Kao portal koji je uvek, i više nego detaljno, pratio aktivnosti Muzeja vazduhoplovstva drago nam je da možemo preporučiti upravo otvorenu izložbu „April ’41“ posvećenu otporu Beograđana i vojske Kraljevine Jugoslavije silama Osovine, pre tačno 80 godina. Budući da smo bili glasni kritičari preuzimanja muzeja od strane Ministarstva odbrane fer je da tu kritiku i nastavimo.
Ministarstvo odbrane podržalo je ideju Muzeja vazduhoplovstva da se okrugla cifra od bombardovanja 6. aprila obeleži ne samo kako dolikuje već da se napravi jedna atraktivna, po pristupu zaista moderna i u nekim segmentima premijerna izložba. Kako smo nezvanično saznali u pitanju je do sada najveće finansijsko izdvajanje za ovakvu formu događaja kada je Muzej vazduhoplovstva u pitanju što nastavlja tradiciju započetu posebnom postavkom posvećenom bombardovanju 1999. godine. Obe izložbe, kako je to odavno već trend u svetu, ruše postulate dosadnog i predvidivog izlaganja, interaktivne su i pripadaju 21. veku.
Izložbu posvećenu aprilskom ratu možete obići do 16. maja u Domu vojske Srbije.
Ono što ćete tom prilikom videti je više nego interesantno. Mala i velika galerija Doma Vojske podeljene su na događaje 27. marta i samog bombardovanja 6. aprila. Postavka je zajednička aktivnost Muzeja vazduhoplovstva i Vojnog muzeja sa Kalemegdana i sve u vezi nje je nekako drugačije i modernije od onoga što smo očekivali. Entuzijasti kopnenih i avio istorija svakako nisu pravedni kritičari budući da su i previše izloženi nečemu gde nema mnogo novina. Možemo zamisliti kako će se osećati laici kada pogledaju određene predmete prvi put.
Dizajn izložbe poveren je poznatoj kreativnoj agenciji „Braća burazeri“ koji su ideje kustosa pretočili u estetsku celinu koja zaista izgleda vrhunski. Kako je za Tango Six rekla viši kustos i jedan od autora izložbe Mirjana Novaković Munišević, ideja je bila da izložba bude prestavljena i postavljena kao pun krug dešavanja:
– Događaji tih dana počinju, kao puč, u Komandi ratnog vazduhoplovstva i izložba se završava dobro poznatim Ikarom. Ideja je bila da budemo pošteni prema ljudima tog doba. Jeste bilo haosa u ratnom vazduhoplovstvu i mornarici ali nije bio potpuni raspad kako se često tumači. Bilo je otpora, i to kakvog. Nastojali smo da iz tog haosa izvučemo lične sudbine pojedinaca koji su zaista heroji. Završetak ove postake Komandom vazduhoplovstva je svojevrsna izjava da je ona uporno preživljavala. Kako 1941. tako i 1999. godine. – rekla je Novaković Munišević.
Na moju konstataciju da ovakve postavke van zgrade muzeja postaju interesantne Novaković kaže da sada postoji podrška ministarstva odbrane za razliku od prethodnih godina kada nije bilo moguće realizovati sve što je bilo smišljano.
Ministarstvo odbrane je uložilo i u štampanje posebne knjige (katalog izložbe) posvećene postavci koja predstavlja bogato ilustrovanu sintezu svega prikazanog, uz dodatne eksplikacije. Knjiga je štampana u punom koloru i može se kupiti za 800 dinara na samoj izložbi.
Ko-autor izložbe, kustos Darko Mladenović, za Tango Six otkriva koje predmete će i avio-entuzijasti prvi put videti:
– Novo, što nikada nije bilo izlagano u Muzeju vazduhoplovstva je motor aviona Meseršmit 109E na kojem je poginuo narednik-pilot Milivoje Bošković. Takođe smo prvi put izložili i njegove privatne predmete. Tu je već viđen rep Štuke ali za ovu priliku kompletiran sa horizontalcem i vertikalcem uz krilo aviona Rogožarski R100. –
Bane
Svaka cast svima koji su ucestvovali u ovome!
zoran
Ima muzej šta pokazati..posebno iz depoa..možda i jedinstveni primerak FIAT – ovog aviona…pa i poneki nemački model..u originalu, naravno.
Thomas H.
Jeli je istina da je mala gruppa nemaca (SSovci) osvojila Beograd ?
Da su za vreme okkupacije Beograda poginula dva nemacka vojnika ?
Jedan je navodno pao pijan sa bicikle.
Vojkan
Naravno da ovo drugo nije tacno.
Paqe
@Thomas H.
Nije niko poginuo, dočekali su Nemce sa cvećem.
slavke
Samo pilota je poginulo 10x vise…
I jos stotine vojnika…
Imate lepu knjigu koja je sve to pojasnila…, ali je grad polu razrusen bombardovanjem 6. aprila i bez infrastrukture vojska nije mogla da spremi kakav-takav odgovor, posebno jer su Nemci napredovali iz 3 pravca – Panceva, Srema i preko Avale. Bilo je kratkotrajnih borbi iako je Beograd i dalje bio „otvoren grad„, ali se Vojska KJ branila sa zastarelom opremom i naoruzanjem, protiv dobro opremljenih oklopnih jedinica Vermahta, sve odreda veterana rata protiv Francuske…
(kao primer odnosa snaga – izvidjacka odeljenja Pancer divizija koja su napala Beograd imala su vise aktivnih modernih tenkova nego cela KJ pre rata)
@Paqe: pomesao si Zagreb sa Beogradom…
Thomas H.
Istoriju samo znam iz nemacke skole. Zato i pitam.
Paqe
@slavke
Znam šta sam napisao.
Poglavnik i narod su bili na ulici da dočekaju oslobodioce. Bilo ih je i pijanih na ulici od sreće.
Thomas H.
@Paqe
Negde sam citao da je vlada i kralj bila za pakt sa nemackom.
Sledio je neki puc vojske. Po nagovoru engleza !?
Ja sam mislio/mislim da su nemci napali Yugoslavija zato sto su morali doci Italijaniman u pomoc zbog grcke. Kao u Africi.
Rex
Tačno je da je mala grupa Nemaca „osvojila“ Beograd, ali vojska se raspala i grad nije ni branjen (osim odluke da se sruši most kralja Aleksandra, pa su Nemci prešli čamcem). I tačno je da su za vreme okupacije u Beogradu ubijena dva Nemca (ne računajući Aprilski rat i oktobar 1944). Koga zanima više o istoriji Beograda za vreme okupacije, i ne samo okupacije, ima odlične tekstove na Vice, poput ovog:
https://www.vice.com/sr/article/78d9b9/jesu-li-otpisani-bili-istorijska-laz
A što se tiče herojskog otpora vazduhoplovaca, fenomenalni Aeromagazin iz 1991. imate na ovom linku:
https://www.scribd.com/doc/282262010/Aero-Magazin-Spec-1991-02-03-April-1941
Wes
Hvala za tekst.Nekako imam utisak da smo tim herojima mnogo dužni i da skoro nećemo da se odužimo.
Vlaya
Top je izložba stvarno sam prijatno iznenađen danas sam je posetio i stvarno dostojanstveno je obeležena godišnjica. Na stranu rep Štuke i motor DB601 koji je prava poslastica ali divno je videti lične predmete nastradalih pilota poput beležnice sa upisanim objava rata pored datuma 6.april ili sata i priveska sa fudbalerima našeg najmlađeg nastradalog pilota. Obavezno pogledati i snimke na televizorima krstio sam se kada sam video snimke ulaska nacista u Beograd i vidite poneko iz naroda na ulicama im salutira dignutom rukom vazda je budala bilo kod nas i tada i danas. Sve preporuke i vidimo se još koji put do 26.maja 😊
letač u pokušaju
Vrlo interesantan članak o uzvratnom bombardovanju za koje se dugo nije znalo (bilo dugo vremena politički nepodobno).
https://www.bracaratnici.com/dan-kada-smo-bombardovali-rajh/
I njegova dopuna povodom snimljenog dokumentarnog filma „Aprilski let“ (iako se u tekstu greškom pominje Aprilski let) .
http://nova-topola.rs.ba/ratni-plan-r-41/
Opis jednog od heroja
http://nova-topola.rs.ba/monografija/istorija/dragisa-milijevic/
Zorica Markovic
Da li se napalacuje ulaz i da li je potrebno zakazivanje poseta zbog situacije sa virusom?
Planiram posetu naredne nedelje.
Jovan M Dimic
Tu i jeste problem. Potpuno nepoznavanje istorije i nacionalisticka ostrascenost i to kroz sovinizam hegemonizam i separatizam, pa neka svako prepozna sebe i bira. Cinjenica je da kraljevina ni politicki ni vojno nije bila spremna za bilo kakav rat. To je bila drzava neuredjena sa mnogim unutrasnjim drustvenim problemima suprotnostima svih vrsta a za koje oni koji su se predstavljali vodjama naroda nisu imali nikakve kapacitete da ih rese. Ruku na srce ni posleratni period nase istorije nije dao odgovore na te zahtevne poteskoce. Zato danas i zivimo u svojim drzavama suoceni sada sa samo svojim antagonizmima. Zato nam i istorija i povjest zavrsavaju u aprilskom ratu i na kriznom putu. Kada budete mogli u Beogradu Sarajevu ili Zagrebu da posetite multi medijalnu izlozbu za 21.vek posvecenu dogadjajima sa Igmana Neretve Sutjeske ili otporu ilegalaca okupatoru i njegovim slugama u tim gradovima moci cemo da kazemo da smo nesto shvatili i naucili. No to je iz mnogih a pre svega politickih razloga nemoguce i danas i u daljoj buducnosti neostvarivo. U te politike zitelji savremenih drzava bivsih jugorepublike danas duboko veruju. Kako da priznamo da smo imali nesto zajednicko a da ostanemo u duhu vazduhoplovstva npr Kluza Cajevca Miletu Protica Vuoka Momu StanojlovicStjepana(neki kazu Stevana) Filipovica i desetine hiljada drugih koje smo namerno svesno i sto ne reci pokvareno odbacili. Inace sve pohvale za izlozbu i slava junacima koji su poginuli verujuci cvrsto u drzavu koja ih je gurnila u sukob a onda nesposobna napustila. I tako historojski perpetum mobile balkana i dalje melje nase sitne jadne i napacene duse. Dokazi? Oni su svuda oko nas ali necemo da ih vidimo.