[SEAS 2018] Završen drugi Vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope

Drugi i poslednji dan ovogodišnjeg Vazduhoplovnog samita jugoistočne Evrope zvanično je završen. Dvodnevni program posetilo je više od 700 delegata, dok je u njemu učestvovalo više od 40 panelista na 11 panela i tri keynote izlaganja.

Ispred glavne hale na izložbenom delu svoje delatnosti predstavilo je 20 kompanija, a na pojedinim štandovima bilo je moguće videti makete letelica, nova tehnološka dostignuća i projekcije u oblasti bezbednosti u vazduhoplovstvu, kao i različite vrste bespilotnih letelica.

Program drugog dana otvorilo je keynote izlaganje pomoćnika ministra odbrane Srbije Nenada Miloradovića, koji je govorio o istorijatu srpskih vazduhoplovnih snaga, za čime je usledio panel posvećen vojnom vazduhoplovstvu.

Na njemu su učestvovali Miloradović, direktor sektora odbrambenih tehnologija pri Ministarstvu odbrane general Bojan Zrnić, marketing senior menadžer u Erbas Helikoptersu Patrik le Barbenšon, potpredsednik Erbas Grupe za jugoistočnu Evropu i Izrael Cezar Sančez Lopez, vojni analitičar u „Obrisu“ Igor Tabak, kao i vojni analitičar Antonio Prlenda.

Fokus panela bili su potencijali novonaručenih Erbasovih H145M helikoptera, njihova multifunkcionalnost i fleksibilnost, kao i jačanje srpskih vojnih kapaciteta. Takođe, Zrnić je govorio o detaljima ugovora sa Erbasom, projektima koji su ugovorom predviđeni, ali i obavezama kako te kompanije, tako i Srbije.

Kao značajan deo tog ugovora istaknuta je i industrijska saradnja koja podrazumeva već spomenuto osposobljavanje „Mome Stanojlovića“ za ulogu regionalnog remontnog centra.

Tom prilikom, Tabak i Prlenda dali su detaljan uvid u trenutno stanje vojnog vazduhoplovstva u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali i kratak osvrt na pojedine buduće planove za taj sektor.

Detaljnije o ovom panelu Tango Six će pisati naredne nedelje.

Kako posluju aerodromi?

Naredni panel bio je posvećen poslovnim modelima aerodroma u regionu, kako uspešnim, tako i onim manje uspešnima. O tome su diskutovali Bojan Avramović iz RRA Jug, menadžer aerodroma Brač Tonči Peović, kao i Mihajlo Jović iz Poslovne zajednice Čačka (Čačak Business Comunity).

Peović je u uvodnom delu panela govorio detaljnije o istorijatu avio-saobraćaja, njegovim počecima, razvoju i izazovima.

– Danas je veoma je bitno govoriti o tome koliko su aerodromi prihvatljivi za investitore. Do 2035. godine uspjeh će bilježiti samo regionalni aerodromi, dakle, strategija se kreira u kontekstu prednosti koju će imati mali aerodromi. – objasnio je Peović.

Avramović je napravio kratak osvrt na trenutnu situaciju na niškom aerodromu, dok je Jović istakao da problemi pri realizaciji projekta aerodroma Morava postoje, ali da ne treba da predstavljaju kočnicu:

– Mi znamo da postoji veliki broj problema, svesni smo toga, ali da je Niš tako razmišljao ništa od ovoga što je on danas ne bi postojalo. Trenutno, grad Čačak, Kraljevo i Novi Pazar spremni su da finansiraju projekat Morave. –

Dok Morava tek treba da izgradi infrastrukturu, brački aerodrom svoju razvija. O izgradnji nove piste i njenoj isplativosti govorio je Peović, koji je naglasio da razvoj Brača nikako nije udarac na Split i dodao:

– Već intenzivno radimo na sledećoj fazi produženja piste kako bi mogao sletati B737-700 i B737-800, a sve sa ciljem da se opet prilagodimo kupcu, jer kupac je shvatio da mu je interesantno doći sa većim avionom na Brač, da on može ponuditi jeftinija sjedala i da će bolje zaradit, a ujedno i da se produži pista. –

Bezbednost aerodroma – terorizam i nove tehnologije

Treći panel po redu bio je namenjen diskusiji o izmeni regulative i merama bezbednosti na aerodromima usled skorašnjih terorističkih napada i aktuelnih sigurnosnih pretnji.

Tu temu delegatima su predstavili Predrag Đorđević iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije, generalni menadžer kompanije Nuctech na području Evrope Qiyuan Fu i  Miodrag Radulović iz kompanije Rohde & Schwarz.

U kontekstu novih rizika i pretnji, Đorđević je skrenuo pažnju na sve veću ugroženost javnih zona aerodroma – terminala i prostora van zgrade terminala. Kako je objasnio, potrebno je uvesti nove mere bezbednosti za taj prostor, koje neće biti toliko vidljive javnosti:

– To neće biti pregled tehničkim sredstvima, već drugačije metode kontrole. Kod nas već postoje neke mere, ali profilisanje putnika sve više dobija na značaju.

Sve se bazira na proceni rizika i mera koje bi trebalo uvesti u javnu zonu, a da li će to kod nas biti profilisanje ili neki drugi metod zavisi od regulatora. To ćemo tek videti. –

On je govorio i o sistemu „one stop security“ koji putnicima olakšava presedanje na aerodromima:

– Evropska unija omogućava trećim državama koje nisu članice da apliciraju za projekat učešća u sistemu i na taj način putnicima koji putuju iz Beograda ili Niša bude omogućeno da kontrolu prođu samo na prvom aerodromu, te da tokom presedanja u evropskim ne moraju ponovo da je prolaze.

Mi smo aplicirali i nadam se da ćemo do kraja godine dobiti odobrenje za taj projekat od Evropske Komisije. –

O bezbednosti i kontroli na aerodromima govorio je i Radulović, koji je predstavio novi projekat kompanije od nedavno postavljen i na Aerodromu Nikola Tesla – mikrotalasni skener za pregled putnika.

Prema njegovim rečima, sa tim skenerom omogućeno je vrlo komforno prolaženje putnika kroz kontrolu, a njegovo korišćenje veoma je jednostavno.

– Vrlo je kratko vreme skeniranja putnika. Za dve sekunde dobije se rezultat detekcije, a važno je naglasiti i da nema štetnog zračenja. Nova generacija skenera ima još bolje performanse, a nedavno smo dobili sertifikat i za američko tržište.

Svakako, omogućena je detekcija ne samo metala već svega što se nalazi na koži – tečnost, novčanice, papiri, kao i bilo koji drugi predmeti. On omogućava jednu detaljnu detekciju bez fizičke pretrage i pregleda putnika. – naglasio je Radulović.

Kako je dodao Đorđević, sertifikacija osoblja koja će da radi na tim skenerima trenutno je u finalnoj fazi.

Tom prilikom, predstavnik Nuctecha govorio je o trenutnim aktivnostima i budućim planovima kompanije sa naglaskom na značaju tehnologije sa veštačkom inteligencijom u oblasti bezbednosti i kontrole. Kako je istakao, cilj Nuctecha jeste da pomoću te tehnologije, koja je sposobna da sama uči i analizira, pasivno skeniranje pretvori u aktivnu detekciju.

Bespilotne letelice i zloupotreba

Naredni panelisti pred sobom su imali temu bezbednosti upotrebe bespilotnih letelica. O tome zašto njihovo korišćenje ipak nije uvek bezbedno, na koje načine se može zloupotrebiti i šta se u takvim situacijama radi sa aspekta regulatora, govorili su predsednik Nacionalnog klastera bespilotnih letelica Srbije Sima Marković, Stefan Vukajlović iz kompanije Antenall, Vlade Mladenović sa Fakulteta tehničkih nauka Čačak, Bojan Cvetičanin iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva, kao i Miodrag Radulović iz kompanije Rohde & Schwartz.

Ukoliko se ne koriste u skladu sa propisima bespilotni vazduhoplovi mogu da ugroze, kako imovinu, tako i živote ljudi, istakao je Vukajlović i dodao da je za takve situcije potrebno naći rešenje:

– Došli smo do zaključka da bi trebalo da pronađemo neki sistem za detekciju i primarno spuštanje letelica ili odvraćanje od neke lokacije. Operater koji vrši te vrste intervencija će, na primer, da spusti letelicu na zemlju, a kada se ona spusti operater može da je uzme, prikači je na računar, a zatim vidi ko je njome leteo.

Trenutno radimo na sistemu audio detekcije, što podrazumeva otkrivanje drona na velikoj udaljenosti. –

Jedan od panelista bio je saglasan sa predstavnikom Nuctecha koji je ranije govorio o upotrebi tehnologije sa veštačkom inteligencijom u svrhe bezbednosne kontrole. Međutim, u slučaju zloupotrebe bespilotnih letelica, Mladenović govori o malo drugačijoj nameni te tehnologije:

– Najveći broj dronova se upravlja ručno, a uvođenjem novih algoritama hoćemo da omogućimo da sam vazduhoplov planira i donosi odluke, prepozna problem i reaguje u određenim situacijama – pošalje dojavu, promeni rutu i slično.

Radimo, dakle, na razvoju tih kompleksnih algoritama i razvijanju autonomnog leta, kao i obrade podataka gde bi sam vazduhoplov na osnovu prikupljenih informacija mogao da donosi razne odluke. –

Međutim, sa aspekta regulatora takav algoritam i dalje nema pogodno tle za realizaciju. Kako kaže Cvetičanin, nešto tog tipa neće moći da zaživi u skorijem periodu:

– Sve je to i dalje na dugačkom štapu. S jedne strane imamo obučene ljude, a sa druge letelicu koja to nije, niti smo sigurni da će uopšte reagovati kako treba u određenim situacijama. –

Tom prilikom bilo je reči i o noćnom letenju bespilotnim vazduhoplovima i izazovima koji u takvim uslovima letenja postoje, pri čemu je Cvetičanin istakao da je trenutno u fazi izrada novog nacrta gde je u određenim situacijama ipak dozvoljeno da se dronom leti noću.

U kontekstu zloupotreba bespilotnih letelica Radulović je dodao da se trenutno kao pretnja javljaju uglavnom razne vrste šverca, ali da je nedavno zabeležena i upotreba drona sa kalibarskim oružijem. On je objasnio i kakvi su planovi njegove kompanije za zaštitu vazdušnog prostora od slučaja zloupotrebe iznad „Nikole Tesle“:

– Ideja je da pokrijemo celu pistu, kao i deo pozadi ka Ledinama i putu koji je zaklonjen zgradama Jat tehnike i hangarima odakle može bilo šta da doleti. Danas su mali dronovi vrlo brzi i visokih performansi, pa zaista mogu da predstavljaju opasnost. –

Farbanje aviona i dizajn enterijera letelica

Na poslednjem panelu ovogodišnjeg Samita panelisti su izveli zaključak da su poslovi dizajniranja enterijera, kao i farbanje letelica nešto što još uvek nije dovoljno razvijeno u Srbiji.

Kao pozitivan primer iz prakse na panelu je učestvovao i Prince Aviation. Predstavnik te kompanije, šef sektora održavanja Srđan Kragojević, govorio je o nedavnim, ali i budućim projektima:

– Mi smo do sada uradili u stranim registrima oko 5 aviona koje možemo da smatramo potpuno repariranim i uradili smo četiri aviona koja su uglavnom iz našeg poslovnog registra.

Ove godine imamo ugovorena dva velika projekta, od čega je jedan koji je najveći ugovoren do sada, a to je kompletno farbanje aviona Cessna Citation 560 i 520. Tu imamo postavljen jedan vrlo specifičan zahtev – finalna boja aviona bi trebalo da bude metalik. –

On je tom prilikom dodao da su najveći izazovi zapravo tehnološki i regulatorni, jer pored toga što je neophodno obezbediti napredniju tehnologiju, važno je razumeti kakvi se kriterijumi moraju ispuniti kako bi se taj posao obavljao po propisima i u skladu sa zaštitom životne sredine.

O tome kakvo je trenutno stanje u Srbiji kada je reč o takvoj vrsti posla diskutovali su i direktorka kompanije Salt & Water Svetlana Mojić Džakula, kao i direktor kompanije Konelek Andrija Ekmedžić.

Iako postoje pozitivni primeri iz prakse, kakvi jesu učesnici ovog panela, zaključak je da u Srbiji i dalje ne postoje kapaciteti potrebni da se ti poslovi obavljaju bez traženja alternativnih rešenja i snalaženja, te da na tome u budućnosti treba posebno raditi.

SEAS 2016

Prvi Vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope Tango Six Events, deo Tango Six Grupe, organizovao je pre dve godine u Beogradu. Tada je dvodnevni Samit posetilo 320 delegata i više od 60 predstavnika avio-kompanija.

Na panelima i pojedinačnim izlaganjima keynote prezentera bilo je reči o tada aktuelnim vazduhoplovnim temama u jugoistočnoj Evropi – koncesijama i privatizacijama aerodroma, MRO-u, kao i o HEMS-u i tehnološkim inovacijama u vazdušnom saobraćaju.