali bombe su pale oko njih.

https://theremustbejustice.files.wordpress.com/2017/04/2a4o678.jpg?w=594

Ovo nije aktuelni snimak bombardovanja 17 aprila vec samo su na tom snimku radi analize obelezena mesta snimljenih eksplozija tokom naleta 301-e Grupe USAF.

M

@Vladimir,
то је дејство по ранжирној станици. По шеми пада бомби се види да су авиони летели управно на пругу, док се на фотографији у тексту види други прилазни смер, управно на мост.
По мостовима у Београду је почетком септембра деловала 2, 97, 99, 301, 463, 483. бомбардерска група са Б-17, затим 451, 454, 459, 484 бомбардерска група са Б-24, а то вероватно и није цео списак.

1

@Vladimir

USAF je nastao tek 1949. godine, pre njega je bio USAAF(United States Army Air Force)

V

126, samo nam još fali da uvedemo pune oznake svih jedinica. I ovako se ovde stvara konfuzija ko, sta, kako.

USAF je danas opšte poznato ima za Vazduhoplovne Oružane Snage USA. Inače si u pravu sa terminologijom i hronologijom.

Ako,je jedino to pogresno napisano zadovoljan sam.

I

Samo jedna ispravka, Rajlovac nisu napali mladi SKOJevci, u smislu ilegalaca, nego partizanske jedinice koje su vec a i nakon toga ucestvovale u borbama.

P

@Mrgud
Kada bi ste pažljivije čitali, uočili bi da su partizani i saveznička misija (Ficroj Meklin i dr.) „samo preneli šta se nalazi u gradu, a američki generali i planeri, kojima je informacija dostavljena, u tom trenutku odlučili su da takav cilj vredi bombardovati. Da su rekli da to nije vredno bombardovanja, Leskovac ne bi bio gađan.“ Nema govora o nekom sugerisanju, navođenju … Verujem autoru članka.

Odgovori
M

@Peca
За мене лично, „пренети“ или „сугерисати“, је само одабир речи, чисто правописне природе…како год извештавали су о нечему чега нема у граду! Погинули цивила њима на душу, ако комунисти уопште исту имају… Иначе, мени лично овај текст изгледа ОК, неке ствари демистификује али….тешко то да ће да прође код неких…

D

Tako je Mrgude,verovatno su oni „sugerisali“ za još gomilu stvari,pa šta prođe…

M

Податак да је Народна Библиотека погођена само једном запаљивом бомбом није нов, у нашим медијима је писано о томе претходних година што се лако може прогуглати. У ствари то је било познато већ од 1941. године, кад је комисија истражила како је изгорела Библиотека.

Што се тиче на захтеве за бомбардовање са терена које су слале савеничке мисије или НОВЈ, њих је било 30-ак, подељених у две групе. Прва је била током десанта на Дрвар, кад је на 13 циљева, углавном непријатељске трупе, бачено скоро 800 тона бомби.
Друга група циљева гађана на захтев са терена су поново биле немачке трупе које су се повлачиле из Грчке, новембра 44-те, на 17 циљева је бачено скоро 900 тона бомби.

Лесковац није гађан по захтеву са терена, већ у склопу операције ”Ретвик”. Бомбардовани су ранжирна станица и концентрација трупа. У граду јесте било оклопних возила, један абтајлунг је био распоређен у Лесковцу, и дејствовао је по околини, а има и извештаја који наводе да су оклопна возила била у граду почетком септембра. У околини Лесковца је била савезничка мисија са Меклином, и имали су добар преглед ситуације. Они јесу слали извештаје шта се налази на терену и тражили да се дејствује по томе, али је коначна одлука да ли ће да се гађа и са којим снагама донесена у штабу 15. ААФ, на основу аерофото извиђања, и по могућству Ултре.

Разлози за непрецизност нису били како се тврди у тексту ”2цм са 8км”, јер тако уопште није функционисао Норденов нишан, већ су били далеко компликованији, почев од лета у формацији, исправности опреме, обучености посаде, услова над метом итд.

Посебно треба напоменути да је при тадашњој техници бомбардовања било неминовно да и више од половине бачених бомби заврши изван мете која је гађана. Примера ради, сматрало се да је добро гађање ако 50% бомби падне у круг од 600 метара. У случају нпр. ранжирне станице у Нишу, то је значило да ће доста бомби пасти на околне њиве, али у случају ранжирне станице у Београду, десетине тона бомби су пале на стамбене зграде, чиме су биле неминовне цивилне жртве.
Ипак, треба напоменути да савезничка логика није била да су доле били ”Немци и немачка ратна машинерије”. На окупираним територијама су гађани војни циљеви, док је у Немачкој итекако било гађано цивилно становништво.

Архивска грађа о савезничком бомбардовању Југославије је изразито обимна и није тако лако доћи до података који вам требају, а није лако ни наћи шта је битно међу хиљадама страна докумената. На интернету је доступно свега који проценат тога. Ако треба да се стекне увид у ту тему, потребно је далеко више од неколико кликова мишем.

Odgovori
P

@Miloš
Uopšte ne razumem šta hoćeš da kažeš…? Dosta zvučiš nekonzistentno i konfuzno.

M

шта је Ултра?!

V

Miloše šta je u našim medijima sve pisano suzdržao bih se da izvlačim zaključak na osnovu tih pisanija.

M

@Mrgud,
Ултра је кодно име за осовински радио саобраћај који су Британци декриптовали у Блечли Парку.

@Vladimir,
опис како је изгорела народна библиотека је одавно познат, о томе је и писано по медијима раније. И овај текст спада у писањије по медијима, и има фактографских грешака. Додуше мање од фантазирања која се могу наћи у фантазирањима по књигама и чланцима.

D

@PUX

Naravno da ne razumeš kad očigledno ne poznaješ istoriju. Toliko je prosto rečeno da ne može kraće: Osoba koja je intervjuisana je iznela podatke koji su u nauci već uveliko poznati, samo što se selektivno iznose. Znači, Leskovac nije gađan samo što je Koči tako „fijuknulo“ u glavi već s razlogom i po naređenju savezničke komande. Gajić jeste kolekcionar velikog broja fotografija, ali kad iznosi istorijske činjenice onda ih karikira – npr. ovo što je Miloš pomenuo: Nemci i ratna mašinerija. Treba li da uporedimo bombardovanje Drezdena i Beograda i Leskovca? Drezden je gađan neselektivno, ispustali su bombe gde su stigli, a u Beogradu i Leskovcu to nije bilo tako. Pored toga, Gajić isto karikira ovo oko načina nišanjenja sa 8km. Ko je bio na časovima fizike znaće da na slobodan pad tela ne utiče, ovo „2cm sa 8km“, već mnogo drugih faktora. Uzmi loptu pa gađaj njome nešto dok stojiš, dok hodaš, dok si u automobilu, dok duva vetar, sa manje udaljenosti ili sa veće, itd. Videćeš kakvi će biti rezultati i videćeš šta sve utiče na pogodak. Takođe, Miloš je lepo rekao: nije sve dostupno na internetu i na 2 klika. Ko želi da istražuje, kopa po arhivskoj dokumentaciji godinama.

@Mrgud
Ultra je kodni naziv za aktivnosti Britanaca na prikupljanju obaveštajnih saznanja iz dešifrovanih (tj. presretnutih) nemačkih poruka. Naime, Nemci su smatrali da je njihovo šifrovanje poruka najbolje i da ga niko ne može provaliti. Međutim, preračunali su se. Da skratim: Britanci „hvataju“ nemačke poruke, dešifruju ih, upoređuju sa ostalim operativnim saznanjima, potvrđuju ih ili odbacuju i na osnovu toga dejstvuju. Znači, nisu se oslanjali isključivo na jedan izvor informacija o ciljevima na zemlji.

P

@Dominion
I ti si logoreican kao i kolega koga branis, pa te je takodje tesko pratiti i jos teze razumeti.

M

@Милош
Ја сам затечен! :О За дејства „младих скојеваца“ стварно нисам знао. Упознат сам са делима НХ Фрање Клуза, Рудија Чајевца а за ова дејства први пут чујем па бих Вас молио да ме се упути у штиво. Такође упознат сам за Енигму и Блечли Парк, британски компјутер Бомба, али за Ултру такође први пут чујем и баш ме интересује, исто ако би могли да ми кажете где о томе може више да се сазна?

J

Slazem se da ima raznih propagandi ali nema vecih propagdnih masinerija od amera i komunista u tome pariraju jedni drugima apsolutno.Nedavno sam na slicnu temu ostavijo komentar koji cu sada ponoviti „kako je moguce da u toku celog ww2 na Zagreb i Sarajevo nije pala ni jedna bomba i ako su i jedan i drugi grad vrveli od nacista i ustasa“ da li je na bilo koji grad van Srbije u okviru ex Yu pala i jedna jedina bomba.Ovaj gospodin zabrinut da neko ne anatemise druga mu voljenog Tita kaze za bombe po Beogradu i Srbiji su krivi nacisti hitler i nedic OK slazem se ali u ZG si imao sve to plus ustase pa desu bombe bo njihovoj glavi!? U toku je nazalost revidiranje istorije i po kozna koji put prokazivanje srba kao krivaca za sopstvenu muku,a sve su cesce optuzbe da je srbija kriva za raspad jugoslavije,a ne Tudjman i Alija koji su za vreme tita mnogo pre Milosevica robijali zbog anti drzavnog delovanja,jer pobogu zli srbi nisu dozvolili da budu rascepkani u pokrajnama i da imaju neravnopravan polozaj u odnosu na ostale republike! A gde su bile pokrajne u ostalim republikama albanci u maked.30% stanovnistva a gde im je autonomija,gde su bile autonomije u BIH koja je bila podeljena izmedju tri naroda,gde su autonom.zbog specificnosti istre i dalmacije !? Bitno da je srbija bila zamorce u Yugi,a ta jugoslavija je bila najveca greska srpskog naroda auto-genocid,samoubistvo nacije i prva a kamoli druga cija kopilad tebaju sad da nad ubede da fasisti i ustase u hrv. I bosni nisu bili isti kao ovi kod nas pa zato nisu bombardovani.

Odgovori
B

@Joca
Sarajevo,Bosanski Brod, Zagreb, Varaždin, Slavonski Brod, Sisak, Maribor, Split, Rijeka, Zadar… bombardovani su i strateški i taktički tokom 1944/45 godine, neki čak i teže od Beograda. Morate da poznajete činjenice kada dajete ovakve javne komentare. Pozdrav!

B

Revidiras ti itekako.
Padale su bombe i po Zagrebu, Spliti, Zadru, Osjeku, Sibeniku, Sl.Brodu…..

D

U potpunosti se slazem. Dodat cu samo jednu cinjenicu ovom i svim ljubiteljima tita…nikad, ali nikad nije ni pokusao da oslobodi Jasenovac…na kraju, 1000 i nesto logorasa krece u proboj maja 45-e, od cega ih stotinjak prezivljava…toliko o tom krvoloku srpskog naroda. Svako onaj ko velica tu vlast, istinski je saucesnik u zlocinu i kap takav, treba mu suditi i presudoti.

s

Dragan.. da li si ikad bio u Jasenovcu.. logor je bio na nepristupačnom mjestu za bilko kakvu ozbiljniju diverziju.. ograničavaju ga dvije rijeke i jedan kanal.. okolo ravnica.. u blizini pruga zg-bg moguća brza intervencija i pomoć napudnutom logoru.. Sa južne strane isto tako je bila moguća brza ispomoć iz BL..
Partizani su mogli napadati samo tamo gdje je postajala mogućnost brzog povlačenja u šume i brda.. gsej ustaše i njiemci nisu imalu pristup sa tehnikom.. Jedina smjer za izlaz je Kozara..napad na logor..prelaženje rijeke Save i 10 km pješke do Kozare.. Imaš gmap pa pogledaj to kompletno područje.. malo off topic :)

D

Da ti kazem druze…ta taktika o kojoj pricas stoji do 44-e…vec te god komunisticki pokret ima divizije, korpuse, armije..pocinje ratovati frontalno, otvaraj sremski front…i sad ti mene ubjedjujes da nije mogao cak ni probati osloboditi Jasenovac??? A ratuju u okolini Zagreba, Karlovca, Plitvica itd..msm, prijatelju…za ozbiljno i bez pristrasnosti, zanosa posmayrati komunisticki pokret, dovolkno je procitati memoare Rodoljuba Colakovica. Osnovni cilj komunistickog pokreta je borba za vlast. U postizanju tog cilja, kako on kaze, glavna prepreka je „velikosrpska burzoazija“… Iz toga ti slijede masovna strijeljanja po Srbiji 44 i 45-e.

Znam samo da su te Jugoslavije najveca greska srpskog naroda i svako onaj ko poziva na neko bratstvo ili je lud ili covjek opasnih namjera

D

Sakjd..i samo jos za kraj, bio sam u Jasenovcu vise puta…trazismo ime pokojnog pradjeda, al ne nadjosmo…odvedose ga 41-e ustase, komsije muslimani, predjose ti isti muslimani 43 ili 44 u komuniste i postase ugledni drugovi u titovoj jugi…a iza pokojnog Petra osta devetoro sirocadi…zakljucak izvuci i ti i ovaj „antifasista“ istoricar..pozdrav

g

@Dragan

Pradjedova žrtva je bila uzaludna. Predak mu je netolerantan, ksenofibičan i šovinista.

A sad, pusti bar ljude da pišu o vazduhoplovnoj istoriji.

r

„Bombarderi Junkers 88, odnosno zloglasne Štuke“ koliko su mi poznati avion ju-87 je štuka, a ne ju-88 ( Schnellbomber), vjerujem da je riječ o greški prilikom pisanja, inače se radi o osnovnom neznanju povjesničara

Odgovori
e

Krivično delo je učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svetan svog dela i hteo je njegovo izvršenje ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.
Krivično delo je učinjeno iz nehata kad je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom može učinit delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i moga biti svestan te mogućnosti. Stoga bih u slučaju bacanja kasetnih bombi od strane Nemaca isključio nehat definitivno. Sa druge strane koliko god da su legitimne mete Nemci u Leskovcu, znalo se da će dosta civila poginuti, što bi kod savesnog čoveka/ljudi izazvalo razmišljanje da žrtvovanje tolikog broja civila pri tome savezničke strane zarad manje oklopne jedinice koja je od prave linije fronta udaljena stotinama kilometara nije racionalno i opravdano, tako da nema govora o nehatu, da je do greške došlo silom prilika itd. Ali to govori o časti i vojsci tadašnjih vrlih nam saveznika. Ako čak i sve to možemo dovesti pod sumnju u WWII, šta reći o NATO bombardovanju, gde su se prema tadašnjem stanju ratne tehnike i upotrebe savremenih ubojnih sredstava mogle civilne žrtve gotovo apsolutno izbeći. Samim tim broj poginulih naših civila govori da se radi o direktnom umišljaju kao i sredstva koja su korištena (kasetne bombe bačene na gradove, pijace, bolnice,stambena naselja), što NATO bombardovanju daje neminovno zločinački karakter.

Odgovori
i

Ja sam bio za vreme bombardovanja pripadnik Gardijse Brigade i nasa vozila su bila parkirana pored porodiljskog odeljenja bolnice Dragisa Misevic a mi smo se sakrivali prvo u skoli a onda u nekim podrumima solitera zajedno sa stanovnicima. A kako bi to nazvao, zlocin protiv sopstvenog naroda? Sta sam ja dozive od nasih oficira za vreme bombardovanja a nisam metak opalio, danas mislim, malo su nas i bombardovali, zasluzili smo i vise. A sa druge strane stvarno mi zao nekih klasica koji su tada poginuli. Srpska istorija je puna mitova i svako je obrce i okrece kako joj odgovara, slabo se oslanjajuci na misljenje istoricara, cinjenica, arhiva.

B

A sto bi onda za Dresden trebalo reci?
Ili Hirosima i Nagasaki?

M

Што би британски маршал авијације сер Артур Бомбардер Харис рекао за Немце: Они су посејали ветер, сада ће да жању олују!

D

@ivan
Zamisli situaciju: Terorista hvata ženu kao taoca,i stavlja joj pištolj na glavu koristeći je kao živi zid…Policajac,vojnik ga drži na nišanu puške. Jel treba on da puca,bez obzira što postoji šansa da će ubiti i ženu? Ne radi se to tako,granica se negde mora podvući. Ako me razumeš…

@Beduin
Jesi li ti stvarno uporedio tri grada zemalja protivnika koji su apsolutno legitiman cilj,sa Beogradom,glavnim gradom zemlje saveznice? Neverovatno…

i

Drezdene jesi ti razmislio prije negos sto si napisao komentar? Poredjenje ti je vrlo lose!

B

Zemlja saveznica je pod okupacijom, dakle kompromitirana

S

„Nisi navodili ali indirektno,mozda jesu“…Kao sto su i oslobodili Loznicu i druge gradove…Smesna prica smesnog lika,partizani su bili veci kvislizi od samog Nedica,price za malu decu,o tome kako se tito krio posle zlocnina pocinjenih u Srbiji u Crnoj Gori posle „pasijih polja“ je i odatle proteran kao zlocinac i ostatak je rata je proveo u Bosni ili ti NDH kod svoje brace ,ko jos moze da brani takvu jednu nebuloznu glupost kao sto su partizani komunizam i ostali olos ,komunizam =fasizam…

Odgovori
B

Za pocetak moras razluciti 2 stvari.
Nisu svi partizani bili komunisti, ali svi komunisti su se predstavljali kao partizani.
U i ta opjevana NOB ima 2 kljucna aspekta koje je poprilicno tesko razgraniti.
1. je borba protiv fasistickih okuoatora u njihovih pomagaca. Oba je neupitna.
2. je socijalisticka revolucija i borba protiv kkasnog neprijatelja.
E ova zadnja je podosta upitna.

Ali da, izmedju komunizma i fasizma stoji znak jednakosti.

N

Svaka čast običnim partizanima koji su se borili ali o njihovim vođama i članovima partije mogu reći samo najgore, jednom rečju, psihički bolesnici.

e

Poenta mog komentara je da je apsolutno neprihvatljivo ubijati civile u ratu, a nazalost skoro ovek nastradaju u najvecem broju, bez ikakvog vodjenja računa o njima.Koliko god da se vojnika sakrilo u porodilistu ipak su oni beznacajni prema znacaju beba u porodilistu.Da ne pricam da je nekolicina vojnika marginalan vojni cilj.Da i Drezden i Hirosima su stravicni zlocini. I neprijatelji moraju imati malo časti, postovanja i ljudskosti, prema suprotnoj strani te ne bombardovati ili pucati po svaku cenu na neprijatelja bez razmišljanja, dete je uvek dete ma cije je.Granica mora postojati. Ili je moje vidjenje ratovanja suvise romanticarsko?

Odgovori
B

Entuzijasto….cijenim tvoju dilemu.
Imam nesto vojna iskustva….jos vise industrijska iskustva i znam kako je lako napraviti oruzije za masovniju destrukciju….
Da sam ja taj snajperist, ili onaj koji odlucuje pucati ili ne, pucao bi bez razmjsljanja.

N

Relativno skoro je u „Zabavniku“ objavljena prica o stradanju biblioteke, i svedicenje prof.Radoslava Grujica, civeka koji je predavao na bogisloviji i bio upravnik Muzeja spc. On potvrdjuje ove navode o bombardovanju biblioteke i odgovornost pored nemaca svaljuje na apsolutno nesposobnu drzavnu i gradaku vlast,kao i na upravu muzeja.

Odgovori
M

ох како пара уши „apsolutno nesposobnu drzavnu i gradaku vlast,kao i na upravu muzeај“! бојим се да је баш тако било. И тада а и сад, да ли се нешто променило!? Рат куца на врата, гледамо како падају државе пред Немачком, Луфтвафе пали отворене градове…па евакуиши музеје и библиотеке мајку му!!!

M

@Drezden: Beograd 1944 nije glavni grad savezničke saveznice, ako si na to mislio. On je glavni grad okupirane marionete koja je saveznica Hitlera, faktički deo nemačkog Rajha, prema tome nikakve razlike između Beograda, Zagreba, Budimpešte ili Pariza nema – to su sve saveznice Rajha. Drezden je nešto sasvim drugo: nemački grad, industrijski, naseljen Nemcima. I Drezden i Hirošima su bili pokazna vežba, kao i u ne tako dalekoj prošlosti Vukovar. Možda su te pokazne vežbe bile nepotrebne, a možda i nisu (tadašnji stratezi su mislili da nisu).

Odgovori
M

Дрезден је платио данак и због нацистичке идеологије тј пропагандне машинерије. Наиме управо у Дрездену су се одигравали они грандиозни скупови нациста 30-тих година са свом оном нацистичком иконографијом, ноћним маршевима са бакљама…Управо због тога су га сравнили са земљом тј спалили!

B

Nuinberg je to bio a ne Dresden

V

Sve ovo gore napisano u komentarima je odraz nas Srba.

Nekultura, neznanje, idološko podvajanje, nepismenost, hvatanje za idole i ideologije, idolopoklonstvo, nepoznavanje osnovnih parametara i načina analiziranja i obrade dostupnih podataka, i ima toga da se nabraja celi dan.

Jednu temu koja je interesantna sa više stanovišta su komentari jednostavno upropastili i zagadili.

Odgovori
S

I ovo poredjenje komunizam=fasizam jednostavno ne stoji.Posto su te dve ideologije pokusavale od1919 do 1933 u Nemackoj da nadju svoje pristalice, medjutim nijedanput se nisu dogovorile.Nema jedne stavke na kojoj obe strane imaju iste poglede na situaciju.Cak vise puta se fizicki obracunavaju, cak nisu iste klase, jedna je radnicka klasa, druga je klasa vojne strukture koja je izgubila rat (podrzana od vise klase koju sacinjavaju vodeci industrijalci).

Odgovori
N

Komunizam i nacizam su ekstremne ideologije nastale spajanjem socijalizma sa ekstremnim i nacionalističkim idejama. Zbog toga ih treba zabraniti jer samo psihopate mogu biti sledbenici takvih izopačenih ideologija.

B

Klasni neprijatelji….
Nisi u pravu. Uzmi sve bivse komunisticke zemlje i usporedi s naci Njemackom i doci ces do zapanjujucih slucnosti.
Razlikovali su se samo u jednom, u vlasnistvu. Nacisti su se drzali nacela kapitalizma i privatnog vlasnistva dok su komunjare prodavale iluziju narodnog vlasnistva. Ukratko, narodnim masama malo vise od nista a politickoj eliti sve ostalo.

S

Nikola

Sta znaci ekstremna ideologija ? Ideologije su jedno, nacini sprovodjenja drugo.U svakoj ideologiji ako se previse vremenski pridrzavas osnovnih principa zvrsavas kao ekstremni slucaj.Zastarevaju pocetne ideje i vece su rupe za zloupotrebu istih.

Beduin

Pogledaj malo bolje istoriju komunistickih zemalja, pa se zapitaj zasto je narod prihvatio komunizam.Nemacka posle WWI koliko god ti pisao nevesto prihvata fasizam samo zbog svojih industrijskih despota plaseci se promena u radnickoj klasi, nadolazecem obliku komunizma.Da nisu udarali previse konja koji vuce, ne bi doslo do socijalizma.A onda je neko pametan nasao resenje u besplatnoj radnoj snazi, savremeni robovi (men power) t.z.v. “ekstremno resenje“.Tu ljagu sa Nemackog naroda nece obrisati jos decenijama.

Nema slicnosti, zato nikad slepi sledbenici takvih ideologija ne razumeju sustinu i zavrse kao eksteremi.

B

SF,ne brkaj pojmove. nije narod prihvatio komunizam vec je nasjeo na bajke o socijalizmu u izvedbi komunista.

S

Beduin

Nemojte biti pristrasni, nesto su cinjenice.To sto ste neinformisani ili mozda mrzite komunizam Vam ne daje za pravo da ga pogresno tumacite u istoriji.Prvo komunizam nigde nije zaziveo sa svojim prvobitnim idejama, vec su sprovedene pocetne ideje socijalizma koji je samo prelazno resenje.Svuda u gradovima se pojavljuje srednja klasa u to vreme, a jednostavno mladi naslednici vise klase prihvataju ideje (poticu jos iz stare Grcke) i sprovode nad novonastalom srednjom/nizom klasom kojoj je dosta despotizma vise klase.Naravno ideje socijalizma nemaju dobro resenje za slobodna trzista, sto je i rezultat loseg sprovodjenja slepih sledbenika koji ne znaju da sprovedu reforme, daju nove ideje. Komunizam ima evolucije kao zastarelo ideolosko resenje, ali to je duga prica.Da ste malo izucavali vise shvatili bi kako svaka ideologija koja ima brzu ekspanziju ima jednu veliku opasnost – coveka i njegove urodjene mane.

Ovako slicni Vama porede babe i zabe (sto nije strasno), ali nesto sto uzrokuje masovno pljackanje jedne nacije (nekoliko biliona tadasnjih maraka) i etnicko ubijanje naroda nije sigurno imalo ideje kapitalizama.To vase poredjenje je problematicno.

B

SF,
Lupas ko Maxim po diviziji…
Izmedju komunizma i fasizma postoji znak jednakosti.
Svaki politicki sustav koji ne trpi oporbu ne moze poluciti nista dobro.

S

Beduin

Sta pricati sa nekim ko nacizam zvace i izucava iz pogresnog ugla, takvog nemozes sigurno uputiti u istorijske cinjenice.Gospodine iz istorije mozete imati samo jedinicu, a novu koju ucite nema veze sa mozgom.Nemci su rat izgubili i naucili nesto…….

Zavrsio sam ……

V

Апропо бомбардовања Народне библиотеке, историчар и в.д. управника НБС Дејан Ристић је истраживао ту тематику, објавио књигу о томе, те у емисији Радио Београда објашњава да је током истраге Фон Лер признао намерно бомбардовање, но на суђењу мења исказ..

Од 0:47:03 до до 0:50:31 (Емисија Радио Београда: „У првих пет“)
http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/2571845/u-prvih-pet—kulturni-dogadjaj-nedelje.html

Odgovori
m

Zalosno je da su komunisti I dalje u stanju da oblikuju istoriju. Tita su pitali koje bi lokacije trebali bombardovati, a on im je dao spisak jer je navodno najbolje znao stanje na terenu. Naravno da je Zagreb imao isto bitan strateski znacaj, pa nije bombardovan, a o Splitu da I ne govorimo. Izgleda da je sav strategijski znacaj bombardovanja bio u poljoprivrednoj Srbiji, a ne u industrijski razvijenoj Sloveniji I Hrvatskoj.

Odgovori
g

Čovek vam lepo nabroji samo deo gradova u sadašnjoj Hrvatskoj koji su bombardovani (skoro svaki veći grad), ali to za vas ne znači ništa jer vi imate neku svoju „alternativnu istoriju“ koja se izgleda uči samo na internetu. Sramota i čista jedinica ne samo za neznanje istorije već pre svega nedostatak žele da bilo šta naučite.

g

I naravno da su bombardovani i Zagreb i Split i Osijek i Rijeka i Dubrovnik i Sl. Brod…no to vama ništa ne znači..vi ste zacrtali kako je to bilo bez obzira na sve.

Odgovori
M

Тако му то дође…од ’45.-те наовамо учила се нека историја. Кад не лези враже, испливавају неки нови моменти у данашње време! У главу ми се јавља она жидовска изрека: „ко не зна своју историју, дужан је да је понови!“ Тако да браћо Сораби, спремајте се…

g

Bojim se te „nove“ stare istorije koju stvaraju oni kojima je mrsko knjigu otvoriti, a misle da se znanje nalazi na internetu. Spremajte se (Sorabi) za posao, i malo manje mrsomuđenja i kvazi-mučeničkog sindroma. Over and out.

A

Možete li da pošaljete neki link za ove zapaljive klaster-bombe, jer kad ukucam naziv iz teksta imam samo jedan pogodak i to do ovog teksta?

Odgovori
I

proguglaj
german incendiary bomb ww2
i
german cluster incendiary bomb ww2
svasta ces naci

A

Uzgred, nekada sam gledao staru emisiju o bombardovanju Nisa od strane saveznika. Sagovornici su govorili kako su izbacivane eksplozivne naprave oblika „lepog penkala“ i „baterijskih lampi“. I kao, eto, ako su gadjali Nemce, zasto su bacali te eksplozivne baterijske lampe. Pominjali su i „dvotrupce“, neke modele aviona nazivali pravim imenom, pa mi deluju solidno autenticno.

Neki komentar o tome?

Odgovori
I

Poznata mi je ta prica. kazu da je kasnije utvrdjeno da su te eksplozivne naprave ostavljali sami Nemci da bi narodu ogadili saveznike.

A

Čudno mi je da sam na nekom forumu našao ovaj dokument na Bugarskom (svakako je razumljiv),
https://forum.axishistory.com/viewtopic.php?t=44157&start=105

„detski igrački plni s eksplozivi“

Ali svakako mi zvuči vrlo nepraktično da se bacaju bombe takvog tipa.

D

Auuu ala ste se raspisali,sve sami profe istoričari.Da smo dalje živeli u socijalizmu sigurno biste radili u fabrikama i proizvodili nešto na eksport.A ovako izborismo nezaposlenu demokratiju pa se dosađujetu kućama.Neki sa pomračenim umovima čitaju i potvrđuju gluposti onih što se boje povratka socijalizma jer su se skompromitovali u očima naroda.Festival želja u kupovanju vazduhoplova kao smartfona u salonu jer niti jedna marionetkova vlada nije i neće biti sposobna da je gradi samostalno.O to će već da se pobrinu velika braća. Nek vam je sa srećom svima skupa jer ja nisam zlopamtilo!

Odgovori
B

Dusane,
Koncept socijalizma u izvedbi komunista je propao.
Yuga, sssr, kuba, cehoslovacka, poljska, madjarska….
Opstao je u Kini i Vijetnamu..ali samo u tragovima jer i tamo su se preorijentirali na trzisni sistem..olitiga kapitalizam.

1

@Beduin

Nisi u pravu za Kinu da je komunizam opstao u tragovima, jer Kina i dalje koristi odredjene mehanizme tipicne za komunizam(drzavna kontrola, komandna ekonomija). Planska privreda je i dalje kicma njihovog sistema, a preorijentacija na trzisni sistem je za Kinu vise kompromis tipa „nuzno zlo“. Za zapadne zemlje je to obrnuto(drzavni intervencionizam je nuzno zlo za ideal laissez-faire).

I da ne skrecemo sa vazduhoplovnih i tema koje uticu na vazduhoplovstvo, molim vas.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Marta Lutovac Zamenica glavnog i odgovornog urednika marta.lutovac@tangosix.rs

Send this to a friend