Crna Gora završila prijem helikoptera Bell 505

2. mar 2021

Izraelski PVO sistemi

1. mar 2021

Vijetnam je novi korisnik nove generacije Albatrosa

26. feb 2021

Ratnom vazduhoplovstvu SAD isporučen prvi laki borbeni avion AT-6E “Wolverine“

25. feb 2021

[INTEGRALNI VIDEO SNIMAK] Predavanje o istoriji srpskog vazduhoplovstva u sklopu projekta „Prva srpska eskadrila i značaj vazduhoplovstva kroz istoriju“

24. feb 2021

Bugarskoj isporučen poslednji remontovani i modernizovani jurišnik Su-25

23. feb 2021

[EKSKLUZIVNO] Srpska kompanija Green Power Turbine Systems predstavila svoje nove turbomlazne i turboprop motore na IDEX-u

22. feb 2021

[POSLEDNJA VEST] Hrvatska kazala Lokidu da je zainteresovana i za F-35

19. feb 2021

Miloradović za Politiku: Serijska modernizacija Orla za dve do tri godine, rade se samo avioni sa forsažnim motorima; prva fotografija novog nosa Orla 2.0

19. feb 2021

[NAJAVA] Udruženje pilota Kurjaci sa Ušća organizuje tribinu posvećenu istoriji srpskog vazduhoplovstva u Kraljevu

18. feb 2021

[EKSKLUZIVNO] Prvi let bespilotne letelice NT161 Composite Technology Teama na Lisičjem Jarku: Kompozitni Nikola Tesla spreman za nadgledanje Kopnene zone bezbednosti

18. feb 2021

[POSTANI PILOT] Aeroklub „Zrenjanin“ zove sve koji su zainteresovani da postanu sportski piloti, daje im popust od 500 evra na obuku i to sve u najlepšem letačkom baru u zemlji

17. feb 2021

Sve o raketnim sistemima porodice Buk

15. feb 2021

Vojni portal GlobalFirepower o vojnoj snazi država sveta, od 139. rangiranih Srbija na 61. mestu – Tango Six ispravlja neke podatke

12. feb 2021

Poleteo prvi F-15EX, do sada najnaprednija verzija aviona F-15

11. feb 2021

Pipistrel nastavlja sa razvojem bespilotne letelice NUUVA 20, partner na projektu kompanija C-ASTRAL

10. feb 2021

Stefanović za Politiku: MiG-ovi iz Belorusije na proleće, modernizacija 29-ki se završava u junu, ove godine isporuka Mistrala, analiza nabavke sistema za protivelektronska dejstva

9. feb 2021

Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srpske isporučen prvi helikopter Ansat

5. feb 2021

Hrvatska ponovo odlaže nabavku višenamenskih borbenih aviona

5. feb 2021

C295 protiv C-27J: svestrani višenamenski transporteri za svačiji džep

4. feb 2021
[EKSKLUZIVNO] Prvi let bespilotne letelice NT161 Composite Technology Teama na Lisičjem Jarku: Kompozitni Nikola Tesla spreman za nadgledanje Kopnene zone bezbednosti
Projektant i njegovo čedo. Petar Matunović i NT 161 na Lisičjem Jarku pred prvi let / Foto: Dušan Atlagić, CTT

[EKSKLUZIVNO] Prvi let bespilotne letelice NT161 Composite Technology Teama na Lisičjem Jarku: Kompozitni Nikola Tesla spreman za nadgledanje Kopnene zone bezbednosti

Bespilotna letelica NT161 kompanije Composite Technology Team iz Beograda uspešno je 4. februara izvela svoj prvi let na sportskom aerodromu Lisičji Jarak kod Padinske Skele. Glavni projektant i osnivač, vazduhoplovni inženjer Petar Matunović, ekskluzivno za Tango Six priča o poletanju svog najnovijeg projekta i šta se sve krije među budućim projektima u „Skunk Works“ odeljenju ove domaće projektno-proizvodne kompanije.
 
 

 
Kada pričamo o, ozbiljnije terminološki definisano, bespilotnim vazduhoplovnim sistemima, kompanija Composite Technology Team jedna je od domaćih pionira kako u istraživanju i razvoju tako i proizvodnji „ozbiljnijih“ bespilotnih letelica. Osnivač kompanije Matunović još je kao student projektovao i proizveo prvu bespilotnu letelicu NT150 2006. godine da bi zatim nekoliko godina svoj naučno-praktični zanat kalio u projektnom birou Morson kao vazduhoplovni inženjer na projektima najvećih svetskih OEM-ova (proizvođača aviona) kao što su Erbas, Bombardije i Alenija.

NT161 je taktički bespilotni sistem namenjen izviđanju i osmatranju iz vazduha sa visine do 3500 metara i udaljenosti od 100 kilometara od zemaljske kotrolne stanice / Foto: Dušan Atlagić, CTT
Leltelica je fleksibilnog modularnog dizajna koji dozvoljava laku izmenu korisnog tereta letelice poput kamera i senzora za osmatranje i prikupljanje informacija / Foto: Dušan Atlagić, CTT
NT  u oznaci letelice je skraćeno „Nikola Tesla“ / Foto: Dušan Atlagić, CTT

Vanserijski ambiciozan i uporan, Matunović je pored NT161 zamislio i nekoliko drugih projekata. Na drugom Vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope u organizaciji Tango Six Eventsa mogli ste videti projekat PUPIN HAPS (High Altitude Pseudo Satellite) i mockup MALE (Medium Altitude Long Endurance) letelice oznake NT155.

– NT 161 je vazduhoplovni bespilotni sistem taktičkog tipa. Maksimalna poletna masa letelice je 85 kilograma. Krasi je napredna aerodinamička forma koja obezbeđuje redukciju otpora i efikasnost leta.

Na probnim letovima pokazane su izuzetne performase letelice u pogledu brzine, poprečne i smerne stabilnosti, kao i odaziva na komande. Projektovano maksimlano trajanje leta je od 4 do 6 časova u zavisnosti od konfiguracije letelice. Izrađena je od kompozintih materijala, a kako je naš tim veoma iskusan u projektovanju kompozitnih struktura dobili smo izvandredan odnos mase i čvrstoće letelice. Tehnologije proizvodnje letelice su razvijane u našoj kompaniji. – priča nam Matunović.

U osnovnoj varijanti NT161 će biti opremljena kamerom za dnevno/noćno izviđanje i osmatranje ciljeva na udaljenosti od 10 kilometara. Može nositi sve vrste elektro-optičkih sistema za osmatranje mase do 20 kilograma / Foto: Dušan Atlagić, CTT

Projekat se delom finansira iz „matching granta“ koji je CTT dobila od Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije. Matunović kaže da je letelica privukla pažnju političkog i vojnog vrha što mu je dalo dodatnu nadu da bi neki od njegovih projekata mogao doći i do serijske proizvodnje:

– Pre svega bih želeo da zahvalim Fondu za inovacionu delatnost jer su prepoznali naš projekat kao inovativan i važan za našu zemlju i što su nam pružili podršku bez koje se ovaj naš san ne bi ostvario. Nadamo da ćemo biti u prilici da ostvarimo i druge snove kao što su izrada bespilotne letelice NT155 i pseudosatelita PUPIN, mada se tu ne završava lista projekata na čijem razvoju se trenutno radi u našoj kompaniji. –

Pored toga što je inženjer Petar je i inovator zbog čega polje delovanja kompanije nisu samo vazduhoplovi. CTT je projektovao i specijalne modularne kompozitne građevine koje uz kratkoročnu instalaciju omogućavaju formiranje bolnica na bilo kojoj lokaciji. Tu su i simulatori za skijanje kao i sistem izrade prefabrikovanih građevina tehnologijom koju su nazvali Lastavica.

Dve CTT premijere na drugom Vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope u Beogradu. NT161 i MALE NT155 / Foto: SEAS

– Najznačajniji su nam naravno vazduhoplovni projekti i do sada sam projektovao mnogo sistema na koje sam ponosan kao što su bespilotna letelica NT150 koju je od nas odkupila kompanija Skeldar ili HEF 32 koji smo ustupili kompaniji HIGHEYE. – kaže Matunović.

Na naše uobičajeno provokativno pitanje, ima li sve ovo smisla u Srbiji, Petar je podeljenih osećanja:

– Da bi ovakvi projekti mogli da se realizuju u Srbiji, treba stvoriti okruženje kakvo imamo u Sloveniji na primer gde se prepoznaju inovacije kao važne za investiranje. Mala pomoć srpskog inovacionog fonda doprinela je da NT161 iz idejnog projekta postane realnost. Nadamo se da će ova letelica biti ponos i štiti Srbiju od svakog vida pretnji. Njena primena samo u Kopnenoj zoni bezbednosti može spasiti mnoge živote, ali i da uštedi mnogo novca, jer četiri ovakve letelice mogu danonoćno bez obzira na vremenske uslove da drže punu kontrolu ove oblasti. Letelica je modularnog tipa i može da primi različite vrste elektro-optičkih sistema za osmatranje, opremljena je autopilotom u „military“ standardu. Pouzdanom MIMO komunikacijom može da obezbedi pokrivenost cele teritorije Srbije u jednom poletanju.

Ono što je najvažnije je da je kompletno projektovanje sistema realizovano u našoj firmi što možemo smatrati i strateškim interesom zemlje. O značaju i mogućnostima bespilotnih sistema pričam već više od 10 godina, a nažalost sukobi u Nagorno-Karabahu pokazali su neslućenu moć ovakvih letelica. Ne bih voleo da moja zemlja zbog neznanja dođe u sitaciju da prođe slično i učiniću sve da to svojim radom sprečim. Jer samostalna proizvodnja ovakvih bespilotnih letelica osigurala bi Srbiji nezavisnost od stranih snabdevača i omogućila, u slučaju sukoba, nesmetan nastavak operacija i sprečavanje ometanja. –

Prvi let

Probni let uvek je stresna aktivnost.
CTT ga je obavio na sportskom aerodromu Lisičij Jarak. Slede letovi van aerodromske zone koji bi kako kažu iz kompanije trebalo da počnu u sledećih mesec dana. Opitni zadaci definišu faze od 10 kilometara udaljenosti pa preko 100 kilometara udaljenosti od poletišta uz upotrebu dodatnih zemaljskih stanica.

Maksimalna poletna masa letelice je 85 kg, maksimalna brzina je 200 km/h, brzina krstarenja je 120 km/h, krilo je opremljeno mehanizacijom za hibridni uzgon. Sistem upravljanja letelicom je redudantni udvojeni / Foto: Dušan Atlagić, CTT
Pogonska grupa je benzinski motor sa unutrašnjim sagorevanjem snage 20 konjskih snaga

– Naš tim je sastavljen od vrhunskih profesionalaca u svojim oblastima i usko sarađujemo kako bi izbegli i najamnju mogućnost za neuspeh. Probnom letu prethode pažljive pripreme i provere proračuna kako bi bili sigurni da je sve na svom mestu. Takođe, razvijamo plan leta i definišemo šta je cilj ispitivanja u datom letu. Trenutno obavljeni letovi trebali su da posluže za podešavanje komandi letelice i da se ispita odgovor letelice i upravljačka sprega. Naravno, verifikovan je rad svih sistema, pogonske grupe, sistema za gorivo, a radili smo i probe stajnog trapa i upravljivosti letelice na zemlji. Sva letna ispitivanja nadmašila su naša očekivanja i sa ponosom možemo reći da imamo ozbiljnu platformu koja će u godinama pred nama, sigurni smo, naći veliki broj primena. –

Composite Technology Team trenutno ima petoro zaposlenih. Na projektu NT161 radilo je desetoro ljudi / Foto: Dušan Atlagić, CTT

Matunović za Tango Six kaže da je dobijao dosta ponuda za rad u inostranstvu. Od Kine do Velike Britanije:

– Na kraju nisam prihvatio ni jednu.

Bio sam aktivan kao konsultant za „NATO Industry advisor group“ gde sam kao tehnički tim lider vodio veliku grupu renomiranih inženjera na izradi studije interoperabilnosti združenih vazduhoplovnih snaga „SG240 (Interoperability Joint Air Power Strategy)“ što je jedno veliko iskustvo kroz koje sam stekao uvid u najnaprednije projekte današnjice u oblasti vojnog vazduhoplovstva. Ja sam patriota koji uvek radi u interesu svoje zemlje i svoje mesto vidim u Srbiji na razvoju naših projekata. –

U razvojnom birou Composite Technology Teama rade i na projektima drugih složenih bespilotnih sistema nove generacije. Kao što su koncepti sa vertikalnim poletanjem i sletanjem i rešenja za podršku trupama na terenu. Matunović je mišljenja da NT161 ima primenu u vojsci, policiji i civilnom sektoru Srbije:

– Mišljenja sam da NT161 može značajno povećati nivo bezbednosti zemlje, istovremeno podižući njen tehnološki i naučni kapacitet. Zbog svega ovoga dobili smo podršku državnog vrha kao i interesovanje vojske i policije za nabavku ovog sistema. –

Četiri projekta bespilotnih letelica projektovanih i proizvedenih od strane civila poleteše u poslednje vreme. Željko Mitrović, Beoavija, CTT, Konelek i EDePro pogonjeni su entuzijazmom, inicijativom i nadama za komercijalnije primene / Foto: Dušan Atlagić, CTT

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.

Komentari

Л

Браво за младе иновативне људе, надам се да ће имати подршку државе и да ће ове беспилотне летјелице наћи примнену у српским војним и цивилним службама.

Odgovori
S

Koliko ono godina VTI i SDPR razvijaju bespilotne letelice?

Odgovori
J

A koliko je Matunovic?

S

@Jarilo
Sto si ljut? Pegaza VTI uvanicno razvija od 2010. i dosli su do toga da im kinezi prave potpuno novu BPL 2020.
A licno sam vidjao kako neku BPL kotrljaju kroz VTI ka aerotunelu negde s kraja 1998. ili 1999, davno je bilo a ja sam covek u godinama koji ne pije ginko.

Svaka čast za komentar. Šta bi ove ekipe entuzijasta mogle da naprave sa budžetom koji ima SDPR?

M

To ti je kao kad pravis kucu. Ako pravis od ustedjevine onda ti treba 15 godina. Ako pozajmis pare, sve je gotovo za 4 nedelje. Pogledaj sta je bilo sa teleoptikom. Tresnula drzava 10 miliona evra na sto, pa opa bato, pogledaj sad asoritman i za izvoz. Ocigledno da se takvi projekti svugde finansiraju pre svega od drzave. Pravo je cudo, rekao bih, da je VTI uspeo da odrzi te projekte u zivotu sve ove decenije.

J

Zasto mislis da sam ljut, Stojko?

N

Ova letelica lici, ako nije i ista kao Pegaz, ispravite me ako gresim?
Inace svaka cast na duhu i patriotizmu da se pored svega ipak ostane u Srbiji. Vise ovakvih clanaka!

Odgovori
M

Sve je to sličan dizajn. Na slici su BPL HRZ iz 90-ih godina:
https://imgur.com/839WCYR

B

Dusu dala za artiljeriska izvidjanja.

Odgovori
N

Džaba kad naša vojska neće ništa što nije VTI ili SDRP. Lepše je kad se nešto razvija po 20 godina.

Odgovori
M

Ako ima nekoliko projekata/proizvodjaca BPL ministarstvo odbrane moze ( jeste u ovom slucaju) da poruci nekoliko za test. I jos moze da organizuje takmicenje i evaluaciju od svakog proizvodjaca. Verujem da su se toga setili davno pre mene :o). Jako mi je drago sto ovo vidim u Srbiji.

Odgovori
S

Steta sto nije predsednikom zet kao gdin Akinci, vec bi imali pozamasnu flotu vrhunskih BPL. Salu na stranu, dubok naklon s moje strane, svaka cast.

Odgovori
J

Vec par godina pratim ove momke to je super za nasu zemlju trebala bi policija i vojska da naruce desetak primeraka zbog svojih potreba i cisto da podrze razvoj ovakve firme srecno momci.

Odgovori
S

Upravo tako!

J

Ovakve vesti uvek tražim po portalima. Svaka čast i puno uspeha im želim.

Odgovori
O

“O značaju i mogućnostima bespilotnih sistema pričam već više od 10 godina, a nažalost sukobi u Nagorno-Karabahu pokazali su neslućenu moć ovakvih letelica. Ne bih voleo da moja zemlja zbog neznanja dođe u sitaciju da prođe slično i učiniću sve da to svojim radom sprečim.”

A sad nastavite da dajete desetine miliona eura motačima kablova i burazerskim firmama.

Odgovori
M

Firma ne sme da čeka.na državu.Treba da emituje akcije i tako prikupi kapital.
Ne bih da branim VTI, ali najmanji problem je napraviti letelicu da leti.Najveći problem je obezbediti sigurnu komunikaciju sa letelicom i prenos podataka do komandnog mesta.
Ne volim mešanje države u privredu, ali slažem se jednim od komentatora, da kad mogu da se daju subvencije zs motanje kablove i branje kukuruza mora da bude i za razvoj bpl.
Od MO bih očekivao da raspiše neki tender sa jasnim uslovima i karakteristikama, ovako mi se čini stihijski, svako pravi ono što mu drago, nema prave konkurencije, nema uporedivosti izmedju projekata.

Odgovori
M

Cestitam Petre, nadam se da ce jos puno letelica poleteti iz tvoje radionice i da ce drzava prepoznati puni potencijal CTT-a. Ovo jeste primarno avio portal ali moram da pohvalim i njihov program montaznih kuca i vikendica Lastavica guglajte malo odlicni su. O ovakvim inzinjerima i inovatorima treba vise pisati pohvale za T6.

Odgovori
D

Lepo. Još da ima bar jedna-dve ovakve male firme da dobiju pomoć države, pa da se napravi trka u idejama, praktično da jedna vuče (gura) tj. tera onu drugu da napreduje. Nije loše imati više rešenja za neki projekat.

Odgovori
k

Vidim da su svi komentari prilično pozitivni pa pretpostavljam da neko mora malo i da kritikuje…. dobronamerno i argumentovano
Pre svega sve pohvale za CTT ali ono što sam video iz teksta i sa snimka navodi me na zaključak da letelica mnogo više spada u kategoriju vazduh. modela nego u RPAS. Sve komponente prilično standardne i kupljene dok je CTT verovatno odradila trup i krila.
Na snimku se vidi da se za kontrolu koristi najobičniji hobi RC što sasvim sigurno znači da kontrolna jedinica, link i softver još uvek nisu razvijeni. Na ovo treba dodati da u sve to treba ukomponovati i odgovarajuće senzore (za početak pretpostavljam OE/IR) što svakako povećava težinu, može poremetiti stabilnost i konačno aerodinamiku tokom leta. Mišljenja sam da CTT očekuje još najmanje 3 godine razvoja, pod uslovom da rade veoma intenzivno.
Takođe, koncept letelice koja za poletenje i sletanje traži koliko toliko uređenu stazu i istovremeno ima plafon leta od 3500m prilično limitira upotrebnu vrednost, a 100 km VLOS link ispada predimenzioniran. Znači neophodno je uvesti ili još jednu relejnu letelicu ili bazne stanice što značajno poskupljuje čitav sistem.
Na tržištu već više od decenije postoje letelice ovog tipa i sličnih karakteristika, i na zapadu i na istoku.
Zato se pitam zašto neko misli da njima treba dati državni novac za razvoj. I vojska i MUP treba da budu ozbiljne institucije i da se opremaju najkvalitetnijom mogućom tehnikom i njihov posao svakako nije da se bave ulaganjem u razvoj bilo čega.
Čija bi bila odgovornost ukoliko bi recimo čitav projekat propao nakon nekoliko godina ulaganja ili konačni proizvod ne bi zadovoljavao minimum potreba.

Odgovori
E

Da i onda kupite kineske dronove koji mogu da napadnu samo automobil pa to predstavljate kao svemirsku tehnologoju.
Sve si ti prijatelju u pravu ali daj im novac za razvoj a ne da subvencionišeš turističke agencije i plaćaš vaučere za letovanja. A zatim iskontroliši trošenje tog novca na projektu i kontroliši rezultate. Al ta je priča daleko od tebe jel da?

J

Kox Cudime sa takvim potencijalom zasto im vec nisi konkurencija.

k

@Jale, pratim portal sigurno desetak godina, ali sam komentare ostavljao sam 3-4 puta i to iskljucivo na teme u kojima smatram da imam potreban nivo znanja ili informisanosti.
Ovaj komentar sam postavio kao neko ko trenutno ima nesto manje od 500 sati naleta na BPL sistemima sa fiksnim krilima.
Nijednog trenutka nisam sugerisao da imam znanja neophodna za izgradnju jednog ovakvog sistema, ali imam dovoljno iskustva u njihovom koriscenju da mogu da primetim gde su proizvodjaci napravili previd u smislu zahteva u terenskim uslovima i kao rezultat imaju „overkill“ u jednom segmentu, a podbacaj u drugom.
Ponovicu, kritika je dobronamerna za onoga ko ume da je procita na pravi nacin.

D

@Ervin

„Da i onda kupite kineske dronove koji mogu da napadnu samo automobil pa to predstavljate kao svemirsku tehnologoju.“

zavisi ko je u automobilu

И

Поштовани Господине Кох, у име ЦТТ тима одговорићу на ваше коментаре. Сматрам да је било потребно прочитати чланак како не бисте остављали погрешне информације у Вашим коментарима и давали лоша тумачења. У вашем коментару више пута пишете предпостављам и даље закључујете, али на погрешан начин тумачите релитивизирајући озбиљан рад иза нашег пројекта НТ161.
ЦТТ је озбиљна пројектна организација која окупља ваздухопловне инжењере што Вам пројекти на којима смо радили могу рећи, а искуство тима и главног пројектанта је наведено у чланку, а делује да вам је промакло. Те стога смернице које дајете су за нас базна разматрања још у идејном фази пројекта. У чланку је наведено да смо први беспилотну летелицу урадили још 2006. што нас сврстава у пионире ове индустрије, када смо постали један од 30 тимова у свету који је то успео, а ИП је пренесен на познату швајцарско-шведску фирму у овом домену. Одговарамо вам истине ради, како бисмо пробали да нагласимо важне ствари. Навели сте да имате нека искуства у летењу РПАС (RPAS -radio piloted aerial systems) а да наш систем то сигурно није :) самим увидом у дефиницију скраћенице сигурно закључује те да јесте. Све савремене летелице се тестирају путем ручне команде, а наше искуство у тестирању је са бројних светских полигона. Ручна команда јесте налик РЦ команди али је део земаљске станице и комуникација земаљске станице са летелицом се остварује путем МИМО радио линка . Овај начин за полетање је широко заступљен код многих беспилотних система где оператер на полетишту ручном командом испраћа полетање, а даље летење се преузима са земаљске станице. У чланку је наведено да користимо МИМО технологију радио линка тј мрежног радија који истовремено може користити велики број земаљских и корисника у ваздуху, али вероватно вам је то промакло или нисте упућени у овај систем јер представља најновији вид комуникације БС и многи савремени системи западних произвођача га тек уводе. Систем је опремљен савременом портабилном земаљском станицом. Наш партнер на пројекту који обезбеђује радио дата линк је део америчког ДАРПА. Аутопилот задовољава војне стандарде и користи се у бројним НАТО и израелским летелицама. Због вишегодишњег искуства и реномеа ЦТТ има доступност овим произвођачима и пружамо подршку клијентима у најкраћем року уобичајно у неколико часова. Све компоненте су произвођача који су лидери у својим областима. Тако да проблем техничке подршке који имате не бисте имали са нашим системом. Систем је модуларна платформа где можемо једноставно мењати компоненте јер је цела архитектура система флексибилна и на иновативни начин то дозвољава. Као фирма која је направила први УАВ који полетео у Србији 2006 и учествовала у више од 10 пројеката великих западних фирми, свакако да нам искуства и визије не мањка. Поређења са другим системима које сте навели не стоје али то тражи дужи одговор па неком другом приликом, а верујемо да је очигледна разлика. НТ161 је је флексибилна платформа која кориснику како у цивилном тако и у војном домену понуди могућност лаког конфигурисање летелице према профилу мисије. Плафон лета који коментаришете као велики недостатак је изузетно повољан за овај тип летелица, а исти за све летелице са СУС карбуратосрским моторима и више него довољан јер се осматрања врше са висина од 300 до 1800м. Опет као флексибилна модуларна платформа, због чега се НТ161 сматра истински иновативним системом у светским оквирима, и мотор се третира као модул система и може се лако променити другим типом. Летелица чврстоћом задовољава опцију катапулт лансирања, а има и модул касету падобрана код мисија где се то тражи. Али полетање са травнате површине је врло комотно и уобичајно и не знамо што то акцентујете као недостатак. Са наше стране поносни смо на наш систем, летелицу савршене аеродинамичке форме са сјајним перформансама које смо добили у летним тестовима. Озбиљне аеродинамичке студије стоје иза облика који је обичном посматрачу нешто налик некој другој летелици. Свакодневним речником, то је слично као и када гледате две формуле 1, али прави зналци уочавају велике разлике које постоје. Ми не знамо да Србија има боље и да ли је потребно да се овакви пројекти подрже остављамо другима да одлуче. Оно што знамо то је да је интересовање стране јавности и предузећа велико. Ипак Вама хвала лепо на покушају да нам помогнете да НТ161 учинимо још бољим, наши контакт подаци су на нашем сајту и свако нас може контактирати, а коментарисање на порталима је више у домену рекла казала и могу имати различите конотације у којима се износе. Надамо се да ћете имати прилике да будете корисник нашег система у скорој будућности.

k

Postovani gospodine Matejic,
Iako sam u svom poslednjem postu rekao da se iskljucujem iz diskusije nakon vaseg obracanja smatrao sam da sam vam u najmanju ruku duzan izvinjenje i objasnjenje.
Svaki moj komentar koji ste mozda shvatili kao uvredu ili omalovazavanje je bio pokusaj da ostalim ucesnicima u diskusiji kazem svoje misljenja da vas do konacne realizacije projekta ocekuje jos mnogo posla i da sam protivnik drzavnog finansiranja svhi projekata koji nisu zavrseni. Ako sam to uradio na nespretan nacin i time vas bilo kako uvredio, najiskrenije se izvinjavam i uveravam vas da mi to nije bila namera. Takodje, nijednog trenutka nisam dovodio u pitanje vasu strucnost dok priznajem da sam uspehe vasih kolega mogao da pratim samo sporadicno kada su se pojavljivali u medijima.
Komentari koje sam davao na tehnicka resenja su proizvod terenskog iskustva i verujte mi da sam cesto nailazio na proizvodjace i proizvode koji su imali neke sjajne karakteristike, ali su tokom prakse bile potpuno neiskoriscene (jer nije bilo potrebe koristiti ih) dok su neke sitnece prolazile ispod radara i mnogo komplikovale svakodnevni rad.
Kada kazem da je poletanje sa uredjenih terena limitirajuci faktor ja ne mislim da vi to ne mozete da uradite, vec smatram da ste logisticki limitirani iskljucivo na aerodrome. U blizini aerodroma (na nekoliko km) cesto se nalaze terenske prepreke koje vam predstavljaju problem u pogledu odrzavanja VLOS. Iz ovog razloga sto se vise udaljavate od kontrolne jedinice toliko morate povecavati visinu letelice. U tom slucaju slozicete se da je link od 100 km preteran, ako ja u realnim uslovima ne smem otici dalje od recimo 45km jer ne zelim da izgubim link. Kao sto vidite ovo je direktno povezano sa plafonom leta, a da ste razmisljali o ovom problemu video sam iz glavnog teksta gde se pominjala opcija baznih stanica. Smatram da je ovo resenje sa aspekta prakticnosti logisticki kosmar i ja bih ga kao krajnji korisnik izbegao po svaku cenu. Koriscenje druge, relejne letelice bi sve ovo pokrilo, ali i sami ste svesni da je ovo verovatno najskuplje resenje, a i ono iziskuje dodatnu logistiku. Poletanje pomocu katapulta i sletanje padobranom iako veoma prakticno ima najvise slabosti u delu sletanja, i verovatno ce se svi slozit da idealna kombinacija ne postiji. Licno bi se opredelio za upotrebu relejene letelice Ili za prilagodjavanje neophodnih elemenata kako bi letelica mogla ici i do 6000m.
U svakom slucaju jednacina je jasna tangens pravouglog trougla cije su stranice 100.000 i (3.500 – AMSL aerodrom sa koga se polece) pod ISA uslovima.
Na ovaj nacin se lako moze videti kolika je realna pokrivenost teritorije.
Vas komentar da se osmatranja vrse sa visina od 300 do 1800 stoji samo ako ste mislili na visinu iznad terena koji se osmatra, u suprotnom podseticu vas da su Suva planina, Kopaonik, Stara planina sve preko 1800m.
U vezi RC-a, ponovo zelim da se izvinim ako sam bilo koga uvredio, smatrao sam da ste to koristili kao trenutno resenje za potrebe testiranja, te sam na osnovu toga izvukao zakljucak da jos uvek niste zavrsili rad na GDT. Apsolutno nemam nista protiv rucnog poletanja i sletanja, naprotiv smatram da svi operateri moraju da savladaju ove segmente do perfekcije, ali tvrdim da bi operater tokom ovih procedura morao da prati telemetriju na GDT. Ako ste planirali da kao krajnji proizvod koristite prikazani princip poletanja i sletanja gde operater gleda u letelicu , misljenja sam da je to najlosije moguce resenje.
Ukoliko vas intersejuju stvarne potrebe potencijalnih korisnika bicu slobodan da izbacim jos par predloga za koje mislim da bi trebalo da ih razmotrite.
Gimbal sa senzorima bi trebalo pozicionirati ispred nosnog tocka, osim ako se ne odlucite za resenje sa uvlacecim stajnim trapom pri cemu njegov polozaj za potrebe izvidjanja ne bi bio vazan.
Nosna kamera bi bila od velike koristi
Izvinjavam se unapred ako mi je promaklo, ali nisam video pito cev sto je po mom misljenju obavezno, a brzinomer bi na GDT trebalo istovremeno da pokazuje i IAS i TAS de ne detaljisem ali veoma korisna opcija.
Samo jos jedna mala ispravka R u RPAS se odnosi na „remotly“
Najsrdacniji pozdrav i mnogo srece
PS
Ako bilo ko i dalje misli da sam zlonameran, korumpiran i sl. Ja tu stvarno vise ne mogu nista.

k

samo mala ispravka, napravio sam lapsus u vezi GDT.
na umu sam imao Ground control station GCS.

E

E ovo je već stvar koju država treba da podrži i to ne samo na rečima. Ovakve projekte treba finansirati 100% u samom startu jer ovo je ne više budućnost nego sadašnjost ako ne i blaga prošlost al je problem što je to desetinama godina daleko od nas. Male inovativne forme su budućnost a ne SDPR.

Odgovori
k

Ako sam dobro razumeo tvoja logika je sledeca:
Daj mi novac da nesto napravim kako bi ti to kasnije prodao.
Zao mi je, ali se ne slazem sa takvim misljenjem.

p

Potrebno je da drzava ima stalno otvoren konkurs za letelice po parametrima. Nije bitno da li neko razvija leteliciu 20 godina ili je uspeo da je integrise za 6 meseci. Treba da da nagradu bilo kojoj domacoj firmi koja dostigne neku zadatu lestvicu.

Odgovori
D

Sjajna Vest, samo napred. Da je sreće odavno bismo podržali ovakve projekte i obezbedili da vojska ima savremena sredstva domaće proizvodnje. Nije mi jasno, šta ljudi koji pišu negativno misle da postižu time što omalovažavaju tudji rad. Posebno što sve napisano ne stoji, jasno piše o dalekom dometu letelice. Performanse su sjajne za izvidkanje, a to što se razvijaju i na istoku i na zapadu, pa to ukazuje koliko kasnimo. Ipak očigledno da je u pitanju negativan komentar nekoga kome nije u interesu da ovaj projekat uspe. A meni kao pripadniku vojske je i te kako drago što ovo vidim i svi bi mi voleli domaća pouzdana rešenja pre nego strana. Momci svaka čast i samo napred, imate se za šta i sa čim boriti!

Odgovori
k

@Delta63, ne razumem kako si dosao do zakljucka da je komentar negativan i da mi je interes da projekat ne uspe.
Naprotiv, ako procitas odgovor koji sam ostavio za Jale-ta, shvatio bi da sam je verovatno jedini koji ucestvuje u ovoj diskusiji kome bi i te kako odgovaralo da ovaj projekat uspe.
Niko od vas nema pojma koliko je komplikovano odrzavanje strane opreme, za svaku sitnicu koju nemozes sam da uradis cekas tehnicku podrsku nedeljama, nekada i mesecima.
I te kako bi voleo da mogu telefonom da pozovem proizvodjaca, a da on posalje servisera u roku od par sati.
Medjutim, moj komentar se odnosio na detalje koje sam uocio i koji ce po mom misljenu biti objektivne operativne prepreke, kao i pretpostavke (nagadjanja na osnovu onoga sto sam procitao i video na snimku) da je citav projekat jos uvek daleko od realizacije.
Takodje, rekao sam da slicne letelice postoje vec decenijama i nisam slagao. Slicni prototipovi su se vec proizvodili i u Srbiji, pa sta je sada njima?
Samo CTT zna koliko je razvoj ovakve opreme skup, i smatram da ce biti u velikom gubitku ako nakon zavrsetka projekta ne prodaju bar 20 kom. Sa druge strane ako drzava plati kompletan razvoj, a potom i kupi opremu gde je tu racunica. Primeni ovu jednacinu na ostale oblasti drustva i ode drzava za 6 meseci.
I konacno ja kao krajnji korisnik smatram da mi je interes da imam najkvalitetniju mogucu opremu pri cemu se ne osvrcem na to da li oprema dolazi sa istoka ili zapada.
Na osnovu imena pretpostavljam da si padobranac ili bi to bar zeleo da budes. E sada zamisli da ne dobijes najbolji padobran nego neki koji siju neki startup- Švalja iz Požege jer su oni kupljeni kao čin podrške našim novim preduzećima.
Onda je najbolje da se ne zanosimo migovima i fantomima, sve pare u utvu!

D

Kolega, padobranac sam 30 godina. No nije to važno. Nas su učili i dalje učimo da je osnov odbrane posedovanje proizvodnje NVO. Ja sam skakao sa Kluzovim padobranom i bio je u svetskom vrhu. Danas nemamo Kluz više zbog onih koji su tebe naučili da pljuješ po srpskoj pameti i mogućnostima, a ja bih rado nosio taj padobran. Tako bi mogli reći da ne možemo da imamo ni pilote… a čujemo da si pilot. Razvoj u ovoj oblasti je važan, a posebno je važno da imamo domaće sredstvo. Meni ljudi deluju ozbiljno i bez razmišljanja bi im dao poverenje. A sada vi koji ste u tome možda imate druge interese … verovatno stranih proizvodjača čim daješ takva tumačenja. Volim ja FN SCAR ali sam srećan što imamo odličnu Zastava M19. Strašno je što imamo mlade kolege koji tako razmišljaju. Poslušaj od starijih oficira šta nam je značilo za ratnu žilavost to što smo imali sve vreme podršku domaćih preduzeća u namenskoj. A posebno se Utva isticala kod delova za održavanje dok je nisu uništili u bombardovanju. Ali novo vreme, nova istorija, nova gledišta. Nadam se da se šansa neće ispustiti i da će NT161 ući u standardnu upotrebu.

Odgovori
k

Vi ili ne citate tudje postove ili ih jednostavno ignorisete.
Ja sam i napisao da bi najvise voleo da imam domaci proizvod, ali ne zato sto je domaci, vec zato sto je kvalitetan i zato sto imam dobru tehnicku podrsku.
Izvinite sto po vasim merilima nisam dovoljno veliki patriota, pa za gradjane srbije ocekujem da imam najkvalitetniju opremu. Siguran sam da je mnogo patriotskije da po svaku cenu imam domaci proizvod, bez obzira da li je dobar ili nije.
Po karakteristikama NT 161 za RQ 7 (koji odgovara konfiguraciji) u ovom trenutku kasni vec 30 godina. Ali da batalimo strance, uzmimo Skayper 320, srpski proizvod iz 2012 ili 13.
Sve sto sam zeleo da kazem proizvodjacu je da je sporan koncept poletanja i slab plafon leta. CTT ako zeli da napravi dobar proizvod mora u startu da bude ispred vremena kako bi u trenutku realizacije bili konkuretni i nadamo se zapoceli serijsku proizvodnju.
A jedino sto je strasno je to sto ocigledno insinuirate da imam neku korist od stranog proizvoda. Veliko vam hvala na tome!
Procitajte jos jednom sve moje postove po ovoj temi i videcete da svoje stavove izvodim sa argumentima. Govorio sam karakteristikama i cenama jer smatram da su to najvazniji elementi, ako neko misli drugacije pa …. nije zabranjeno.
iskljucujem se iz diskusije pozdrav svima

Odgovori

Kox, ja Vas razumem, ne znam što ostali ne shvataju Vašu dobronamernu kritiku. I ja tako kad komentarišem neke naše mane, neki me gledaju kao da ne cenim domaće, i tu ne mislim na Tango Six, nego u privatnom životu.

Ja sam se oduševio ovim projektom, zato što je domaći, ali sam laik za praktičnu upotrebu bespilotnih letelica.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Send this to a friend