[EKSKLUZIVNO] Prvi let bespilotne letelice NT161 Composite Technology Teama na Lisičjem Jarku: Kompozitni Nikola Tesla spreman za nadgledanje Kopnene zone bezbednosti

Bespilotna letelica NT161 kompanije Composite Technology Team iz Beograda uspešno je 4. februara izvela svoj prvi let na sportskom aerodromu Lisičji Jarak kod Padinske Skele. Glavni projektant i osnivač, vazduhoplovni inženjer Petar Matunović, ekskluzivno za Tango Six priča o poletanju svog najnovijeg projekta i šta se sve krije među budućim projektima u „Skunk Works“ odeljenju ove domaće projektno-proizvodne kompanije.
 
 

 
Kada pričamo o, ozbiljnije terminološki definisano, bespilotnim vazduhoplovnim sistemima, kompanija Composite Technology Team jedna je od domaćih pionira kako u istraživanju i razvoju tako i proizvodnji „ozbiljnijih“ bespilotnih letelica. Osnivač kompanije Matunović još je kao student projektovao i proizveo prvu bespilotnu letelicu NT150 2006. godine da bi zatim nekoliko godina svoj naučno-praktični zanat kalio u projektnom birou Morson kao vazduhoplovni inženjer na projektima najvećih svetskih OEM-ova (proizvođača aviona) kao što su Erbas, Bombardije i Alenija.

Vanserijski ambiciozan i uporan, Matunović je pored NT161 zamislio i nekoliko drugih projekata. Na drugom Vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope u organizaciji Tango Six Eventsa mogli ste videti projekat PUPIN HAPS (High Altitude Pseudo Satellite) i mockup MALE (Medium Altitude Long Endurance) letelice oznake NT155.

– NT 161 je vazduhoplovni bespilotni sistem taktičkog tipa. Maksimalna poletna masa letelice je 85 kilograma. Krasi je napredna aerodinamička forma koja obezbeđuje redukciju otpora i efikasnost leta.

Na probnim letovima pokazane su izuzetne performase letelice u pogledu brzine, poprečne i smerne stabilnosti, kao i odaziva na komande. Projektovano maksimlano trajanje leta je od 4 do 6 časova u zavisnosti od konfiguracije letelice. Izrađena je od kompozintih materijala, a kako je naš tim veoma iskusan u projektovanju kompozitnih struktura dobili smo izvandredan odnos mase i čvrstoće letelice. Tehnologije proizvodnje letelice su razvijane u našoj kompaniji. – priča nam Matunović.

Projekat se delom finansira iz „matching granta“ koji je CTT dobila od Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije. Matunović kaže da je letelica privukla pažnju političkog i vojnog vrha što mu je dalo dodatnu nadu da bi neki od njegovih projekata mogao doći i do serijske proizvodnje:

– Pre svega bih želeo da zahvalim Fondu za inovacionu delatnost jer su prepoznali naš projekat kao inovativan i važan za našu zemlju i što su nam pružili podršku bez koje se ovaj naš san ne bi ostvario. Nadamo da ćemo biti u prilici da ostvarimo i druge snove kao što su izrada bespilotne letelice NT155 i pseudosatelita PUPIN, mada se tu ne završava lista projekata na čijem razvoju se trenutno radi u našoj kompaniji. –

Pored toga što je inženjer Petar je i inovator zbog čega polje delovanja kompanije nisu samo vazduhoplovi. CTT je projektovao i specijalne modularne kompozitne građevine koje uz kratkoročnu instalaciju omogućavaju formiranje bolnica na bilo kojoj lokaciji. Tu su i simulatori za skijanje kao i sistem izrade prefabrikovanih građevina tehnologijom koju su nazvali Lastavica.

– Najznačajniji su nam naravno vazduhoplovni projekti i do sada sam projektovao mnogo sistema na koje sam ponosan kao što su bespilotna letelica NT150 koju je od nas odkupila kompanija Skeldar ili HEF 32 koji smo ustupili kompaniji HIGHEYE. – kaže Matunović.

Na naše uobičajeno provokativno pitanje, ima li sve ovo smisla u Srbiji, Petar je podeljenih osećanja:

– Da bi ovakvi projekti mogli da se realizuju u Srbiji, treba stvoriti okruženje kakvo imamo u Sloveniji na primer gde se prepoznaju inovacije kao važne za investiranje. Mala pomoć srpskog inovacionog fonda doprinela je da NT161 iz idejnog projekta postane realnost. Nadamo se da će ova letelica biti ponos i štiti Srbiju od svakog vida pretnji. Njena primena samo u Kopnenoj zoni bezbednosti može spasiti mnoge živote, ali i da uštedi mnogo novca, jer četiri ovakve letelice mogu danonoćno bez obzira na vremenske uslove da drže punu kontrolu ove oblasti. Letelica je modularnog tipa i može da primi različite vrste elektro-optičkih sistema za osmatranje, opremljena je autopilotom u „military“ standardu. Pouzdanom MIMO komunikacijom može da obezbedi pokrivenost cele teritorije Srbije u jednom poletanju.

Ono što je najvažnije je da je kompletno projektovanje sistema realizovano u našoj firmi što možemo smatrati i strateškim interesom zemlje. O značaju i mogućnostima bespilotnih sistema pričam već više od 10 godina, a nažalost sukobi u Nagorno-Karabahu pokazali su neslućenu moć ovakvih letelica. Ne bih voleo da moja zemlja zbog neznanja dođe u sitaciju da prođe slično i učiniću sve da to svojim radom sprečim. Jer samostalna proizvodnja ovakvih bespilotnih letelica osigurala bi Srbiji nezavisnost od stranih snabdevača i omogućila, u slučaju sukoba, nesmetan nastavak operacija i sprečavanje ometanja. –

Prvi let

Probni let uvek je stresna aktivnost.
CTT ga je obavio na sportskom aerodromu Lisičij Jarak. Slede letovi van aerodromske zone koji bi kako kažu iz kompanije trebalo da počnu u sledećih mesec dana. Opitni zadaci definišu faze od 10 kilometara udaljenosti pa preko 100 kilometara udaljenosti od poletišta uz upotrebu dodatnih zemaljskih stanica.

– Naš tim je sastavljen od vrhunskih profesionalaca u svojim oblastima i usko sarađujemo kako bi izbegli i najamnju mogućnost za neuspeh. Probnom letu prethode pažljive pripreme i provere proračuna kako bi bili sigurni da je sve na svom mestu. Takođe, razvijamo plan leta i definišemo šta je cilj ispitivanja u datom letu. Trenutno obavljeni letovi trebali su da posluže za podešavanje komandi letelice i da se ispita odgovor letelice i upravljačka sprega. Naravno, verifikovan je rad svih sistema, pogonske grupe, sistema za gorivo, a radili smo i probe stajnog trapa i upravljivosti letelice na zemlji. Sva letna ispitivanja nadmašila su naša očekivanja i sa ponosom možemo reći da imamo ozbiljnu platformu koja će u godinama pred nama, sigurni smo, naći veliki broj primena. –

Matunović za Tango Six kaže da je dobijao dosta ponuda za rad u inostranstvu. Od Kine do Velike Britanije:

– Na kraju nisam prihvatio ni jednu.

Bio sam aktivan kao konsultant za „NATO Industry advisor group“ gde sam kao tehnički tim lider vodio veliku grupu renomiranih inženjera na izradi studije interoperabilnosti združenih vazduhoplovnih snaga „SG240 (Interoperability Joint Air Power Strategy)“ što je jedno veliko iskustvo kroz koje sam stekao uvid u najnaprednije projekte današnjice u oblasti vojnog vazduhoplovstva. Ja sam patriota koji uvek radi u interesu svoje zemlje i svoje mesto vidim u Srbiji na razvoju naših projekata. –

U razvojnom birou Composite Technology Teama rade i na projektima drugih složenih bespilotnih sistema nove generacije. Kao što su koncepti sa vertikalnim poletanjem i sletanjem i rešenja za podršku trupama na terenu. Matunović je mišljenja da NT161 ima primenu u vojsci, policiji i civilnom sektoru Srbije:

– Mišljenja sam da NT161 može značajno povećati nivo bezbednosti zemlje, istovremeno podižući njen tehnološki i naučni kapacitet. Zbog svega ovoga dobili smo podršku državnog vrha kao i interesovanje vojske i policije za nabavku ovog sistema. –

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.