[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Nakon 50 godina odlazi legendarni 747

7. jul 2020

Erbas otpušta: „Nalazimo se u najvećoj krizi koju je naša industrija ikada iskusila“

2. jul 2020

Ako želite Korona PCR test i rezultate nakon 5 sati – letite Lufthanzom

30. jun 2020

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Uzlet Banja Luke prekinut Koronom

30. jun 2020

Adria Tehnika nudi obuke za A320NEO, lansira e-learning platformu i prvi put servisira Erbasov A318

24. jun 2020

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Mjere zaštite okoliša kao izgovor vlada

23. jun 2020

[ANALIZA] Da li će Er Srbija preživeti Viz er?

22. jun 2020

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Wizz Air iskoristio Korona krizu za osvajanje Europe

16. jun 2020

Korona haos i prevoz tereta avionom: „Kako smo prevezli 35 miliona maski avionima do Srbije“

12. jun 2020

[EKSKLUZIVNO] Jedan radni dan i 120 km/č sa vatrogascima „Nikole Tesle“ na aerodromu bez putnika

12. jun 2020

[POSLEDNJA VEST] Novi video građevinskih radova na aerodromu „Nikola Tesla“ iz vazduha

11. jun 2020

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Vraća se zrakoplovni život u regiju

9. jun 2020

[POSLEDNJA VEST] Prve fotografije novog izgleda aerodroma „Nikola Tesla“

4. jun 2020

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Ruši li se Neelmanovo carstvo?

2. jun 2020

Novi sukob Srbije i Crne Gore ima ipak vazduhoplovnu pozadinu i opravdanje?

27. maj 2020

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Zrakoplovna oaza Ohrid

26. maj 2020

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Globalni sukob 14. dio: Nastavak sukoba uprkos Koroni

19. maj 2020

Aerodrom „Nikola Tesla“: Sledeće nedelje ponovo letimo

15. maj 2020

Ivoy Jets – platforma za rezervaciju privatnih aviona napravljena u Beogradu

14. maj 2020

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Obveze zrakoplovnih putnika tijekom Korona krize

12. maj 2020
[EKSKLUZIVNO] Jedan radni dan sa timom za praćenje koncesije Aerodroma „Nikola Tesla“
Ana Kaluđerović i Aleksandra Stanisavljević sa poklonom koji im je Lazard, savetnik za privatizaciju, dodelio nakon uspešno završenenog procesa "transakcije" / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

[EKSKLUZIVNO] Jedan radni dan sa timom za praćenje koncesije Aerodroma „Nikola Tesla“

Koncesija beogradskog aerodroma najveća je pojedinačna investicija u srpsko vazduhoplovstvo u njegovoj novijoj istoriji. Iako celokupan ugovor još uvek nije javno dostupan, pored jednokratne koncesione naknade od 501 milion evra koja je već uplaćena krajem 2018. godine, na portalu javnih nabavki moguće je preuzeti dokument koji sadrži sve najbitnije elemente ovog ugovora i, između ostalog, podatak o kapitalnim ulaganjima u visini od 732,42 miliona evra. Toliko iznose investicije u infrastrukturu koje će vizuelno i sadržinski zauvek promeniti izgled „Nikole Tesle“ kakav sada poznajemo.

Projekat na kojem se radilo četiri godine predstavlja prvu kombinaciju „javnih radova i javne usluge“. Iniciralo ga je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture a sproveden je od strane Vlade Srbije, dok je stručno-praktični deo bio poveren zaposlenima Akcionarskog društva Aerodrom „Nikola Tesla Beograd“ na čelu sa njegovim direktorom Sašom Vlaisavljevićem.

Kada je „Tesla“ zvanično „predat“ na upravljanje kompaniji „Vinci Airports Srbija“ d.o.o. započela je izmena uloga. Akcionarsko društvo Aerodrom „Nilola Tesla Beograd“ (u daljem tekstu skraćeno – „ANTB“) koje je do tada bilo operator aerodroma, zajedno sa predstavnicima republike, od datuma početka koncecije, vrši nadzor nad realizacijom ugovora o koncesiji kao „javnog ugovora“. ANTB je i dalje vlasnik celokupne imovine koja čini aerodromsku infrastrukturu i zemljišta na aerodromskom kompleksu i zvanično je pored republike Srbije telo koje je u pravno-formalnom kapacitetu „davalac koncesije“.

Sa druge strane, „Vinci Airports Srbija“ d.o.o., kompanija koje je već uplatila jednokratnu koncesionu naknadu od 501 milion evra, koja će imati obavezu da u proširenje i unapređenje infrastrukutre uloži još 732 miliona evra i godišnje plaća koncesionu naknadu ANTB-u u iznosu od 4-16 miliona evra (prema do sada jedinoj zvaničnoj izjavi o godišnjoj naknadi koju je dao predsednik Srbije) titularno je „društvo za posebne namene“. Vlasnik ovog privrednog društva je „Vinci SAS“ iz Francuske, kompanija koja je izabrana kao najpovoljniji ponuđač čime je postala „privatni partner“ koji će u narednih 25 godina imati obavezu da upravlja aerodromom „Nikola Tesla“, da vrši izgradnju, nadogradnju i održavanje postojeće infrastrukture i da korisnicima najveće vazdušne luke u zemlji pruži najbolju moguću uslugu.

„Svi moji saradnici su visokostručni, veoma iskusni u svom poslu, posvećeni i predani izvršavanju radnih zadataka. Spremni smo da svoje četvorogodišnje iskustvo ovog procesa ponudimo i kao konsalting uslugu trećim licima.“ / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Nove uloge, nove prostorije

ANTB je takođe i entitet kroz koji prolazi ugovorena koncesiona naknada. Ona se uplaćuje ANTB-u, kao vlasniku infrastrukture, koji je u skladu sa zakonskim mogućnostima nakon usvajanja finansijskih izveštaja, ako su se za to stekli uslovi, isplaćuje akcionarima u vidu dividende. Kada se koncesija nakon 25 godina okonča Vansi će vratiti nazad sertifikat operatera aerodroma i ANTB će ponovo preuzeti njegovo upravljanje. Do tada, tim na čelu sa Sašom Vlaisavljevićem nadziraće iznose ugovorenih investicija i brinuće se da pobednik nadmetanja (koje je u prvom krugu zainteresovanih brojalo 27 kompanija, zatim šest koje su otkupile dokumentaciju) ispuni sve što je ugovoreno.

Tango Six portal dobio je ekskluzivnu priliku da provede jedan radni dan sa zaposlenima i menadžmentom ANTB-a. Imali smo priliku da ih pratimo tokom zajedničkih sastanaka, rada na terenu ali i da prisustvujemo njihovoj „školi koncesije“- dnevnoj sintezi pravila, propisa i naučenih lekcija kojom žele da osiguraju svoj stručni paritet sa francuskim partnerom.

Radni sastanak inženjerskog tima na drugoj kancelarijskoj lokaciji ANTB-a, beogradskom aerodromu / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

– Tim ANTB sada broji 36 eksperata različitih profila. To su prvenstveno inženjeri, pravnici i ekonomisti. Svi zaposleni su visokostručni, veoma iskusni u svom poslu, posvećeni i predani izvršavanju radnih zadataka. – priča nam Saša Vlaisavljević i objašnjava da se ANTB sada nalazi na dve lokacije. Nove korporativne kancelarije nalaze se na Novom Beogradu dok su inženjeri i operativni deo i dalje na aerodromu ali sada u zgradi nekadašnje „Jatove letačke“ koju je Er Srbija renovirala za svoje potrebe.

– Kao što možete videti žene su u većini u ANTB-u, što odgovara i činjenici da su one praktično i iznele ovu koncesiju. Sa naše strane to su Ana Kaluđerović, sadašnja izvršna direktorka i Aleksandra Stanisavljević,  specijalna savetnica generalnog direktora.

Ana je na mestu izvršnog direktora za praćenje i rukovođenje projektom koncesije, obezbeđuje blagovremeno praćenje izvršenja svih elemenata projekta koncesije i rukovodi tehničkim, pravnim i finansijskim timovima. Mašinski je inženjer i u našem „prethodnom životu“, od 2014. godine, bila je je direktorka Organizacione jedinice za investicije i razvoj „Nikole Tesle“. Aleksandra je moja specijalna savetnica zadužena za koordinaciju praćenja i sprovođenje realizacije ugovora o koncesiji. Pored toga što je pravni i vazduhoplovno-pravni ekspert, ona u ovoj priči koordinira ključne aktivnosti između ANTB-a, državnih organa i Vansija dajući preporuke za unapređenje procesa realizacije projekta. – predstavlja Vlaisavljević svoj tim.

Od provere finansijsko-regulatornih aspekata, do kontrole neometanog toka saobraćaja dok traju radovi na manevarskim površinama. ANTB tim ima desetine nadzornih zadataka / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six
„Nećete prepoznati „Teslu“ za nekoliko godina. Kada budemo vraćali nazad sertifikat operatera očekujemo cifru od 15 miliona putnika.“ / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Sa Anom Kaluđerović komentarišemo PDR (Plan Detaljne Regulacije) koji je nedavno stavljen na javni uvid. Neke posredne zaključke koji se sami nameću ne može da komentariše zbog odrednica poverljivosti ali nam detaljno objašnjava buduća dešavanja kada je gradilište „Tesla“ u pitanju:

– Planirano je da se prošire terminalni kapaciteti, što će, prvenstveno, omogućiti da se opsluži projektovani broj putnika.

Već su počeli pripremni radovi na prvoj fazi rekonstukcije i dogradnje terminala, a u narednom periodu ćete videti izuzetnu gradilišnu aktivnost na celom kompleksu aerodroma. Inače, radovi na terminalu će se izvoditi bez direktnog uticaja na saobraćaj, jer će zatvaranje nekog dela terminalne zgrade biti izvršeno tek nakon izgradnje, rekonstrukcije i puštanja u funkciju novih kapaciteta.

Radovi na proširenju terminalnih kapaciteta će se odvijati istovremeno sa izvođenjem radova na proširenju kapaciteta za parkiranje vazduhoplova, dakle izgradnja novih i proširenje postojećih platformi. S obzirom na uslovljenost puštanja u funkciju dograđenih i rekonstruisanih delova terminala i izgradnje novih i dogradnje postojećih platformi, svi radovi će se odvijati koordinisano u skladu sa detaljno utvrđenim pravilima.

Nabrajanje javno dostupnih informacija o infrastrukturnim radovima koji su zanimljiviji struci: umetnuta pista, tri-gen postrojenje sa pripadajućim solarnim poljem, de-icing platorma / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Izgradiće se umetnuta poletno-sletna staza i njoj pripadajuće rulne staze, kao i rulne staze za brzi izlazak vazduhoplova. Ono što je specifično jeste što će se svi navedeni radovi odvijati paralelno, ali će u svakom trenutku biti omogućena puna funkcionalnost aerodroma. Inače, izvođač radova („Vinci Terna Construction JV“ d.o.o.) je već pripremio svoj gradilišni kamp, gde se priprema za realizaciju ovog značajnog razvojnog projekta.

Dok sve ovo bude trajalo naša uloga je u praćenju realizacije ugovornih odredbi ugovora o koncesiji, a to podrazumeva, na prvom mestu, pregled tehničke dokumentacije, odnosno njenu usklađenost sa onim što je definisano u odobrenom Master planu. Obaveza svih naših inženjera je pregled svake faze tehničke dokumentacije, kojih prema Zakonu o planiranju i izgradnji ima pet. Ako to pomnožimo sa brojem projekata čija se realizacija planira u narednom periodu, videćete koliki je posao pred nama. Kada se završi izrada tehničke dokumentacije i kada se pribave sve potrebne dozvole i saglasnosti, pristupa se najzanimljivijem delu, a to je izvođenje radova, gde je naša uloga, prvenstveno u praćenju kvaliteta i dinamike. Po završetku, sledi krajnja provera svih aspekata, kao i predaja korisnicima na dalje upravljanje a sve u cilju povećanja kapaciteta, kako bi se opslužio planirani broj putnika na aerodromu „Nikola Tesla“. – objašnjava Kaluđerović i još jednom naglašava da uticaja na saobraćaj neće biti:

– Svi radovi na infrastrukturnim projektima će se izvoditi bez prekida redovnog odvijanja saobraćaja, što je još jedan od izazova za naš tim. Koristeći prethodna iskustva na izvođenju velikih infrastrukturnih radova, koje smo organizovali na način da nije bilo uticaja na samo odvijanje operacija i saobraćaja u celini na aerodromu, odnosno da, kada je to bilo neophodno, uticaj na operacije je bio minimalan, spremni smo da pratimo da se takva praksa nastvi i ubuduće. Za nas je vrlo važno da se vidi kako se naš aerodrom dalje razvija, ali da to ni u kom slučaju ne utiče na uslugu koja se pruža korisnicima, bez obzira sa kog aspekta posmatrali. –

Sa inženjerima na terenu. Priprema lokacije za izvođenje radova / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Pored inženjerskog, podjednako zanimljiv deo procesa kontrole biće pravni. Aleksandra Stanisavljević sa svojim timom pravnika osigurala je rad na pripremi dokumentacije koncesije i prisećajući se noći kada je sertifikat aerodroma prenet na novog operatera beogradskog aerodroma premotava nam dešavanja unapred za dve i po decenije:

– Nakon okončanja koncesije  privatni partner će preneti, uz saglasnosti organa nadležnog za nadzor nad vazdušnim saobraćajem, sertifikat aerodroma na ANTB, zajedno sa celokupnim poslovanjem, ugovorima, zaposlenima i  svim potrebnim sredstavima za bezbedno i obezbeđeno upravljanje Aerodromom „Nikola Tesla“, koji će, očekujemo, u tom trenutku imati oko 15 miliona putnika godišnje.

Kao neko ko je, poput mojih kolega ovde, u prethodne četiri godine živeo ovaj projekat, mogu vam sa odgovornošću reći da je on sproveden po najvišim međunarodnim standardima kada je reč o izboru privatnog partnera za izgradnju i nadogradnju aerodromske infrastrukture i pružanje usluga operatora aerodroma.

„Delatnost operatora aerodorma je usluga od javnog interesa što i pirvatni partner mora poštovati prilikom obavljanja svoje registrovane delatnosti“ / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Sprovoden je u fazama, gde su za svaku fazu pri ponderisanju razmatrani različiti elementi ponude kako bi se na kraju izabrao ponuđač koji je po svim kriterijumima bio najpovoljniji. Ceo proces i odluke u vezi sa procesom bile su javno objavljivane sve vreme na sajtu „Nikole Tesle“, u „Službenom glasniku“ i publikaciji „Tenders daily“. Proces je bio izuzetno konkurentan i na kraju su zaista u donošenju odluke presudnu ulogu odigrale nijanse.

Mi ovde, zajedno sa predstavnicima republike Srbije, nadziremo realizaciju ugovora o koncesiji. Samo poslovanje privatnog partnera, organizovanje procesa i načina rada je isključivo u domenu njegovih nadležnosti . Zadatak „Davaoca koncesije“, odnosno nas, jeste da vrši nadzor nad realizacijom javnih radova i nad pružanjem javne usluge koji vrši operater aerodroma „Nikola Tesla“. Naglašavam termin „javna usluga“. Iako je aerodrom pod koncesijom, iako njime sada upravlja privatna firma, ona mora pružati i „javnu uslugu“. Vazdušni saobraćaj sa najveće vazdušne luke u zemlji je javno dobro. – pojašnjava Stanisavljević.

Aleksandra zaposlenima ANTB-a drži „školu koncesije“ / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six
ANTB prati trend visoke zastupljenosti žena u srpskom vazduhoplovstu / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Njen komentar na medijski sadržaj koji je nastao jutro nakon završenog javnog uvida u PDR-a se može sažeti u „ništa još niste videli“:

– U vezi sa pomenutim radovima istakla bih da je Plan detaljne regulacije na javnom uvidu nastao iz Master plana, koji je pripremio privatni partner, gde javnost može naslutiti da su u pitanju ozbiljni i skupi radovi koji će promeniti ceo vizuelni i naravno funkcionalni doživljaj putnika. U tom smislu je i praćenje tehničkog, finansijskog i pravnog aspekta realizacije preuzetih ugovornih obaveza privatnog partnera.

Sa kompanijom Vansi imamo više nego korektnu saradnju što ne čudi jer znamo da su pobedili najbolji. Na početku je bilo 27 zainteresovanih kompanija. Radi se o svetskim operaterima aerodroma sa različitih kontinenata i ceo tim je izuzetno ponosan na činjenicu da smo izazvali interesovanje na međunarodnom nivou. Bio je izuzetan izazov sprovesti ovakav jedan postupak i poslati jaku poruku da je vreme da i investitori gledaju na Srbiju kao na zemlju spremnu za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata i to privatnim kapitalom. – završava Aleksandra uz prisećanje na sam početak procesa.

Interesuju nas i struci najzanimljiviji segmenti. Pojašnjenje javno dostupnih zaključaka PDR-a o umetnutoj pisti, nova lokacija namenjena za generalnu avijaciju, proširivanje de-icing platforme: 

– U skladu sa aktuelnim planovima razvoja kompleksa aerodroma, planirana je rekonstrukcija postojeće i izgradnja umetnute poletno-sletne staze, kao i rekonstrukcija postojećih i izgradnja novog sistema rulnih staza, manevarskih površina i platformi različitih tipova namenjenih odvijanju vazdušnog saobraćaja i tehničkom održavanju vazduhoplova.

S obzirom da je neophodna kompletna rekonstrukcija kolovozne konstrukcije postojeće poletno-sletne staze, građene u periodu od 1959. do 1962. godine, predviđena je izgradnja takozvane „umetnute“ poletno-sletne staze na poziciji između postojeće poletno-sletne staze i paralelne rulne staze A, koja bi tokom perioda rekonstrukcije poletno-sletne staze preuzela funkciju glavne poletno-sletne staze, a nakon toga bi služila kao paralelna rulna staza. Naravno, ona bi i kasnije mogla biti korišćena kao poletno-sletna staza ako postojeća iz nekog razloga nije u funkciji. Osovina umetnute poletno-sletne staze definisana je rastojanjem od 190 metara od osovine postojeće poletno-sletne staze.

Srbija u sledećih pet godina dobija dve nove piste. Onu na aerodromu „Morava“ i još jednu, „umetnutu“, na „Tesli“ / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Nova umetnuta poletno-sletna staza biće dužine 3500 m i širine 45 m, opremljena instrumentalnim sistemom za sletanje.

Osnovna staza je dužine 3620 m (dužina poletno-sletne staze sa po 60 m iza krajeva poletno-sletne staze) i širine 280 m (po 140 m sa obe strane strane poletno-sletne staze). Na osnovnoj stazi se ne smeju nalaziti nepokretni objekti (nije dozvoljeno postavljanje niti izgradnja objekata), osim vizuelnih sredstava potrebnih za navigaciju ili onih koji se zahtevaju za bezbednost vazduhoplova, a koji moraju biti smešteni na osnovnoj stazi poletno-sletne staze i koji zadovoljavaju odgovarajuće zahteve u pogledu lomljivosti. – objašnjava nam Ana Kaluđerović

U skladu sa tehnologijom odvijanja vazdušnog saobraćaja, pored rekonstrukcije postojeće poletno-sletne staze i izgradnje umetnute poletno-sletne staze, formiraće se takođe i zaštitne površine kraja poletno-sletne staze (RESA), okretnica na poletno-sletnoj stazi i platforma za odleđivanje i zaštitu od zaleđivanja.

U planu detaljne regulacije mogu se videti i detalji koji se tiču nove lokacije za generalnu avijaciju. Ona će biti povezana sistemom novih rulnih staza sa umetnutom poletno-sletnom stazom, odnosno sa postojećom poletno-sletnom stazom. Površina nove platforme generalne avijacije će biti oko 113.000 m². Takođe, planirana je izgradnja neophodne infrastrukture namenjene generalnoj avijaciji.

„Prilagođavanje je prošlo, sada naše iskustvo možemo prenositi i drugima.“ / Foto: Dušan Atlagić

Saša Vlaisavljević za kraj, na pitanje o sveukupnoj saradnji sa kompanijom iz Francuske, kaže da je ona svakim danom sve bolja:

– Svakim danom radimo na unapređenju saradnje, kako bi se dao pravi smisao onome što ova koncesije i jeste, a to je javno-privatno partnerstvo. Prošla je prva puna godina koncesije koja je bila ispunjena prilagođavanjem kako ANTB-a na činjenicu da nije više operater aerodroma, tako i naših zaposlenih od kojih je gotovo 99% prešlo kod privatnog partnera, i na kraju samog privatnog partnera koji dolazi iz drugog kulturnog i poslovnog okruženja.

Moj tim je u celoj ovoj priči zaista mnogo i naučio. Četiri godine smo se usavršavali kroz proces, toliko da smo sada spremni i da svoja znanja u procesu koncesije ponudimo trećim licima. Prošavši sve izazove sada smo spremni da razvijamo i dodatno poglavlje našeg poslovanja. To je svojevrsni konsalting za procese koncesija. Spremni smo da naše iskustvo u realizaciji ovakvog projekta podelimo i sa drugima, a imajući u vidu i da možemo sva naša prethodna poslovna iskustva i iz avijacije, građevine, korporativnog upravljanja takođe staviti u funkciju i na taj način doprineti uvećanju prihoda našeg akcionarskog društva na zadovljstvo države i manjinskih akcionara. – završava Vlaisavljević.

Komentari

S

Dobra je okolnost sto je nas tim mogao da uci na greskama iz regiona.Nemojte samo da zaboravite da su i neki drugi imali dobre ugovore ali su vremenom popustili i aneksirali ih,to je glavna zamka i na to obratite posebnu paznju.

Odgovori
V

ocekujemo radove sto pre , ono sto je obecano to je najbolji i najlepsi aerodrom u ovom delu Evrope.

Odgovori
m

Cisto sumnjam, ne bi me iznenadilo da za 25 godina, Sofija ima 30 miliona putnika.

В

А да за почетак врате ћирилицу на аеродром и да поново објављују месечну статистику?

Odgovori
Д

Било би јако лепо да можемо да видимо макету или фото предложеног коначног изгледа аеродрома Н. Тесла.

Odgovori
R

Читајући текст о развоју и доградњи АНТБ на Сурчину, први пут сам имао прилике да опширније прочитам основно о Београдском аеродрому. Хвала Тангосикс за ваш опширан текст. Ипак public relation service ANTB није тако доступан. Барем такво искуство сам стекао.
Имао сам пар предлога. Један од њих је да БиХ се могао стари контролни торањ, ако га не руше, могао једаном спрату додати велику терасу са кафеом. Где би се окупљали ентузијасти аеродрома и путовања. У саставу платформе могла би да се постави лична меморабилија предмета људи који раде у цивилном ваздухопловству у Србијо и свету. Под условом да поклоне своје колекције без накнаде. То БиХ и лично желео. Поседујемо пар стотина предмета.
Које сам куповао у задњих 50 година широм света, што и даље радим. Верујем да би оваква поставка била прва у свету овакве врсте. Летећи до сада на 166 аеродрома сам видео просторију са меморабилијом локалних авио компанија.
Али поклоњени меморабилију запослених и пензионера нисам видео.
Када би имао прилику да се сретим са ником са Београдског аеродрома било би лепо.
Наравно уколико би моја прича њима била занимљива.
За три седмице летим за Сиднеј. Можда је добар тајминг да се сретнем на терминалу будућег Хаба
Отаџбине Србије. Изгледи су ми мали. Ипак ево
мој мејл: qantasville@gmail.com
Са поздравом Радован Маринковић.
Краљево & Sydney. ✈🌐✈☺✈🔆✈✨✈🔅✈😇✈💒✈🌍✈🌎✈🌏✈☺✈

Odgovori
A

Ono što je izvesno je da je obim radova veliki i treba da se odvija u pet faza. Faze od 1 do 4 bi trebale da počnu 2020 godine (da se sa pripremama, kompletnom projektnom dokumentacijom završi u 2019 – a nije završeno) a faza pet 2025 godine. Obzirom da su već prikupljane ponude za izvođenje radova u leto 2019 i nedavno početkom ovog meseca iste su bazirane na idejnom projektu koji je veoma oskudan što se tiče pojedinih tehničkih rešenja (pre svega nekompletnosti dokumentacije) pa je jedino isvesno da će se ući u najmenje još jedan krug ponuda a to će zavisiti od spremnosti projektne dokumentacije tj da li će se nuditi na osnovu PGD (projekat za građevinsku dozvolu) ili PZI (projekat za izvođenje). Ovo do sada bi se tretiralo kao „ispipavanje pulsa“ potencijalnih izvođača radova i okvirno sagledavanje potrebnog budžeta na osnovu prispelih ponuda.

Odgovori
m

Jako je bedno da se nadate da ce posle 25 godina broj putnika biti 15 miliona. Sto u prevodu znaci, da ce koncesionar da koci rast putnika visokim cenama usluga, da bi naplatio koncesiju, I ulozio sto manje u prosirenje aerodroma. Sigurno je da ce poslednjih 10ak godina koncesije, ulaganje u aerodrom biti 0, jer nece imati vremena za povracaj ulaganja. Ugovor je los I sto se ogranicavaju svi aerodromi u Srbiji I sto nece moci da se pravi ni jedan u okolini Beograda.

Odgovori
T

Negdje je morala biti kvaka, ali država je dobila 500mil + godišnje 4-16 po meni 500x bolje od Zagreba
Dobili ste 500, u zag je država platila cestu i novu drenažu oko piste , a agencija je napisala pitaj boga koliko nalaza kako bi država sve to morala sanirati
Ovako na prvu iz perspektive Zagreba prošli ste dobro
Jedino mi nije jasno kako će investiciju od 500+720+(25*(od 4 do 16)) vratit , koliko bi to trebalo viti godišnje???

P

Pisao sam vise puta aerodromu Beograd i gradu Beograd da se na auto putu pri prilazu aerodromu sa obe strane postave table sa naznakom Aerodrom Beograd NIKOLA TESLA- Aeroport BEOGRAD NIKOLA TESLA. Gde god sam putovao po svetu vidjao sam naznake sa IMENOM aerodroma i po 50 km pre aerodroma /Paris- aeroport Charles de Gaulle, New York- John F. Kenedy, itd./ . Ime Nikole Tesle zasluzuje jedno takvo postovanje i treba sa ponosom da ga isticemo.

Odgovori
A

‘Umetnuta’ staza nema nikakvog smisla. Kroz 20-30 godina Beogradu ce svejedno trebati druga nezavisna funkcionalna pista poput plana iz 2010-g, a koju Varsava, Budimpesta, Praga, Kijev i Bukurest imaju jos od 1970-ih godina kad su opsluzivali duplo manje putnika nego Beograd. Zasto se jos jednom trosi novac na polovicno resenje koje nece nista resiti?

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Send this to a friend